DR. FEELGOD: POBUNA U ZATVORSKOM BLOKU BROJ 9

 

Četir' je sata izjutra

Ležim u svojoj ćeliji

Čujem zvižduk

I čujem da svi viču

Neredi su u toku

Dole u zatvorskom ​​bloku broj 9

Neredi su izbili u bloku ćelija broj 4

Šire se kao divlji požar po zatvorskom podu

Džons sa ožiljkom rekao je “Prekasno je za povratak”

Neredi su u toku

Dole u ​​bloku ćelija broj 9

Zaustavite ovo, da se ne nastavi sa onim

Svi ste krenuli ​​na stolicu

Rekao sam “Hej momci, spremimo se da bežimo

Evo štiže upravnik sa pandurima i psima”

Neredi su u toku

Dole u ​​bloku ćelija broj 9

U četrdeset sedmom času

Suzavac je prekrio naše ljude

I svi smo ponovo u ćelijama

Ali svaki pas je ljut!

Pobuna je u toku

Dole u ​​bloku ćelija broj 9

Meg Myers - DESIRE

Preveo - Stevan Šarčević

 

Dušo, želim da te dodirnem
Želim da udahnem iz tvog bunara
Vidiš, moram da te ulovim,
Moram te odvesti u svoj pakao
Dušo, želim da te jebem,
Želim da te osetim u svojim kostima
Dečko, ja ću te voleti
Pokidaću ti dušu
Željo, gladna sam
Nadam se da ćeš me nahraniti!
Kako me želiš, kako me želiš?
Dušo, želim da te slomim
Želim da te bacim psima,
Moram da te povredim
Moram to da čujem iz tvojih usta
Dečko, želim da te okusim
Želim da te oderem jezikom
Ubiću te,
Položiću te u zemlju
Željo, gladna sam!
Nadam se da ćeš me nahraniti
Kako me želiš, kako me želiš?

 

THE SISTERS OF MERCY - LUKRECIJA, ODRAZU MOJ

 

Čujem riku velike mašine,

dva su sveta, a između njih

vreli metal i metedrin

Čujem kako carstvo pada.

Dva su sveta, a između njih

izgubljena ljubav.

Pucaj rasprskavajućom tanadi

pucaj da ubiješ!

Zaronite bombarderi!

Carstvo pada!

Čujem sinove grada,

siđi, svuci se, doteraj se.

Dobili smo kraljevstvo, imamo ključ

osvojili smo carstvo, baš kao nekad,

ne sumnjamo i ne zanima nas pravac

Lukrecija, odrazu moj, pleši sa mnom

Najbolja godina subotičkog omladinskog festivala

 Počelo je na fakultetu. Svi su brucoši besplatno dobijali komplete ulaznica za “Omladinu '80”, veliki festival o kome su najednom svi pričali. U stvari, festival su još šesdesetih pokrenuli matori Kovač i Jančikin, ali sam ga uglavnom doživljavao kao nekakvu reviju šlagera, više na nekom Jugoslovenskom nivou, znate ono TV, radio, gomila stranaca u varoši. Međutim, sad se najednom isti taj festival najavljivao kao neka revolucija, kao veliki preokret prema modernijim zvucima.

Kako se “Omladina” bližila, podela ulaznica se širila kao požar. Delili su ih po disko klubovima, preduzećima, po kafićima, a pred sam početak festivala bi te spopadali i na ulici. Ni sam ne znam koliko sam takvih kompleta nakupio. Kako god, bio je to događaj kome sam jednostavno morao prisustvovati.

I tako je ta “Omladina '80” održana od 26. do 28. novembra te čudesne godine.

Prvo veče je bilo delimično razočarenje. Bila je to nekakva retrospektiva dve decenije festivala i pesme o Titu. Doduše, bilo je tu velikih zvezda koje su prve korake načinili baš tu: Bisera Veletanlić, Kemal Monteno, Tomaž Domicelj, Lutajuća srca. Miladin Šobić, Jadranka Stojaković, Leb i sol, Boomerang i Srđan Marjanović, ali to nije bilo ono što sam očekivao i što je bilo obećano. Gotovo da sam odustao od daljnjeg praćenja programa, ali mi se nije išlo kući, pa sam pošao kuda i ostalo stado.

