Tokom
vojne operacije dolazi do prvog kontakta sa vanzemaljcima. Vojni
šifrarnik dospeva u posed moćne korporacije. Dešavaju se vremenski
paradoksi i anomalije, otvara se magijski portal. Događaju se
samoubistva prouzrokovana muzikom. Izbija krvavi građanski rat.
Nauka napreduje, kloniraju se davno izumrle životinje, stvaraju se
androidi sa ljudskim mozgom i nova oružja za masovno uništenje, a
neki ljudi stiču besmrtnost. Virtuelni svet zamenjuje stvarni svet.
Zemljani stižu do zvezda,
međutim,
sukobljavaju se sa kolonistima sa Venere koji žive u sasvim
drugačijem društvenom uređenju. Na Zemlji besni rat, u gradovima
izbija revolucija. Nastaje kataklizma jer je planeta Zemlja prestala
da se okreće oko svoje ose. Završava se Stari Svet i započinje
Novi, u kome hara smrtonosna groznica i pored ljudi obitavaju
raznorazni mutanti. U dalekoj budućnosti ljudi kao civilizovana
vrsta više ne postoje, dok međusobno sukobljene vanzemaljske vrste
ostatke ljudske rase smatraju životinjama koje pretvaraju u jahaću
i tegleću marvu koju koriste u svojoj ishrani. U još daljoj
budućnosti na Zemlji uopšte nema ljudi, ali su delfini stvorili
svoju civilizaciju, koja se zbog tehnološkog napretka suočava sa
problemom obezvodnjavanja mora i okeana.
Ovo nije siže
nekog obimnijeg SF romana, već je reč o sadržaju priča i novela
iz zbirke Viva la revolucion Stevana Šarčevića, koje poređane po
hronološkom ključu stvaraju koncept o usponu i padu čovečanstva.
Na taj način zbirka Viva la revolucion prerasta u fix up, odnosno u
zbirku priča i novela koja se može čitati kao roman, ili bolje
rečeno - u zbirku koja bi mogla da se čita kao roman, jer valja
napomenuti čitaocima da priče i novele iz zbirke nisu planski
pisane za koncept uspona i pada čovečanstva, već da je reč o
međusobno nepovezanim radovima koji kao celina vode u smeru mračnog
i krajnje ponižavajućeg kraja epohe čoveka. U tome i leži draž
koju zbirka Viva la revolucion poseduje, jer se sklapanjem mozaika
sačinjenog od nepovezanih fragmenata iz pojedinačnih priča i
novela dobija usložena celina koja daje širi čitalački pogled na
ovu zbirku, te sažima kompletnu Šarčevićevu sagu koja započinje
prvim kontaktom i završava se u dalekoj budućnosti, kada na planeti
Zemlji više nema ljudi. Koncept uspona i golgote bez vaskrsa
čovečanstva je Stevan Šarčević takođe iskazao u priči Daničina
ljubav: Pričalo se da je pre Obesvećenja čovek bio gospodar
mašina, životinja i kamenja, da je suvereno vladao planetom, stigao
do zvezda i bio potisnut, i ta njegova misao predstavlja epitaf
čovečanstvu čije su uzdizanje i sunovrat u ovoj zbirci prikazani.
Ovakav koncept uspona i pada čovečanstva donekle podseća na misao
koju je Ursula Legvin iskazala u romanu "Grad
opsena":
Ljudi su stigli do zvezda i bili potisnuti nazad u varvarstvo.
Obzirom da je Šarčeviću upravo ova autorka jedna od uzora, kao i
da sa njom deli anarhističke stavove, zbirka Viva la revolucion bi
se mogla posmatrati i kao njegov nesvesni omaž upućen Ursuli
Legvin.
