четвртак, 08. децембар 2016.

ROMANI ZA NIN-OVU NAGRADU ZA 2016.


U petak, 02. decembra, žiri NIN-ove nagrade kritike za najbolji roman godine, koji radi u sastavu Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik), konstatovao je da je na konkurs do sada stiglo 133 knjige.
Žiri će širi izbor objaviti u NIN-u poslednjih dana decembra, a ime šezdeset trećeg dobitnika NIN-ove nagrade biće poznato sredinom januara sledeće godine.
NIN-ova nagrada delimično je podržana od strane Ministarstva kulture i informisanja.




Ivan Glišić, GOLI SIN – M.O.D Šabac
Đuro Maričić, MONTERI – Art print, Banja Luka
Teo P.Fedorov, SINEKURISTA (Junak našeg doba) – Orion art, Beograd
Đorđe Milosavljević, SENTIMENTALNE ZAVERE – Laguna
Ivan Ivanji, MOJ LEPI ŽIVOT U PAKLU – Laguna
Enes Halilović, AKO DUGO GLEDAŠ U PONOR – Albatros plus
Nemanja Jovanović, MILKA ZBOGOM,VIDIMO SE SUTRA –Partizanska knjiga Kikinda
Andrija Terzić, PLIVAČ – Gradski kulturni centar Užice
Dragan V.Spasić, NAJBOLjA JE KAD SE SLUŽI HLADNA – Medivest KT Niš
Ratomir Boškov Đurišić, AVENIJA HROMIH DUŠA – Prosveta
Ivan Ivačković, BEZVERJE – Laguna
Dragan Jovićević, POSLEDNjA KAP – Admiral buks
Snežana Radojičić, NOMAD – Kolorgrafiks Beograd
Đorđe D.Sibinović, POGREŠNO – Agora
Branka Zeković, ALEKSIJA – Presing Mladenovac
Borivoje Petković, PORUBI ŽIVOTA – Presing Mladenovac
Igor M.Đurić, VREME ZLIH PASTRMKI – Lestve K.Mitrovica
Mila Starčević, AMANET – autor
Petar Grujičić, GOSPODARI VREMENA – Laguna
Zoran S.Nikolić, SMRT ZA PONETI – Laguna
Vladan Matijević, SUSRET POD NEOBIČNIM OKOLNOSTIMA – Laguna
Marko Popović, JEDAN POGREŠAN KORAK – Laguna
Nenad Stefanović, UBISTVO U KAPETAN MIŠINOJ – Laguna
Vladimir Arsenijević, TI I JA,ANĐELA – Laguna
Vujica Ognjenović, ČOVEK KOGA SU VOLjELI ANĐELI – Agora
Slaviša Radovanović, ISTORIČAR – Presing Mladenovac
Ivan Potić, DNEVNIK NEUTEŠNOG KOSMONAUTA – Studio znak/Gramatik Beograd
Miša Lazar, KLON – Svet Knjige
Mirko Demić, ĆUTANjA IZ GORE – Agora
Gordan Lemajić, RAZVEZIVANjE – Prometej
Ivana Dimić, ARZAMAS – Laguna
Željko Pajić, ŽIVOT GAVRIĆA – KOS
Duško Blagojević, DRAGOJL RATNICI-DUHOVI RATA – KOS
Stevan Lazić, POSLEDNjA ODBRANA – KOS
Anđelka Radovanović, MALI PARIZ – KOS
Balša Rajčević, ŽIVOT U NEMESTU I NEVREMENU – KOS
Bosiljka Pušić, BALADA O ITANI – Lom Beograd
Iva Vrtarić, PARANOJA U NjU DELHIJU – Lom Beograd
Zoran D.Milojević, NEPOMENICI – GB „Vuk Karadžić“ Kos.Mitrovica
Svetislav Basara, ANDRIĆEVA LESTVICA UŽASA – Laguna
Slobodan Mandić, OČEV NOVI MANDAT – Agora
Vuksan Knežević, UKLETA LjUBAV – Agora
Milena Bogavac, LjUBAV SE NOSI U TRI… – Čarobna knjiga
Žarko Radaković, KAFANA – Čarobna knjiga
Milan Todorov, LEK PROTIV SMRTI – Čarobna knjiga
Radovan Lazarević, ŠVAPSKI PAKET – Čigoja štapma
Radovan Vujadinović, ZRAK POD ZEMLjOM – Grafokarton Prijepolje
Robert Tili, UBOGI LAZAR U GRADOVIMA – Geopoetika
Jovanka Živanović, PRIVATNA POŠTA LAZARA PREDOJEVIĆA – Geopoetika
Vladan Dobrivojević, SPLAV MEDUZA – Obradović SM
Saša Edi Đorđević, JANIČAR – Evrobuk
Ljiljana Šarac, GDE SAM TO POGREŠILA? – Evrobuk
Vladimir Tabašević, PA KAO – Laguna
Miomir Petrović, KUĆA OD SOLI – Laguna
Milan Aranđelović, BALADA MEDA I KRVI – Otvorena knjiga
Milisav Milenković, DOBA VETROVA – Prosveta
Miro Radojević, RAT IDOLA – Presing
Berislav Blagojević, BUMERANG – Presing
Nenad Milkić, ZOV KARAULE – autor
Vladislav Bajac, HRONIKA SUMNjE – Geopoetika
Muharem Bazdulj, LUTKA OD MARCIPANA – Geopoetika
Milorad Grujić, GRANICE – Akademska knjiga
Đorđe Pisarev, POZNA VEČERA ZA GOSPOĐU FIBI – Agora
Ivanka Kosanić, JEDAN MOGUĆI ŽIVOT – Agora
Dragan Jovanović Danilov, ŠTA SNEG PRIČA – Agora
Jovan Radovanović, RADOVAN IV – Udr. užičana u Beogradu
Vojislav Milutin, SLUŽBENA BELEŠKA – Nikaso NM Banatski kulturni centar
Milan Janković, HOMOLjSKI DILINGER – ZUNS Istočno Novo Sarajevo
Vojislav Todorović, ČUDOVIŠTE IZ SAVSKOG JEZERA– ZUNS Istočno Novo Sarajevo
Anđelko Anušić, GLASOVI SA GRANICE – ZUNS Istočno Novo Sarajevo
Zoran Živković, TUMAČ FOTOGRAFIJA – Zavod za udžbenike
Ranko Pavlović, GROMADA – Prometej
Svetlana Slapšak, RAVNOTEŽA – Laguna
Ranko Risojević, SESTRE I DRUGARICE – Zad. Petar Kočić Banja Luka
Ratko Adamović, JEVANĐELjE PO RIBARU – Prosveta
Vesna Radović, FIRENTINSKI ŠAL – Prosveta
Svetlana Lekić, ČOVEK IZ VOZA – Čigoja
Miodrag Stojković, CRNIČANI – Vukotić media
Labud Dragić, KUKAVIČJA JAJA – SKZ
Dragan Jovanović, TANASKO I USNIJA – autor
Željko Pržulj, VLADIKA slava Mu i milost – Matična biblioteka Istočno Sarajevo
Darko Tuševljaković, JAZ – Arhipelag
Milan Peca Nikolić, KULTURAN SVET – Arhipelag
Marko Srdanović, LAŽOV – Biblioner Beograd
Dragi Tasić, FLUIDI – Presing
Ratomir Damjanović, PLIVAĆEŠ ZAUVEK – Prometej
Dobrivoje Sazdić, KVALITET IGRE – Prometej
Zoran Bingulac, UPLETENA OGLEDALA BELOG GAVRANA – Prometej
Tomislav Ketig, KARUSEL RASPETIH – Prometej
Siniša Božulić, RAT, PRVI, DRUGI, TREĆI… – Prometej
Nikola Mijatović Mišo, TU SU ONI KOJIH NEMA – Matična biblioteka Istočno Sarajevo
Radovan Vlahović, BAPA – Banatski kulturni centar
Milica Gligorić, BELA VRANA – Grafika Šabac
Sonja Atanasijević, VELIKA LAŽ – Plato
Dragi Bugarčić, OBDUKCIJA – Čigoja
Rusija Marinković, U PONORU UMA – Prosveta
Srđan Kovačević, SVE JE DOBRO – Autograf Novi Sad
Zoran Petrović, BULEVAR GREHA – Pešić i sinovi
Sanja Savić, NEOŠTRINE – Arete
Marko Đorđević, NIJE TO NIŠTA – Arete
Gordana Jež Lazić, PUT DO ISTINE – Svet knjige
Dragan R.Kovač, POGAŽENI TESTAMENT – SPKD Prosvjeta Bileća
Nebojša Jevrić i Miloš Janković, AVELjOV OŽILjAK – Albion buks
Nebojša Tatomir, ANĐELOV DODIR – Prometej
Dejan Jovanović, MREŽA – Nova Poetika i Argus buks
Dušan Sekulić, BRDSKI VRTOVI– Nova Poetika i Argus buks
Mladen Petrović, DNEVNIK CRNOBELIH SNOVA– Nova Poetika i Argus buks
Ž.R.Kirf, ŠAKA LjUDI ZVERI– Nova Poetika i Argus buks
Ž.R.Kirf, ŠAKA LjUDI– Nova Poetika i Argus buks
Dragan Nikolić, OPSESIJA– Nova Poetika i Argus buks
Snežana Ševo, JALOV DAN– Nova Poetika i Argus buks
Đorđe Ćirjanić, OŽILjCI– Nova Poetika i Argus buks
Uroš Antić, START.EXE– Nova Poetika i Argus buks
Nina Planinka, DVOJKOM U KRUG– Nova Poetika i Argus buks
Stevan Šarčević i Darko Savić, KOLEVKINE HRONIKE– Nova Poetika i Argus buks
Dimitrije Stevanović, IME VATRE– Nova Poetika i Argus buks
Dejan Zlatić, BDENjE– Nova Poetika i Argus buks
Danijel Apro, GARI– Nova Poetika i Argus buks
Danijel Šijaković, DRVO ŽIVOTA– Nova Poetika i Argus buks
Ana Bamdad, GOLE DUŠE– Nova Poetika i Argus buks
Vlada Arsić, KAD ZVONA ZANEME – RTS
Aleksandar Jugović, OPSENARI – Albatros plus
Vida Nenadić, CREDIT CRUNCH – Presing
Branka Selaković, GLINENI KRALj – Dereta
Danijela Knez, MOJA GERNIKA – Dereta
Marko Gilmor, BESTEŽINSKO – Centar za istraživanje tradicije Ukronija
Uroš Timić, ČETRDESET DANA – Galaksijanis Niš
Novica Janjušević, CRVENI NOTES A.K. – Logos
Luka Tripković, OSMEH POD GOROM MASLINOVOM – Matica srpska
Miroslav Janković, PISMA MATILDI K. – Besjeda Banja Luka
Tomislav Rakočević, BRĐANKA – Kairos
Sima Ćosin, KUĆA NA PRODAJU – Kairos
Gordana Vlahović, RAZODEVANjE – KOV
Dejan Manojlović, ČUVAR VATRE – Laguna
Miroljub Sekulić, POSLE STO GODINA – Udr.ratnih dobrovoljaca 1912-1918
Vukašin Štreker, SRČANOST – Književna radionica Rašić
Aleksandar Novaković, NOVO SMEDEREVO– Književna radionica Rašić
Rastislav Durman, BOŽANSTVENA,RIMEJK 2016. – Književna radionica Rašić
Čedomila Ohene Asare, ĐERBA,ĐERBA – Štampa Doboj
Mario Liguori, NAPULJSKI DIPLOMATA – Laguna


