понедељак, 25. новембар 2019.

SAVETI MLADIM PISCIMA

1. Orginalnost je precenjena kategorija.

2. Pre no što krenete pisati roman, savladajte pravopis.
3. Ljubav prema pisanju nije opravdanje za smaranje čitaoca.
4. Bog oprašta, urednik nikada.
5. Pročitajte bar jednom ono što ste napisali.
6. Ideja nije dovoljna za stvaranje čitljivog dela.
7. Tečno pripovedanje nije dovoljno za stvaranje autentičnog dela.
8. Ne udružujte se u čopore. Do vrha stiže samo jedan.
9. Ne pristajte da platite objavljivanje. Postajete bezvredni.
10. Ako planirate da živite od pisanja, bolje radite nešto drugo.



уторак, 01. октобар 2019.

SUPERNOVA Br. 7

V jesenski številki letnika 4 je osrednja tema Ulrik II Celjski je preživel.
Revija je vsebinsko izredno pestra in naiosežnejša do sedaj.
Tokratni človek z naslovnice je poljski pisatelj Stanislaw Lem. Najbolj znan je po romanu Solaris, ki je bil že trikrat predelan v filmsko obliko.
Iz vsebine:
  • Uvodnik - Bojan Ekselenski
Esejistika:
  • Bojan Ekselenski: Pomen metapodatkov
  • Meta Jerman: Jeziki Arde v delih J. R. R. Tolkiena
Vpogled:
  • Ivan Šokić: Leto znanstvene fantastike
Tema številke: Ulrik II Celjski ni umrl
  •  Barbara Jelen: Kraljevina Celjska
  • Domen Mohorčič: Zapuščina Ulrika II
  • Liljana Zupanc: Ulrik II celjski je preživel
  • Matej Krajnc: Ulrih brez glave
  • Matej Krajnc: Samopostrežni grof (poezija)
  • Tihomir Jovanović Tika: Atentat
Proza:
  • Domen Mohorčič: Samo-vozeč
  • Domen Mohorčič: Zlati piskač
  • Edo Rodošek: Brodolomca
  • Primož Jenko: Arhiv
Dramatika:
  • Domen Mohorčič: Čarodej in Margarita
Prevedena proza:
  • Stevan Šarčević (Srbija): Dih lokomotive
  • Snježana Prlić (Hrvaška): Tu še bog ne pomaga
  • Tihomir Jovanović Tika (Srbija): F 1
  • Vladimira Becić (Hrvaška): Škatla
Supernovica:
  • Ana Žagar & Ema Arnšek: Dr. Einstein in David: Krava za mamo
  • Ana Žagar: Prekleto praznovanje
Poezija:
  • Andrej Ivanuša: Knjiga prednikov
  • Bojan Ekselenski: Iz moža v ženo in nazaj

недеља, 15. септембар 2019.

ONI SU OVDE SA NAMA



Autor: VELIBOR MINAŠEVIĆ





''SAM, ISPOD ŠLJIVE''




Sigurno ste se nekada upitali kako bi sve izgledalo da su se neke stvari u istoriji drugačije dogodile ili da ste mogli izmeniti neki dogadjaj kao što je izbijanje rata. Koliko će promena, makar neznatna naše prošlosti izmeniti našu sadašnjost? Ova futuristička akcija govori baš o tome. Stevan Šarčević i Lazar Janić (koji nas je, na žalost, prerano napustio marta ove godine) vode nas u XXIII vek, u grad Belland (nastao spajanjem Novog Sada, Beograda i Niša) u kome ljudska rasa živi naizgled idealnim životom.
Aleksa Lakić, operativac vrhunske klase ima zadatak da putuje kroz vreme i po potrebi menja prošlost ili ispravlja greške nastale tim promenama. Jedna od tih promena učinjena u dobroj nameri (izbegavanje rata u bivšoj Jugoslaviji) dovela je do nesagledivih posledica. Jedan drugi operativac, Ana Simonović, krade opremu za putovanje kroz vreme i ubija sve dostupne pretke Alekse Lakića. Junaci iz prošlosti i budućnosti se sukobljavaju i susreću na vremenski strateškim koordinatama. Na tom putu u prošlost autori nas vode u različita vremena XIX, XX i XXI veka. Dolazi do neobičnih susreta od kojih neki ostaju zapisani (proročanstva).
Ako ste očekivali stvaranje virtuelnih realnosti (kao kod ''Hronika Ambera'') ili istovremene različite dogadaje sa istim likovima u nekim drugim dimenzijama, toga ovde nema. Zbog čega su nastali operativci vrhunske klase, koje motive imaju gospodari da menjaju dogadjaje , ko su dopelgengeri (rasa robova) i kako je uopšte nastalo takvo društvo saznaćete ako knjigu pročitate do kraja.
Radnja je brza i direktna, bez dugih uvoda i objašnjavanja (nešto morate i sami pretpostaviti kao u svakom dobrom akcionom romanu!)



