понедељак, 15. октобар 2018.

ŠEJTANOVE SENKE - FINALNI IZGLED KORICA



     Konstanta koje se Stevan Šarčević drži i njegov lični potpis je da stvarnost koju je zamislio ne umiva. Kao i u predhodnim delima, on se odlučio da ogoli čak i najniže porive ljudskih bića, a ljudi kao ljudi, uglavnom su najsuroviji kad dobiju veliku moć ili vlast nad drugima. Moćnici se u tom slučaju retko libe od seksualnog iživljavanja i nad onima koji ih ne žele.
     Najsvetliji junaci, oni u kojima ljudskosti ipak ima, su Aleksa i Ana. Oni kao glavni junaci (ne samo ovog romana) imaju i neke više ideje i ciljeve, a nalik superherojima poseduju i određene moći. Zato će, kad dobiju moć putovanja kroz vreme, glavni likovi iskoristiti hod po vremensko-prostojnoj osi da unište zametke svih religija u prošlosti.





     Stevan Šarčević pored zbirki priča „Dolazak Tame" (2014) i „Viva la revolución"(2017 ), potpisuje zbirke poezije „Na tragu svetlosti" (2013) i „Mehanika žrtvenog obreda"(2016 ), te romane „Sam, ispod šljive" i “Dan posle kraja (u kolaboraciji sa Lazarom Janićem, 2013 i 2017), „Kaurinova kletva" (2014) i „Kolevkine hronike" sa Darkom Savićem (2016)

понедељак, 01. октобар 2018.

DUŠAN JABUČANIN - RIVAL VEČNOSTI



   Možda ste samo običan student koji se guši u svakodnevnim rutinama, mladić čija je jedina životna borba ona sa skriptama i knjigama. Možda imate bleskaste prijatelje koji vole povremeno da popiju koje pivo više, pa čak i devojku koju volite, ali, pogledajte se u ogledalo i proverite imate li na licu neobičan beleg u vidu nekakvog čudnog sazvežđa.

   I sećate li se uopšte svog oca, ili samo znate da je poginuo u nekakvoj nesreći iz majčinih priča? Jeste li ikada pomislili da i ta vaša majka ima nekakvih tajni? Da li ste se ikada zapitali kuda ona to odlazi na po nekoliko dana, ili ste to uvek prihvatali sa zadovoljstvom kao sjajne prilike za žurke sa društvom?

   Kakva su uopšte vaša sećanja na detinjstvo? Možda drugačija? Nekako ruralna?

   Ponekad pravu istinu o sebi doznajemo sasvim neočekivano, tek kada se uslovi za to poklope, upravo onako kako se to desilo sa Dakijem, glavnim junakom ove knjige.

   Čudna rođendanska čestitka od đeda Roždana Dakiju će promeniti život iz korena, a pokloni koji će stići uz tu i takvu čestitku biće mnogo više od onoga kakvima su se na prvi pogled činili. Ma koliko mu sve te novotarije u prvi mah delovale smešno, uskoro će one pokrenuti suludi kovitlac događaja, sve brži i sve neverovatniji kako Daki bude otkrivao tajnu svog porekla.

   Kad počnu njegova neobično realna snoviđenja i vrlo uverljiva upozorenja od mistične prikaze koju susreće u snovima, a medaljon koji mu je stigao na poklon počne da se ponaša kao živo biće, postaje jasno da je đavo odneo šalu.

   A kada se pred zgradom stanu zaustavljati sumnjivi automobili stranih registracija iz kojih počnu izlaziti tipovi još sumnjivijeg izgleda - jurnjava počinje! Najpre pešice, preko taksija koga vozi totalno otkačeni vozač, pa sve do voza koji izgleda kao “Orijent Ekspres” Agate Kristi.

   Ako ste mislili da je to sve, grdno ste se prevarili, jer tek tu počinje Dakijevo otkrivanje neverovatnog sveta koji se nekako uglavio usred ove naše postindustrijske stvarnosti.

