UBIQ 30 (SVIBANJ 2022)

Nakladnik: Društvo za znanstvenu fantastiku SFera, Zagreb

228 str.

Dizajn i priprema: Melina Mikulić

Naslovnica: Melina Mikulić i Goran Paulin

Novele

Zoran Krušvar: Roba

Boris Mišić: Gospodar šakala

Vedrana Tortica: Kratki povratak na Zemlju

Marjan Urekar: Hiljadu kišnih dana

Stevan Šarčević: Igre koje smo voleli

Mirko Karas: Slatka dječica

Krunoslav Mikulan: Imperijalna krstarica “Hrvatina”

Radovan Petrović: Povratak na Zemlju

Ivana Kršić: Osip

Jasmina Blažić: Provjera krvi

Vedrana Čolić: Svjetlogasac

Kritička praksa

Bruno Koić: Žanr horora u hrvatskoj beletristici i filmu nakon 1950.

 

UBIQ Br. 27

 Novele

Ed Barol: Točka ulaska

Josip Ergović: Solarna orbitalna antena

Vedrana Tortica: Cesta za Liliput

Ivana Kršić: Obel

Stevan Šarčević: Lun i čuvari hrama

Kristijan Novak: Svjetlo je na kraju tunela

Tea Veliki: Djevojka sa suncem u očima

Radovan Petrović: Pravi sam pas

Vedrana Čolić: Jaslav u potrazi za magičnim cvijetom

Dinko Štimac: Čama

Lada Vukić: Gospodarica vremena

Tihomir Jovanović: Dušegupka

Tomislav Žinić: Maternica

In memoriam Milena Benini

Asja Bakić: 666

Tomislav Šakić: U spomen Mileni Benini

Nataša Govedić: Katana

Ivana Delač: O Mileni 1

Ivana Delač: O Mileni 2

Matko Vladanović: Četiri susreta s Milenom Benini

Kritička praksa

Aleksandra Wojtaszek: Imaginarne geografije neovisnosti: jezik u hrvatskoj fantastici novog regionalizma

Jaroslav Veis: Robot, najslavniji Čeh, slavi sto godina

Jelena Branković: Figurativnost u prozi Luke Bekavca

Andrea Mikulčić: Postmodernizam u pseudoznanstvenom diskursu Luke Bekavca

Marin Lisjak: Zašto tako neozbiljno?: Jokerova filmska lica

REGIA FANTASTICA 6

 

Izdavač: Samostalno izdanje udruženja SCI – FI, Beograd, 2020

Broširano, 282 strane

SADRŽAJ:

Adnadin Jašarević – Svjetionik

Ilija Bakić – Crna svetla svetionika

Bojan Ekselenski – Magla sa one strane 

Dinko Osmančević – Posetilac

Tihomir Jovanović – Svetioničarev dnevnik 

Goran Ćurčić – Svetionik

Boris Mišić – Glad

Miloš Mihailović – Kula odjeka

Mile Kostov – Hekata: ćerka Titana i Nimfe

Edgar Alan Poe (Ed Barol) – The lighthouse

Stevan Šarčević – Morski prolaz

Nataša Milić – Nema vrata koja ljubav ne otvara

Nenad Petrović – Samoizolacija

Zlatko Geleski – Neptun

Ivan Nešić – Tamni ponor duše

Ranko Rajković – Poslednji mlaz Radovan Petrović – Svetionik

Jasmina Blažić – Svetioničari vremenima

Vladimir Gašić – Kula na obali Onirije

Dragić Rabrenović – Svjetionik

Sanela Piranić – Vladarica vode

Alma Zornić – Svjetionik

Vanja Spirin – Pogled iz dubine

Aleksandar Žiljak – Svjetionik 

Vladimir Nazor 219 – Svjetionik

Miloš Drumbaci 230 – Tolja i smrt ankilosaurusa 

Svetislav Filipović Filip – Smrt, žene, muzika, trivia vs.Edgar Alan Po

 

UBIQ 26 (APRIL 2020)

 

Izdavač: Društvo za znanstvenu fantastiku “SFera”, Zagreb

Broširano, 240 strana

Dizajn i priprema: Melina Mikulić

Naslovnica: Melina Mikulić i Goran Paulin

Novele

Aleksandar Kostjuk: Marsijanski vukovi

Jelena Marović: Mirnim putem

Boris Mišić: Panonski demon

Srebrenka Peregrin: Zadnji među letačkim sinovima i izgubljeni jezičci zlatogradskih zvona

Biljana Malešević: Buđenje

Jasmina Blažić: Jezero svih tvojih života

Stevan Šarčević: Adamovo seme

Vedran Mavrović: Slušaj svoju majku

Alma Zornić: Katil

Goran Skrobonja: Katmandu

Vedrana Čolić: Latica i tri vrtlarice

Torp Moniantt: Saluto Peregrinus i kuća lutaka

Kritička praksa

Milena Benini: Kako su Izide izumrle - patrijarhat kao memepleks na primjeru mita o uskrsnuću

Quentin Meillassoux: Metafizika i izvanznanstvena fantastika (preveo Ante Jerić)

ČUVARI ZLATNOG RUNA III

SUPERNOVA Br. 7

V jesenski številki letnika 4 je osrednja tema Ulrik II Celjski je preživel.

