уторак, 25. април 2017.

Mala galerija br.160









понедељак, 24. април 2017.

VAŠARSKE, FESTIVALSKE I KARNEVALSKE FANTASTIČNE PRIČE


Završen je konkurs za vašarske, festivalske i karnevalske fantastične priče.



Na e-mail tortilja2017@yahoo.com stiglo je 40 radova, od kojih je odabrano i uređeno 13, koji će biti objavljeni u Argus Books Online Magazine #17. 





Odabrane i uređene su priče sledećih autora (abecednim redom):


- Alma Zornić: AVETINJA
- Alma Zornić: DUBOK JE PREDUBOK TVOJ SAN, AL JOŠ DUBLJA JE JAVA
- Edhem Tanović: AZRAIL
- M. Amanuensis Sharkchild: NORMAL FACES (OBIČNA LICA)
- Milovan Lalović: RAJSKA STANICA
- Severnjak & Tyffany: IME MAJKINO
- Snježana Prlić: TU NI BOG NE POMAŽE
- Stevan Šarčević: NEOČEKIVANA GOZBA
- Tamara Babić: ISPOD MASKE, STO ĐAVOLA VIRE
- Tamara Petrović: VEŠTINA PTICE
- Tanja Gavrilović: SESTRA MESEČEVA
- Tatjana Milivojčević: KO ULAZI NEKA OSTAVI NADU
- Tihomir Jovanović: NEBO PUNO SVITACA 

Zahvaljujem svim autorima na učešću.

Aksentije T2 Novaković

понедељак, 17. април 2017.