I nisam zažalio.

Stampedo je vodio do male sale Narodnog pozorišta gde su se održavale takozvane večeri slobodnih formi. Ono što se tamo desilo za mene je predstavljalo pravi šok.

Pozorište više nije ličilo na sebe. Delovalo je kao da je tamo bomba pala. Neko je uklonio sedišta, pa se sedelo na podu između letvi s kojih su odvaljena. Gomila pankera se već pozicionirala po sali, cigarete su se gasile o tapison, a pivo i votka su tekli u potocima. Sedoh i ja tako dole čim sam našao malo prostora i počeh da buljim u one blistave Maršale i bubnjeve na pozornici. Za nekog poput mene to je bilo kao Vudstok.

Na scenu su izašli tipovi sa gitarama u nekakvim srednjovekovnim kostimima i predstavili se kao grupa Galija iz Niša, pa zaprašili rock'n'rol i zaglušili me. Ako sam mislio da sam nešto video, već sledeća grupa, nekakvo Atomsko Sklonište, me je razuverila. Zvuk im je bio još žešći, a za frontmena su izbacili nekakvog poblesavelog patuljka koji je jurcao po sceni, skakao i valjao se, dok su me gitarski rifovi udarali ravno u stomak. Posle su se pred mojim zadivljenim očima stali ređati Pekinška patka, Mizar, Šarlo akrobata, Idoli, Film, sve jedan bešnji od drugoga.

Nisam uspevao da popamtim sve neobične nazive izvođača koji su izlazili na pozornicu, ali sam upijao njihovu žestinu. Ne znam zašto, ali sve mi je to delovalo kao nekakva pobuna. Nisam razumeo protiv koga ili čega, ali onaj urlik nikad neću zaboraviti. Godina 1980 je bila trijumf Novog talasa.

Već idućeg dana tamičarsko je veče donelo još luđe doživljaje. Zapamtio sam onaj masovni upad publike na binu u toku nastupa grupe Film. U stvari, cela je scenografija bila podređena TV prenosu, sa previše sijalica i žica što je zahtevalo minimum kretanja na bini, ali to baš i nisu svi ispoštovali. Nastup grupe Elektrićni Orgazam se završio kobno po scenski dekor. Pevač je srušio mikrofon, a bubnjar je raspalio činelu tako da je ona pala i rasturila sve lampice i svetiljke. Već samo ime tog benda nosilo je u sebi problem. Kako u štampi tako i u programu, grupa se vodila kao El. Org. Nije to reč koja se izgovarala u javnosti tek tako, pa je to bio razlog više da je sva publika zajedno sa mnom oduševljeno skandirala OR-GA-ZAM !!!

Sećam se da se u konkursnoj večeri našlo 24 kompozicije. Žiri je bio jednoglasan u izboru pobednika. To je bio Jura Stublić sa kompozicijom “Neprilagođen” koju je izvela grupa Film, a drugo mesto je zauzela grupa Šarlo akrobata i Milan Mladenović sa kompozicijom „Ona se budi“

Bob Dilan - SARA

Ležao sam na pesku, gledao u nebo

deca behu mala, igrala su se na plaži.

Prišla si mi iza leđa, videh gde prolaziš

Oduvek blizu, uvek na dohvat ruke.

Saro, o Saro

šta god te nateralo da predomisliš se ti

Saro, o Saro

lepo je videti te opet i teško te je razumeti.

Još ih vidim kako se igraju s kanticama u pesku

i trče do vode da svoje kofice napune.

Još uvek vidim kako im školjke ispadaju iz ruku

dok nazad uz brdo jedno drugo prate.

Saro, o Saro

slatki nevini anđele, divna ljubavi života mog

Saro, o Saro

blistavi moj dragulju, ti ženo tajanstvena.

Noću, spavam u šumi kraj vatre

il' ispijam beli rum u portugalskom baru

dok se deca igraju preskakanja i slušaju Snežanu,

a ti si na pijaci u Savana-la-Maru.