Revija je vsebinsko izredno pestra in naiosežnejša do sedaj.

Tokratni človek z naslovnice je poljski pisatelj Stanislaw Lem. Najbolj znan je po romanu Solaris, ki je bil že trikrat predelan v filmsko obliko.

Iz vsebine:

• Uvodnik - Bojan Ekselenski

Esejistika:

• Bojan Ekselenski: Pomen metapodatkov
• Meta Jerman: Jeziki Arde v delih J. R. R. Tolkiena

Vpogled:

• Ivan Šokić: Leto znanstvene fantastike

Tema številke: Ulrik II Celjski ni umrl

•  Barbara Jelen: Kraljevina Celjska
• Domen Mohorčič: Zapuščina Ulrika II
• Liljana Zupanc: Ulrik II celjski je preživel
• Matej Krajnc: Ulrih brez glave
• Matej Krajnc: Samopostrežni grof (poezija)
• Tihomir Jovanović Tika: Atentat

Proza:

• Domen Mohorčič: Samo-vozeč
• Domen Mohorčič: Zlati piskač
• Edo Rodošek: Brodolomca
• Primož Jenko: Arhiv

Dramatika:

• Domen Mohorčič: Čarodej in Margarita

Prevedena proza:

• Stevan Šarčević (Srbija): Dih lokomotive
• Snježana Prlić (Hrvaška): Tu še bog ne pomaga
• Tihomir Jovanović Tika (Srbija): F 1
• Vladimira Becić (Hrvaška): Škatla

Supernovica:

• Ana Žagar & Ema Arnšek: Dr. Einstein in David: Krava za mamo
• Ana Žagar: Prekleto praznovanje

Poezija:

• Andrej Ivanuša: Knjiga prednikov
• Bojan Ekselenski: Iz moža v ženo in nazaj

GVOZDENA KAPIJA

Zbirka priča o Golupcu
Izdavač: Narodna biblioteka "Velko Dugošević", Golubac

REGIA FANTASTICA 3

UBIQ br. 22

Sadržaj časopisa UBIQ br. 22

Jelena Marović - Pustinjak (HRV)

Mira Satarić - Gradovi na beloj vodi (SRB)

Stevan Šarčević - Gospodari snova (SRB)

Jelena Janjić - San, stvarnost, ludilo (HRV)

Nataša Milić - Naprave ne pišu pesme (SRB)

Ivica Trifunović - Receptura užasa (SRB)

Riva Zmajoki - Bijela kula brani crnu kraljicu (HRV) - pseudonim - Iva Šakić Ristić

BORIS ZAVADOVSKI - KNJIGA

 Mladić ubijen svakodnevicom i zgrožen divotama tranzicije i neoliberalizma susreće vremešnog uličnog prodavca knjiga. Ne stigavši ni da se osvrne oko sebe, malo-pomalo biva uvučen u njegov čudnovati svet i stvarnost koju poznaje kao da se istopila.

 Odnosi među ljudima, snaga duha, granice uma... Sve postaje drugačije i novo.

 Ko je Biros, ulični prodavac knjiga, i šta će od njega Boris naučiti, saznaćete u ovoj fascinantnoj pripovesti.

 Ponekad susreti nisu slučajni, a KNJIGA dobija gotovo vanvremenske dimenzije.

 Stoga uzmite u ruke KNJIGU, a ako skupite hrabrosti i da je pročitate...

     Ko zna?

 Možda se i Vaš svet promeni.

VLADIMIR ZAVADOVSKI - PRIČE IZ LUCIDA

Jeste li se ikada zapitali šta se krije iza ogledala? Da li je to puka refleksija, posledica fizičkih zakonitosti, ili se iza tog izvrnutog odraza što pilji u vas kriju beskrajna prostranstva nekih drugih svetova?

U pričama Vladimira Zavadovskog, negde na razmeđi između fantastike i ezoterije, kao da se upravo to pitanje postavlja. Bez obzira da li se vozimo autobusom, posmatramo lišće drveća preko puta ili posećujemo psihijatrijsku ustanovu bogu iza nogu, uvek sa jezom shvatamo da je stvarnost mnogo drugačija od onoga u šta smo verovali.

Svaka od ovih priča nas odvodi u zonu sumraka u kojoj više ništa nije sigurno. Oslonac pod nogama nestaje i više niko ne zna kojim svetovima hodamo.

Pođimo, dakle, na ovo neizvesno putovanje.

Dobrodošli u svetove iza ogledala!

ALEKSANDAR ŽILJAK - POSEJDONIJA

Kada Scotland Yard u Monte Karlu uhapsi Irenu Orletz, prelepu damu neobičnog zanimanja i nesvakidašnjih sklonosti, njena družica u ljubavi i kriminalu, Belinda Meredith, započinje očajničku akciju ne bi li je izbavila iz nemilosrdnih kandži javnog reda i morala.

Na njeno ne baš malo iznenađenje u odsutnome trenutku, umesto pucnjave i krvi, na mestu Ireninog zatočeništva zatiče višeg inspektora Chesterfielda, koji devojkama daje šansu da se iskupe za svoja nedela.