NAUČNA FANTASTIKA ILI IMAGINACIJA



Maštovito zamišljen roman, ali u izvesnim crtama, sa preciznim uranjanjem u realnost, koja dodiruje i koristi egzistenciju likova, kao svoj naratorski prosedee. Moglo bi da se kaže da su, onomastički gledano, ''lokalizmi'' smešteni na prvo mesto. Radnja se odigrava tamo negde, na nekoj koti x, na nekom nepoznatom mestu. Roman se odvija u tri smera, to jest trostruko se poklapaju likovi i situacije, koji su predmet i namera piščevog kazivanja. Jedna u laboratoriji za klonove, druga u Republici gde besni rat, i treća koja se okreće oko susreta Ane i Alekse. Naizgled obična priča, ali nije, sudeći prema motivima koji su ovde korišćeni u krajnje sumnjivoj nameri.
Autor se ovde pre svega bori sa pričom o dobru i zlu. S jedne strane lepota i zadovoljstvo pisanja, a s druge i same etičnosti stvaranja nagoni autora da predstavi tu borbu, tako što nas uvodi u priču o borbi za opstanak ljudske vrste koja se pretvara u zveri, sadizam, smrt, ali i rađanje jedne ljubavi, doduše telesne.
Pisac je usamljenik jer izgleda da i zlo ima svoj početak, ali ne i kraj, iako Aleksa, glavna ličnost, ispija kafu sa Milenom; Ana je nestala. Dakle kao i sam pisac koji je žrtva, ne samog sebe, što je često odlika pisanja, već žrtva u civilizacijskom smilu, žrtva koja nema dovoljno socijalne svesti da opstane ako se ne klonira kroz fikciju u svoj roman. Aleksa je sam pisac, možda preuranjenih godina, ali nije ratnik. Okreće se ka smrti, a ne životu da bi doživeo ekstatičko poimanje telesnog sebe, samog pisca (koji piše faktografski) koji na kraju preživljava, ili doživljava drugu smrt, smrt čula, opsesija, strahova, pohote... Kao žrtva Aninog sadizma, na kraju on iz svih tih dogadjaja odlazi nepovredjen, ali ne nalazi sebe.
Reklo bi se ovde je i te kako prisutna igra Tanatosa i Erosa. Glavni junak, umirući više puta, dolazi do saznanja da je ljubav prolazna, da u komori za klonove, čitava mašinerija nepoznanica radi protiv njega, uzima mu i veru i samopouzdanje.
Ali Aleksa veruje. Veruje da je budućnost takva, jer pisac je imao nameru da napiše naučnu fantastiku. Takva budućnost u naraciji, ostaje sama za sebe, ali može i da postane jedini uvod u sadašnjost.
Ovo verovanje, globalno rečeno odlika je mnogih dela koji u osnovi imaju realistički pristup pisanju. Romaneskno ili gubi ili dobija. Zavisi kako je pisac plasirao narativnu činjenicu. Dovoljno da kroz Aleksu sagledavamo jedan mogući život, jednu stvarnost, ali i budućnost. Ovde je prisutna budućnost u stvarnosti i stvarnost recipročno postaje ostvarena budućnost. Imaginacija je dodata realnoj priči, ali nije prizemna. Oslanja se verovatno na događaj koji nije izmišljen. Jednostavno reklo bi se imaginacija ponire sama u razumnost naracije, pa je dovoljno i samo iskazivanje kroz priču.
Tanatos, pranagon je ovde pritsutan - uživeo, preživeo, moćan i nepobediv. Sem ako vidimo svoju senku, dvojnika kako sleže ramenima na istom mestu gde su se rastali. U laboratoriji.
Čak je i ljubav deo pre Tanatosa nego Erosa. Sadizam, pohota, razbludnost su reči pandani za Aleksu i Anu. Same scene mučenja, morbidna ljubav i dijalog su pomalo, kako je to hteo i autor da predstavi, prepune sadističkog iživljavanja nad mogućom žrtvom, kako bi se izbavio od smti i užasa. Tako dolazi u pitanje jedan stvaralački svet, ali da li je to poetičko, narativno ili imaginativno?
Ovde ljubav proizlazi iz nagona prema smrti tj. nagona prema životu. Ljubav gledana očima lika donosi strah i kulminira u tajnu života, da bi se tako ne ovaplotio, već iživeo, ne donoseći čak ni samim aktom ništa naročito. Ni smrt, ni život, niti oslabađanje, niti grižu saveti. Ona donosi sirove činjenice života, sadizam u ulogama roba i gospodara, onaj neprestani strah - da li je ljubav dovoljna ako je sama po sebi data kroz proces seksualnosti. Na to pitanje pisac nije dao odgovor. Konačna istina je ne u laboratoriji za klonove, već negde u podsvesti lika, koji je izgradjen da bude svedok, a ne učesnik, greškom uhapšen.
Etičnost romana izvire delom iz realističnog stava pisca (dogadjaji su mogući, naracija je više retorička nego poetička), u pitanju je naličje ljudskih vrlina. Da li ih ovde zaista ima? Reklo bi se ništa nije sveto, sve je dozvoljeno, nema cilja. Junaci su prepušteni stihiji, a naracija to stišava.
Nema suprotnosti, ima dela, smrti i ponovnog života.
Izvesna atmosfera napetosti prati ovaj roman. Kao da je delo težilo da bude psihoforma, psiho akt, ludilo koje obuzima ljude, jedno doba tamo na nekoj koti.
Teško je pomiriti ove dve tvrdnje da realizam i psiho roman mogu da budu jedno te isto. Imaginacija je postepeno opadala, da bi svela radnju i likove na obično, civilizacijski moguće i uprkos svemu bespovratno.


Tanja Pajic


недеља, 19. март 2017.

DAN POSLE KRAJA - NAJAVA


Po informacijama iz ARGUSA, nastavak kultnog palp romana "SAM, ISPOD ŠLJIVE" treba da se pojavi tokom ovog leta.




Nakon romana Sam, ispod šljive, koji je pobrao fine kritike žanrovskih poznavalaca, autorski dvojac Stevan Šarčević-Lazar Janić nam isporučuje njegov nastavak pod nazivom Dan posle kraja, koji predstavlja završni deo tetralogije započete romanima Kuća obrasla bršljanom i Veštičje ludilo.
Obzirom da je kraj romana Sam, ispod šljive ostao otvoren, bilo je samo pitanje vremena kada će pisci odlučiti da napišu nastavak, te na taj način dovršiti priču o Lakićima.