   Jer Daki je gospodar Stolaka, gradića od sveta zaboravljenog, stvarnosti same za sebe, u kome zakoni našeg sveta ne važe. Njegovo pravo ime je Marmadak i naslednik je mračnog prestola.

   Predanje govori da je drevno zlo jednom ustalo protiv Bogova i pobedilo, ali se potom razdvojilo na dva dela, da bi Bogovi iskoristili taj događaj kako bi se vratili među ljude, dok su se ta dva odvojena bića još od tada međusobno borili u nemilosrdnom sukobu koji traje vekovima. Svaki od ta dva mračna Demona ima svoje sledbenike obdarene čudesnim moćima i užasnim magijskim veštinama.

   Stolak, stari gradić smešten negde na granici sa Rumunijom, drevno je sedište jedne od tih čudnih sekti.

   Marmadak, donedavno Daki, svakim danom otkriva sve više o sebi i o Stolaku, ali istovremeno doznaje mnogo i o Krolu Demenoltu, svom zastrašujućem protivniku.

   Ali to nije sve.

   Koliko god mu prijale sve počasti koje mu građani Stolaka ukazuju kao Nasledniku i Gospodaru i ma kako bio oduševljen veštinama koje se u njemu polagano bude, naš će Daki polagano saznavati pravu istinu o svetu kojim gospodari.

   Jer, njegova prava uloga je da predvodi finalni obračun dva iskonska neprijatelja kada u neposrednoj budućnosti zvezde zauzmu pravi položaj i da donosi sudbonosne odluke koje će se u mnogo čemu kositi sa njegovim moralnim načelima.

   I ne samo to.

   Gospodar Stolaka podnosi još jednu žrtvu kako bi pobedio u vekovnom sukobu.

  Mračno Cvetanje.

   Neprijatelj užasavajućih moći napašće Stolak iz sve snage. Koliko god volšebnici kojima Marmadak komanduje bili strašni i moćni, neprijatelj koji dolazi je još gori i strašniji i samo je jedan način da pobede.

   Da Marmadak prihvati dar svog Gospodara – da njime ovlada potpuno zlo čime će i sam postati Bog.

   Može li naš junak odbiti dar Demona i sačuvati svoju ljudskost? Može li to iko od nas?

   Može li to učiniti ljudska vrsta? Odbiti neopisivu snagu tame i sačuvati humanost?

   Samo je jedan način da to saznate!

   Dođite u Stolak na veliki bal, pročitajte drevne zapise o “Rivalu Večnosti”, tu vrtoglavu avanturu epskih razmera, i otkrijte svoju mračnu stranu!


субота, 15. септембар 2018.

KAKO UPOKOJITI SEBE SAMOG? – “HORIZONTI STVARNOSTI – SMRT FENIKSA”

