петак, 15. јун 2018.

TAJNA ARHIPELAGA STRAHA, EDHEM TANOVIĆ, SARAJEVO, 2016


RUN THROUGH THE JUNGLE



Kada poručnik Richard De Bracey, engleski specijalac u službi Deep Watersa, dobije zadatak da povede svoje ljude kako bi odbio napad pljačkaša na jednu od podzemnih laboratorija Future Tech-a, kompanije sa kompleksom visokotehnoloških pogona na arhipelagu, istovetno udaljenom i od civilizacije i od bilo kakve kontrole, lociranih negde u Južnom pacifiku, za čije je obezbeđenje je Deep Waters zadužen, naleće na nešto mnogo opasnije od onoga što je očekivao.


Tako bi najkraće mogao da se opiše siže ovog nesvakidašnjeg dela, ali varate se ako mislite da bi to bilo sve. To je tek prisećanje progonjenog čoveka koji je neprestano u pokretu.

Od prve rečenice do poslednjeg reda ovog romana frenetičnog ritma jurićete u Ričardovom društvu kroz džunglu, oronule japanske bunkere, hajtek laboratorije i domorodačke hramove bežeći od sve strašnijih protivnika, a da vam do zadnjeg trenutka neće biti jasno zašto ste progonjeni. Duž puta susretaćete se sa neverovatnim verolomstvima, izdajama i prevratima, ali ćete isto tako nalaziti i neočekivane saveznike sa samo jednom mišlju u glavi: PREŽIVETI!

Kako radnja odmiče sve je jasnije da je dobro plaćeni posao daleko od šetnje po prijatnim tropskim krajolicima, kako je to De Bracey zamišljao kad se prihvatio ponuđenog angažmana. Jer niko, počevši od vrhunskih naučnika, pa sve do poslednjeg plaćenika nema kompletnu sliku ni šta je Future Tech, a još manje o onome šta i kako ta korporacija razvija. Svi poseduju tek fragmente celokupne slike

Svako iz sopstvenih razloga pokušava da se domogne podataka raštrkanih po tom tropskom raju. Neko zbog novca, neko zbog moći, a neko da očuva dostojanstvo, poštenje i ljudskost.

Čiji naumi će pobediti, saznaćete ako u ruke uzmete ovu knjigu i uronite u tajnoviti svet koji je možda negde tu, ne tako daleko - niti u vremenu, niti u prostoru.

Pa, ukoliko sam Vas zainteresovao, vežite se jer polećemo. Znajte da do samog kraja nećete imati vremena niti da udahnete niti da ispustite ovu knjigu iz ruku.


четвртак, 14. јун 2018.

HAIKU ZBORNIK „ZVUK VODE“

Objavljivanja knjige „Pesme starog Japana“ Miloša Crnjanskog, raspisan je u martu, a
završen 31. maja 2018. godine. Na konkurs se prijavilo ukupno 67 autora iz Srbije, Crne
Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Engleske i Japana.
Urednički kolegijum u sastavu: Dr Ana Stjelja, Jasmina Hanjalić, Marija Juračić i
Tatjana Debeljački doneo je jednogasnu odluku da svi autori budu zastupljeni u zborniku,
sa obrazloženjem da su svi pesnici kvalitetom svojih haiku, tanka, haibun, senryu i haiga
radova zaslužili svoje mesto u zborniku, čime smo zapravo pokazali da se na prostoru
bivše Jugoslavije i dalje veoma posvećeno i nadahnuto stvara haiku poezija. S obzirom na
to da su autori poslali više radova, urednice su izvršile selekciju najboljih radova koji će
se naći u haiku zborniku „Zvuk vode“.
Dr Ana Stjelja je kao urednik veb-portala ISTOČNI BISER koji je i raspisao ovaj
konkurs, izuzetno zadovoljna odzivom autora na konkurs za zbornik „Zvuk vode“. Uz
činjenicu da je saglasna da svi autori poetskim kvalitetom svojih radova zaslužuju da nađu
svoje mesto u ovom zborniku, posebno je pohvalila haiku pesme čiji su autori: Mile Lisica,
Vesna Andrejić Mišković, Dušan Mijajlović Adski i Nena Radulović. Haiku pesme ovih
autora (iako je primetan element ličnog u pesmi) potiču sa samog izvora mudrosti,
progovaraju o beskrajnoj filozofiji života, o saglasju čoveka i prirode te pokazuju da haiku
ima izraženu misaonu i duhovnu komponentu, onu nad kojom, iako kratke forme, čitalac
mora duboko da se zamisli.

