недеља, 25. јун 2017.

Danijela Milosavljević DREAMING



22 juna ove godine (dakle još veoma sveže) pojavila se knjiga kratkih priča neobičnog naziva Dreaming“ novosađanke Danijele Milosavljević rođene 1965-te u Zrenjaninu. Zbirka naslov duguje prvoj priči, duhu i filozofiji Aboridžina, izvornog naroda Australije, koji tvrde da se stvarni život zapravo nalazi u snovima.
Autor ispreda priče upravo onakve kakve se mogu videti na svetlosti dana, ali se zaista sagledavaju samo u tmini dubine ličnog ega. To su priče koje slušamo na ulici, u autobusu, prodavnici, školi i koje su svuda oko nas, ali im autor na jedan izrazito poetičan, isceliteljski način daje potpuno drugačiji smisao.
I kada se na dečji način iščuđuje, i kada sa sigurnošću mudrog starca zaključuje, Danijela Milosavljević uvek mudruje na svoj nenametljivi poetični način. Igra se filozofa u dečjem spontanom pitanju dotičući socijalnu tematiku; igra se deteta u ozbiljnom ličnom gubljenju sebe tražeći slobodu tela, uma, slobodu izbora kao jedino suštinsko poimanje slobode. Upućuje poruku svetu, ali upućuje poruku i svom unutrašnjem biću. Bavi se individualizmom isto koliko i globalizmom. Ukazuje nam na to da je bezgranični kosmos mali u poređenju sa našom dušom...
Kroz njene priče provejavaju legende dalekih naroda, pariski bistroi, čudni obrti u kompjuterskim igrama, novosadska racija, pa ipak, sve te egzotične teme ne ostaju daleke i uzbudljive kao kod Zen Greja ili Karla Maja, već u nama izazivaju bliskost i čudnu mešavinu tuge i topline. Danijela sve vreme piše o sebi, o događajima kojima je na neki način bila svedok ili je i sama u njima učestvovala, o događajima koji se odigravaju tu kraj nje, pa samim tim i kraj nas. Profiltrirani kroz njenu duboku, rekao bih tipično žensku osećajnost, i blizanačku igru sa egzotičnim, postaju jedinstvena smesa koja omamljuje čitaoca.
Daleko od toga da su te priče bezazlene. Provejava kroz njih poprilična doza erotike, nasilja, pa i političkog angažmana, ali je sve to savršeno skriveno čudesnom mimikrijom utopljenom u nežni vez Danijelinih snova.



Danijela Milosavljević rođena je 1965. godine u Zrenjaninu. Srednje obrazovanje stekla je u muzičkoj školi „Josif Marinković“ – instrumentalni odsek violina, a potom, svoje formalno obrazovanje zaokružuje na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“. Danas, živi i radi u Novom Sadu, kao sistem analitičar i projektant informacionih sistema.
Iako joj je forma kratke priče osnovno opredeljenje, piše i književne kritike, a ponekad pravi izlet i u kombinovane forme. Priče su joj zastupljene u zbornicima radova, elektronskim i književnim časopisima u zemlji i inostranstvu.


субота, 17. јун 2017.

MITOVI U STRIPU — POVRATAK IZVORIMA KULTURE

Tekst: Nenad Petrović, USUS

Fotografije: Bojan M. Đukić


Edicija „Strip mitologija“ kuće „Pčelica“ premijerno predstavljena u beogradskom Centru za umetnost stripa


U Beogradu je, u okviru programa Centra za umetnost stripa, u glavnom holu Doma omladine 8. juna premijerno predstavljeno dvanaest knjiga američkih stripova u boji iz edicije „Strip mitologija“, koju je na srpskom objavila „Pčelica“, izdavačka kuća obrazovne i zabavne literature iz Čačka.

Na početku je pesnik, novinar i scenarista Petar Petrović — Čika Peca, jedan od utemeljitelja „Studija B“ sa Duškom Radovićem — poklonio gostima slogan „Samo rad i red daju med“.

„Strip mitologiju“ su predstavili Tamara Lujak, književnica, kulturna aktivistkinja, specijalista za bajke, dečju literaturu i fantastiku, zatim Nevena Marković, koordinator odnosa sa javnošću „Pčelice“, kao i domaćin Zoran Stefanović, urednik Centra za umetnost stripa, scenarista i istoričar kulture.

