уторак, 12. децембар 2017.

ROMAN GODINE, U SUSRET ŠEZDESET ČETVRTOJ NIN-OVOJ NAGRADI.





U sredu, 22. novembra, žiri NIN-ove nagrade kritike za najbolji roman godine, koji radi u
sastavu Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica
(predsednik), konstatovao je da je na konkurs do sada stiglo 112 knjiga.

Žiri će širi izbor objaviti u štampanom izdanju NIN-a od 28. decembra, a ime šezdeset
četvrtog dobitnika NIN-ove nagrade biće poznato 15. januara sledeće godine.

NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954.

Ivana Dimić, aktuelni laureat prestižnog priznanja, nagrađena je za delo Arzamas.

NIN-ova nagrada delimično je podržana od strane Ministarstva kulture i informisanja.

Posebna napomena NIN-ovog žirija: Roman autora Marka Vignjevića Očevo mleko je
diskvalifikovan s obzirom da je prvobitno objavljen na engleskom jeziku 2011. kao
Father’s milk. Žiri napominje da je izdavač Arete navodeći bibliografiju autora na
poleđini knjige ispustio da nevede pomenuti roman između ostalih objavljenih na
engleskom jeziku.


ROMANI ZA NIN-OVU NAGRADU ZA 2017.


1. Ivan Glišić, PAZOLINI – M.O.D Šabac
2. Đuro Maričić, GENIJALNI PAS SITI – Art print Banja Luka
3. Sonja Križnić, OPROŠTAJNI SNOVI – autor
4. Krsta Popovski, INA – Laguna
5. Vanja Mandić, ONA KOJA JESTE – Čigoja
6. Vladimir Pištalo, SUNCE OVOG DANA – Agora
7. Srđan Tešin, GORI GORI GORI – Arhipelag
8. Dragana Disić, PERON ZA PORTUGAL – Nine horses journey
9. Filip Grbić, RUMINACIJE O PREDSTOJEĆOJ KATASTROFI – Plato
10. Dragan V.Spasić, AMBICIJA BEZ KONTROLE – Medivest KT Niš
11. Nenad Racković, PETO GODIŠNjE DOBA – Laguna
12. Olga Subotić, KONjIĆ OD ŽADA – autor
13. Milorad Rodić, VIKTOR MAKSIM GLORIČ – autor
14. Mika Vlacović Vladisavljević, GVOZDENE GRUDI – Kreativna radionica Balkan
15. Ljiljana Bulajić, MASKA JE IMENICA ŽENSKOG RODA – Adresa Novi Sad
16. Božidar Stanišić, GOST IVANA NIKOLAJEVIČA – Književni klub Brčko distrikt
17. Radmilo Anđelković, UNAZAD – Tardis
18. Branka Gajović, PUT DO ZVEZDA – Čigoja štampa
19. Vasilije Karan, VJETAR JOŠ NIJE STAO - Art print Banja Luka
20. Aleksandar V.Laković, KAD KUĆE NISMO ZAKLjUČAVALI – Građanski forum Novi Pazar
21. Jovan Popović, DUGO PUTOVANjE U KRUG – Geopoetika
22. Franja Petrinović, POPRAVLjAČ OGLEDALA – Akadamska knjiga
23. Miroslav Spasojević, ULAZAK SVETLA – autor
24. Vesna Knežević, ŠNAJDER&PRIJATELjI – BKG
25. Đorđe Pisarev, U KUHINjI SA ZEVSOM – Agora