Za razliku od
Šarčevićeve prethodne zbirke Dolazak tame, zbirka Viva la
revolucion je stopostotno usmerena ka naučnoj fantastici, pa se u
njoj nalaze priče i novele različitih SF podžanrova (prvi kontakt,
vremenski paradoks, roboti, veštačka inteligencija, kiberpank,
spejs opera, apokaliptični i postapokaliptični SF, distopija...)
prožete ratom, akcijom, bizarnošću, crnim humorom, krimi,
trilerom, narodnim i mitološkim predanjem, hororom, morbidnošću,
seksom i sadizmom. U većini radova iz zbirke preovladava mračna
atmosfera u koju su utopljene lične sudbine protagonista, dok neke
priče/novele kao pokretač imaju ljubav u svojim varijantama ljubavi
i osvete, ili ljubavi i izdaje. Na lične odnose među likovima iz
priča i novela je stavljen jak akcenat, a često su u radovima iz
zbirke akteri potpuni marginalci, pa opisujući njihove doživljaje i
međusobne odnose, bilo u futurističkim svetovima bliske budućnosti,
bilo u jezivim postapokaliptičnim svetovima, Stevan Šarčević u
stvari opisuje izopačeni svet današnjice koji ide ka svom neumitnom
završetku, te na takav način iskazuje kritku postojećeg
kupi-upotrebi-baci društva i loših međuljudskih odnosa koji u
njemu vladaju. Šarčević u svojim pričama i novelama bespotrebno
ne komplikuje, ideje su mu originalne i odlično razrađene, a
njegova moć mašte dovodi do toga da svakom svojom pričom i novelom
postiže željeni efekat koji čitaoca može naterati na promisao o
mogućnosti da se ono što je napisao zaista ostvaruje ili bi se
moglo ostvariti. On i dalje u svom pisanju koristi opise na kome mu
pojedini zameraju, ali u pitanju je živopisno, a ne sterilno i
suvoparno pisanje. Kvalitet radova iz zbirke Viva la revolucion je
ujednačen, jer kao što sam već naveo - sve priče i novele se
nalaze u službi misije koja vodi ka mračnom finalu čovečanstva,
ali ako bih morao da istaknem neke od njih, onda bi to po redosledu
iz zbirke bile: Opus 64, Tropikana, A lepo su mi govorili...,
Raskršće, Dosadno popodne, Povratak u Berlin, Frekvencija, Jedini
siguran put, RX5, Oktobar, Odmetnik, Idem kući, Carstvo Venere, Viva
la revolucion, Obala, Groznica, Sa one strane reke, gradovi, Zašto
poštar mrzi kišu, Daničina ljubav, Reči u vremenu.
Šarčevićev
usud je taj da je on godinama najobjavljivaniji domaći fantastičar,
ali istovremeno i najosporavaniji i najpotcenjeniji žanrovski pisac
po određenim domaćim krugovima koji su povezani sa tom istom
fantastikom, pa se situacija u takvim krugovima verovatno neće
promeniti ni nakon objavljivanja zbirke Viva la revolucion. Ali,
uzimajući u obzir da su neke od priča iz ove zbirke prevođene i
objavljivane u Americi (Buđenje), Mađarskoj (Dah lokomotive) i
Sloveniji (Viva la revolucion), činjenično stanje je da Stevan
Šarčević trenutno predstavlja ključnu figuru domaće fantastike i
da njemu pripadaju sadašnjost i budućnost ovog žanra, što je
apsolutno i potvrdio svojom novom zbirkom Viva la revolucion.
Opus 64 - Fix up zbirku
Viva la revolucion otvara priča Opus 64, u kojoj Šarčević
obrađuje motiv prvog kontakta i radnju priče smešta u sred vojne
operacije Oluja. Tada mlada violinistkinja, bežeći od pogroma, u
šumi svojim muziciranjem privuče vanzemaljca koji joj ponudi
opkladu i izazove je na takmičenje u sviranju. Vanzemaljac
zahvaljujući savršenosti svog uma veoma uspešno imitira sviranje
violinistkinje, ali gubi opkladu jer nije sposoban da kopira osećaje,
niti da parira ljudskoj emociji...