Jeste li ikada čuli za Youngov eksperiment sa elektronima i dva proreza? I kakve to veze ima sa tranzicionim gubitnikom koji u Beogradu životari i konstantno se napija na samoj ivici egzistencije?
Možda bi preciznije pitanje bilo: da li je njegov život mogao biti drugačiji da je u nekom trenutku svog života doneo drugačije odluke?
Trenutna scena srpske fantastike uglavnom se oslanja na epsku i folklornu fantastiku, sa povremenim izletima u horor i mekše varijante SciFi – ja, pa je pojava knjige “Horizonti stvarnosti – Smrt Feniksa”  Nebojše Stamenkovića, kao predstavnika tvrde Kempbelovske naučne fantastike, vrlo ugodno iznenađenje za sve ljubitelje ovog žanra. S obzirom da je Nebojša Stamenković diplomirao na odseku za tehničku fiziku elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, izuzetno je kvalifikovan da postavlja škakljiva pitanja, što u ovom svom romanu i čini.
Fabula romana se oslanja na eksperiment Thomasa Younga koji je krajem 18. veka urađen pomoću snopa svetlosti i dva proreza. Posle prolaska kroz dva proreza nastala su dva snopa koherentne svetlosti koji međusobno intereaguju. Tamo gde su zraci bili u kontra fazi, oni su se poništavali, a gde su bili u fazi, pojačavali su se.
Šta ako postoji bezbroj univerzuma koji se međusobno prožimaju i ako u svakom od njih postoji jedno JA? Šta ako je svako od tih JA poput elektrona napravilo nasumičnu raspodelu birajući jedan ili drugi prorez za prolaz, samo što se to dešavalo stotinama i hiljadama puta u toku egzistencije? I šta ako je svaki pripadnik tih i takvih paralelnih univerzuma isto tako pravio drugačije izbore? Da li bi ti svetovi bili isti?
Ne to su različiti svetovi i to u varijantama od savršene utopije pa do svih vrsta i podvrsta paklenih muka i nesreće.
Međutim, nije to pitanje  koje Nebojša postavlja u svom delu.
Ne.
Pitanje koje se tu postavlja odnosi se na interferenciju, odnosno interakciju.
Šta ako je u nekom od tih svetova nauka dovoljno uznapredovala da nađe prolaz kroz multiverzum? I još gore – šta ako se taj i takav pronalazak zloupotrebi? Šta ako se pronađe uređaj koji će vas preko dimenzionog ponora postaviti u kontra fazu i poništiti vas, a vašu životnu energiju postaviti u fazu sa vašim vampirskim JA i pojačati njegovu energiju?
Dobro se čuvajte ako naglo počnete da gubite težinu i preko Fejsbuka počnu u vas da se zaljubljuju nepoznate lepotice, a očaravajuće damice vam popadaju u naručje iako su vas sve dotad i prosečne žene izbegavale! Okružite se faradejevim kavezom, makar ga i skrpili od priručnog materijala i ne mrdajte iz njega!
Vaše zlokobno JA iz druge dimenzije se ustremilo na vas i vašu životnu energiju. Samo jedan je način da mu se oduprete!
Pitate se kako, zar ne?
Jednostavno je.
Pažljivo pročitajte “Horizonti stvarnosti – Smrt Feniksa” i bićete spremni za okršaj!

субота, 01. септембар 2018.