gasim fenjere
da u očima konja
vidim sazvežđe
(Mile Lisica)

Mudrost u oku.
Ptica krilom tišinu
nosi u gnijezdo.
(Vesna Andrejić Mišković)

Isto je brdo
skoro je isti put –
ali ja sam star
(Dušan Mijajlović Adski)

Само ослушни
под грабуљама земље
чућеш звук воде
(Нена Радуовић)

Jasmina Hanjalić je pohvalila sve pesnike i dala ovakvo obrazloženje za svoju
odluku: „Iznenađena sam ujednačenom visokom razinom umjetničke vrijednosti
pristiglih radova. No, u neku ruku to i ne čudi, jer za pisati haiku svakako je potrebno
visoko znanje i znalački pristup poeziji, pogotovu u misaonom smislu. Definitivno, svi
radovi zaslužuju da budu objavljeni, s tim što mi je najzanimljiviji Stevan Šarčević, jer
je napravio kompoziciju po mjesecima u godini“.

Marija Juračić je pohvalila dva haiku rada, čiji su autori Anđelka Pavić i Boris
Nazansky, sa ovim obrazloženjem: „U obilju dobrih haiku stihova, prvo mjesto po mom
odabiru dijelila bi ova dva haikua. Zašto? Oba haikua prenose sliku iz prirode koja je
neiscrpno vrelo haiku pjesništva. Čovjek nije direktno prisutan u pejzažu, ne nameće
svoj stav. Oblik pjesama je metrom pravilan, svaki je stih monolitan, vješto uklopljen u
cjelinu. Nema ničeg suvišnog, simboličnog, nerazumljivog. Obje slike nalikuju na sumie,
slike koje prenose ulovljeni trenutak i svjedoče o velikoj vještini svojih autora“.

kroz izmaglicu
tek se naziru prsti
rumene zore
(Anđelka Pavić)

jutro na vodi
dodiruju se oblak
i list lopoča
(Boris Nazansky)

Tatajana Debeljački se takođe saglasila sa odlukom da svi autori budu zastupljeni
u ovom zborniku, uz obrazloženje: „Dubinsko shvatanje vremena i protoka je
najdirektniji put ka otkrivanju smisla ljudske prolaznosti kao i haiku težnje ka večnosti.
Na sličan način možemo da prepoznamo, izdvojimo i naglasimo osnovne motive i niti
haiku pesama čiji su autori Boris Nazansky i Zoran Doderović. Slike prirode i duboki
unutrašnji doživljaj, sadržaj slika i boja kao okvir slikovnosti, dubokim ličnim
iskazivanjem u nijansama svanuća, žubori. Nije bilo lako doneti odluku o haiku utisku,
stiglo je puno radova haiku autora sa velikim iskustvom. Čestitam svima! Veb-portalu
ISTOČNI BISER želim da nastavi sa konkursima i ostvari tradiciju i lepu zamisao!“

jutro na vodi
dodiruju se oblak
i list lopoča
(Boris Nazansky)

Čamac na reci.
Naborano talasima
lice ribara.
(Zoran Doderović)