Tropikana je
fantastična krimi-triler-akciona novela sa motivom teorije zavere,
čija se radnja dešava u našoj bliskoj prošlosti - u gradu
razorenom tokom Nato agresije 1999. godine i državi opljačkanoj od
strane političara nakon petooktobarskog prevrata. U takvoj
društvenoj preraspodeli moći ratni veteran Mirković nema nikakvu
perspektivu, prinuđen je da krpi kraj sa krajem i postaje
obezbeđenje preprodavcu heroina, što mu stvara dodatne nevolje sa
konkurencijom na tržištu droge. Ionako tešku životnu situaciju će
mu do neslućenih granica otežati prodaja vojnog šifrarnika
korporaciji Global Trejd, nakon čega na svojoj koži doživljava
praksu zavere, dok vojni šifrarnik koristi interesima moćnika iz
senke koji sprovode tihi genocid nad stanovništvom Srbije. Tropikana
ima i uplive karakteristične za kiberpank, pa je tako Mirković zbog
poternice koja je za njim raspisana primoran da živi na samom dnu
društvene lestvice, u ciganskom kartonskom naselju; Global Trejd se
služi informatičkim kriminalom, a klasični predstavnik kiberpanka
u ovoj noveli je mucavi kompjuteraški čudak, haker Markiz. Iz
novele bih izdvojio i preokret Mirkovićeve ličnosti koji od čoveka
koga pokreće žudnja za parama postaje osoba koju vodi i pokreće
ljubav, kao i želja za osvetom zbog likvidacije članova svoje nove
porodice. Zanimljiva je i igra potčinjavanja i sadizam direktorke
Global Trejda, čije metode sa psećom ogrlicom podsećaju na Branku
iz romana Kaurinova kletva. U noveli Tropikana je vrlo izražena
kritika modernog srpskog
društva: od petooktobarske vlasti, preko nebrige za ratne veterane
koji su prepušteni sami sebi, do korporacija koje sisaju krv
građanima koji ne shvataju da živote provode u modernom
robovlasništvu. Inače, nekarakteristično za Šarčevića,
Tropikana ima srećan i berićetan završetak po glavnog junaka i
njegovu novu porodicu.
A lepo su mi
govorili... - Dok se jedne olujne majske večeri naučnici u CERN-u
poigravaju sa Božijom česticom, u Srbiji strastveni ljubitelj
fudbala, uz neizostavan asortiman konzumerskih grickalica i piva,
čeka prenos utakmice u kojoj nastupa naša fudbalska reprezentacija.
Nakon udara groma njegov televizor počinje da prikazuje sutrašnji
TV dnevnik, što izaziva bizarnu i veoma baksuznu
vremensko-paradoksalnu sitaciju dostojnu Zone sumraka, u koju
ljubitelj fudbala upada pokušavajući da spase svog nesrećno
stradalog prijatelja, čije je ime objavljeno u crnoj hronici TV
dnevnika. Da baksuz po glavnog aktera bude još veći - sve ovo se
dešava petka trinaestog...
Proleće - Da za
Šarčevića ne postoje tabui se znalo poodavno, a pričom Proleće
je otišao korak dalje od svojih ranijih postavki i uradio je priču
sa šokantnim preokretom koji je baziran na nezaceljenim ranama iz
drugog svetskog rata. U priči glavni protagonista kreće na ljubavni
sastanak sa devojkom, ali pošto u vozu ugleda osobu iz svoje
prošlosti koja uopšte nije ostarela, putovanje mu se pretvara u
najgori mogući proživljeni životni košmar. No, to uopšte nije
noćna mora već neočekivani povratak u prošlost, u jasenovački
holokaust, gde ga ponovo i željno isčekuje njegov homosekusalni
sadistički mučitelj...
Raskršće -
Priča govori o prevarantu Aleksi, koga u pustinji progone komandosi.