Sve što treba učiniti je da se ukrcaju na “Posejdoniju”, najveći i najtajanstveniji brod koji je ikada plovio okeanima, razotkriju mahinacije američkog multimilijardera sa jakim političkim vezama Josepha Baxtera i uz to raskrinkaju i onesposobe nemilosrdnu i do zuba naoružanu organizaciju Doppelblitz.

Sitnica, zar ne?

Spremite se za najveću viktorijansku pustolovinu ikada napisanu na ovim prostorima, prepunu neočekivanih obrta, vrcave erotike i neprestane jurnjave.

Posejdonija dolazi!

OGNJEN TOMIĆ - ZNAK RATA

U svetu Vaserne pod nekom vrstom feudalnog uređenja i u relativnoj harmoniji, rame uz rame živi pregršt inteligentnih vrsta pod budnim okom Zmajeva, zaštitnika dobrog, Magija je tek jedna grana nauke, a čarobnjaci cenjeni savetnici i vrsne diplomate.

Najznačajnija sila u Vaserni je Zmejsko Kraljevstvo u kome se tokom priče dešavaju alarmantne pojave. Svakim trenom je sve jasnije da su dveri Demonije otvorene i da se sprema Veliki Rat.

U prvom delu svoje trilogije namenjene deci i omladini od osam do osamdeset godina, Ognjen Tomić nam u najboljem maniru Terija Bruksa (Mač od Šanare) dočarava izuzetno napetu atmosferu pred rat, koja je prepuna magije, mračnih nagoveštaja i zamršenih odnosa, kako u monarhiji tako i na strani neprijatelja.

Pa, dobrodošli u Vasernu!

Znak rata je osvetleo noćno nebo i sudbina sveta je neizvesnija no ikada.

SVOĐENJE RAČUNA

Kao što je red, na početku najfriškije godine valja pogledati šta smo uradili u onoj koja je upravo istekla.

Evo kako to izgleda u mom slučaju:

Meni najdraže je što su se u prodaji pojavile dve moje knjige;

Zbirka priča „VIVA LA REVOLUCIÓN"

i roman „DAN POSLE KRAJA”( sa Lazarom Janićem) koji je nominovan za Ninovu nagradu i neslavno prošao.

Prilagodio sam srpskom tržištu „Posejdoniju" Aleksandra Žiljka, napisao recenziju za zbirku priča „Dreaming" Danijele Milosavljević i uredio „Argus magazin“ broj 16 sa temom „Multiverzum“

Bilo je tu i nekih mojih radova objavljenih po raznim publikacijama:

Pesma „Zatamnjenje“ u zbirci poezije „Poslednji cvetovi zla“

Priča „Buđenje“ u zbirci priča „Paralelni svetovi“

Priča „A lepo su mi govorili“ u zbirci priča „Regia Fantastica 2“

Priča „Neočekivana gozba“ u 17-tom broju časopisa „Argus Books Magazine“

Priča „O, kako tužnih ljubavi ima “ u zbirci priča „Zatvorena knjiga kriminala“

Priča „Kiša“ u 11-tom broju časopisa „ Marsonic“

Pesma „Beskraj“ u zbirci poezije „Vrt umetnosti“

i pesma „Letnji prozori“ u zbirci poezije „Pesnik i zemljotres“

Kad sve to pogledam ovako svedeno i sređeno baš i ne deluje impozantno, ali bila je to dobra vožnja.

PA, SREĆNA VAM NOVA 2018 - ta!

Sajam Knjiga 2017

ŠEJTANOVE SENKE

Dok "DAN POSLE KRAJA" čeka na red za štampu, u potaji se kuva i najnoviji peti nastavak serijala "ONI SU OVDE, SA NAMA". Kao što se da naslutiti iz "Dana posle kraja", pretežna veroispovest u Evropi je muslimanska. Naravno, ništa bez Alekse i Ane:

Turska ambasada u Parizu, 2317. godine

Sulejman Beg se vrlo brzo saživeo sa blagodetima Pariza i veći deo njegovog harema je prvim komercijalnim letom vraćen u Dar Al Džihad.

Uz to je svaka od Begovih mutah igračaka oba pola pre polaska bilo snabdeveno kod pariškog hodže overenim papirima o razvodu i bogatom alimentacijom

Naravno, Ana se pobrinula da Aleksa ostane pokraj nje.

Sulejman Beg više nije ni pomišljao na formalnosti mutah brakova. Izabrao bi nekog nevernika iz malih oglasa i igrao se par dana, posle čega bi ga sekretar ambasade prosledio na pijacu radi daljnje prodaje.

U Kalifatu su se doslovno držali Kur'ana čiji su pojedini odlomci implicitno odobravali ropstvo.

Na snazi je bio pravilnik po kome je bilo dozvoljeno imati seksualni odnos s bilo kojom robinjom čim dospe u posed, čak i u slučaju da još nije u pubertetu.

Bekstvo od gospodara je kvalifikovano kao najteži greh i bez ikakvog odgađanja se kažnjavalo smrću.