Autori zastupljeni u haiku zborniku „Zvuk vode“

1. Aljoša Vuković
2. Anamarija Galić
3. Anđelka Pavić
4. Belinda Belovari
5. Boris Kvaternik
6. Boris Nazansky
7. Borivoje Sekulić
8. Branka Vojinović Jegdić
9. Danijela Grbelja
10. Darko Habazin
11. Dina Međedović
12. Dragan Pop Dragan
13. Dragan Ristić
14. Dragica Ohashi
15. Dušan Dojčinović
16. Dušan Mijajlović Adski
17. Dušan Vidaković
18. Đurđa Vukelić
19. Evica Kraljić
20. Franjo Frančič
21. Franjo Ordanić
22. Goran Krapić
23. Goran Radičević
24. Gordana Vlašić
25. Igor Svrdlin
26. Ivan Gaćina
27. Ivan Petrović
28. Ivo Mišur
29. Izeta Radetinac
30. Jacques Lučić
31. Jadran Zalokar
32. Jadranka Varga
33. Jovanka Božić
34. Ljubica Ostojić
35. Ljubisav Grujić
36. Ljubomir Dragović
37. Milad Obrenović
38. Mile Lisica
39. Milorad Bibin
40. Mišel Boltres
41. Momčilo Janjičić
42. Nena Radulović
43. Nina Kovačić
44. Pavle Mijuković
45. Predrag Kojadinović
46. Robert Dudnik
47. Robert Janeš
48. Sanja Clifton
49. Sanja Radulović
50. Saša Ugrinić
51. Slava Stanojević
52. Snežana Marko-Musinov
53. Sonja Buljević
54. Stanka Stršen
55. Stefana Stanivuk
56. Stevan Šarčević
57. Tamara Dragić
58. Tatjana Stanišić
59. Tatjana Tomić
60. Verica Preda
61. Verica Tadić
62. Vesna Mišković
63. Zdenka Mlinar
64. Zoran Antonijević
65. Zoran Doderović
66. Zoran Popadić
67. Žaklina Kutija

понедељак, 21. мај 2018.

UBIQ br. 22


Sadržaj časopisa UBIQ br. 22


Jelena Marović - Pustinjak (HRV)
Mira Satarić - Gradovi na beloj vodi (SRB)
Stevan Šarčević - Gospodari snova (SRB)
Jelena Janjić - San, stvarnost, ludilo (HRV)
Nataša Milić - Naprave ne pišu pesme (SRB)
Ivica Trifunović - Receptura užasa (SRB)
Riva Zmajoki - Bijela kula brani crnu kraljicu (HRV) - pseudonim - Iva Šakić Ristić

понедељак, 14. мај 2018.

VAŠARSKE, KARNEVALSKE I SABLAZNE PRIČE

 Dobro došli u vreme vašara i karnevala, u kojem ćete uprvo vi, čitaoci, biti glavni akteri. Vođeni maestralnom rukom korifeja, pratićete lance svoje neslobode i igrati u ritmu skrivenom u redovima priča „Sa druge strane noći“, psihodelično gubeći sebe.

Koncept prvog dela zbirke priča „Sa druge strane noći“ ispituje granice, koje kada se dostignu, pred čitaoca postavljaju odluku da li će se od doktora Džekila pretvoriti u gospodina Hajda ili se vratiti u sigurnu zonu življenja. Priče, po principu „toplo-hladno“, neguju, a zatim zadaju bol; od slika nevine realnosti do slika potpunog haosa prelazi se u trenutku.

„Najranije sećanje do koga mogu jasno dosegnuti odnosi se na prvomajske vašare i datira negde u moje najnežnije doba, kad sam mogao imati tek tri ili četiri godine. I dan danas mogu prizvati mirise šećerne vune i roštilja, te se jasno prisetiti bižuterije izložene po drečavo uređenim tezgama...“.

„Karusel sa okovanim mladićima se okreće i poskakuje sve gore i dole, a nekakvi ih majmuni jašu i podbadaju mamuzama,... Bombondžije pomahnitale, pena im na usta udara, pa razapeli po krstovima decu i šećerom ih namazali da odvlače zunzare od svojih tezgi.“

Scene potčinjenosti i zavisnosti, opisi ispunjenja grubih seksualnih maštarija, bol kao bol, ili bol koji oslobađa, predstavljaju lego kockice od kojih Šarčević gradi svoje priče. Kao u kući strave i užasa, čitaoci odlučuju da li će u užasu uživati ili uz vrisak napustiti mesto događanja.

Drugi deo knjige je novela. Sve majstorstvo Stevana Šarčeviča u stvaranju naučnofantastičnih priča, sa elementima horora i fantazije sadržani su u njima. Kao glavne aktere Šarčević je odabrao ženske likove, koje sprovodi kroz paralelne dimenzije, vodeći ih hodnicima iza čijih vrata se kriju novi svetovi. „Dimenzije po kojima duhovi čekaju na ponovno rađanje ili se oslobađaju kako bi se predali strastima bez obaveze da vode računa o svom privremenom telesnim obličju…“ vođeni „... sveštenicama koje poznaju tajne prolaska...“.