26. Snežana Pisarić Milić, SAGA O LAZAREVIĆEVOM VUČKU – GB Karlo Bijelicki
27. Ljubica Miloradov, SALAŠ U SAMKOVOJ DOLINI – autor
28. Igor M.Đurić, DEVETI KRUG SVETOG KRALjA – autor
29. Nina Savić, DVANAEST OSMINA – Presing
30. Erazmo Amsterdamski, KRIVOUGLO OGLEDALO – Presing
31. Zoran Škiljević, NOJEVA BARKA– Presing
32. Aleksandra M.Lalić, GLASOVI PROZORA– Presing
33. Verica Žugić, SORABI U VANVREMENU– Presing
34. Mirko Škiljević, I PRE I POSLE– Presing
35. Julijan Tamaš, REKA MONOMAH,MERAČ POSMRTNOG VREMENA – Orion spirit
36. Branko Čanković,PACIJENT – Laguna
37. Tatjana Poterjahin, VAROŠKA LEGENDA – Čigoja
38. Darko Nikolić, GVOZDENI PUK – autor
39. Bojan Krivokapić, PROLEĆE SE NA PUT SPREMA – Red box Beograd
40. Radovan Beli Marković, PLAVA KAPIJA – Albatros plus
41. Slavko Stamenić, LIPO MI JE KAD JE TEBI LEPO – Albatros plus
42. Slobodan Amanović Libero, KOB – autor
43. Novica Marjanović, ŠUMADIJSKA SAGA – autor
44. Predrag Marković, ZAVODNIK NIŠTAVILA – Solaris
45. Ivana Hadži-Popović, LjUBIČICE LEONARDA DA VINČIJA– Albatros plus
46. Vida Ognjenović, MAKSIMUM – Arhipelag
47. Mladen Vuruna, KOŠULjA SA LIKOM ČE GEVARE – Arhipelag
48. Dejan Stojiljković, OLUJNI BEDEM – Laguna
49. Bojan Bosiljčić, SALON MRTVIH PRINCEZA– Laguna
50. Igor Marojević, PRAVE BEOGRAĐANKE– Laguna
51. Zoran Penevski, PONOĆ U NjENIM RUKAMA– Laguna
52. Mirjana Mitrović, HELENA ILI O NEMIRU– Laguna
53. Jovica Aćin, SRODNICI – Laguna
54. Mira Otašević, GORGONE – Geopoetika
55. Radivoj Šajtinac, PORCELAN – Geopoetika
56. Ljiljana Jerotić, DOLINA ĆUTLjIVE ŠUME – Centar akademske reči Šabac
57. Budimir Novaković, AKERUE – autor
58. Nada Dušanić, CENA STRAHA – KC Laza Kostić Sombor
59. Božidar Stevanović, BOLESNE STRASTI – Neven Beograd
60. Dejan Atanacković, LUZITANIJA – Besna kobila Zemun
61. Miodrag Lazarević, BANjA – Alma Beograd
62. Zoran Pešić Sigma, ULICA USAMLjENIH AUTOMOBILA – NB Stevan Sremac Niš
63. Jelena Gavrilović, FRANC K. I JA- Gramatik Beograd
64. Radomir Smiljanić, HITLER – Dereta
65. Savo Stijepović, SREDOZEMLjE – Dereta
66. Dušan Savić, MEĐUSTANICA LISABON – Dereta
67. Vanja Čobanov, KAD SLEP ČOVEK PLAČE – Prometej
68. Ranko Risojević, BESKUĆNIK – Prometej
69. Ivan Dimitrijević, MAJSTORI PREVARE - Prometej
70. Marko Vidojković, E BAŠ VAM HVALA – Laguna
71. Vladimir Đurić Đura, BEOGRAD BEZ SNA– Laguna
72. Goran Milašinović, SLUČAJ VINČA– Laguna