Doduše, pravilnik nije pominjao muškiće, ali Sulejman Beg je smatrao da se zabavlja na teritoriji Turske Imperije što je, pravno posmatrano, velelepna soba na trećem spratu ambasade zaista i bila, pa time za njega nisu važila baš sva pravila Zapadnog Kalifata.

Ana se ubrzo iselila iz njegovog kreveta pravdajući se da ne može da podnese nasilje, pošto su njenog muža sve više zabavljale izuzetno oštre erotske igre. Po pravilniku je bilo dozvoljeno tući robove.

Doduše, bilo je zabranjeno prebijanje iz zadovoljstva ili mučenje, ali zašto bi se iko pridržavao propisa k'o pijan plota, pravdao bi se Anin suprug. Niti im je lomio kosti niti ih je udarao u lice, pa je time zakon formalno ispoštovan. No, razlog Aninog napuštanja bračne postelje nisu bile muževljeve seksualne fantazije, već nešto sasvim drugo, i isterala je svoj naum do kraja.

Trebala joj je potpuna sloboda da bi se posvetila Aleksi. Kao prvo, zavolela ga je, ali to ni izdaleka nije bilo sve. Aleksa je bio nosilac bele aure i Ana ga je inicirala i osnažila do nivoa proroka. Ali trebala je više. Trebao joj je čarobnjak.

Njen pravi otac, odbegli rob i prezreni ajatolah tehnokratskog reda, u svojoj je ostavštini između ostalog opisao i ulogu Ehejeha na putu paukove mreže. Po njegovim zapisima, sve što je civilizaciju dovelo do ovog trenutka predstavljalo je tek jednu od niti u beskrajnoj zrakasto ispletenoj paukovoj mreži sa epicentrom u početku postojanja. Istorija se od samog početka delila na sfere po kojima se život odvijao potpuno različitim putevima, jer se na njoj nalazilo mnogo petlji i ukrštanja, što su pod uticajem ključnih ličnosti skretala tkanje ka susednoj niti i vodila zbivanja različitim istorijskim tokom. Uporedo postoji mnogo civilizacija koje se ne bi smele preplitati. Međutim, najintrigantniji deo očevih zapisa je bila misao o paučini u tami koja se osvetljava usmerenom svetlošću. Tada se na zidu iza paučine pojavljuje oštra senka, baš kao što se i senke paralelne istorije mogu videti u našoj stvarnosti pod jednim uslovom, a to je da postoji usmerena bela svetlost.

A Ana je pronašla zrak što probija dimenzije.

Aleksa je bio Ehejeh. Krv njenog oca. Početak, ishod i kraj. Bio je nosilac bele aure, a Ana ga je obučila kako da je usmerava.

Nadalje je znala još nešto - nešto što ju je nateralo da upotrebi sav svoj uticaj kako bi njenog muža prebacili u Pariz.

Svetlost može biti bačena i sa suprotnog kraja

Tada će naša stvarnost bacati senku na paralelne dimezije. Uzor je uz određena znanja moguće promeniti i anulirati date preduslove, pa time našu sadašnjost učiniti drugačijom.

Otac je ta znanja materijalizovao u funkcionalni uređaj koji nikada nije upotrebio..

Prestrašen opasnostima magije, bezglavo je pobegao u Dar Al Džihad, ostavivši sve što je stvorio, pa je njegov izum prisvojila ta sto puta prokleta Kvark korporacija.

A gde su Aleksa i Ana, tu je i inspektor Jovanović:

Pariz, 2317. godine

Kako je do devetnaestog preostalo još dosta vremena Milivoj, alias Alija, je odlučio da pokuša dokučiti bar deo zagonetke prostim osmatranjem. Odabrao je maleni stočić u bašti mehane duboko zavučene u tamno zelenilo kiparisa, odakle je imao savršen pogled na Tursku ambasadu i tu bi povazdan sedeo, pa je uz kahvu, halvu i žubor šedrvana budno motrio ne bi li ugledao išta zanimljivo, no sve se pokazalo uzaludnim. Sve što mu se dalo nazreti bile su sasvim uobičajene scene za diplomatsko predstavništvo.

Tog je dana vrelina bila ubistvena, pa je umesto kahve naručio ladnu bozu i tulumbe. Iako je sedeo u hladovini, znoj mu se sam od sebe slivao niz okovratnik i košulja je na njemu već neko vreme bila gola voda.

Ništa mu tog prepodneva nije išlo naruku i nikako nije mogao da se skoncentriše na ambasadu. Kao uz inat neka je zabrađena žena neprestano zapomagala uporno kopajući golim rukama po prašini sred živopisne panorame džamija i bulevara i ta halabuka nikako nije prestajala. U početku je verovao da je sirotica nešto izgubila, ali je rupa postajala sve dublja i dublja i Milivoj nikako nije mogao da se načudi njenom entuzijazmu.

Nalazila se posred najžešćeg sunca, toliko vrelom da čak ni čovek što ju je doveo i nijednog trena nije skidao pogleda s nje, najverovatnije muž, nije napuštao senku tende nad obližnjim dućanom. Očajnica, uprkos svemu, nikako nije prestajala sa produbljavanjem jame koju je načinila sve vreme kukajući i time je privlačila sve veći broj radoznalaca koji su se skupljali u hladovini ispred Notr Dam džamije. Prsti su joj već odavno prokrvarili, a kraj njenom nerazumnom poslu se nikako nije nazirao.