Bežeći od njih, pred očima mu se ukazuje magijski portal koji se
zove Raskršće. U Raskršću je moguće ispunjenje svih želja, ali
Aleksa bira onu najnelogičniju, čije ispunjenje ga vraća nazad u
pustinju... Šarčević se u priči Raskršće poslužio starim
mitološkim i magijskim motivom raskršća, mesta na kome je sve
moguće, na šta je dodao dozu crnog humora, te istakao poentu da je
i magija ostvariva - samo ako se u nju veruje, dok se u suprotonom
ne dešava ništa.
Dosadno popodne je
kratka i potpuno bizarna priča koja se odigrava na jednom
domaćinstvu, gde se nadničar Isus, u obračunu biblijskih razmera
koji se odvija uz pesmu Kalašnjikov, sukobljava sa četiri jahača
Apokalipse...
Zelenooka - Kad u
ratnoj ledenoj zimskoj noći neko zalupa na kapiju kuće koja je
nekim čudom preživela nuklearno razaranje, tad je poslednja osoba
koja se može očekivati pred kapijom devojka iz drugog vremena, koja
se tu obrela tražeći svog oca koji proučava anomaliju...
Buđenje je mračna
priča sa opisima fizičkih i psihičkih promena do kojih dolazi kod
putnika u jednom vozu, koji putuje u čudnom pravcu, kroz još
čudnije predele. U tom vozu i vreme teče na čudan način, pa svi
osim jednog jedinog putnika spavaju, te on postaje svedok naglog
starenja voljene žene, kao i svog starenja koje je istovremeno
praćeno naglim senilenjem. Jedino što mu iz sećanja ne bledi je
ljubav prema voljenoj osobi, čime Šarčević poručuje da je samo
ljubav vanvremenska i neprolazna.
Povratak u Berlin -
Aron Goldštajn, poslednji Jevrejin, dva puta putuje kroz vreme -
prvi put da ubistvom Adolfa Hitlera spreči njegov dolazak na vlast,
čime menja istorijski tok, a drugi put da Hitlera spase od samog
sebe, jer su posledice Hitlerovog smaknuća po Jevreje neuporedivo
gore od holokausta koji ih je zadesio za vreme njegove vladavine
Trećim Rajhom u pravom istorijskom toku...
Frekvencija je veoma
dobro poznata žanrovskim čitaocima, jer je uz priču Ponoćna zvona
(koju je takođe napisao Šarčević) predstavljala najbolji i
najkvalitetniji komad koji je ikada objavljen u svim elektronskim
tematskim novogodišnjim Nešto diše u mojoj torti horor zbirkama. U
zbirci Viva la revolucion, Frekvencija je prerađena u odnosu na
svoju prvobitnu verziju iz vremena Torte, pa je samim tim još bolja
i čitljivija nego ranije. Reč je o fantastičnoj triler priči
punoj obrta, u kojoj dekintirani raskalašni muzičar Milan, sa
svojom još raskalašnijom devojkom Dijanom, smišlja genijalni plan
kako da dođe do novca bogate advokatice Anastazije. Koristeći
beleške svog oca koji je radio na vojnom programu, Milan stvara
samoubilački gitarski akord, a da bi u potpunosti ostvario svoju
zamisao - spreman je da žrtvuje pevačicu iz benda, publiku na
koncertima, da zbog toga ode u pritvor pod optužbom za masovno
ubistvo, kao i da se nakon izlaska iz pritvora seksualno potčini
advokatici i poda njenom partneru... Pisac je dobro objasnio motive
likova iz priče, kao i njihove međusobne intrigantne odnose
isprepletane biseksualizmom, sadizmom i ponajviše uzajmnom pohlepom
koja dovodi do krvavog kraja koji se dešava na Božićno jutro.