среда, 30. новембар 2016.

USPON I GOLGOTA BEZ VASKRSA ČOVEČANSTVA



Tokom vojne operacije dolazi do prvog kontakta sa vanzemaljcima. Vojni šifrarnik dospeva u posed moćne korporacije. Dešavaju se vremenski paradoksi i anomalije, otvara se magijski portal. Događaju se samoubistva prouzrokovana muzikom. Izbija krvavi građanski rat. Nauka napreduje, kloniraju se davno izumrle životinje, stvaraju se androidi sa ljudskim mozgom i nova oružja za masovno uništenje, a neki ljudi stiču besmrtnost. Virtuelni svet zamenjuje stvarni svet. Zemljani stižu do zvezda, međutim, sukobljavaju se sa kolonistima sa Venere koji žive u sasvim drugačijem društvenom uređenju. Na Zemlji besni rat, u gradovima izbija revolucija. Nastaje kataklizma jer je planeta Zemlja prestala da se okreće oko svoje ose. Završava se Stari Svet i započinje Novi, u kome hara smrtonosna groznica i pored ljudi obitavaju raznorazni mutanti. U dalekoj budućnosti ljudi kao civilizovana vrsta više ne postoje, dok međusobno sukobljene vanzemaljske vrste ostatke ljudske rase smatraju životinjama koje pretvaraju u jahaću i tegleću marvu koju koriste u svojoj ishrani. U još daljoj budućnosti na Zemlji uopšte nema ljudi, ali su delfini stvorili svoju civilizaciju, koja se zbog tehnološkog napretka suočava sa problemom obezvodnjavanja mora i okeana.
Ovo nije siže nekog obimnijeg SF romana, već je reč o sadržaju priča i novela iz zbirke Viva la revolucion Stevana Šarčevića, koje poređane po hronološkom ključu stvaraju koncept o usponu i padu čovečanstva. Na taj način zbirka Viva la revolucion prerasta u fix up, odnosno u zbirku priča i novela koja se može čitati kao roman, ili bolje rečeno - u zbirku koja bi mogla da se čita kao roman, jer valja napomenuti čitaocima da priče i novele iz zbirke nisu planski pisane za koncept uspona i pada čovečanstva, već da je reč o međusobno nepovezanim radovima koji kao celina vode u smeru mračnog i krajnje ponižavajućeg kraja epohe čoveka. U tome i leži draž koju zbirka Viva la revolucion poseduje, jer se sklapanjem mozaika sačinjenog od nepovezanih fragmenata iz pojedinačnih priča i novela dobija usložena celina koja daje širi čitalački pogled na ovu zbirku, te sažima kompletnu Šarčevićevu sagu koja započinje prvim kontaktom i završava se u dalekoj budućnosti, kada na planeti Zemlji više nema ljudi. Koncept uspona i golgote bez vaskrsa čovečanstva je Stevan Šarčević takođe iskazao u priči Daničina ljubav: Pričalo se da je pre Obesvećenja čovek bio gospodar mašina, životinja i kamenja, da je suvereno vladao planetom, stigao do zvezda i bio potisnut, i ta njegova misao predstavlja epitaf čovečanstvu čije su uzdizanje i sunovrat u ovoj zbirci prikazani. Ovakav koncept uspona i pada čovečanstva donekle podseća na misao koju je Ursula Legvin iskazala u romanu "Grad opsena": Ljudi su stigli do zvezda i bili potisnuti nazad u varvarstvo. Obzirom da je Šarčeviću upravo ova autorka jedna od uzora, kao i da sa njom deli anarhističke stavove, zbirka Viva la revolucion bi se mogla posmatrati i kao njegov nesvesni omaž upućen Ursuli Legvin.
Za razliku od Šarčevićeve prethodne zbirke Dolazak tame, zbirka Viva la revolucion je stopostotno usmerena ka naučnoj fantastici, pa se u njoj nalaze priče i novele različitih SF podžanrova (prvi kontakt, vremenski paradoks, roboti, veštačka inteligencija, kiberpank, spejs opera, apokaliptični i postapokaliptični SF, distopija...) prožete ratom, akcijom, bizarnošću, crnim humorom, krimi, trilerom, narodnim i mitološkim predanjem, hororom, morbidnošću, seksom i sadizmom. U većini radova iz zbirke preovladava mračna atmosfera u koju su utopljene lične sudbine protagonista, dok neke priče/novele kao pokretač imaju ljubav u svojim varijantama ljubavi i osvete, ili ljubavi i izdaje. Na lične odnose među likovima iz priča i novela je stavljen jak akcenat, a često su u radovima iz zbirke akteri potpuni marginalci, pa opisujući njihove doživljaje i međusobne odnose, bilo u futurističkim svetovima bliske budućnosti, bilo u jezivim postapokaliptičnim svetovima, Stevan Šarčević u stvari opisuje izopačeni svet današnjice koji ide ka svom neumitnom završetku, te na takav način iskazuje kritku postojećeg kupi-upotrebi-baci društva i loših međuljudskih odnosa koji u njemu vladaju. Šarčević u svojim pričama i novelama bespotrebno ne komplikuje, ideje su mu originalne i odlično razrađene, a njegova moć mašte dovodi do toga da svakom svojom pričom i novelom postiže željeni efekat koji čitaoca može naterati na promisao o mogućnosti da se ono što je napisao zaista ostvaruje ili bi se moglo ostvariti. On i dalje u svom pisanju koristi opise na kome mu pojedini zameraju, ali u pitanju je živopisno, a ne sterilno i suvoparno pisanje. Kvalitet radova iz zbirke Viva la revolucion je ujednačen, jer kao što sam već naveo - sve priče i novele se nalaze u službi misije koja vodi ka mračnom finalu čovečanstva, ali ako bih morao da istaknem neke od njih, onda bi to po redosledu iz zbirke bile: Opus 64, Tropikana, A lepo su mi govorili..., Raskršće, Dosadno popodne, Povratak u Berlin, Frekvencija, Jedini siguran put, RX5, Oktobar, Odmetnik, Idem kući, Carstvo Venere, Viva la revolucion, Obala, Groznica, Sa one strane reke, gradovi, Zašto poštar mrzi kišu, Daničina ljubav, Reči u vremenu.
Šarčevićev usud je taj da je on godinama najobjavljivaniji domaći fantastičar, ali istovremeno i najosporavaniji i najpotcenjeniji žanrovski pisac po određenim domaćim krugovima koji su povezani sa tom istom fantastikom, pa se situacija u takvim krugovima verovatno neće promeniti ni nakon objavljivanja zbirke Viva la revolucion. Ali, uzimajući u obzir da su neke od priča iz ove zbirke prevođene i objavljivane u Americi (Buđenje), Mađarskoj (Dah lokomotive) i Sloveniji (Viva la revolucion), činjenično stanje je da Stevan Šarčević trenutno predstavlja ključnu figuru domaće fantastike i da njemu pripadaju sadašnjost i budućnost ovog žanra, što je apsolutno i potvrdio svojom novom zbirkom Viva la revolucion.