Stefanović je kao razlog da se „Strip mitologija“ uvrsti u početni period rada Centra za umetnost stripa naglasio „važnost prenošenja evropske i planetarne mitologije u stripove za porodičnu publiku, naročito dečju i omladinsku, koja ne dobija adekvatno kulturno i socijalno obrazovanje u dobu globalizacije“. Drugi razlog je da je ova edicija inaugurisala „Pčelicu“ i na polju stripskog izdavaštva, što može imati trajniji značaj za strip u Srbiji. Podsetio je i da isti izdavač sistematski angažuje domaću stripsku elitu za ilustrovanje knjiga i slikovnica.

Predstavnica izdavača, Nevena Marković, podsetila je na istorijat IK „Pčelica“ i stotine njenih izdanja, uređivačku politiku ove kuće, edicije i izdavačke sektore po uzrastima, tržišne niše, odnos prema srpskoj kulturi i tradiciji, jezičke i obrazovne standarde. Osvrnula se i posebno na rad sa mnogim domaćim autorima — piscima, likovnim umetnicima, pedagozima i prevodiocima.

Stefanović je zatim dao pregled istorijata Lerner pablišing od 1959. do danas, sa osvrtom na deset godina rada etikete „Grafik juniverz“, sa tri glavne edicije, uključujući i „Strip mitologiju“ koja je do sad na engleskom objavila 27 stripskih knjiga. Navedena su priznanja i nagrade ove etikete, komercijalni efekti na američkom tržištu i strategija odgajanja najmlađe stripske publike u dobu kada elektronski uređaji i azijski strip vladaju čak i u Americi.

Recenziju za svaku knjigu „Strip mitologije“ pisali su profesori univerziteta. Srpska izdanja su knjige u tvrdom povezu, u boji, sa 48 stranica (40 stranica stripa) i imaju korisne dodatke: pojmovnik, preporučeno štivo (knjige, filmove i internet izvore), belešku o nastanku stripa, indeks i biografije stvaralaca. Crtači i scenaristi edicije su solidne zanatlije koji imaju reference među najvećim kućama u SAD — Marvel, DC, Imidž i Dark hors.

Iz starobalkanske tradicije, kojoj smo i mi baštinici, objavljeno je šest knjiga. Scenaristi DŽastin i Ron Fontes i crtač Gordon Persel uradili su knjigu „Demetra i Persefona“; Pol D. Stori i Tomas Jits — „Persej: Lov na meduzinu glavu“;  Stori i Stiv Kurt — „Herakle, dvanaest podviga“; DŽef Limke i DŽon Mekri — „Tezej protiv Minotaura“; tandem Fontest sa Perselom — „Troja, pad drevnog grada“, a Den DŽoli i Tomas Jits knjigu „Odisej: Posejdonova kletva“.

Iz skandinavske i britanske tradicije prevedene su četiri knjige. Scenarista Limke i crtač Ron Rendal uradili su knjigu „Tor i Loki, u zemlji divova“;  Pol D. Stori i Rendal — „Beovulf, ubica čudovišta“; Limke i Jits — „Kralj Artur, oslobođeni Ekskalibur“, a Stori i Jits  knjigu „Robin Hud, odmetnik iz Šervudske šume“.  Iz dalekoistočnih kultura nam stižu dve knjige: scenarista Den DŽoli i crtač Ron Rendal uradili su priču iz Kine „Guan Ju, braća zauvek“, a  Stori i Rendal iz Japana — „Amaterasu, povratak sunca“.

Povodom ove edicije, Stefanović je sa aspekta antropologije, psihologije i drugih nauka govorio o Kembelovoj teoriji monomita i njegovom značaju, ne samo za kulturu i industriju zabave, već i za psihičko-biološki razvoj pojedinca. Preporučio je prisutnima da decu i mlade što više snabdevaju klasičnim mitološkim štivom, bilo u izvorniku bilo u modernim obradama.

Tamara Lujak je sa aspekta pisca i stručnjaka za fantaziju, ali i kao školovani arheolog, ispričala profesionalna i lična iskustva o tome kako današnja deca reaguju na mitove, bilo klasične, bilo moderne i zašto su mitovi važni. Takođe je naglasila da je vitalno bitna sloboda za današnjeg stvaraoca da se daju savremene, lične obrade mitova, ali i da se stvaraju potpuno novi, kao buduća baština. Upravo su njeni projekti svetskih priča „Kako se plaše deca“, leksikon „Rečnik straha“ i autorske bajke u zbirci „Priče sa oblaka“ bili dobra građa da se procene reakcije dece iz Srbije i regiona na mit, bajku, legendu i fantaziju.

Nevena Marković je na pitanje o dostupnosti ovako luksuznih knjiga kupcima naglasila da su cene zbog većih tiraža vrlo povoljne i da se sa prodajnim akcijama približavaju izdanjima sa kioska. Ako prva dva kola na srpskom budu isplativa, „Pčelica“ će objaviti svih 27 knjiga. Moderator je primetio da je edicija štampana latinicom, što je neuobičajeno za „Pčelicu“, ali i često onemogućava da se knjige kupuju za decu mlađih razreda.