Jedini siguran
put - Republiku Vojvodinu su napale srpske
snage i ukinule joj samostalnost, zbog čega je došlo do krvavog
građanskog rata. U žarištu jednog od sukoba su se našli mladi
paor Joso i oficirka Verica, koji zajedno beže iz uništenog
autobusa i peške nastavljaju put ka utvrđenom Novom Sadu. Među
njima dolazi do emocija i Verica predlaže da zajedno pobegnu u
inostranstvo, ali Joso je u obavezi da održi očevo obećanje, pa
zbog toga želi da po svaku cenu stigne u Novi Sad, na davno
ugovoreni susret sa Anom. Naivni Joso uopšte ne sluti da se Verica
nije slučajno našla na pravom mestu u pravo vreme, niti
pretpostavlja da njegov otac nije ugovarao bračnu obavezu već jedan
vid danka u krvi, te da će ga održanje obaveze ugovorene u njegovom
detinjstvu odvesti pravo u čeljusti zla, koje zahvaljujući
krvopijstvu i dalje ima lik devojčice iza koje se krije prava
vladarka Vojvodine, a da je bratoubilački rat među Srbima izazvan
sukobom familijarno povezanih Habzburga i Romanovih... Priča Jedini
siguran put je Šarčevićeva mračna, morbidna i ratnim dejstvima
napeta akcija, sa odlično odrađenim jezivim horor preokretom na
kraju, kojim je simbolično opisana zla kob koja Srbe prati vekovima,
jer našim prostorima gospodare moćnici kojima je naša krv potrebna
zarad sopstvenog opstanka. Pisac se u ovoj priči koristio i poznatim
detaljima iz građanskih ratova vođenih devedesetih godina prošlog
veka (opis napada na putnički autobus, bombardovanje izbegličke
kolone avijacijom, prikaz zverski masakriranih civila koje Joso i
Verica pronalaze na svom putovanju), pa se takvi detalji, uz
separatistički pojam Vojvodine Republike, uspešno nadovezuju na
simboličku priču o moćnicima koji vladaju ovim prostorima. Ono što
bih još istakao iz priče Jedini siguran put je interesantan opis
erotskog spajanja Jose i Verice koja ranjena krvari usled povrede
izazvane udesom u terenskom vozilu, što podseća na ublaženiju
varijantu sličnih scena iz Balardovog Sudara.
Zvezda severa - Živimo
u vremenu kloniranja - prva klonirana životinja, ovca Doli je svet
ugledala krajem prošlog veka, 1996. godine; naučnici tvrde da je
biološki izvodljivo kloniranje ljudi, a povremeno se provuku i
glasine o mogućem kloniranju davno izmrlih životinja. Šarčević u
priči Zvezda severa obrađuje upravo temu kloniranja izumrle
životinjske vrste, ali za razliku od najpoznatijeg knjiškog primera
kloniranja izumrlih životinja - dinosaurusa iz Krajtonovog Parka iz
doba jure, Šarčevićev klonirani mamut nije sposoban za život, pa
služi ruskoj genetičarki kao kućni ljubimac. Međutim, u prvom
planu priče Zvezda severa se nalazi lični odnos ruskog plaćenika
Sergeja i pomenute genetičarke, dok priča o kloniranom mamutu
postaje samo pokazatelj njihovog odnosa, koji u rasponu od obostrane
ljubavi do izdajstva i osvete kulminira pri Sergejevom povratku sa
sirijskog ratišta, kada on odluči da i bukvalno izbriše sve
tragove njihove zajedničke prošlosti, te ga ni sitno kolebanje
(izazvano saznanjem da je čovek sa kojim genetičarka živi u stvari
homosekusalac) ne sprečava da uradi ono što plaćenik najbolje zna
i ume da radi...
RX5 - Za Šarčevića
naučna fantastika nije jedna i jedina osa oko koje se sve vrti u
njegovim pričama. To je ponovo dokazao robotskom pričom RX5, u
kojoj je naglasak stavljen na izvitoperene lične odnose među
glavnim likovima. Priča RX5 je izlaganje pronalazača i konstruktora
Stevanovića, čoveka kome je život podario lične i porodične
tragedije. Svetlo na kraju njegovog tunela predstavlja započinjanje
ljubavne i poslovne veze sa ženom koju život takođe nije mazio i
štedeo. Kada se to dvoje ličnih tragičara ujedine, stvari se
naizgled odvijaju dobro, ali posle kraha zajedničkog robotskog
projekta sve pođe po zlu. Tada njihova veza puca i pretvara se u
gomilu obostranih laži i praznih reči; ljubavnica oboleva od tumora
prouzrokovanog radioktivnošću robota RX3, tone u alkoholizam i
pronalazi novog ljubavnika koji je fizički maltretira, dok
Stevanović radi na usavršenom androidu RX5 u čiji mikroprocesor
utiskuje svoju svest, pa novostvorenog androida poklanja ljubavnici.