73. Goran Gocić, POSLEDNjA STANICA BRITANIJA– Laguna
74. Stefan Janjić, NIŠTA SE NIJE DESILO – Biblioteka Matice srpske
75. Vladimir Vujović, SILENCIO – Biblioteka Matice srpske
76. Vuk Drašković, KO JE UBIO KATARINU – Laguna
77. Ivan Tokin, PAS – Arete
78. Goran Skrobonja, KADA KAŽEŠ DA SAM TVOJ – Laguna
79. Jasminka Petrović, SVE JE U REDU – Kreativni centar
80. Vesna Aleksić, KROKODIL PEVA - Kreativni centar
81. Željko Galonja, OSVJEŽIVAČ PROSTORA – Srpski književni klub Banja Luka
82. David Albahari, DANAS JE SREDA – Čarobna knjiga
83. Branislav Janković, POSLEDNjI CIRKUS NA SVETU– Čarobna knjiga
84. Milan Todorov, REDOSLED JEDNOSTAVNIH STVARI– Čarobna knjiga
85. Zoran Krunić, BULDOG MRAV – Ultimatum Beograd
86. Čedo Nedeljković, TEŽINA SENKE – Sigmaprevent Vrnj.Banja
87. Srđan Srdić, SREBRNA MAGLA PADA – Partizanska knjiga Kikinda
88. Dragoljub Stanković, BEOGRADSKI KIKLOP – Partizanska knjiga Kikinda
89. Slavica Tomašević, RARA AVIS – Prometej
90. Predrag Stanković, NADNICA ZA HARONA – Benefarm Leskovac
91. Pavica Veljović, JUSTICIJO, DIGNI GLAVU – Književno- umetnička asocijacija „Artija“
92. Vladimir Urošević, OPERACIJA NA OTVORENOM SRCU – autor
93. Aleksandar Novaković, GLORIOSA – Književna radionica Rašić
94. Zoran Petrović, ANGELINA – Kontrast
95. Arijan Apokrifovski, INKVIZICIJA NARODSKOG ČOVEKA – Žiravac Požega
96. Velibor D.Veličković, KOLIJEVKA – Ustanova kulture Sjenica
97. Zoran D.Milojević, PODUŠJA – GB Kos. Mitrovica
98. Milan Dobričić, DNEVNIK GLAVOBOLjE – Treći trg i Čigoja štampa
99. Žarko Milenić, BOLjE DA NESTANE – Draslar Beograd
100. Predrag Crnković, OH, TAJ DIDA CHETNIK – Studio Znak
101. Radovan Lazarević, DRINSKI MAKRO – Čigoja štampa
102. Zorica Tijanić, TRANSIBIRSKOM – Neopress design&print Beograd
103. Lazar Janić i Stevan Šarčević, DAN POSLE KRAJA – Argus Books&Magazines
104. Saša Kuzmanović Belov, NEBESKI BEDEMI – IA Nova poetika, Argus Books&Magazines
105. Petar Zec, PRIČA SE DA SI U VIJETNAMU – Plato
106. Viktor Davidović, ZAŠTO SAM ŽIVEO SAMO JEDAN DAN – Cepelin Obrenovac
107. Uglješa Šajtinac, B.N.Lj. (Banda neželjenih ljubimaca) – PčelicaČačak
108. Branko Miloradović, BELONINA DECA – Presing Mladenovac
109. Zoran Ilić, PUTOVANjA – Presing Mladenovac
110. Slaviša Radovanović, ĐINĐUVE I KARIKE VREMENA – Presing Mladenovac
111. Svetolik Stanković, SIDONIJIN POGLED – Presing Mladenovac
112. Dušan Krstić, DOZIRANjE – Niški kulturni centar



