"DAN POSLE KRAJA "




Priča se nastavlja! Posle promena nastalih u prvom delu "Sam ispod šljive " pratimo naše junake u dva vremena, sredinom 21. veka, i u današnjoj Vojvodini u godini 2316.
Ovog puta, daleko više direktne akcije nego u prvom delu trilogije. Da se podsetimo, u toku je rat izmedju Republike (današnja EU) i Unije (današnja Rusije) koji se odvija na granicama. Blagodareći mogućnostima manipulacije vremenom Republika je izbegla nuklearni rat koji su vodile Rusija i Amerika. U želji da izmeni sadašnjost, borbeni superklon klase A, Ana, putuje kroz vreme i ubija pretke Alekse Lakića, čoveka koji je svojim naučnim radovima takva putovanja i omogućio.
Sada nas autori vode u Pariz pod vlašću islamista u godinu 2042., godinu od koje je ta manipulacija i postala moguća (jedan deo radnje) i u godinu 2316., koju pratimo u dve paralelne radnje, Alekse u trećem licu, i inspektora Milivoja u prvom licu. Da, autori su učesnici avanture!
Aleksina namera je da promeni sadašnjost ali nema mnogo izgleda, operativci Republike ga jure, Ana uspeva da ga ulovi. Da li će se njegova namera izjaloviti ili će mu Ana postati saveznik?
Raspon i skala međusobno povezanih manipulacija bila je neverovatna, pa su u nju bile uključene sve naizgled nepovezane poluge sistema: počevši od farmacuetske industrije, preko genetičkih manipulacija i neobičnih aditiva u ishrani, čipovanja stanovništva, bankarskog sistema i globalnog obrazovanja, pa sve do vojne i policijske države u večitom globalnom konfliktu.
U stvari, sistem je uspostavljen tako što je grupa ljudi sela za što i donela odluke. Od njih je potekao generalni model koji je imao analogiju u paukovoj mreži."
Sama radnja je tanana, osetljiva, ono što ćete saznati ostaviće vas bez daha: Šta povezuje Anu, Aleksu i Besmrtnike i kakve promene nastaju, jer, nije sve baš odmah vidljivo.



''ŠEJTANOVE SENKE''