Najzad je scena Milivoju dosadila i skrete pogled na ambasadu, da bi se umalo ugušio parčetom tulumbe od iznenađenja.

Jer tamo se nalazilo ono što je tražio!

Dugonoga žena koja je s ibrikom u ruci šetala po đul bašti ambasade bila mu je uprkos propisnoj odeći itekako poznata. Ništa takvu lepotu ne može sakriti.

Zelene oči, sva nekako izdužena i tanana, uspravljenih leđa i večito uzdignute glave...

Bila je to žena sa snimka bezbednosnih kamera Uprave za Džihad.

Imalo je smisla. Novi ambasador bio je Sulejman Beg, a ovo je verovatno bila njegova supruga Ana koja je i pre ovoga bila na listi osumnjičenih.

Kako se pojavila u bašti tako se i vratila u zgradu ambasade, a Milivojeve misli se uskomešaše. Prvi impuls je bio da se iz istih stopa zaputi u zgradu, predstavi se šefu obezbeđenja i saopšti mu svoje otkriće, no već idućeg trena je bio svestan manjkavosti takvog postupka. Uređaj se mogao nalaziti van ambasade, pa bi njegov potez samo otežao pronalaženje i uništenje sprave, ili, što je još gore, moglo se desiti da je spisak umešanih mnogo veći no što je slutio, uključujući tu i samo obezbeđenje ambasade. A moglo je biti i da mu jednostavno ne poveruju. Dvoumio se Milivoj tako sve dok njegovo mozganje nije prekinulo očajničko kričanje one žene s druge strane. Pogledao je u tom pravcu, ali su mu pogled zaklanjali ljudi koji su sve do malopre bili pred džamijom. Okupili su se oko mesta gde je ludača kopala i Milivoju se učini da gaze preko nekakve crne tkanine.

- Pogledajte šta je ova kurva dala Ali Jusufu! Komšiji! Kao brat mi je bio! - razgovetno je dopiralo odatle uprkos narastajućem žamoru gomile. Šta li se tamo dešava?

- Hahaha... Orhan bi mnoge kuće u crno zavio kad bi se otkrila njegova nepočinstva po tuđim posteljama - naču razgovor za susednim stolom, a onda se gomila pomeri tako da je mogao videti šta se događa. Ona žena je bila gola i nalazila se u svojoj rupi. Bila je omalena pa je izvirivala tek nešto iznad dojki, a onaj što joj je izgleda bio muž zatrpavao ju je zemljom. To đubre je sve vreme imalo lopatu! Povremeno bi ugazio zemlju, pa je nastavljao svoj posao, a ona sirotica je sve više galamila.

- Pa, haj'mo onda - ustadoše ona dvojica od susednog stola - red je red.

Milivoj vide kako podižu nekakvo kamenje dok su odmicali ka skupu kod džamije, a onda poče. Prvi kamen je zavitlala žena razmera osrednjeg cepelina, ali nije bila baš precizna, pa je ukopanu žrtvu pogodila u rame. Međutim, to je pokrenulo rulju i kamenje stade pljuštati po nevernoj supruzi.

Milivoj je nešto već načuo o ovakvim pogubljenjima, ali nikada nije uspeo da se pomiri sa surovim pravilima života u Kalifatu i zgađen onim što je video ustade pa napusti baštu mehane.

Ako ništa drugo, sad je bar znao koga treba pratiti.

"Dreaming" - PRIČE POPUT ŽIVOTNE POEME

Autor: Mirjana ŠTEFANICKI ANTONIĆ

Danijela MILOSAVLJEVIĆ

 "DREAMING"

Izdavač: IA Nova POETIKA – ArgusBooks&Magazines, Beograd

Knjiga kratkih priča neobičnog imena „Dreaming“ literaturni je prvenac Danijele Milosavljević (1965,

Zrenjanin). Svoj naslov duguje prvoj priči u ovoj zbirci, duhu i filozofiji Aboridžina, izvornog naroda Australije, koji tvrde da se stvarni život zapravo nalazi u snovima. Da li je i spisateljičin stvarni život u snovima, odnosno u vremenu koje provodi u osmišljavanju i zapisivanju svojih priča?

„Odnos izmedju realnog i irealnog relativiziran je u pričama“ – Slavoljub Obradović, „Fantastično u pričama za decu Grigora Viteza“, „Delimično i književna fantastika, spoj snohvatica i onostranog sa stvarnim životom, odakle se onirička stvarnost pretače u čudnovate snove“, poput „Snevnika“ – Ljubomira Simovića, ili Sanovnika, u snu i izvan sna… Ukrštaju se talenat, fikcija, snovidjenja naše spisateljice, kroz onirička svedočenja.

"Ja sam kao kap lave i iskra u oku Velike ptice. Ogledam se u licu okeana, obojenog bojama života morskih bića i morskih trava...Ja sam reka. Natapam se  mirisima začina i vreve Bazara i utičem u more..." - napisala je Danijela.