Opus 64 - Fix up zbirku Viva la revolucion otvara priča Opus 64, u kojoj Šarčević obrađuje motiv prvog kontakta i radnju priče smešta u sred vojne operacije Oluja. Tada mlada violinistkinja, bežeći od pogroma, u šumi svojim muziciranjem privuče vanzemaljca koji joj ponudi opkladu i izazove je na takmičenje u sviranju. Vanzemaljac zahvaljujući savršenosti svog uma veoma uspešno imitira sviranje violinistkinje, ali gubi opkladu jer nije sposoban da kopira osećaje, niti da parira ljudskoj emociji...

Tropikana je fantastična krimi-triler-akciona novela sa motivom teorije zavere, čija se radnja dešava u našoj bliskoj prošlosti - u gradu razorenom tokom Nato agresije 1999. godine i državi opljačkanoj od strane političara nakon petooktobarskog prevrata. U takvoj društvenoj preraspodeli moći ratni veteran Mirković nema nikakvu perspektivu, prinuđen je da krpi kraj sa krajem i postaje obezbeđenje preprodavcu heroina, što mu stvara dodatne nevolje sa konkurencijom na tržištu droge. Ionako tešku životnu situaciju će mu do neslućenih granica otežati prodaja vojnog šifrarnika korporaciji Global Trejd, nakon čega na svojoj koži doživljava praksu zavere, dok vojni šifrarnik koristi interesima moćnika iz senke koji sprovode tihi genocid nad stanovništvom Srbije. Tropikana ima i uplive karakteristične za kiberpank, pa je tako Mirković zbog poternice koja je za njim raspisana primoran da živi na samom dnu društvene lestvice, u ciganskom kartonskom naselju; Global Trejd se služi informatičkim kriminalom, a klasični predstavnik kiberpanka u ovoj noveli je mucavi kompjuteraški čudak, haker Markiz. Iz novele bih izdvojio i preokret Mirkovićeve ličnosti koji od čoveka koga pokreće žudnja za parama postaje osoba koju vodi i pokreće ljubav, kao i želja za osvetom zbog likvidacije članova svoje nove porodice. Zanimljiva je i igra potčinjavanja i sadizam direktorke Global Trejda, čije metode sa psećom ogrlicom podsećaju na Branku iz romana Kaurinova kletva. U noveli Tropikana je vrlo izražena kritika modernog srpskog društva: od petooktobarske vlasti, preko nebrige za ratne veterane koji su prepušteni sami sebi, do korporacija koje sisaju krv građanima koji ne shvataju da živote provode u modernom robovlasništvu. Inače, nekarakteristično za Šarčevića, Tropikana ima srećan i berićetan završetak po glavnog junaka i njegovu novu porodicu.

A lepo su mi govorili... - Dok se jedne olujne majske večeri naučnici u CERN-u poigravaju sa Božijom česticom, u Srbiji strastveni ljubitelj fudbala, uz neizostavan asortiman konzumerskih grickalica i piva, čeka prenos utakmice u kojoj nastupa naša fudbalska reprezentacija. Nakon udara groma njegov televizor počinje da prikazuje sutrašnji TV dnevnik, što izaziva bizarnu i veoma baksuznu vremensko-paradoksalnu sitaciju dostojnu Zone sumraka, u koju ljubitelj fudbala upada pokušavajući da spase svog nesrećno stradalog prijatelja, čije je ime objavljeno u crnoj hronici TV dnevnika. Da baksuz po glavnog aktera bude još veći - sve ovo se dešava petka trinaestog...

Proleće - Da za Šarčevića ne postoje tabui se znalo poodavno, a pričom Proleće je otišao korak dalje od svojih ranijih postavki i uradio je priču sa šokantnim preokretom koji je baziran na nezaceljenim ranama iz drugog svetskog rata. U priči glavni protagonista kreće na ljubavni sastanak sa devojkom, ali pošto u vozu ugleda osobu iz svoje prošlosti koja uopšte nije ostarela, putovanje mu se pretvara u najgori mogući proživljeni životni košmar. No, to uopšte nije noćna mora već neočekivani povratak u prošlost, u jasenovački holokaust, gde ga ponovo i željno isčekuje njegov homosekusalni sadistički mučitelj...

Raskršće - Priča govori o prevarantu Aleksi, koga u pustinji progone komandosi. Bežeći od njih, pred očima mu se ukazuje magijski portal koji se zove Raskršće. U Raskršću je moguće ispunjenje svih želja, ali Aleksa bira onu najnelogičniju, čije ispunjenje ga vraća nazad u pustinju... Šarčević se u priči Raskršće poslužio starim mitološkim i magijskim motivom raskršća, mesta na kome je sve moguće, na šta je dodao dozu crnog humora, te istakao poentu da je i magija ostvariva - samo ako se u nju veruje, dok se u suprotonom ne dešava ništa.