Međutim, potencijalnim čitaocima romana Dan posle kraja mora biti jasno da bez pročitanog dela Sam, ispod šljive neće uopšte moći da shvate ovaj novi Šarčevićev i Janićev koautorski spisateljski poduhvat .
Zbog toga ću se u ovom pogovoru ukratko dotaći i romana Sam, ispod šljive.
Šljiva je bila odličan antiutopijski SF roman, koji je u nekim svojim delovima imao određene sličnosti sa Hakslijevim delom Vrli novi svet.
Konkretno, svet Šljive je sličan Vrlom novom svetu - Belland iz 2311. godine je pod kupolom, u njemu žive klonovi kojima se u Jaslicama veštački određuje budućnost, a
van kupole obitavaju potomci Srba, koji su pandan divljacima iz Hakslijevog romana.
Svetom Republike, kojoj pripada Belland, upravljaju Besmrtnici, pandani Svetskim upravljačima Vrlog novog sveta, koji su svoju neograničenu moć stekli manipulacijom vremensko-prostornim linijama, zloupotrebljavajući prostor-vremenske adaptere koje je u 21. veku izumeo Aleksa Lakić Junior.
Takođe je važno napomenuti da su u Šljivi iskorišćena dva proročanstva - najbitniji je odlomak iz Kremanskog proročanstva, ali bitan detalj predstavlja navodno majansko proročanstvo o kraju vremena 21.12.2012. godine, koje su pisci veoma vešto provukli kroz datum rođenja Alekse Lakića Juniora, što za priču ima vrlo važan značaj jer otkriće Alekse Juniora zaista dovodi do kraja vremena onakvog kakvog ga poznajemo.

Dan posle kraja nastavlja tamo gde je Sam, ispod šljive stao.
Radnja romana se odigrava u bližoj budućnosti 2042/43. godine, i daljoj budućnosti 2316. godine.
2043. godine je radnja smeštena u Dar al Džihad, što je istorijski turski naziv za Beograd, koji je u romanu kao poturčeni grad postao sastavni deo Alahovih zemalja, pošto su 2022. godine islamisti preuzeli vlast u Evropi.
Sama Evropa je podeljena na Zapadnoevropski kalifat u kome vlada šerijat, nasuprot koga stoje Rusi, koji su u sukobu vaporizovali Ukrajinu.
U takvoj budućnosti, višestruki doktor nauka Aleksa Lakić Junior beži iz Pariza u Dar al Džihad, gde se od svoje sudbine krije kod starog protagoniste iz Šljive - Mileta Desertića, koji se odao alkoholizmu.
Boraveći u Miletovom domu, Junior sve više otkriva svoj telepatski dar, ali i stupa u incestnu vezu sa svojom tetkom, Miletovom ženom Magdalenom.
U potragu za Aleksom i njegovim otkrićima se upušta Kvark korporacija, čiji predstavnici Pjer Leklerk i Alan de Monjak u Dar al Džihad šalju svog manipulativno-sugestivnog špijuna Dezidera Ajzenštrasera, zbog čega je Aleksa prinuđen da bira između islamizovane Evrope (za čiju islamizaciju su zaslužne elite bogatih), i svog višebrojnog vanbračnog potomstva, rasutog širom Evrope…
Ono što je važno istaći je da pisci nisu neplanski odabrali 2043. godinu da se u njoj odvija deo radnje romana Dan posle kraja.
Naime, već je istaknuto da Šarčević i Janić vole proročanstva, pa su u delu Dan posle kraja veoma uspešno upotrebili proročanstvo bugarske proročice Vange, koje glasi da će upravo 2043. godine biti dovršena transformacija Evrope u Islamski kalifat, a Vangino predskazanje se nadovezuje na Nostradamusovo proročanstvo o tome da će kamila piti vodu iz Rajne.
Drugi deo radnje je smešten u 2316. godinu, u kojoj se vodi rat između Republike i Zakavkaske Unije.
Republika je u tom ratu gotovo poražena, Belland razrušen, a prostor vremenski-adapteri za skakanje po vremenskim osama su svi, osim jednog, uništeni.
Superklon Omega klase Aleksa Lakić Junior i Milivoje Jovanović, u nameri da promene tok stvari ugovaraju kupovinu poslednjeg adaptera od plaćenika Rastislava Jokanovića, čiji nadimak Raša Tudej predstavlja sjajno izvedenu igru reči.
Ali, dolazi do izdaje, pa na putu ka ugovorenom mestu primopredaje Aleksa biva otet od strane novog klona supermutanta klase A - Ane Simonović, koja se nalazi u službi Besmrtnika.
Milivoje se daje u poteru za njima i prolazi kroz mnoge akcione pustolovine širom uništenog i okupiranog sveta Republike, iskazujući hrabrost, odvažnost, snalažljivost, kao i privrženost svom prijatelju Aleksi Junioru.
Kad klon Ane Simonović opet promeni stranu i udruži se sa Juniorovim klonom, tada se Besmrtnici, koristeći plaćenike okupljene oko verolomnog Raše Tudeja, daju u besomučnu potragu, koja nakon obračuna u hramu Bratstva drveta rezultira povratkom Juniorovog klona u 2043. godinu i susretom sa pravim Aleksom Lakićem Juniorom, što dovodi do furioznog i šokantnog završetka koji će čitaoce ostaviti bez daha i teksta.
Mračan epilog romana Dan posle kraja ne daje veru u bolju sutrašnjicu, i njime su pisci istakli dilemu - da li je i po čemu za slobodni svet bolja Republika, oličena u današnjoj Evropskoj Uniji, ili Alahove zemlje oličene u današnjoj Islamskoj državi?