среда, 29. новембар 2017.

NAUČNO FANTASTIČNA, FANTAZI I HORROR SCENA U SRBIJI


Autor: Tihomir Tika Jovanović


Naučno fantastična, fantazi i horor scena u Srbiji je poslednjih nekoliko godina oživela. Kao da pisci žele da svojim maštarijama pobegnu od neprijatne stvarnosti i sa sobom u te izmaštane svetove povedu i svoje čitaoce.
U mainstream književnosti u Srbiji kao i u svetiu i regionu postoji dosta koketiranja sa fantastikom, ali nećemo razmatrati takve slučajeve, pokušaćemo da predstavimo samo dela i autore koj su vezani za žanr.
U predstavljanju mladih domaćih pisaca prednjači izdavačka kuća Portalibris koja je objavila prve romane mlađim autorima. Neki od njih su započeli i serijale. Miloš Petković je započeo Legendu o 7 mačeva i serijal Perunov hroničar.
Nebojša Petković je počeo priče o Poslednjem gradu.
Tu je i Ivan Branković sa serijom Projekat Herkules.
Jedan od romana mlađih pisaca je i Vinča, znamenje bogova, autor je Ivan Drajzi .
Ovi mlađi autori uglavnom se opredeljuju za Fantazi i srodni podžanr.
Portalibris je osim ovoga repritovao i tri romana Lazara Komarčića, a među njima i Jedna ugašena zvzda, koji se smatra za prvi srpski SF roman.
Izdavačka kuća Otvorena knjiga, takođe je počela da objavljuje romane domaćih pisaca, koji uglavnom pišu Epsku fantastiku. Za sada su objavljeni sledeći romani:
Svetioničar, vesnici oluje – Mladen Đorđević
Petruški zmaj – Milena Stojanović
Praznik Zveri – Zoran Petrović
Dorijanovo zaveštanje – Nikola Jovanović
Izdavačka kuća Everest medija, koju vodi poznati srpski SF pisac Boban Knežević je objavila veoma značajno delo eseja Miodraga Milovanovića – Srpska naučna fantastika, sa prikazima poznatih dela od nastanka SF-a u Srbiji do danas. Osim ovoga Everest medija izdaje i časopis Znak Sagite koji objavljuje priče domaćih i stranih autora. Naravno tu je i objavljivanje knjiga. Nedavno je objavljena knjiga sabranih priča i novela Vladimira Lazovića, pod naslovom Sokolar. U planu je izdavanje sličnih knjiga još nekih autora kao što je Ljubomir Damnjanović koji je nažalost rano preminuo, ali je za sobom ostavio značajan broj priča i novela koji su do danas ostale nepoznati širokoj čitalačkoj publici.
Everest medija je takođe objavila i prvu zbirku priča Jovanović Tihomira – Palisade i čadori. Ova zbirka je atipična u odnosu na ostalo stvaralaštvo. Osnovna ideja je poslednje neosvojeno selo u Šumadiji od strane Turaka – paralela sa Asterixom i Obelixom, uz dosta humora.
Izdavačka kuća Strahor je nedavno počela sa radom i objavila je serijal romana Kosingas – Aleksandra Tešića, kao i njegov roman Kletva Kainova. Ovo su takođe dela koja se mogu svrstati u Fantazi. Ova izdavačka kuća je nedavno pokrenula i konkurs za priču fantastike zasnovane na folkloru, odnosno narodnim verovanjima.
A evo šta znači ime Strahor:
Ima još jedan stari bog u Srba koji se ne javlja kod drugi Slovena.To je veliki beli vuk tačnije Strahor.Po nekim mišljenjima ovo je dokaz veze izmedju srpske i etrurske kulture kod koje je isto sveta zivotinja bila vuk naravno ovo je samo ne proverena teorija kou treba istraziti.
Goran Skrobonja, poznati srpski žanrovski pisac sa svojom izdavačkom kućom Paladin takođe učestvuje u objavljivanju dela srpskih autora. Povremeni tematski konkursi rezultuju zbirkama priča kao što su: U znaku vampira, U znaku vampirice, Beli šum, Haarp i druge priče teorije zavere.... Osim ovoga Goran Skrobonja je i autor koji se pojavljuje u najvećem srpskom izdavaču - Laguna, sa svojim serijalom o Teslinom multiverzumu. Zasada su izašla dva romana; Čovek koji je ubio Teslu i Sva Teslina deca.
Za horor žanr najzaslužniji je Dejan Ognjanović iz Niša, koji je i doktorirao na ovoj temi. Poznati su njegovi romani Naživo i Zavodnik. Osim ovoga ima i mnoštvo teorijski radova.
Osim štampanih knjiga dosta toga se objavljuje i u elektronskoj formi.