Dosadno popodne je kratka i potpuno bizarna priča koja se odigrava na jednom domaćinstvu, gde se nadničar Isus, u obračunu biblijskih razmera koji se odvija uz pesmu Kalašnjikov, sukobljava sa četiri jahača Apokalipse...

Zelenooka - Kad u ratnoj ledenoj zimskoj noći neko zalupa na kapiju kuće koja je nekim čudom preživela nuklearno razaranje, tad je poslednja osoba koja se može očekivati pred kapijom devojka iz drugog vremena, koja se tu obrela tražeći svog oca koji proučava anomaliju...

Buđenje je mračna priča sa opisima fizičkih i psihičkih promena do kojih dolazi kod putnika u jednom vozu, koji putuje u čudnom pravcu, kroz još čudnije predele. U tom vozu i vreme teče na čudan način, pa svi osim jednog jedinog putnika spavaju, te on postaje svedok naglog starenja voljene žene, kao i svog starenja koje je istovremeno praćeno naglim senilenjem. Jedino što mu iz sećanja ne bledi je ljubav prema voljenoj osobi, čime Šarčević poručuje da je samo ljubav vanvremenska i neprolazna.

Povratak u Berlin - Aron Goldštajn, poslednji Jevrejin, dva puta putuje kroz vreme - prvi put da ubistvom Adolfa Hitlera spreči njegov dolazak na vlast, čime menja istorijski tok, a drugi put da Hitlera spase od samog sebe, jer su posledice Hitlerovog smaknuća po Jevreje neuporedivo gore od holokausta koji ih je zadesio za vreme njegove vladavine Trećim Rajhom u pravom istorijskom toku...

Frekvencija je veoma dobro poznata žanrovskim čitaocima, jer je uz priču Ponoćna zvona (koju je takođe napisao Šarčević) predstavljala najbolji i najkvalitetniji komad koji je ikada objavljen u svim elektronskim tematskim novogodišnjim Nešto diše u mojoj torti horor zbirkama. U zbirci Viva la revolucion, Frekvencija je prerađena u odnosu na svoju prvobitnu verziju iz vremena Torte, pa je samim tim još bolja i čitljivija nego ranije. Reč je o fantastičnoj triler priči punoj obrta, u kojoj dekintirani raskalašni muzičar Milan, sa svojom još raskalašnijom devojkom Dijanom, smišlja genijalni plan kako da dođe do novca bogate advokatice Anastazije. Koristeći beleške svog oca koji je radio na vojnom programu, Milan stvara samoubilački gitarski akord, a da bi u potpunosti ostvario svoju zamisao - spreman je da žrtvuje pevačicu iz benda, publiku na koncertima, da zbog toga ode u pritvor pod optužbom za masovno ubistvo, kao i da se nakon izlaska iz pritvora seksualno potčini advokatici i poda njenom partneru... Pisac je dobro objasnio motive likova iz priče, kao i njihove međusobne intrigantne odnose isprepletane biseksualizmom, sadizmom i ponajviše uzajmnom pohlepom koja dovodi do krvavog kraja koji se dešava na Božićno jutro.

Jedini siguran put - Republiku Vojvodinu su napale srpske snage i ukinule joj samostalnost, zbog čega je došlo do krvavog građanskog rata. U žarištu jednog od sukoba su se našli mladi paor Joso i oficirka Verica, koji zajedno beže iz uništenog autobusa i peške nastavljaju put ka utvrđenom Novom Sadu. Među njima dolazi do emocija i Verica predlaže da zajedno pobegnu u inostranstvo, ali Joso je u obavezi da održi očevo obećanje, pa zbog toga želi da po svaku cenu stigne u Novi Sad, na davno ugovoreni susret sa Anom. Naivni Joso uopšte ne sluti da se Verica nije slučajno našla na pravom mestu u pravo vreme, niti pretpostavlja da njegov otac nije ugovarao bračnu obavezu već jedan vid danka u krvi, te da će ga održanje obaveze ugovorene u njegovom detinjstvu odvesti pravo u čeljusti zla, koje zahvaljujući krvopijstvu i dalje ima lik devojčice iza koje se krije prava vladarka Vojvodine, a da je bratoubilački rat među Srbima izazvan sukobom familijarno povezanih Habzburga i Romanovih... Priča Jedini siguran put je Šarčevićeva mračna, morbidna i ratnim dejstvima napeta akcija, sa odlično odrađenim jezivim horor preokretom na kraju, kojim je simbolično opisana zla kob koja Srbe prati vekovima, jer našim prostorima gospodare moćnici kojima je naša krv potrebna zarad sopstvenog opstanka. Pisac se u ovoj priči koristio i poznatim detaljima iz građanskih ratova vođenih devedesetih godina prošlog veka (opis napada na putnički autobus, bombardovanje izbegličke kolone avijacijom, prikaz zverski masakriranih civila koje Joso i Verica pronalaze na svom putovanju), pa se takvi detalji, uz separatistički pojam Vojvodine Republike, uspešno nadovezuju na simboličku priču o moćnicima koji vladaju ovim prostorima. Ono što bih još istakao iz priče Jedini siguran put je interesantan opis erotskog spajanja Jose i Verice koja ranjena krvari usled povrede izazvane udesom u terenskom vozilu, što podseća na ublaženiju varijantu sličnih scena iz Balardovog Sudara.

Zvezda severa - Živimo u vremenu kloniranja - prva klonirana životinja, ovca Doli je svet ugledala krajem prošlog veka, 1996. godine; naučnici tvrde da je biološki izvodljivo kloniranje ljudi, a povremeno se provuku i glasine o mogućem kloniranju davno izmrlih životinja. Šarčević u priči Zvezda severa obrađuje upravo temu kloniranja izumrle životinjske vrste, ali za razliku od najpoznatijeg knjiškog primera kloniranja izumrlih životinja - dinosaurusa iz Krajtonovog Parka iz doba jure, Šarčevićev klonirani mamut nije sposoban za život, pa služi ruskoj genetičarki kao kućni ljubimac. Međutim, u prvom planu priče Zvezda severa se nalazi lični odnos ruskog plaćenika Sergeja i pomenute genetičarke, dok priča o kloniranom mamutu postaje samo pokazatelj njihovog odnosa, koji u rasponu od obostrane ljubavi do izdajstva i osvete kulminira pri Sergejevom povratku sa sirijskog ratišta, kada on odluči da i bukvalno izbriše sve tragove njihove zajedničke prošlosti, te ga ni sitno kolebanje (izazvano saznanjem da je čovek sa kojim genetičarka živi u stvari homosekusalac) ne sprečava da uradi ono što plaćenik najbolje zna i ume da radi...

RX5 - Za Šarčevića naučna fantastika nije jedna i jedina osa oko koje se sve vrti u njegovim pričama. To je ponovo dokazao robotskom pričom RX5, u kojoj je naglasak stavljen na izvitoperene lične odnose među glavnim likovima. Priča RX5 je izlaganje pronalazača i konstruktora Stevanovića, čoveka kome je život podario lične i porodične tragedije. Svetlo na kraju njegovog tunela predstavlja započinjanje ljubavne i poslovne veze sa ženom koju život takođe nije mazio i štedeo. Kada se to dvoje ličnih tragičara ujedine, stvari se naizgled odvijaju dobro, ali posle kraha zajedničkog robotskog projekta sve pođe po zlu. Tada njihova veza puca i pretvara se u gomilu obostranih laži i praznih reči; ljubavnica oboleva od tumora prouzrokovanog radioktivnošću robota RX3, tone u alkoholizam i pronalazi novog ljubavnika koji je fizički maltretira, dok Stevanović radi na usavršenom androidu RX5 u čiji mikroprocesor utiskuje svoju svest, pa novostvorenog androida poklanja ljubavnici. Kada Stevanovićeva ljubavnica okonča tragično, android RX5 se budi, te sa konstruktorovom svešću, uspomenama i osećajima kreće u osvetu uperenu ka svima koje smatra odgovornim za njenu smrt...