Saro, o Saro

Svega se jasno sećam, nikad ne zaboravljam

Saro, o Saro

To što sam te voleo neću zažaliti.

Još čujem zvuke metodističkih zvona.

Uzeo sam lek, tek što pregrmeh

tog dana boravak u Čelzi hotelu

pišući za tebe “Tužnooku damu škotske nizije”.

Saro, o Saro

gde god pošli, ne razdvajajmo se mi

Saro, o Saro

predivna damo, tako draga srcu mom.

Kako li sam te upoznao? Ne znam ni sam.

Neki glasnik me je poslao u tropsku oluju,

a ti si bila tamo u zimu kao mesečina na suncu

i na Lili Pond Lejnu po lepom vremenu.

Saro, o Saro

Škorpionska sfingo u platnenoj haljini

Saro, o Saro

Moraš mi oprostiti što sam te nedostojan.

Ta plaža je napuštena, sem poneke alge

i delova starog broda što na obali leži

uvek se odazivaš kad mi zatrebaš

ma daj mi tu mapu i ključ od svojih vrata.

Saro, o Saro

glamurozna nimfo s lukom i strelom

Saro, o Saro

nikad me ne ostavljaj, nikad ne odlazi.

ABBA : GIMME GIMME GIMME

Pola sata po ponoći

sama u stanu gledam kasne vesti.

O, kako mrzim ovako da provedem noć!

Dok se jesenji vetar šunja oko prozora

ja pretražujem tamu po sobi

i osećam ledeni dodir mraka

Nema ni žive duše tamo,

nikog da čuje moje molitve.

Daj mi muškarca nakon ponoći,

neka neko odagna ove senke,

daj mi muškarca nakon ponoći,

nekog da me provede kroz mrak do svanuća.

Posmatram političare što pronalaze ćup zlata

na kraju duge; to legendarno blago pobede,

toliko različito od sveta u kome živim.

Umorna od televizora

otvaram prozor i gledam u noć,

ali tamo nema ničega,

nikog na vidiku,

nigde ni žive duše,

nikog da čuje moje molitve.

Daj mi muškarca nakon ponoći,

neka neko odagna ove senke,

daj mi muškarca nakon ponoći,

nekog da me provede kroz mrak do svanuća.

Jethro Tull – LOCOMOTIVE BREATH

U smešanom ludilu

kroz dah lokomotive

koji pokreće svet,

taj gubitnik juri ka smrti.

Oseća struganje klipova

i para mu razbija čelo...

Stari je Čarli ukrao ručku

i voz se neće zaustaviti.

Nema šanse da kompozicija uspori

dok na stanicama posmatra kako

mu deca iskaču, jedan po jedan,

i njegova žena, i najbolji prijatelj

U krevetu dok se zabavljaju

on puzi niz hodnik

na rukama i kolenima...

Stari je Čarli ukrao ručku.

Voz se neće zaustaviti,

nema šanse da uspori,

čuje kako tišina urliče

dok hvata anđele što padaju.

Svevremenski pobednik

ga je zgrabio za jaja,

a on grabi Gideons Bibliju

i otvara je na prvoj stranici

Bog je ukrao ručku i

voz se neće zaustaviti.

Nema šanse da uspori.

Zorán - APÁM HITTE

Otac je verovao u toplinu doma,
I voleo je praznične radosti,

Moj je otac verovao u tradiciju

I mislim da je to bilo lepo.

Moj je otac verovao u prvu noć,

i verovao je u zlatni prsten,

Verovao je da su reči istina

I mislim da je to bilo lepo.

Otac je verovao u herojska dela,

I verovao je u mudrost,

Verovao je pesmama,

I mislim da je to bilo lepo.

Moj je otac verovao glasnicima,

i verovao je Chaplinovoj tuzi,

Moj otac je pratio reku

I mislim da je tako bilo lepo.

I ja verujem u par stvari,

Verujem u pesme

Verujem u buku grada,

verujem u nuklearnu silu

i mikrobiologiju.

Verujem da svet raste.

I verujem u lasersku zraku,

Verujem u vekove.

I u smrt od puške.

Pa ipak, uprkos svemu.

Ja još uvek verujem

U reku i most.