Ko smo mi? Šta sanjamo? Da li su naši snovi životni? Treba li da budu? Zapisi koji šire poruku, prolazeći kroz Univerzum. Ljudi bi bili humaniji i bolji... barem za česticu peska "dosegnutog sa vrha Sveta", jer Danijela Milosavljević kaže:

"Sestrice mila, vidiš li me?

Setrice mila, čuješ li me?

Brate mili, jutro li je?

Sestrice mila, budna li si?

Brate mili, osećaš li?

....................................

Brate mili, gde li si?

..................................."

(priča "Hemus i Rodopi")

Emotivno i dirljivo! Eho lepote! Nemerljiva ljubav, izmedju brata i sestre, koju naša spisateljica iznjedrava putevima poetike (ne - proze), kroz senzibilnost, idući i napred i jako. Pri tome ispisuje svoju Životnu Poemu.

Čitajući priču „Umami“, u mislima mi se zadržava prijatan ukus. Znači, taj peti, najefektniji ukus, pored slatkog, slanog, kiselog i gorkog, koji je počastio poslasticama, koje se zovu Reči. Novorodjene reči! Reči logike. (Priča „Reči“). Iako je igra završena (priča „Avatar“), spisateljica nas pita da li želimo da igramo Višu (video) Igru, sa novim avatarom? Da/Ne?, jer avatar je inkarnacija Božanskog bića u nekom od oblika na Zemlji i doprinosi duhovnoj evoluciji i razvitku. Bog dolazi da usliši neku potrebu čovečanstva…

Priče oplemenjuju, oduhovljuju, u dosluhu su sa Božanstvima (Boginjom Lakšimi), šumskim vilama koje pevaju… “… plava da ti mir donese, smirenost i ozdravljenje…“ (iz priče „Vreme kad veverice piju čaj). Tajna ljubavi, izmedju bake i unuke, u bajci… bajalici…

Vanvremenske i ovovremenske priče, sa obiljem topline novih ideja, kroz Ulicu Zmaj Jovinu, u Novom Sadu – „Mama, da li znaš da ja tebe volim najvišena svetu. Volim te do neba i nazad. Ja tebe volim sa hemijskom, da se nikad ne izbriše…“ (iz priče „Filozofski razgovori“).

Desio se u pričama najlepši „kopreni dodir parisko plave po njihovoj unutrašnjosti… još jedan dodir…“ (iz priče „Akt“). Prasak ekspresije. Spisateljica slika i boji, sebi svojstvenim izrazima, po nepreglednim prostranstvima beline hartije, ukazujući na svoju veštinu i nebeske darove. U knjizi su Priče u Pričama, satkane od neobične predje refleksija. Ukupno dvadeset i šest.

„Velika je nesreća kad čovek ne zna šta hoće, a prava katastrofa, kad ne zna šta može.“ – Jovan Dučić.

Spisateljica zna i šta hoće i šta može. Poput raskriljenih krila ptice, nadvisila se i vinula put neba književnosti. Hrabro, zaobilazeći tmurne i tmaste oblake i oblačiće, koji su pred njom. Jer, „igla je došla do kraja ploče i vrtela se, vrtela se, vrtela…“ (iz priče „Slike sa izložbe“).

Danijela Milosavljević je staroslovenski vitez, ratnik, jaka osoba. Ovom knjigom prolazi kroz Veliku kraljevsku kapiju – Bogatirska vrata u Kijevu… kroz Kosmos, udvojivši svoje umeće stručnjaka za informacione tehnologije i spisateljice, koja je otelotvorenje obilja duhovne lepote…

Novi Sad,

25. april 2017.                                                 

Danijela Milosavljević DREAMING

22 juna ove godine (dakle još veoma sveže) pojavila se knjiga kratkih priča neobičnog naziva „Dreaming“ novosađanke Danijele Milosavljević rođene 1965-te u Zrenjaninu. Zbirka naslov duguje prvoj priči, duhu i filozofiji Aboridžina, izvornog naroda Australije, koji tvrde da se stvarni život zapravo nalazi u snovima.

Autor ispreda priče upravo onakve kakve se mogu videti na svetlosti dana, ali se zaista sagledavaju samo u tmini dubine ličnog ega. To su priče koje slušamo na ulici, u autobusu, prodavnici, školi i koje su svuda oko nas, ali im autor na jedan izrazito poetičan, isceliteljski način daje potpuno drugačiji smisao.

I kada se na dečji način iščuđuje, i kada sa sigurnošću mudrog starca zaključuje, Danijela Milosavljević uvek mudruje na svoj nenametljivi poetični način. Igra se filozofa u dečjem spontanom pitanju dotičući socijalnu tematiku; igra se deteta u ozbiljnom ličnom gubljenju sebe tražeći slobodu tela, uma, slobodu izbora kao jedino suštinsko poimanje slobode. Upućuje poruku svetu, ali upućuje poruku i svom unutrašnjem biću. Bavi se individualizmom isto koliko i globalizmom. Ukazuje nam na to da je bezgranični kosmos mali u poređenju sa našom dušom...