U trećem delu trilogije (prva dva dela ''Sam, ispod šljive'' i ''Dan posle kraja'' napisao je zajedno sa pokojnim Lazarom Janićem) Stevan se još jednom poigrao sa stvaranjem alternativne budućnosti.
Promene učinjene na kraju prethodnog dela bacile su naše junake u sasvim drugačiju stvarnost. Da podsetimo, u ''Danu posle kraja'' vodi se rat između saveza država Unije (današnja EU) i Zakavkaske unije (Rusije). Promene su takve da u Evropi postoje Turska Imperija, Zapadni Kalifat (današnja Francuska), Tevtonska Unija (Nemačka i skandinavske države) i Ruska Carevina. Ta budućnost nije tako daleka, nekih pola veka od sadašnjeg vremena i autor nam daje moguću posledicu ogromnog priliva migranata u zemlje Zapadne Evrope.
Oni koji su čitali prva dva dela lako će prepoznati glavne ličnosti priče, Anu Sulejman (Anu Desertić) suprugu turskog ambasadora u Parizu, Aleksu Kaurina (Aleksu Lakića), mušku kurvu Aninog muža, sada njenog ljubavnika i Aliju Jovanoglua (Milivoja Jovanovića) operativca tajne službe Turske Imperije. Njihove uloge su otprilike iste kao u prethodnim delovima a zaplet je jednostavan. Došlo je do krađe uređaja za navođenje projektila, u potragu se uključuje više zainteresovanih strana. Međutim, ono što Anu zanima je PVA (prostorno vremenski adapter) koji omogućuje putovanje kroz vreme. Sama priča se dešava u Parizu u kome je katedrala Notr Dam doživela sudbinu Aja Sofije i jednim delom u Dar al Džihadu (Beogradu).
Anine motive je lako pogoditi. Hrišćani žive kao robovi, bez ikakvih prava, mogu ih prodavati, mučiti i ubijati. Sam mehanizam vlasti je daleko od sofisticiranog poput onog u Uniji ali ništa manje surov. Autor nam vešto provlači određenu dozu i horora i erotike, događaji se tako nižu da, u stvari, i ne znamo ko će preživeti a ko ne.
Priča je dinamična i lako čitljiva. Kako god menjali budućnost neće sve biti idealno poručuje nam pisac.
''Nema više, priča je gotova.'', kaže Stevan. Da li? Ima tu još materijala za moguće nastavke.











субота, 27. јул 2019.

PRIKAZ MARSONICA Br. 15 (EROTIKA U FANTASTICI)


Autor: VELIBOR MINAŠEVIĆ


    Tema najnovijeg broja ''Marsonica'', petnaestog po redu, jeste erotika u fantastici. Otud i oznaka 18+ na zanimljivo osmišljenoj naslovnici, Naime, pored fantastike naići ćete i na eksplicitne sadržaje vezane za erotiku.
     Uredništvo nam nudi izvestan broj kratkih priča, jednu novelu i jedan strip različitih žanrova i kvaliteta. Uobičajeno, na početku svake priče u par rečenica ćete se upoznati sa piscem i temom koju obrađuje. Neka imena dobro su nam poznata, za neka će se tek čuti.

                Pa, krenimo redom.

    U priči ''Profesor'' Dragića Rabrenovića možete videti koliko jedan profesor može ostati tipičan profesor u pomalo neobičnim situacijama za njega. Ostaje da se zapitamo koja je granica između sna i jave, poručuje nam autor.

    Goran Skrobonja je poznato ime i njegova priča ''Ménage à trois'' se bavi SF temom, već viđenom, koja nam daje neobičnu kombinaciju. Zbog toga priča postaje pomalo predvidiva na samom kraju, što nimalo ne umanjuje njen kvalitet.

   Damir Kerdić se predstavio pričom ''Individualni digitalni intergalaktički optički tehničar''. Tehničar pomenut u naslovu je osoba koja nadgleda vaše seksualne fantazije. Priča ima dobru ideju i jednu zamerku: previše je detalja i objašnjenja za tako kratku formu, kao da je zamišljena da bude deo nekog obimnijeg dela.

    Dinko Osmančević nam nudi jako kratku priču ''Bijeg u eden'' sa zanimljivom temom bekstva od stvarnosti ali i ona ostavlja utisak nezavršenosti.

          Za romantiku su se pobrinule dame.

Andrina Pušić u svojoj priči ''Vrt ekstaze'', obrađuje temu iz mitologije na vrlo dinamičan način.

Elizabeta Zec u svojoj ''Kletvi'' obrađuje temu iz ''Kamasutre'' pri čemu prepliće prošlost i sadašnjost.

Obe teme su poznate što vam može omogućiti da predvidite događaje, inače su odlično napisane.

U priči Vedrane Čolić ''Izdajica roda'' naći ćete zrnce fantastike i puno fine erotike.

Dubravka Lerotić nam kratkom pričom ''Bračna sreća'' predstavlja efektan spoj SF-a i erotike.

Stevan Šarčević svojom pričom ''Neočekivana gozba'' ostaje dosledan sebi i svom omiljenom žanru, hororu. Uzeo je temu iz mitologije starih Slovena o bogu Velesu. U birsovski mračnoj atmosferi njegov junak ostaje izgubljen i u zabludi do samog kraja. Priča je potpuno nepredvidiva.