Prisutni su obavešteni i o drugim aktuelnim izdanjima kuće, ali i o visokim ocenama koje državne komisije, škole i biblioteke daju izdanjima „Pčelice“.

Predstavljanju je značaj dao i razgovor sa publikom, koju su, osim porodične, činili i umetnici i kulturni radnici. Međunarodni umetnik i poznavalac stripa Bojan M. Đukić, osnivač Beogradskog kruga 2, pričao je o doprinosu američkog stripa promovisanju klasične i nove mitologije, što se dešavalo prvenstveno preko stripskih svezaka, a ne preko novinskog stripa.

Takođe međunarodno ugledni umetnici Dušan Reljić i Vladimir Vesović pitali su da li će biti slovenske i srpske mitologije u stripu. U ovoj američkoj ediciji ih nema, ali je Zoran Stefanović podsetio da je prvi veliki svetski serijal slovenske mitologije u stripu „Prva rasa“ nedavno rađen upravo u Srbiji, ali za rusko tržište. On se, kao scenarista serijala, sa crtačima Sinišom Banovićem i Sinišom Radovićem, nada da će rad biti nastavljen nakon poslovne pauze i da će serijal ipak jednom biti objavljen.

Svoje iskustvo sa prisutnima je podelio i David Vartabedijan, likovni umetnik i muzički publicista, jedan od najpopularnijih autora „Pčelice“ sa knjigom „Ilustrovani rokenrol vodič“. Ova knjiga je na srpskom štampana već u četiri izdanja, a prodata su i prava u Poljsku.

Učesnici tribine su najavili nastavak druženja na jesen, zbog iskazanog interesovanja publike i prisutnih stvaralaca. •

O centru za umetnost stripa

Centar za umetnost stripa je programska jedinica, prva svoje vrste u Jugoistočnoj Evropi. Centar u Domu omladine Beograda i kroz gostovanja organizuje delatnosti od kulturnog i društvenog značaja, a koje su vezane za likovno pripovedanje i vizuelnu komunikaciju. Publici se nude predavanja, tribine, promocije, kursevi i radionice, stručno-naučni skupovi, festivali i konvencije, istraživanje, izdavaštvo, stručne procene i drugo. Ovo je zajednički poduhvat Udruženja „Svet stripa“ iz Kragujevca, Doma omladine Beograda i Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS), sa brojnim partnerima u zemlji i inostranstvu — umetničkim, kulturnim, obrazovnim i naučnim ustanovama.

четвртак, 15. јун 2017.

VAŠARSKE PRIČE - Komentari


Sasvim neočekivano (verovatno zbog urednikovog uticaja) stigle su ocene mojih radova u “Argus magazinu”


NEOČEKIVANA GOZBA

Ovo je pomračenje kulture inteligencije prosvećenosti i autoriteta i uskrsnuće nakaznosti i ekstremne tame ljudskog uma.
Milovan Lalović

Profesionalno napisana i nemam nikakve zamjerke. Volim Šarčevićevu hrabrost i drskost, način kako vodi priču a pogotovo kraj. Njega zaista moraš voliti.
Alma Zornić

Horor priča nabijena erotikom, čak na granici pornografije. Čudna želja mladića da se sjedini sa drevnim Bogom Velesom u njegovoj noći, uoči prvog maja. Očekuje boga Velesa u otelotvorenju medveda. Na kraju, kada je već kasno, shvati da je tragično procenio otelotvorenje...
Tihomir Jovanović - Tika

IME MAJKINO (Kolaboracija)
Progutala sam je u jednom dahu. Opis vašara urađen do perfekcije. Način pisanja, dijalekt koji se koristi u priči vodi me u samu priču, čujem je i vidim. (volim dijalekte i opise i zbog toga priča ima specifičan i uzbudljiv šmek) Iznenađujući obrt i butalan kraj, ježim se. Čak mi se čini, možda i griješim, da je to bila Šarčevićeva tačka na kraj priče, tj njegov stil. :)
Alma Zornić

Priča bez podataka o autorima. Pretpostavljam da se iza Severnjaka krije neko sa severa Bačke. Priča pisana iz ženskog ugla posmatranja, ni devojčica ni devojka, u kojoj progonitelji postaju lovina. Sedma ćerka sedme ćerke poseduje više moći. Ona je Morana... Priča pisana živim vojvođanskim narečjem koji joj daje poseban šmek..
Tihomir Jovanović - Tika