Kada Stevanovićeva ljubavnica okonča tragično, android RX5 se
budi, te sa konstruktorovom svešću, uspomenama i osećajima kreće
u osvetu uperenu ka svima koje smatra odgovornim za njenu smrt...
Oktobar - Kratka i
efektna akciona triler priča ograničene katastrofe do koje dolazi
kad alkoholičar posle neuspelog pokušaja samoubistva postane svedok
potere sa smrtnim ishodom, nakon čega dođe u posed torbe koja je
pripadala ubijenom čoveku, ne sluteći šta se u njoj nalazi... Deo
iz priče Oktobar, kada se alkos vraća na mesto zločina i susreće
sa profi-ubicama je skoro istovetan sa delom iz poglavlja Pustoš
(roman Kaurinova kletva), pa je očigledno reč o nekom ličnom
proživljenom događaju kome se Šarčević često vraća u svojim
delima.
Odmetnik - U
korporativnom svetu u kome postoje besmrtnici, priča prati lika koji
je postao odmetnik od sistema, zato što u punoletstvu nije želeo da
se podvrgne testiranju krvi na Mašini koja služi predskazivanje
načina smrti. Rasplet započinje kad pomisli da umire od raka pluća
koji je nasledio od majke, pa zbog toga odlučuje da se testira na
Mašini, dok u potpunom obrtu rezultat testa izaziva nevericu, jer
smrtnost nije jedina koja se može steći naslednom linijom...
Boginja mačkastih
očiju - Kada dvojica prijatelja dođu u sukob zbog različitih
načina na koji tretiraju ljubavnicu - njihova razmirica se rešava u
virtuelnom svetu, obračun se prenosi putem televizije, ulog je pravi
život, a nagrada je milionska svota novca i žena. Ali, o ishodu
njihovog duela ne odlučuju samo njih dvojica, već i žena zbog koje
se bore, pa u takvoj situaciji ona stiče atribute boginje virtuelnog
sveta jer učitava programe i potprograme koji određuju izgled i
vremenske prilike na virtuelnom bojnom polju...
Idem kući - U svetu
nalik Matriksu, ljudi u ušima i u rukama imaju ugrađene
komunikacijske uređaje koji ih spajaju sa Mrežom. Oni ne čuju i ne
vide spoljnu sredinu, tako da njima pravi svet predstavlja potpunu
nepoznanicu. Najveća kazna koja može da zadesi pojedinca spojenog
sa Mrežom je da bude isključen sa nje, što prouzrokuje
nesnalaženje i nemogućnost prilagođavanja u stvarnog svetu...
Šarčević u priči Idem kući iskazuje kritiku savremenog društva
i opisuje sve veću zavisnost ljudi od tehnološko-komunikacijskih
uređaja, pa se tako uređaji ugrađeni u ušima ljudi mogu
poistovetiti sa slušalicama, dok se hendpodi ugrađeni u rukama
ljudi mogu prepoznati u ajfonima/smartfonima u koje zombirane mase
današnjice netremice bulje hodajući ulicama, ne obraćajući pažnju
na svoje okruženje, stvarajući na takav način od sveta svoje
svakodnevnice - svet uprošćenog Matriksa. Samim tim, povratak kući
u ovoj priči predstavlja povratak u stvarni svet, u realnost - gde
čovek zaista pripada.