Kroz njene priče provejavaju legende dalekih naroda, pariski bistroi, čudni obrti u kompjuterskim igrama, novosadska racija, pa ipak, sve te egzotične teme ne ostaju daleke i uzbudljive kao kod Zen Greja ili Karla Maja, već u nama izazivaju bliskost i čudnu mešavinu tuge i topline. Danijela sve vreme piše o sebi, o događajima kojima je na neki način bila svedok ili je i sama u njima učestvovala, o događajima koji se odigravaju tu kraj nje, pa samim tim i kraj nas. Profiltrirani kroz njenu duboku, rekao bih tipično žensku osećajnost, i blizanačku igru sa egzotičnim, postaju jedinstvena smesa koja omamljuje čitaoca.

Daleko od toga da su te priče bezazlene. Provejava kroz njih poprilična doza erotike, nasilja, pa i političkog angažmana, ali je sve to savršeno skriveno čudesnom mimikrijom utopljenom u nežni vez Danijelinih snova.

Danijela Milosavljević rođena je 1965. godine u Zrenjaninu. Srednje obrazovanje stekla je u muzičkoj školi „Josif Marinković“ – instrumentalni odsek violina, a potom, svoje formalno obrazovanje zaokružuje na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“. Danas, živi i radi u Novom Sadu, kao sistem analitičar i projektant informacionih sistema.

Iako joj je forma kratke priče osnovno opredeljenje, piše i književne kritike, a ponekad pravi izlet i u kombinovane forme. Priče su joj zastupljene u zbornicima radova, elektronskim i književnim časopisima u zemlji i inostranstvu.

MITOVI U STRIPU — POVRATAK IZVORIMA KULTURE

Tekst: Nenad Petrović, USUS

Fotografije: Bojan M. Đukić

Edicija „Strip mitologija“ kuće „Pčelica“ premijerno predstavljena u beogradskom Centru za umetnost stripa


U Beogradu je, u okviru programa Centra za umetnost stripa, u glavnom holu Doma omladine 8. juna premijerno predstavljeno dvanaest knjiga američkih stripova u boji iz edicije „Strip mitologija“, koju je na srpskom objavila „Pčelica“, izdavačka kuća obrazovne i zabavne literature iz Čačka.

Na početku je pesnik, novinar i scenarista Petar Petrović — Čika Peca, jedan od utemeljitelja „Studija B“ sa Duškom Radovićem — poklonio gostima slogan „Samo rad i red daju med“.

„Strip mitologiju“ su predstavili Tamara Lujak, književnica, kulturna aktivistkinja, specijalista za bajke, dečju literaturu i fantastiku, zatim Nevena Marković, koordinator odnosa sa javnošću „Pčelice“, kao i domaćin Zoran Stefanović, urednik Centra za umetnost stripa, scenarista i istoričar kulture.

Stefanović je kao razlog da se „Strip mitologija“ uvrsti u početni period rada Centra za umetnost stripa naglasio „važnost prenošenja evropske i planetarne mitologije u stripove za porodičnu publiku, naročito dečju i omladinsku, koja ne dobija adekvatno kulturno i socijalno obrazovanje u dobu globalizacije“. Drugi razlog je da je ova edicija inaugurisala „Pčelicu“ i na polju stripskog izdavaštva, što može imati trajniji značaj za strip u Srbiji. Podsetio je i da isti izdavač sistematski angažuje domaću stripsku elitu za ilustrovanje knjiga i slikovnica.

Predstavnica izdavača, Nevena Marković, podsetila je na istorijat IK „Pčelica“ i stotine njenih izdanja, uređivačku politiku ove kuće, edicije i izdavačke sektore po uzrastima, tržišne niše, odnos prema srpskoj kulturi i tradiciji, jezičke i obrazovne standarde. Osvrnula se i posebno na rad sa mnogim domaćim autorima — piscima, likovnim umetnicima, pedagozima i prevodiocima.

Stefanović je zatim dao pregled istorijata Lerner pablišing od 1959. do danas, sa osvrtom na deset godina rada etikete „Grafik juniverz“, sa tri glavne edicije, uključujući i „Strip mitologiju“ koja je do sad na engleskom objavila 27 stripskih knjiga. Navedena su priznanja i nagrade ove etikete, komercijalni efekti na američkom tržištu i strategija odgajanja najmlađe stripske publike u dobu kada elektronski uređaji i azijski strip vladaju čak i u Americi.

Recenziju za svaku knjigu „Strip mitologije“ pisali su profesori univerziteta. Srpska izdanja su knjige u tvrdom povezu, u boji, sa 48 stranica (40 stranica stripa) i imaju korisne dodatke: pojmovnik, preporučeno štivo (knjige, filmove i internet izvore), belešku o nastanku stripa, indeks i biografije stvaralaca. Crtači i scenaristi edicije su solidne zanatlije koji imaju reference među najvećim kućama u SAD — Marvel, DC, Imidž i Dark hors.