Oktobar - Kratka i efektna akciona triler priča ograničene katastrofe do koje dolazi kad alkoholičar posle neuspelog pokušaja samoubistva postane svedok potere sa smrtnim ishodom, nakon čega dođe u posed torbe koja je pripadala ubijenom čoveku, ne sluteći šta se u njoj nalazi... Deo iz priče Oktobar, kada se alkos vraća na mesto zločina i susreće sa profi-ubicama je skoro istovetan sa delom iz poglavlja Pustoš (roman Kaurinova kletva), pa je očigledno reč o nekom ličnom proživljenom događaju kome se Šarčević često vraća u svojim delima.

Odmetnik - U korporativnom svetu u kome postoje besmrtnici, priča prati lika koji je postao odmetnik od sistema, zato što u punoletstvu nije želeo da se podvrgne testiranju krvi na Mašini koja služi predskazivanje načina smrti. Rasplet započinje kad pomisli da umire od raka pluća koji je nasledio od majke, pa zbog toga odlučuje da se testira na Mašini, dok u potpunom obrtu rezultat testa izaziva nevericu, jer smrtnost nije jedina koja se može steći naslednom linijom...

Boginja mačkastih očiju - Kada dvojica prijatelja dođu u sukob zbog različitih načina na koji tretiraju ljubavnicu - njihova razmirica se rešava u virtuelnom svetu, obračun se prenosi putem televizije, ulog je pravi život, a nagrada je milionska svota novca i žena. Ali, o ishodu njihovog duela ne odlučuju samo njih dvojica, već i žena zbog koje se bore, pa u takvoj situaciji ona stiče atribute boginje virtuelnog sveta jer učitava programe i potprograme koji određuju izgled i vremenske prilike na virtuelnom bojnom polju...

Idem kući - U svetu nalik Matriksu, ljudi u ušima i u rukama imaju ugrađene komunikacijske uređaje koji ih spajaju sa Mrežom. Oni ne čuju i ne vide spoljnu sredinu, tako da njima pravi svet predstavlja potpunu nepoznanicu. Najveća kazna koja može da zadesi pojedinca spojenog sa Mrežom je da bude isključen sa nje, što prouzrokuje nesnalaženje i nemogućnost prilagođavanja u stvarnog svetu... Šarčević u priči Idem kući iskazuje kritiku savremenog društva i opisuje sve veću zavisnost ljudi od tehnološko-komunikacijskih uređaja, pa se tako uređaji ugrađeni u ušima ljudi mogu poistovetiti sa slušalicama, dok se hendpodi ugrađeni u rukama ljudi mogu prepoznati u ajfonima/smartfonima u koje zombirane mase današnjice netremice bulje hodajući ulicama, ne obraćajući pažnju na svoje okruženje, stvarajući na takav način od sveta svoje svakodnevnice - svet uprošćenog Matriksa. Samim tim, povratak kući u ovoj priči predstavlja povratak u stvarni svet, u realnost - gde čovek zaista pripada.

Dah lokomotive je priča pilota astrogatora koji je ponosan na ostvarenje svog dečačkog sna, ali čija razmišljanja daju jasan uvid u njegovo psihičko stanje izazvano usamljenošću, otuđenošću i pogubljenošću zbog dužine trajanja putovanja u nepreglednom svemirskom prostranstvu, tako da za njega međuzvezdano putovanje u svakom smislu predstavlja putovanje života... Priča Dah lokomotive je priča izrazito simboličnog naziva, jer kako je u prošlosti pronalazak parnjače najavio dolazak nove tehnološke epohe, tako bi konstruisanje međuzvezdanog broda obznanilo potpuno novu eru u razvoju čovečanstva, pa Šarčević u ovoj svojoj priči najavljuje ostvarenje takve zamisli i slikovito upoređuje međuzvezdani brod sa vozom.

Carstvo Venere - Dvojica Mađara, Tibor i Robert, čine posadu međuzvezdanog transportera Hungarija koga napadaju svemirski gusari. Jedini spas od višestruko brojnijih i oružjem nadmoćnijih napadača je da upotrebe venerijansku hologramsku pločicu, u koju je uprogramirana svemirska crvotočina. Aktiviranje hologramske pločice ih spasava od svemirskih gusara, ali ih dovodi pravo u matrijarhalno Carstvo Venere koje ratuje sa Zemljanima i zarobljenike drži kao robove... Priča Carstvo Venere je dinamična svemirska opera, koja nudi sve ono što dobra priča tog podžanra treba da poseduje - napetost, svemirsku bitku, putovanje nadsvestlosnom brzinom, kao i malo humora, dok su tokom cele priče kroz monologe i dijaloge dvojice Mađara prisutni nagoveštaji o pravoj prirodi Venerijanki. Šarčević je u priči Carstvo Venere na sebi svojstven način uspešno iskoristio popularni termin planeta žena koji se odnosi na Veneru, pa je Venerijankama dao obeležja karakteristična za njegove radove o gospodaricama (matrijarhat, ženska dominacija, robovlasništvo), čime je istakao da nije tek slučajno odabrao Veneru kao planetu sa koje su se kolonisti koji žive u matrijarhatu raširili po svemiru stvarajući Carstvo.

Viva la revolución je priča sa prve linije fronta iz rata koji je zahvatio čitavu Zemlju. Neprijatelj čovečanstva je nova vrsta koja je nastala simbiozom ljudi i biljaka. Zaraza se širi vazduhom, kao i pod zemljom, što dovodi do pretvaranja ljudi u kliconoše, dok nezadrživo napredovanje preobraženih usporavaju jedino plameni zidovi napalma. Međutim, i iza fronta se stvari ne odvijaju dobro - u gradovima zbog gladi dolazi do pobune marginalizovanih slojeva sa dna društvene lestvice; u fabrikama radnici štrajkuju pa ponestaje sirovina za proizvodnju napalma, te se situacija iz gradova odražava na stanje na frontu... Zbog svega toga, Šarčevićeva misao Ispred nas evolucija, iza nas revolucija, a mi u sredini, između čekića i nakovnja na najbolji način sumira apokaliptični izbor koji je u priči Viva la revolución ponuđen ljudima.

Obala - Zemlja nakon prestanka okretanja oko sopstvene ose postaje neprepoznatljivo mesto. Jedan deo planete je pretvoren u ledenu pustoš sa zaleđenim morima, a posledice planetarne kataklizme se ogledaju i u pojavljivanju prvih mutiranih vrsta - snežnih nemani i pustinjskih apsida. Novonastali svet na Zemlji je surov svet u kome nema milosti, pa se u takvom okruženju jedna greška ili neopreznost plaćaju životom... Šarčević je u priči napravio stilski kontrast, jer je suprostavio nežnost (iskazanu u prvom delu priče, u kome je opisao nežni odnos ljubavnika i ženino sanjarenje o moru) i grubost (iskazanu u drugom delu priče, u kome je opisao svet nakon planetarne kataklizme), tako da Obala može kod čitaoca da izazove jak emocionalni utisak.