U romanu Dan posle kraja se opet srećemo sa pojedinim likovima iz Sam, ispod šljive.
Pre svih, tu je Žan Luj Batista, jedan od Besmrtnika, koji aktivno učestvuje u radnji, a pominju se i njegova polubraća - Džon, Mario, Luiđi i Hans, koji je spomenut i u Šljivi.
Šarčević i Janić su veoma efektno predstavili poreklo Besmrtnika, za koje se ispostavlja da su vanbračni sinovi Alekse Lakića Juniora, dobijeni sa zapadnoevropskim prostitutkama.
Njihova vladavina Republikom predstavlja utopiju tehnokrata-Besmrtnika, koji su moćni telepatski dar nasledili od svog oca, a besmrtnost ostvarili manipulisanjem vremenskim osama.
U kontekstu njihovog porekla od majki prostitutki i oca koji ih je po rođenju ostavio - postupci Besmrtnika prema Srbima i špekulacije da dopelgengeri nisu ljudska bića se mogu posmatrati kao osveta Srbima, i mogu se povezati sa pričom o mržnji koju je Vinston Čerčil iskazivao prema Srbima zbog seksualnih odnosa njegove majke i tetke prostitutke sa kraljem Milanom Obrenovićem.
Takođe, otkriva se i Anino poreklo, te razlozi zašto i ona ima vizije i šizofrenu neuravnoteženost, a ključ tih odgovora leži u Aleksi Lakiću Junioru, i njegovom incestnom odnosu sa svojojm tetkom Magdalenom.
Ponovna pojavljivanja u romanu Dan posle kraja imaju major Ostrogonac (klon A klase, penzionisan još u Šljivi, a sada fizički oronuo jer klonovi, kao i u Vrlom novom svetu, nakon kraja radnog veka ubrzano propadaju) koji se ne miri sa svojom mirovinom, kao i pas Adolf, ovoga puta prikazan kao Anin borbeni pas - borbid (dok je u Šljivi bio napuljski mastif koji je ostao upamćen po bestijalnoj sceni sa tadašnjim Aninim klonom).
Svoju ulogu je još jednom odigralo i Bratstvo drveta, koje je od progonjenog kulta (u kome se upražnjavaju ritualna odsecanja glava devojkama koje čitaju odlomak iz Kremanskog proročanstva) preraslo u visokopozicionirano bratstvo.
Sam odlomak iz Kremanskog proročanstva se često ponavljao u Šljivi, da bi ga u romanu Dan posle kraja autori savršeno uklopili u konačno rešenje i objašnjenje čitave zavrzlame.
Pisci su u svoje novo delo ubacili još jedan detalj koji podseća na Vrli novi svet, pa su izmislili Afrodita koktel za izazivanje seksualnog nagona, koji po svome dejstvu sliči na mešavinu Hakslijeve some i žvakaćih guma na bazi polnih hormona.