I najviše od svega

Verujem u svog oca.

The Eagles- DESPERADO

Odmetniče, zašto se ne vratiš svojim izvorima?

Već predugo jašeš na otvorenom,

oh, tako si naporan...

Znam, imaš svoje razloge,

ali sve te stvari što prijaju

jednom će te povrediti

Stvorio si svoju dijamantsku kraljicu

ali ona će te pobediti ako bude mogla,

jer kraljica vreline nije uvek dobar izbor.

Sada ti se čini da su fine stvari

postavljene na tvom stolu

pa ipak želiš ono što ne možeš imati.

Odmetniče, nećeš postati mlađi

a tvoja bol i glad vratiće te kući,

sloboda je tek priča prolaznika

jer ti svoj zatvor vodiš sa sobom.

Ne zebu li ti noge zimi?

Nebo će prosuti sneg i sunce neće sjati,

jer teško je opisati noć usred dana.

Dok zaboravljaš uspone i padove

smešno je da osećaš i dalje.

Odmetniče, zašto se ne vratiš svojim čulima?

Siđi sa svojih bedema i otvori vrata

možda još uvek kiša je, ali i duga je oko tebe,

dozvoli da te vole pre no što bude prekasno

Leonard Kohen - SKORO KAO BLUES

Video sam ljude što umiru od gladi

bilo je ubistava, bilo je silovanja

i sela su gorela,

dok su ljudi pokušavali da pobegnu

a ja nisam mogao da gledam

već sam buljio u svoje cipele

Bilo je strašno, bilo je tragično

gotovo kao bluz.

Moram malo umreti

između ubilačkih misli

I kad završim razmišljanje

Moram da umrem doista

To je mučenje i ubija

i svaki je komentar loš

Rat, deca nestala

Gospode, to je skoro kao bluz

To je skoro kao blues

Neka se moje srce smrzne

i odagna trulež

Otac kaže da sam izabrao

majka kaže da nisam

Slušao sam njihovu priču

Cigana i Jevreja

Bilo je dobro, nije bilo dosadno

To je skoro kao bluz

To je skoro kao bluz

Nema Boga na nebesima

I ne postoji pakao ispod

Tako kaže veliki profesor

Od svih poznat

Ali sam imao poziv

To grešnik ne može odbiti

I to je skoro kao spas

To je skoro kao bluz

To je skoro kao blues

Skoro kao blues.

Leonard Cohen - NIJE VAŽNO

Rat je izgubljen

sporazum potpisan

nisam uhvaćen,

prešao sam granicu

Nisu me uhvatili,

pokušali su.

Tu sam, među vama,

dobro prerušen

Morao sam ostaviti

život iza sebe

iskopao sam grobove

Koje nećete naći.

Priča se raspreda

s činjenicama i lažima

Mogao bih nekog odati

ali nema veze

Nije važno

nije važno

rat je izgubljen

sporazum potpisan

Neke istine žive,

neke umiru

ne mogu razabrati

pa nema veze

Vaša pobeda

bila je potpuna

pa su neki od vas

došli na ideju da vode

evidenciju

naših beznačajnih života

odeće koju smo nosili,

naših kašika, naših noževa

igara na sreću

koje su vojnici igrali

kamenja koje smo klesali

pesama koje smo pevali

našeg zakona o miru

Koji tvrdi

da muž vodi

a supruga naređuje

I sve izjave

slatke ravnodušnosti

koju neki nazivaju Ljubavlju

i neke više ravnodušnosti

koju neki nazivaju Sudbinom.

Ali mi smo imali imena

intimnija.

imena tako dubokoumna

imena toliko prava

da su za mene krv

a za vas prašina.

Nema potrebe

da ovo opstane.

Neke istine žive,

a neke umiru

Nije važno,

nije važno

ja živim život

koji sam zaboravio.

Istina živi…

Ja ne mogu ubiti

kao što ti ubijaš.

Ja ne mogu mrzeti.

Pokušao sam, nisam uspeo

Ti si me prijavila

makar pokušala.

Na njihovu stranu staješ,

a prezireš ih.