Groznica je postapokaliptična akciona storija, sa radnjom koja se odvija na Đavolovom Prstu, mestu koje u Novom Svetu okuplja sve begunce pred zakonom i smrtonosnom Velikom Groznicom. Na takvom mestu i u takvom svetu svoju ljubavnu vezu započinju Pacov i Nataša, a zaplet nastaje kada Pacov pronađe mrtvu Natašu. Sveteći se ljudima za koje veruje da su krivi za Natašinu smrt, Pacov saznaje sve tajne iz njenog života u Starom Svetu i spoznaje da se šifra za razrešenje Natašinih tajni, povezanih sa lekom za Veliku Groznicu, nalazi u rečima ljubavne pesme koju mu je ona stalno pevušila... Šarčević je glavnom liku Pacovu dao sasvim odgovarajući nadimak, jer kada čitalac pomisli da će na kraju priče Groznica Pacov da postupi za dobrobit celokupne ljudske zajednice, dešava se nešto sasvim suprotno, čime Pacov u potpunosti opravdava nadimak koji nosi, pa u njegovom planiranju budućeg činjenja postaje jasna poenta ove priče - u postapokaliptično doba svako misli isključivo i samo na sebe. Zanimljivost iz priče Groznica je ponovno pominjanje šezdeset druge jedinice, koja je prvi put spomenuta u priči Tropikana, dok će čitaoci ranijih Šarčevićevih radova u priči Groznica (kao i u narednoj priči Sa one strane reke, gradovi) primetiti pominjanje Starog i Novog Sveta, što su nazivi upotrebljeni i u romanu Kaurinova kletva.

Sa one strane reke, gradovi je mračna i morbidna postapokaliptična priča sa jezivim opisima iz Novog Sveta koji je ovde, za razliku od priče Groznica, predstavljen u svom celokupnom gnusnom i zastrašujućem obimu. Kao takav, Novi Svet je podeljen na Provinciju - u kojoj ljudi žive u gladi i bedi zbog koje su mnogi spremni na potkazivanje zarad sitnica koje dobijaju zauzvrat, i na Gradove - u kojima vlada privid blagodati i u kojima najvišu kastu čine Istočnjaci, koji sebe nazivaju Smernim Hrišćanima. Da bi neko od Provincijalaca jednom u pet godina stekao status Građanina, dužan je da Istočnjacima isporuči petnaest devica koje služe kao žrtva paljenica u čast spasenja. Dobijanje statusa Građanina je glavni pokretački motiv Lovca plaćenika Branimira, koji svoju dvanaestu po redu uhvaćenu devicu privodi jednoj od Istočnjačkih gospodarica na brod, gde dobija odgovore na svoja pitanja, ali se i sudbinski ponovo povezuje sa svojom prošlošću za koju je mislio da je davno zaboravljena i ostavljena u Provinciji. Priča Sa one strane reke, gradovi se može posmatrati i kao pandan viteškim sagama sa damom u nevolji koju spasava heroj-vitez, ali Šarčevićeva začkoljica leži u tome da je nevolju izazvao upravo vitez - Lovac plaćenik Branimir, a da damu u nevolji predstavlja Branimirova davno napuštena rođena sestra Jelena. U priči se svojom surovošću izdvajaju Istočnjaci, vrsta mutiranih krvopija čiji se religijski obredi sastoje od ispijanja krvi dečacima koji su razapeti u crkvama Gradova. Zbog toga Istočnjaci podsećaju na Sestrinstvo koje se u romanu Kaurinova kletva ponovo uzdiglo pod okriljem Crkve, ali sličnost sa Sestrinstvom se ogleda i u sadističkom odnosu potčinjavanja koje Istočnjačke gospodarice imaju prema svojim žrtvama, kao i u prinošenju žrtava paljenica koje su opisane u Šarčevićevoj noveli Poslednja Lunova avantura. Imajući u vidu sve navedeno, Istočnjaci bi se mogli smatrati izmutiranim Sestrinstvom. Doduše, postoji i druga mogućnost njihovog porekla, koja je manje verovatna i koja dolazi kao posledica posmatranja šireg konteksta rata sa Venerijankama, pa bi Istočnjaci u tom slučaju mogli biti pobornici Venere koja je nazivana i Istočnom zvezdom, a obzirom da i Sestrinstvo i Venerijanke sebe smatraju i nazivaju gospodaricama - mogućnost porekla Istočnjaka postaje dvostruka, što ovoj mutiranoj surovoj vrsti daje dodatnu misterioznost.
Zašto poštar mrzi kišu - Svetom preovladava mutirani soj Novorođenih, kojima je Sunce oduzelo vid a darovalo moći telepatije i ubijanja pomoću misli. Novorođeni se svirepo obračunavaju sa noćnim sojem, što je naziv za sve ostale koji nisu podlegli mutaciji. Ali jedan od retkih živih pripadnika noćnog soja se naoružan drevnim oružjem vraća na svoje ognjište sa koga su ga mutanti davno prognali, jer želi da poravna račune iz prošlosti i otkrije tajnu o staroj rasi za čije se naslednike Novorođeni smatraju...

Daničina ljubav - Početna ideja ove priče je ukorenjena u mitološkoj tradiciji našeg naroda i vezana je za zmiju čuvarkuću koja živi u temelju kuće. Šarčević nadgrađuje tu ideju, pa u priči Daničina ljubav ogromna mutirana zmijurina obdarena hipnotičkim moćima živi u temeljima jednog naselja, čije stanovnike štiti i čuva od drugih grabljivih vrsta. Cena koju stanovnici naselja plaćaju za zaštitu uopšte nije mala, jer im zmija svake jeseni uzima po jednu devojku kojom se hrani tokom zime. Ustaljeni poredak stvari ruši Danica, čija iskrena ljubav budi zmijinog arhineprijatelja, čime se prekida jezoviti ritual u kome učestvuju svi stanovnici naselja, koji Danicu pesmom ispraćaju u zmijsko leglo...

Reči u vremenu je novela u kojoj je distopija predstavljena u svom najmračnijem izdanju - ljudi kao civilizovana vrsta više ne postoje na Zemlji, porobljeni su od agresivne insektoidne vrste Serge i svedeni su na nivo stoke koja služi porobljivačima za jahanje, teglenje i ishranu. Međutim, insektoidima Zemlja predstavlja poslednje uporište i mesto sopstvenog istrebljenja jer protiv njih ratuju Rozberani, koji ljude tretiraju na isti način na koji to čine i Serge. Novela Reči u vremenu ima dvojnu radnju. Prvi sloj započinje organizovanim lovom na khaanoore, u kome učestvuje i insektoid Mantel, a zatim prati istog Sergu i njegovu khaanoorku Ke Therr u trenutku Rozberanskog napada, kada njih dvoje beže u podzemlje razrušenog drevnog ljudskog grada... Drugi sloj priče se dešava četrdeset i dve godine nakon Rozberanskog napada na zemaljska insektoidna uporišta. Taj deo prati stručnjaka za dešifrovanje Sergaških zapisa Rozberanku Andarell od njenog dolaska na Zemlju, do trenutka kada joj pretpostavljeni daju zadatak da prevede dnevnik poslednjeg preživelog insektoida Mantela. Dešifrujući potresno izlaganje, ona saznaje da je Mantel u podzemnom gradu otkrio da je učenje Sergi o khaanoorima lažno...Novela Reči u vremenu ima tri istaknuta lika - insektoida Mantela, Rozberanku Andarell i khaanoorku Ke Therr. Mantel i Andarell su predstavnici dve međusobno suprotstavljene vanzemaljske vrste, koje povezuje isti pogled na ljude koje smatraju životinjama. Ipak, iako žive u različito vreme na Zemlji, i Mantel i Andarell doživljavaju sličan preokret u svojim razmišljanjima vezanim za khaanoorove. Insektoida Mantela vreme koje provodi u progonstvu sa khaanoorkom dovodi do pomisli da preispita odnos koji ima prema celokupnoj vrsti khaanoorova, ali ga ustaljena pravila o insektoidnoj nadmoći i khaanoorovima kao životinjama sprečavaju da to učini dok je Ke Therr živa, već to čini nakon što se ona žrtvuje zbog njega. Zato Mantel, u spomen ljubavi prema svojoj mrtvoj khaanoorki, odlučuje da piše dnevnik u kome raskrinkava laži sopstvene vrste i pokušava da se otisne na Sever ne bi li ispravio nepravdu koju su ljudima naneli insektoidi. Sa druge strane, Rozberanka Andarell vrlo brzo pri dolasku na Zemlju uviđa inteligenciju khaanoorova, pa zbog toga radije hoda peške nego da njih koristi u zapregama. Ke Therr je predstavnica porobljenih ljudi, koji su toliko degradirani da se poput životinja maze sa svojim vanzemaljskim gospodarima, kojima su odani do smrti. U Šarčevićevoj noveli Reči u vremenu se mogu prepoznati i određeni motivi iz njegove priče Lepa Jelena - naziv khaanoor koji vanzemaljci koriste za ljude; erotske scene između Zemljanke i vanzemaljca, a upoređivanjem se ispostavlja da je Rozberanin u stvari Sergaški naziv za Likana.