Čitaocima treba još napomenuti da je u romanu Dan posle kraja u igri malo drugačiji vremenski tok nego u Sam, ispod šljive, a ta promena je izazvana već u samoj Šljivi - upadima i jurnjavom Aninog klona i Juniorovih klonova po vremenskim linijama.
Najočigledniji primer malo drugačijeg vremenskog toka se ogleda u tome što u Šljivi Junior umire 2100. godine, dok na vremenskoj liniji romana Dan posle kraja njegova smrt se dešava 2067. godine, ali su se pisci vrhunski pobrinuli da ni ta godina ne bude tačna godina njegove smrti.
Pomnim pratiocima i poštovaocima rada Stevana Šarčevića svakako neće promaći da se kroz Dan posle kraja provlače motivi iz njegovih priča i novela: Groznica, Jedini siguran put, Oktobar, Zašto poštar mrzi kišu, Poslednja Lunova avantura, Viva la Revolucion, Tropikana, Noć kad sam se vratio.

Ono što bih posebno izdvojio iz romana Dan posle kraja je činjenica da Šarčević i Janić, prikazujući lik i ličnost Ane Simonović, daju odgovor na česte primedbe da u SF nema jakih ženskih likova, niti dinamike žensko-muških odnosa.
Još u romanu Sam, ispod šljive klon Ane Simonović predstavlja jak ženski lik, jer zahvaljujući njoj Juniorov klon, a zatim i Milivoje Jovanović postaju preobraćenici, svesni svog pravog porekla i pripadnosti.
U delu Dan posle kraja ona ponovo iskazuje snagu svoje ličnosti, i spremna je da zarad ljubavi i višeg cilja istrpi ultimativno poniženje za jednu ženu - silovanje, kao i mučenje od strane članova Bratstva drveta.
Slična stvar u njenom ponašanju je viđena i u Šljivi, kada je zbog svog plana za dobijanje prostor-vremenskog adaptera, kojim bi promenila vremenski i istorijski tok, bila spremna da istrpi silovanje od strane psa Adolfa.
Takođe, pisci su delu Dan posle kraja prikazali dinamiku odnosa između Aninog klona i Juniorovog klona, koji od neprijateljstva, preko sado-mazohističkog odnosa gospodarice i roba, prerasta u ljubavni odnos sa incestnom pozadinom.
Zbog svega navedenog, može se nepobitno konstatovati da su Šarčević i Janić, stvarajući lik Ane Simonović, stvorili jedan od najjačih i najupečatljivijih ženskih likova u domaćoj fantastici.

Dan posle kraja je distopijski SF roman, pisan u aktuelnom trenutku globalne društvene i geo-političke situacije koja eskalira veštački izazvanim islamizovanjem Evrope, kao i sukobom Rusije i Ukrajine, pa kao takav - Dan posle kraja nosi duboku anti-NSP poruku.
Dan posle kraja je dinamično i napeto delo nabijeno akcijom i perverzijama, a pisci su ispoštovali formu kratkih i brzo čitljivih poglavlja, kao u romanu Sam, ispod šljive.
Dijalozi u Danu posle kraja su kratki i jasni, stil pisanja potpuno izgrađen i uglancan, a priča je majstorski vođena i znalački dovedena do samog kraja.
Šarčević i Janić su u delu Dan posle kraja znalački odgovorili na svako pitanje koje je u Šljivi ostalo otvoreno (ili se činilo kao takvo), tako da ne postoji nijedan jedini detalj koji nedostaje ili koji je nelogičan i ne uklapa se u širu priču.
Ovim romanom će biti zadovoljni kako čitaoci, tako i teoretičari, zato što Dan posle kraja ispunjava osnovne karakteristike naučno-fantastičnog žanra: začudnost (jer su sve predstavljene budućnosti drastično drugačije od našeg sveta) i spoznajnost (jer je opisano na koji način je manipulisano vremenom).

Svako novo delo predstavlja i novo dokazivanje i novo potvrđivanje za svakog autora.
Svojim novim romanom, autorski dvojac Šarčević-Janić se ponovo dokazao, ali i potvrdio svoje vodeće mesto na našoj modernoj SF sceni, ostavljajući Dan posle kraja kao njenu esenciju.


Aksentije T2 Novaković