TRI NIJANSE – ZELENO / ŠEJTANOVE SENKE


Autor: Pavle Teofilović


  Stevan Šarčević spada u one autore fantastike koji vole da se poigravaju zamišljanjem alternativnih budućnosti. Toga su svedoci svi koji su čitali njegove predhodne romane: “Sam ispod šljive”, “Dan posle kraja” itd. Logičan nastavak bio bi i poslednji roman tog serijala “Šejtanove senke”.
  Novina u pomenutom delu je što se pisac poigrao i onom, ne baš retko pominjanom varijantom mogućeg futurizma po kojoj su gotovo ceo kontinent preuzeli radikalni islamisti. Na prvi pogled to izgleda nemoguće, a da li je? I Iran je nekad bio poprilično moderna država koja je obećavala. Bake su nosile šarene i kratke suknje, za razliku od njihovih unuka koje ne smeju bez zara. Šarčević razrađuje opciju u kojoj demokratija i ljudska prava maksimalno degradiraju, što se nekoliko puta tokom istorije i dešavalo. Stari kontinent trenutno je u ideologiji tolerancije, poštovanja multi kulturalnih razlika. Mnoge države primaju na desetine hiljada stanovnika iz trećeg sveta prvenstveno razmišljajući da im je potrebna radna snaga. Na pitanje kako će se broj tolikih migranata odraziti na promenu kulture, mnogi zapadnjački režimi odgovaraju da će se novajlije ako ne pre, a onda kasnije, u drugij ili trećoj generaciji, prilagoditi sredini u koju su došli i asimilizovati u nju.
  Autor “Šejtanovih senki” pak obrađuje suprotan scenario. Onaj po kome se novajlije nisu prilagođavale već su rešile da prostor u koji su stigli prilagode sebi.
  Uz izuzetak Rusije koja u toj realnosti povraća formu carevine i Tevtonske Unije koju čine Nemačka sa skandinavskim zemljama, ostatak kontinenta ili spada u proširenu Tursku Imperiju ili u Zapadni Kalifat sa sedištem u Parizu. Da bi se nove muslimanske tvorevine obezbedile od revanšizma hrišćana koji žive u odeljenim četvrtima, režimi su počeli da forsiraju upravo one najtvrdje islamske struje.
  Konstanta koje se Stevan Šarčević drži i njegov lični potpis je da stvarnost koju je zamislio ne umiva. Kao i u predhodnim delima, on se odlučio da ogoli čak i najniže porive ljudskih bića, a ljudi kao ljudi, uglavnom su najsuroviji kad dobiju veliku moć ili vlast nad drugima. Moćnici se u tom slučaju retko libe od seksualnog iživljavanja i nad onima koji ih ne žele. Sve uz primese sadizma. Ako neko preti da relativizuje ili ugrozi nečiju moć, ne preza se od nanošenja najstrašnijih bolova.
  Najsvetliji junaci, oni u kojima ljudskosti ipak ima, su Aleksa i Ana. Oni kao glavni junaci (ne samo ovog romana) imaju i neke više ideje i ciljeve, a nalik superherojima poseduju i određene moći.
  Veštom metodom detektivske indukcije pisac nam postepeno otkriva ko su u stvari njih dvoje i iza čega stoje. Aleksa deluje kao pasivniji, ali obazriviji dok je Ana koordinator većine akcija. Roman ne samo da ruši tabue braka, biseksualnosti (oba glavna junaka su biseksualna) već i tabu incesta jer iza velike moći koje imaju oboje stoji to da ovaj zaljubljeni i seksualni par čine brat i sestra i to blizanci. Od majke velike čarobnice.
  Neke od ideja koje nam se nameću dok čitamo su i te da su religije zlo, da guše svaku ljudsku slobodu i individualnost. Zato će, kad dobiju moć putovanja kroz vreme, glavni likovi iskoristiti hod po vremensko-prostojnoj osi i unište zametke svih religija u prošlosti. Ipak, kada vidimo varijantu i bez religija, (što i danas možemo primetiti u smislu da ateistička Severna Koreja nema nimalo manju diktaturu ni kršenje ljudskih prava od teokratskih zemalja), shvatamo da čovek može da bude surov u svim varijantama bitisanja i da će moćnici uvek naći izgovor da muče običan puk ako to žele i da se surovo razračunavaju sa neistomišljenicima ma šta oni predstavljali.
  Uprkos sličnostima Alekse i Ane, čini se da sam kreator svemira koga će Aleksa sresti na kraju, a koji odbija da se nazove bogom, imati više poverenja njega nego u Anu sklonu akcijama pa se čini da će roman imati i nastavak i to takav da će on Aleksa biti razumniji lik na bitnijem zadatku.
   Da je roman obavljen u Americi i umiven od previše horora, perverzija i tabua, lako bi mogao biti filmovan i uvršten u još jednu storiju o superherojima. Ipak autor bira da je autentičan, pa surove ljudske psihe često daleko gore od divljih zveri, ne želi da prebojava u ružičaste nijanse i time zaliči na more sličnih knjiških ili filsmkih dela. I oni koji ne vole šokove u tolikoj dozi, morali bi da priznaju da je Stevan Šarčević redak maher u osmišljavanju istih, a majstorstvo mu ne manjka i u kreiranju odličnih prideva, bogatih poredjenja i metafora i sklapanju dinamičnih i vrcavih dijaloga.