Bol koju neće spoznati je priča koja zatvara fix up zbirku Viva la revolucion, pa bi mogla da se posmatra i poput epiloga. Radnja priče Bol koju neće spoznati je smeštena u vremenski period daleke budućnosti, kada ljudi više ne postoje na planeti Zemlji, niti ima bilo kakvih pomena o njima, dok su planetu nasledili evoluirani i tehnološki razvijeni delfini koji su stvorili svoju vodenu civilizaciju. Kroz razmišljanja jednog delfina se uočavaju izazovi sa kojima se suočava njihova civilizacija koja trpi glad, bolesti i eskalaciju nasilja u gradovima koje su preplavili smaksvetovni propovednici, što su sve problemi sa kojima se suočava i današnja ljudska civilizacija, ali i ljudska civilizacija koju je Šarčević opisivao u prethodnim pričama iz ove zbirke. Ipak, najalarmantniji problem za delfine predstavlja bezvođe, odnosno okopnjavanje okeana, do koga je došlo zbog tehnološkog napretka, pa zato kroz delfinove misli provejava pesimizam o propasti civilizacije i periodičnim ciklusima u kojima jedna vrsta nasleđuje drugu. U delfinovim rečenicama Čuo sam priče da posle nas nova vrsta uzdićiće se. Vrsta za život u bezvođu stvorena. Bića sposobna da kiseonik bez posredstva vode koriste. postoji nagoveštaj da se radi o mutiranoj vrsti delfina koja diše pod vodom, što gledano kroz koncept uspona i pada čovečanstva iz fix up zbirke Viva la revolucion ima logike, jer su usled prestanka okretanja Zemlje oko sopstvene ose mora bila zaleđena (priča Obala), pa je moguće da su i delfini trpeli promene. Sam kraj priče Bol koju neće spoznati je optimističan, jer ukazuje da i delfini streme ka zvezdama...




Aksentije T2 Novaković


понедељак, 28. новембар 2016.

Odabrane priče za Marsonic 10

Izabrane su priče za Marsonic 10. Predstavljanje zbirke održaće se u caffe baru Beerc 9.12. 2016. U Slavonskom Brodu


PRIČE:


1. Aleksandar Kostjuk - Uspavaj me
2. Ratko Martinović - FemiNacija
3. Ivan Lutz - Čuješ li?
4. Nenad Pavlović - Užasi van ovoga sveta
5. Dragana Matović - Napolju kiša je neumorno padala
6. Teo Kos - Regulator neregularnosti
7. Vedrana Čolić - Moje tijelo
8. Marija Pilić - Ormar
9. Stevan Šarčević - Zelenooka
10. Ivan Barić - Obasjan svjetlošću zvijezda





Novela:


Mira Satarić - Tišina u Sektoru 10

Strip:


Maja Perak - Anno Domini 1109


Naslovnica: 


Andrej Bartulović, Osijek


недеља, 27. новембар 2016.

ALL WE NEED IS LOVE

Pošto je izdavač i zvanično najavio moju novu knjigu (Argus), red je da i kod kuće najavim svoju novu zbirku priča VIVA LA REVOLUCIÓN

.

Naučno-tehnološke revolucije donele su radikalne promene, preobražavajući univerzum u globalno selo. To je mesto kada naučna fantastika postaje naša stvarnost, i tačka u kojoj započinje stvaralačka misao pripovedanja Stevana Šarčevića. Izmaštani svetovi vode nas kroz nove dimenzije življenja ovaploćene u interplanetranim vozovima, novim sojevima, implantima, veštačkoj inteligenciji, ali i osvešćuju spoznaju o opstanku ljudskih slabosti. Šarčevićevi prozni zapisi drže nas zarobljene u trenutku kada je „... ispred nas evolucija, iza nas revolucija, a mi u sredini“ - Viva la revolución!
Prolazeći kroz štivo preispitivaćemo granice do kojih su likovi spremni da rizikuju kako bi postigli svoj cilj. Da li će pregaziti ono što im je sveto? Da li će poništiti uspomene? Koliko boli izdaja i koje principe treba pregaziti da bi postali „punopravni priznati“? Na tom putu nema kompromisa, samo eksplozija akumulirane energije usmerene ka jednom putovanju, strastveno odsviranom violinskom koncertu, mentalnoj simbiozi srodnih bića, opstanku vrste... jer „najbolji plaćaju punu cenu“.
U društvima gde i dalje postoje lovci i lovine, više i niže vrste, građani i provincijalci i opstaje vekovni antagonizam „smernih hrišćana naspram varvara“, putovanje života likova se nastavlja, a „vreme ističe poput daha lokomotive“.
Tehnološki vrhunac neumitno donosi otuđenje čoveka od čoveka, čoveka od materijalnog sveta, ali i čoveka od samoga sebe. Iz tog razloga, a moguće i zbog piščevog senzibiliteta, iza neverovatne energije, negde u pozadini osnovne priče, mogu se nazreti tuga, usamljenost i čežnja.
U zbirci priča „Viva la revolución“ Stevan Šarčević ostaje veran svom pripovedačkom stilu. Priče koje su pune emocionalnog naboja, strasti, ekstremizma, mračnjaštva, sve su samo ne – uobičajene. Apokaliptični prizori izazivaju strepnju u čitaocu od nadolazeće sveprisutne mračne budućnosti. Ali na kraju tunela nalazi se svetlo – ljubav. Virtuelna, zamišljena, bratska ljubav, ljubav različitih vrsta, ljubav prema lepim stvarima, ljubav radi ljubavi. Ona nagoni na borbu, ona spasava. Ona je opstanak. Da je ima više ili kada bi se shvatila njena moć, možda ni zamišljena crna budućnost ne bi bila tako crna, jer – All we need is love.

Danijela Milosavljević


Zbirka obuhvata sledeće priče i novele:


Opus 64

Tropikana

A lepo su mi govorili...