Ovo je bilo tvoje srce,

ovaj roj mušica,

ovo su nekad bila tvoja usta

ova gomila laži.

Ti im odgovaraš

nisam iznenađen

ti si njihova

ista kao oni.

Nije važno

nije važno

priča je ispričana

sve činjenice i laži

ceo svet je sada tvoj

pa stoga zaboravi

Nije važno

nije važno

ja živim život

koji sam zaboravio

Živim ga punim plućima.

Leonard Cohen - Dance me to the end of love

Pleši za mene kao plamteća violina

Pleši u panici što sam je pretvorio u sigurnost

Podigni me kao maslinovu grančicu

i budi moja golubica

pleši za mene do kraja ljubavi

O, daj da vidim tvoju lepotu bez svedoka

dopusti da vidim tvoje pokrete kao u Vavilonu

pokaži mi nežno gde su granice

i pleši za mene do kraja ljubavi

Pleši za svadbu, igraj, igraj

pleši nežno i dugo

oboje smo prošli zanesenost

pleši za mene do kraja ljubavi.

Pleši za decu koja se neće roditi

pleši iza zavese poljubaca

podigni šator, mada je nada rastrgana

pleši za mene do kraja ljubavi

Pleši za mene kao plamteća violina

pleši u panici što sam je pretvorio u sigurnost

oseti me golom rukom ili me dodirni rukavicom

pleši za mene do kraja ljubavi.

The Rolling Stones - ANGIE

Endži, Endži

Kad će ovi oblaci nestati?

Endži, Endži

Kud li će nas odvesti?

Bez ljubavi u duši

i bez novca u kaputu

baš i nismo imali sreće,

ali, Endži, Endži

niko ne može reći da nismo pokušali

Endži, mnogo si lepa

i mrzim tu tugu u tvojim očima

Endži, još uvijek te volim,

ali nije li vreme da se oprostimo?

Zar si zaboravila noći u kojima smo plakali

zbog snova što su se u maglu pretvorili,

o, Endži, Endži

kud li će nas ovi oblaci odvesti?

Tvoji mi poljupci

još gore na usnama

i svuda vidim tvoje oči,

pa ipak,

nije li vreme da se rastanemo?

Hajde Endži, obriši te suze,

zar nije dobro biti živ?

Endži, Endži,

niko ne može reći da nismo pokušali.

LAUREN CHRISTY - THE COLOR OF THE NIGHT

Ti i ja lutamo po tami

bliskih tela, duša razdvojenih

senke se smeše, a tajne množe

voleo bih da znam šta osećaš.

Sve što jesam i što mogu biti

pružio sam tebi nesebično,

samo nisi znala da pružiš ruku.

Zid nećemo preskočiti,

ali ostaje jedna želja;

da te bar jednom

ugledam na svetlu.

Ali ti se kriješ iza boje noći.

Wishbone Ash - Throw Down The Sword

Odložiću mač,

rat je završen.

Nit' sam poražen, nit' sam pobednik.

Zaboravljam ludilo bitke

i vraćam pogled domu.

Postojalo je vreme

kad sam sejući smrt

tražio odgovor.

Odložiću mač,

rat je završen.

Vreme bajki ne opravdava

teret što nosim.

Putovanju je kraj, duša je ranjena.

Odložiću mač,

rat je završen.

STING - SHAPE OF MY HEART

Deli karte kao da meditira

i igrači ne sumnjaju u nju.

Ne igra zbog novca,

ne igra zbog poštovanja,

baca karte da pronađe odgovor,

tu svetu geometriju sreće

skrivenu verovatnoćom.

Samo brojevi vode ples.

Znam da su ledenice mačevi vojnika

Znam, buzdovani su oružje za rat.

Znam šta dijamanti znače za ovu umetnost,

ali to nije oblik moga srca.

Možeš odigrati džek pot,

možeš spustiti Pikovu damu,

možeš skrivati ​​kralja u ruci,

ali moja sećanja blede.

Znam da su ledenice mačevi vojnika

Znam, buzdovani su oružje za rat.

Znam šta dijamanti znače za ovu umetnost,

ali to nije oblik moga srca.