Mešaju se snovi i java, gde je bol stvaran, a događanja sa nestvarno stvarnim obrtima osnova konstrukcije cele priče. Između Nava i Java likovi slovenske mitologije i ilirske istorije i u ovoj knjizi nalaze svoje mesto, kao i u prethodnim Šarčevićevim delima. Kako se primičemo kraju, intenzitet priče raste, a borba ko će vladati a ko biti potčinjeni dostiže svoj vrhunac u finalu, a zatim karusel započinje svoj novi krug.

Dobro došli! Samo još večeras u vašem gradu osetite miris vašara i karnevala. Uživajte u sjaju šarenih lampiona, dok pratite muziku vergla kroz žamor nasmejanih lica, i ližete slatke i lepljive prste od šećerne pene. Kupujte, prodajte i jezdite na konjima karusela. A kad maske padnu? Iz mraka iza vas disaće neka čudna bića, dok vam se klovnovi budu unosili u lice svojim jezivim osmesima. Kuće straha postaće stvarnost, a divlje zveri krenuće u potragu za krvlju. U trenutku kada se budete zapitali da li je zlo koje vidite stvarno ili samo odraz vaše duše u nekom krivom ogledalu, tada ćete znati da ste upravo stupili na drugu stranu noći.


Novi Sad,

januar 2018.                                                                                             Danijela MILOSAVLJEVIĆ


недеља, 06. мај 2018.

ŠEJTANOVE SENKE

Roman Šejtanove senke je peti u nizu romana koje je Šarčević u saradnji sa Lazarom Janićem započeo knjigom Kuća obrasla bršljanom, a posle koje slede nastavci: Veštičije ludilo, Sam ispod šljive i Dan posle kraja. Ovaj roman spada u kategoriju SF romana i to mešavini takozvane tvrde Naučne fantastike i antiutopije.

Radnja je smeštena u ne tako daleku (2077 godina) i ne tako veselu budućnost. Priča deluje donekle i mračno proročki ako se uzmu u obzir dešavanja na međunarodnoj sceni, sa talasom izbeglica iz islamskih zemalja u Evropu.

Evropa kakvu je sada znamo više ne postoji. Nije u pitanju raspad Evropske unije, niti vraćanje onoj podeli iz hladnoratovskog perioda. Veliki deo Evrope je postao deo turske imperije. Francuska i jugozapadna Evropa su deo Zapadnog kalifata. Slobodni delovi Evrope su Ruska carevina i Teutonska unija, koja obuhvata Nemačku i par okolnih zemalja.

Srbija je deo Turske Imperije a dobar deo priče odvija se u Beogradu koji je dobio islammizirano ime, Dar al Džihad. To je grad sa preko pet miliona stanovnika i koji se prostire na preko 15.000 kvadratnih kilometara. Stevan Šarčević vešto vodi priču a verodostojnost toj vladavini Turaka daje pravovremenim i odmerenim korišćenjem turcizama, kao i opisom garderobe, običaja i gradova. Pariz je postao muslimanski grad sa posebnom četvrti za hrišćane, u kojoj oni nastavljaju da žive po svojim pravilima mada su i dalje u nekoj vrsti ropsstva. Crkva Notr Dam je doživela sudbinu Aje Sofije i postala je džamija. Ajfelov toranj je srušen i na njegovom mestu podignuta velika džamija. U Kalifatu vladaju posebni zakoni koji dozvoljavaju ropstvo, mučenje nevernika i bludnica, veoma slično šerijatskim zakonima.

Zaplet romana je potraga za sistemom za navođenje balističkog projektila Alahova oštrica – AO 732 i Prostorno vremenskog adaptera (PVA). PVA je posebno bitan jer se uz pomoć njega može ostvariti neka vrsta putovanja kroz vreme, odnosno vraćanje astralnog dvojnika u prošlost i na taj način da se utiče na događaje koji se trenutno odvijaju.

U potragu su uključeni špijuni iz svih oblasti Evrope. Niko od njih nije sasvim pozitivan ni sasvim negativan. Svi su ljudi od krvi i mesa, posebno vrele krvi, jer se ne ustežu da ubiju, kao da ni svoju telesnu strast i požudu podele sa nekim. S tom razlikom što su u potragu neki uključeni samo zbog materijalne koristi a neki zbog značajnijih ličnih interesa i zaveta...

Epilog romana Šejtanove senke najavljuje dalje mogućnosti a da li će to biti prolog novog romana ostaje da vidimo i da se nadamo...


Tihomir Tika Jovanović