Proleće

Raskršće

Dosadno popodne

Zelenooka

Buđenje

Povratak u Berlin

Frekvencija

Jedini siguran put

Zvezda severa

RX5

Oktobar

Odmetnik

Boginja mačkastih očiju

Idem kući

Dah lokomotive

Carstvo Venere

Viva la revolución

Obala

Groznica

Sa one strane reke, gradovi

Zašto poštar mrzi kišu

Daničina ljubav

Reči u vremenu

Bol koju neće spoznati



TROPIKANA“ je prethodno objavljena u „HAARP i druge priče o teorijama zavere“, 2014-te
A LEPO SU MI GOVORILI“ je prethodno objavljena u „Regia Fantastica 2“, 2016-te
BUĐENJE“ je prethodno objavljivana u „Antologija jugoslovenske kratke proze“, „ Volim da letim", (HellyCherry), 2014-te i u zbirci SF priča "Planet Europa" na engleskom jeziku.
FREKVENCIJA“ je prethodno objavljivana u „Nešto diše u mojoj torti“, 2012-te i „ Volim da letim", (HellyCherry), 2014-te
"JEDINI SIGURAN PUT" je prethodno objavljena u "Regia fantastica", 2014-te
DOSADNO POPODNE“ je zauzela drugo mesto na konkursu „Jahači apokalipse", SF Serbia, pod nazivom „Stranac", 2013-te
RX5“ je prethodno objavljena u „UBIQ br. 17“, 2016-te
ODMETNIK“ je prethodno objavljena u „Marsoniku br. 9“, 2016-te
IDEM KUĆI“ je prethodno objavljena u „Marsoniku br.4“, 2013-te
DAH LOKOMOTIVE“ je prethodno objavljivana u „Marsoniku br. 3“, časopisu "Aracs" na mađarskom jeziku, 2013-te, kao i u „ Volim da letim", (HellyCherry), 2014-te
CARSTVO VENERE" je prethodno objavljena u „ Volim da letim", (HellyCherry), 2014-te
VIVA LA REVOLUCIÓN“ je prethodno objavljivana u „Supernovi Br.1“ (na slovenačkom), 2016-te i „Preobražaji“, 2014-te, a zauzela je i 3. mesto na konkursu ,,Crne Ovce“ 2015-te
OBALA“ je prethodno objavljena u „Vrane dolaze“, 2016-te
GROZNICA“ je prethodno objavljena pod nazivom "Pet, dva, jedan, tri volimo se mi" u „Đavoljem prstu“, 2015-te
"SA ONE STRANE REKE, GRADOVI" je prethodno objavljivana u „UBIQ br. 16“ i „Anomalija 2“, 2015-te i „ Volim da letim", (HellyCherry), 2014-te
ZAŠTO POŠTAR MRZI KIŠU“ je prethodno objavljena u „Gradu ukletih“, 2016-te
DANIČINA LJUBAV“ je prethodno objavljena u „UBIQ br. 18“, 2016-te
"REČI U VREMENU" je prethodno objavljivana u antologiji "Reči u vremenu", 2013-te i „UBIQ Br. 15“, 2014-te
BOL KOJU NEĆE SPOZNATI“ je prethodno objavljivana u „Afirmatoru br.1“, 2013-te i „ Volim da letim", (HellyCherry), 2014-te





четвртак, 24. новембар 2016.

NOVO U KNJIŽARI "S"

"Knjižara S" se nalazi u Subotici, Cara Lazara 32 (ulica paralelno sa Radijalcem), a radno vreme je od 15.00 do 21.00 časova. Knjige možete poručiti i pouzećem. Dovoljno je da nam na mejl design@tippnet.co.rs pošaljete spisak knjiga koje naručujete i svoju adresu, a mi ćemo Vam ih poslati otkupninom.


 Čedomir Šilić - ATLAS DRVEĆA I GRMLJA

166 fotografija u koloru
1150 crteža u crno-beloj tehnici
"Zavod za udžbenike" Sarajevo 1983.
tvrdi povez, dobro očuvana
ilustrovana, latinica, 178 str.

 700 din


Ingeborg Wundermann - CVIJEĆE U STANU

Knjiga ima tvrd povez, 198 strana, lepe ilustracije i izdata je od strane izdavačke kuće Naprijed, Zagreb 1971. godine.

 450 din



 Herman Hese - DEMIJAN

Izdavac: BIGZ
Izdanje: 1998
Edicija: DŽEPNA KNJIGA
Povez: MEKI
Strana: 159 STR.

 200 din


DIZNIJEVE PRIČE IZ PRIRODE 

1. Priča o skočimišu
2. Linda, pustinjska mačka
3. Sinovi belog medveda
4. Veliki los
5. Žderavac sulko
6. Mravlji grad

 700 din


 FRANCUSKI PESNICI 21. VEKA

Preveli: Zoran Petrović, Tanja Pajić
Obim: 208 str.
Format: 23 x 15.5 cm
Izdanje: 2016.
Izdavač: ITAKA - Beograd

 600 din

 Anita Hesman Kosaris - ISHRANA U SKLADU SA KRVNOM GRUPOM

Program ishrane za idealnu težinu, zdravlje i vitalnost
`Medicinska biblioteka`
`Politika` Beograd
`Narodna knjiga` Beograd 2005.
tvrdi povez, odlično očuvana
ćirilica, 154 str.

 250 din

 Mišel Fejber - ISPOD KOŽE



Izdavač: Agora
ISBN: 86-84599-00-4
Broj strana: 290
Povez: broširan

 250 din



 Grejam Grin - KRAJ JEDNE LJUBAVNE PRIČE



Kraj jedne ljubavne priče konvencionalna je priča o vernosti i prevari, pomešanim osećajima ljubavi i mržnje u ratnom Londonu, s klasičnim ljubavnim trouglom u postviktorijanskom vremenu.

300 din

 

K. S. Luis - LETOPISI NARNIJE: POSLEDNJA BITKA

Dobro, onda je sve sređeno“, reče majmun. „Ti ćeš se pretvarati da si Aslan, a ja ću ti govoriti šta da kažeš.“
Lažni Aslan naređuje svim Narnijcima da rade za okrutne Kalormence. Džil i Justas ponovo su prizvani u Narniju, ovoga puta da pomognu kralju Tirijanu, koji se bori da zemlji u nemiru donese spokoj. Mogu li deca naći pravoga Aslana pre nego što opaki majmun zauvek ne uništi svet Narnije?
Ovo je sedma pustolovina uzbudljivih Letopisa Narnije. 

 200 din

 Nora Roberts - RUKA KOJA POBEĐUJE



Darsi Valas je tiha i povučena bibliotekarka iz malog mesta u Kanzasu. Kada ostane bez posla i stana, shvata strašnu istinu da iza svih njenih nevolja stoji njen bivši posesivni i ljubomorni verenik. Jedne noći, kao begunac iskrada se iz svog prethodnog života i kreće u potragu za novim. Sasvim slučajno, put je dovodi nadomak Las Vegasa...

 250 din



 A.Vaganova - OSNOVI KLASIČNOG BALETA


Sportska knjiga,1977.god.
mek povez, 196 strana

 600 din

 Herman Hese - SIDARTA



Sidarta, prelijepi sin bramana, nezadovoljan duhovnom ispunjenoscu koju mu pruza tradicionalna vjera krece na put traganja za krajnjom istinom i konacnim prosvjetljenjem, ne odustajuci od svog zivotnog cilja i autenticnosti ni po koju cijenu. U Heseovoj kritici savremene civilizacije i gradjanskog drustva, u njegovom protestu protiv svih oblika totalitarizma, u njegovom neumornom zalaganju za svjetski mir, u odbacivanju svake prinude nad duhovnom slobodom, jednostavan i kreativan zivot - savremeni citalac nalazi potvrdu svojih ideala i stremljenja. 

 200 din

 Sidni Šeldon - ZAVERA SUDNJI DAN

Izdavač: Narodna knjiga, Alfa, Beograd 1995; biblioteka Megahit
Seldonov medjunarodni bestseler triler bavi se mornarickim komandantom kojeg, istrazujuci pad veoma poverljivog meteoroloskog balona NATO-a u Svajcarskoj, progone nepoznate smrtonosne sile.
Mek povez, strana 327, 20cm

 400 din

 Časopis ZNAK SAGITE broj 21



Mek povez (paperback)
Broj strana - 190

 500 din

  Časopis ZNAK SAGITE broj 22


Mek povez (paperback)
Broj strana - 190

 500 din

  Časopis ZNAK SAGITE broj 23


Mek povez (paperback)
Broj strana - 190

 500 din