Nenad Pavlović je autor ''Fantastičnih priča'', priče u pričama čiji stil iziskuje pažljivo čitanje i baš ta raznovrsnost nam daje obilje fantastike.

Danijel Bogdanović je autor novele ''Proximatu'' u kojoj se opisuje svet u kome su četiri svetske religije ujedinjene i jednu, u svet u kome je svaka seksualnost ugušena do 29. godine a i kasnije je pod kontrolom. Autor nam daje zanimljiv ugao pripovedanja u sva tri lica i poentom na samom kraju. Ova novela je svakako biser ovog broja ''Marsonica''.

Za kraj, uživajte u stripu Damira Stojnića ''Govor''. Fantastika stripa će vam izgledati poznato i aktuelno.



четвртак, 13. јун 2019.

Izabrane priče i pesme za SCAVACON


PRIČE
  1. Alma Zorinić, MRAKOVID
  2. Biljana Ampovska, ZLI PRAH  I  MLADI  VJETAR  SPALJENKO
  3. Boris Mišić,TRAGOM PLANINSKOG ŽUTOKRUGA
  4. Božena Volić, TAJNA ŠKAVA GRADA
  5. Božidar Radošević, PETI DAN
  6. Davor Šišović, IZMEĐU NEBA I PODZEMLJA
  7. Dinko Osmančević, SVETILIŠTE
  8. Dragić Rabrenović, SPASI NAŠE BOGOVE
  9. Jasmina Hanjalić, SISTEMSKI ČOVJEK
  10.  Nataša Milić, JOŠ SE OKREĆЕ
  11. Nikica Banić, KROZ SPILJU BILOSOJU1
  12. Mirko Grdinić, BAZA VLADIMIR NAZOR
  13. Sanela Piranić, DOM
  14. Tihomir Jovanović Tika, CRVOTOČINA.
  15. Relja Antonić, JEDNOM NEKOGA I NAĐOH
Na natječaj je pristiglo 19 priča a žiri u satavu Rabija Mameledžija, Anto Zirdum i Mirjana Jezildžić odabrali su 15 za zbirku. Žiri posebno pohvaljuje priče Biljane Ampovske, Tihomira Jovanovića i Sanele Piranić, a preporučujuje priče Alme Zornić,  Mirka Grdinića, Davora Šišovića i Dragića Rabrenovića.
PJESME
  1. Anto Stanić: Ekološka
  2. Ensar Bukarić: PEĆINA
  3. Goran Čurćić: SPAS
  4. Igor Divković: MOJA SPILJA, MOJ DOM
  5. Josip Kurevija: SUJETA I SRAM
  6.  Larisa Softić Gasal: KAP
  7. Marija Marić: ASTRONAUT
  8. Miljenka Koštro: DANAS SAM PTICA BILA
  9. Milan Drašković: REKVIJEM ZA IZABRANE
  10. Nihad Mešić River: BAUK
  11.  Sanijela Matković: 13. SPAVAČ
  12. Stevan Šarčević:VEČE IZLASKA
  13. Vernesa Manov: U CRNILU UTROBE ZEMLJINE
  14. Željko Kocaj: SJETNI SUMRAK
  15. Živko Prodanović: U SVIJETU KOJI VIŠE NE POSTOJI
Na natječaj za poeziju stiglo je 20 pjesama a žiri u sastavu Ermin Čelenka, Anto Zirdum i Dagan Mučibabić odabrao je 15 za zbirku  a posebno pohvaljuje pjeme  Sanijele Matković, Miljenke Koštro i Stevana Šarčevića, a preporučuju pjesme Živka Prodanovića, Vernese Manov, Ante Stanića i Josipa Kurevije. 
priče i pjesme će biti objavljene u zbirci SCAVACON 1 čija promocija će biti 22. 6. 2019. u 12,00 na ranosrednovjekovnom gradu ŠKAV u naselju Gornja Večeriska kod Viteza.  Svi zatupljeni autori su pozvani na svečanu promociju i svi će dobiti dva autorska primjerka zbornika.