Ako sam rekao da sam te voleo

mislićeš da nešto nije u redu,

Nemam previše lica

Moja je maska samo jedna.

Oni što pričaju ne znaju ništa

ne znaju pravu cenu,

proklinju sreću na previše mjesta

i odavno su izgubili osmeh

Znam da su ledenice mačevi vojnika

Znam, buzdovani su oružje za rat.

Znam šta dijamanti znače za ovu umetnost,

ali to nije oblik moga srca.

Brothers In Arms

Ove planine u magli

jedino su mi utočište,

ali moj dom je ravnica

i uvek će biti.

Sanjam o povratku,

poljima i salašima.

Kroz razorene prostore

kršten vatrom

borio sam se

prepun straha i besa

nenapušten od

braće po oružju.

Toliko je različitih svjetova,

toliko drugačijih sunaca,

a mi razorismo sopstveni

žudeći za tuđima.

Sunce se spustilo u pakao

i mesec jaše visoko.

Dopustite da se oprostim

svako jednom umire.

Sudbina je u svjetlosti zvezda

i u crtama na dlanu.

Bili budale pa zaratili

s našom braćom po oružju.

Blue Collar Man

Daj mi posao, daj mi sigurnost,
daj mi šansu da preživim
Ja sam tek siromah u redu za posao.
Bože , jedva sam živ.

I majka i otac, i supruga i prijatelji
nasmejaše mi se u lice.
Pa ipak - imam moć, imam volju
Nisam socijalni slučaj

Uzeću te duge noći i te nemoguće kvote,
baciću pogled kroz ključaonicu
i sve će biti ono što sam ja:
čovek plavog okovratnika.

Daj mi ponudu koju ne mogu da odbiju,
učini me uglednim čovekom!
Ovo je poslednji put da čekam na birou!
Tako je negde zapisano.

Uzeću te duge noći i te nemoguće kvote,
osloniću se leđima o zid
i sve će biti ono što sam ja:
čovek plavog okovratnika.

Usmeravam misli na bolji život
Tamo je sreća tek otkucaj srca daleko
Tako sam čuo, tako će biti
zatvoriću oči i možda sam tamo.

Ti ne razumeš;

Uzeću te duge noći i te nemoguće kvote
baciću pogled kroz ključaonicu
i sve će biti ono što sam ja:
čovek plavog okovratnika.

Davy's on The Road Again

Dejvi je ponovo na putu.
Opet je promenio odeću
odbacio balast, očistio džepove,
rasprodao robu i reči su mu opet zlatne.
Ako ga vidite dobacite mrvu samilosti.

Sa Jean su se selili
iz praznog u ​​šuplje
Pitali za cenu dana

dok je um plutao
i noge se ledile

Dejvi je ponovo na putu.
Opet je promenio odeću
odbacio balast, očistio džepove,
rasprodao robu i reči su mu opet zlatne.

Zaboravio je rastanke
i točkovi su mu u očima.
Ako ga vidite dobacite mrvu samilosti.

Centar u velikom gradu
usta puna uspomena
i dosta nalepnica za šoferšajbnu.

Zatvori vrata
isključi svetlo
Dejvi želi biti kući večeras

Možete sačekati zoru,
ali Dejvija više nećete sresti.

Dejvi je ponovo na putu 

SUNNY

Sunčano je,
a koliko juče moje srce je bilo puno kiše.
Sunčano je,
nasmešila si se i olakšala mi bol.

Mračni dani su prošli, svetlo je stiglo
i sunčani dan punim sjajem
obasjava istinu da te volim.

Sunčano je,
hvala ti za svetlost.
Sunčano je,
hvala ti za ljubav koju si mi donela na put.

Dala si mi sve
i osećam deset metara visok.
Sunčana je istina da volim te.

Sunčano je,
hvala za iskrenost.

Sunčano je,
hvala za sve od A do Z.

Moj život je bio razasut poput peska u vetru
sve dok nam se nisu dodirnule ruke.
Sunčana je istina da volim te.

Sunčano je,
hvala ti za osmeh na licu.

Sunčano je,
hvala ti za sjaj.

Ti si iskra sa ognjišta,
Ti si moja slatka želja.
Sunčano je - volim te.