Jedan od najagilnijih u ovom pogledu je Argus books, koji raspisuje tematske konkurse sa SF, FF ili Horor tematikom. Poslednja dva ovakva konkursa bila su sa temama Multiverzim i Vašarske priče. Osim autora iz Srbije na ovim konkursima mogu učestvovati i autori iz regiona. Urednik ovog izdanja je Lazar Janjić koji i sam piše fantastiku a poznati romani su mu Veštičije ludilo i Kuća obrasla bršljanom.
Jedan, ne mlađi autor, ali u poslednje vreme dosta agilan je i Stevan Šarčević sa serijom romana o Aleksi Lakiću, koji treba imati pet nastavaka – zasad.
Od ženskih autora u Srbiji treba pomenuti Tamaru Lujak koja je više okrenuta fantaziju, vilinskim pričama i bajkama. Za razliku od nje Mira Satarić barata pričama sa horor tematikom i tvrdom naučnom fantastikom. Tamara Lujak ima nekoliko samostalnih zbirki priča dok je Mira Satarić uglavnom zastupljena u regionalnim zbirkama fantastike, Refestikon, Marsonicon, Regia Fantastica i po časopisima koji objavljuju fantastiku.
Dosta priča domaćih autora objavi se i po fanzinima od kojih su najpoznatiji Terrra, Udruženja građana fanovi naučne fantastike SCI&FI i Emitor, Udruženja ljubitelja fantastike Lazar Komarčić.
Osim priča i romana u Srbiji je u nastajanju i nova generacija strip autora. Pavle Zelić je jedan od mlađih scenarista stripa i do sada je uradio dva albuma stripa Družina Dardaneli sa crtačem Draganom Paunovićem. Radnja je smeštena u devetnaesti vek i to je je jedna priča koja se može svrstati u alternativnu istoriju.
U strip je takođe prenešeni roman Kosingas po priči Aleksandra Tešića a crtež je radio Zoran Jovičić.
Većina starih strip majstora iz Srbije sada živi u inostranstvu ili radi za strane izdavače. Treba li posebno pomenuti Željka Paheka, Igora Kordelja, Dušana Božića, R.M Geru, Baneta Kerca, Zorana Janjetova, Aleksu Gajića, Vladimira Vesovića, Petra Meseldžiju i mnoge duge...
Udruženje građana Fanovi naučne fantastike SCI&FI dalo je svoj doprinos strip sceni izdavanjem posebnog broja SF Posrtala za Strip salon u SKC-u, posvećem istoriji SF stripa u Srbiji.
Fantastika u Srbiji obuhvata i filmsku delatnost, sa temama iz SF-a, Fantazija i Horora. U oktobru ili novembru u Beogradu se održava Festival srpskog filma fantastike. Doskorašnji urednik ovog fetivala bio je Jovan Ristić, novinar iz Beograda a od skora je ovu ulogu preuzeo Miroslav Lakobrija, poznati majstor za specijalne efekte. Jedan od najpoznatijih filmova proistekao sa ovog festivala je Naprata, film folklorne fantastike a autor je Milanče Marković iz Velike Plane. Trenutno radi na novom filmu, pod naslovom Strašno mesto.
Ne postoji časopis koji se pojavljuje na kioscima a da se bavi naučnom fantastikom fantazijem ili hororom. Postoji časopis koji se bavi folklornom fantastikom. Književni časopis Omaja je poduhvat grupe zaljubljenika u fantastiku, pre svega folklornu, koju čine pisci, likovni umetnici i stručnjaci iz oblasti društveno – humanističkih nauka. Sam časopis je osnovan 2007. godine a osnivač i prvi urednik bio je pisac Milanče Marković. Omaja je nastala iz želje ali i potrebe da se na jednom mestu sakupe i sačuvaju dela iz oblasti folklorne fantastike, bilo da su u pitanju zapisi, neposredna kazivanja, memorate, demonološka predanja ili druge forme koje u sebi sadrži elemente folklorno – fantastičnog. Sadašnji urednik ovog časopisa je Mladen Milosavljević.
Jedan od projekata Omaje i Strahora je zbirka priča iz homoljskog kraja, poznatog po bogatoj mitologiji, Čuvari zlatnog runa – priče iz Homolja.
Sam Termin Omaja je višeznačan, i o njegovim značenjima se pisalo od Vukovog, pa do brojnih književnih i mitoloških rečnika.
Omaja – noćno biće koje se pretvara u ovcu, kozu, jare, bivola ili psa. Ono iznenada protrči pored čoveka, a on pojuri da ga uhvati i nikad ga ne stigne. Trčeći za njim, čovek padne u zanos i tako ga omaj zavede daleko, na breg ili u ponor.
Srpski mitološki rečnik