Iz starobalkanske tradicije, kojoj smo i mi baštinici, objavljeno je šest knjiga. Scenaristi DŽastin i Ron Fontes i crtač Gordon Persel uradili su knjigu „Demetra i Persefona“; Pol D. Stori i Tomas Jits — „Persej: Lov na meduzinu glavu“;  Stori i Stiv Kurt — „Herakle, dvanaest podviga“; DŽef Limke i DŽon Mekri — „Tezej protiv Minotaura“; tandem Fontest sa Perselom — „Troja, pad drevnog grada“, a Den DŽoli i Tomas Jits knjigu „Odisej: Posejdonova kletva“.

Iz skandinavske i britanske tradicije prevedene su četiri knjige. Scenarista Limke i crtač Ron Rendal uradili su knjigu „Tor i Loki, u zemlji divova“;  Pol D. Stori i Rendal — „Beovulf, ubica čudovišta“; Limke i Jits — „Kralj Artur, oslobođeni Ekskalibur“, a Stori i Jits  knjigu „Robin Hud, odmetnik iz Šervudske šume“.  Iz dalekoistočnih kultura nam stižu dve knjige: scenarista Den DŽoli i crtač Ron Rendal uradili su priču iz Kine „Guan Ju, braća zauvek“, a  Stori i Rendal iz Japana — „Amaterasu, povratak sunca“.

Povodom ove edicije, Stefanović je sa aspekta antropologije, psihologije i drugih nauka govorio o Kembelovoj teoriji monomita i njegovom značaju, ne samo za kulturu i industriju zabave, već i za psihičko-biološki razvoj pojedinca. Preporučio je prisutnima da decu i mlade što više snabdevaju klasičnim mitološkim štivom, bilo u izvorniku bilo u modernim obradama.

Tamara Lujak je sa aspekta pisca i stručnjaka za fantaziju, ali i kao školovani arheolog, ispričala profesionalna i lična iskustva o tome kako današnja deca reaguju na mitove, bilo klasične, bilo moderne i zašto su mitovi važni. Takođe je naglasila da je vitalno bitna sloboda za današnjeg stvaraoca da se daju savremene, lične obrade mitova, ali i da se stvaraju potpuno novi, kao buduća baština. Upravo su njeni projekti svetskih priča „Kako se plaše deca“, leksikon „Rečnik straha“ i autorske bajke u zbirci „Priče sa oblaka“ bili dobra građa da se procene reakcije dece iz Srbije i regiona na mit, bajku, legendu i fantaziju.

Nevena Marković je na pitanje o dostupnosti ovako luksuznih knjiga kupcima naglasila da su cene zbog većih tiraža vrlo povoljne i da se sa prodajnim akcijama približavaju izdanjima sa kioska. Ako prva dva kola na srpskom budu isplativa, „Pčelica“ će objaviti svih 27 knjiga. Moderator je primetio da je edicija štampana latinicom, što je neuobičajeno za „Pčelicu“, ali i često onemogućava da se knjige kupuju za decu mlađih razreda.

Prisutni su obavešteni i o drugim aktuelnim izdanjima kuće, ali i o visokim ocenama koje državne komisije, škole i biblioteke daju izdanjima „Pčelice“.

Predstavljanju je značaj dao i razgovor sa publikom, koju su, osim porodične, činili i umetnici i kulturni radnici. Međunarodni umetnik i poznavalac stripa Bojan M. Đukić, osnivač Beogradskog kruga 2, pričao je o doprinosu američkog stripa promovisanju klasične i nove mitologije, što se dešavalo prvenstveno preko stripskih svezaka, a ne preko novinskog stripa.

Takođe međunarodno ugledni umetnici Dušan Reljić i Vladimir Vesović pitali su da li će biti slovenske i srpske mitologije u stripu. U ovoj američkoj ediciji ih nema, ali je Zoran Stefanović podsetio da je prvi veliki svetski serijal slovenske mitologije u stripu „Prva rasa“ nedavno rađen upravo u Srbiji, ali za rusko tržište. On se, kao scenarista serijala, sa crtačima Sinišom Banovićem i Sinišom Radovićem, nada da će rad biti nastavljen nakon poslovne pauze i da će serijal ipak jednom biti objavljen.

Svoje iskustvo sa prisutnima je podelio i David Vartabedijan, likovni umetnik i muzički publicista, jedan od najpopularnijih autora „Pčelice“ sa knjigom „Ilustrovani rokenrol vodič“. Ova knjiga je na srpskom štampana već u četiri izdanja, a prodata su i prava u Poljsku.

Učesnici tribine su najavili nastavak druženja na jesen, zbog iskazanog interesovanja publike i prisutnih stvaralaca. •

O centru za umetnost stripa

Centar za umetnost stripa je programska jedinica, prva svoje vrste u Jugoistočnoj Evropi. Centar u Domu omladine Beograda i kroz gostovanja organizuje delatnosti od kulturnog i društvenog značaja, a koje su vezane za likovno pripovedanje i vizuelnu komunikaciju. Publici se nude predavanja, tribine, promocije, kursevi i radionice, stručno-naučni skupovi, festivali i konvencije, istraživanje, izdavaštvo, stručne procene i drugo. Ovo je zajednički poduhvat Udruženja „Svet stripa“ iz Kragujevca, Doma omladine Beograda i Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS), sa brojnim partnerima u zemlji i inostranstvu — umetničkim, kulturnim, obrazovnim i naučnim ustanovama.