Dah lokomotive je priča
pilota astrogatora koji je ponosan na ostvarenje svog dečačkog sna,
ali čija razmišljanja daju jasan uvid u njegovo psihičko stanje
izazvano usamljenošću, otuđenošću i pogubljenošću zbog dužine
trajanja putovanja u nepreglednom svemirskom prostranstvu, tako da za
njega međuzvezdano putovanje u svakom smislu predstavlja putovanje
života... Priča Dah lokomotive je priča izrazito simboličnog
naziva, jer kako je u prošlosti pronalazak parnjače najavio dolazak
nove tehnološke epohe, tako bi konstruisanje međuzvezdanog broda
obznanilo potpuno novu eru u razvoju čovečanstva, pa Šarčević u
ovoj svojoj priči najavljuje ostvarenje takve zamisli i slikovito
upoređuje međuzvezdani brod sa vozom.
Carstvo Venere -
Dvojica Mađara, Tibor i Robert, čine posadu međuzvezdanog
transportera Hungarija koga napadaju svemirski gusari. Jedini spas od
višestruko brojnijih i oružjem nadmoćnijih napadača je da
upotrebe venerijansku hologramsku pločicu, u koju je uprogramirana
svemirska crvotočina. Aktiviranje hologramske pločice ih spasava od
svemirskih gusara, ali ih dovodi pravo u matrijarhalno Carstvo Venere
koje ratuje sa Zemljanima i zarobljenike drži kao robove... Priča
Carstvo Venere je dinamična svemirska opera, koja nudi sve ono što
dobra priča tog podžanra treba da poseduje - napetost, svemirsku
bitku, putovanje nadsvestlosnom brzinom, kao i malo humora, dok su
tokom cele priče kroz monologe i dijaloge dvojice Mađara prisutni
nagoveštaji o pravoj prirodi Venerijanki. Šarčević je u priči
Carstvo Venere na sebi svojstven način uspešno iskoristio popularni
termin planeta žena koji se odnosi na Veneru, pa je Venerijankama
dao obeležja karakteristična za njegove radove o gospodaricama
(matrijarhat, ženska dominacija, robovlasništvo), čime je istakao
da nije tek slučajno odabrao Veneru kao planetu sa koje su se
kolonisti koji žive u matrijarhatu raširili po svemiru stvarajući
Carstvo.
Viva la revolución je priča sa prve
linije fronta iz rata koji je zahvatio čitavu Zemlju. Neprijatelj
čovečanstva je nova vrsta koja je nastala simbiozom ljudi i
biljaka. Zaraza se širi vazduhom, kao i pod zemljom, što dovodi do
pretvaranja ljudi u kliconoše, dok nezadrživo napredovanje
preobraženih usporavaju jedino plameni zidovi napalma. Međutim, i
iza fronta se stvari ne odvijaju dobro - u gradovima zbog gladi
dolazi do pobune marginalizovanih slojeva sa dna društvene lestvice;
u fabrikama radnici štrajkuju pa ponestaje sirovina za proizvodnju
napalma, te se situacija iz gradova odražava na stanje na frontu...
Zbog svega toga, Šarčevićeva misao Ispred nas evolucija, iza nas
revolucija, a mi u sredini, između čekića i nakovnja na najbolji
način sumira apokaliptični izbor koji je u priči Viva la
revolución ponuđen ljudima.
Obala - Zemlja nakon
prestanka okretanja oko sopstvene ose postaje neprepoznatljivo mesto.
Jedan deo planete je pretvoren u ledenu pustoš sa zaleđenim morima,
a posledice planetarne kataklizme se ogledaju i u pojavljivanju prvih
mutiranih vrsta - snežnih nemani i pustinjskih apsida. Novonastali
svet na Zemlji je surov svet u kome nema milosti, pa se u takvom
okruženju jedna greška ili neopreznost plaćaju životom...
Šarčević je u priči napravio stilski kontrast, jer je suprostavio
nežnost (iskazanu u prvom delu priče, u kome je opisao nežni odnos
ljubavnika i ženino sanjarenje o moru) i grubost (iskazanu u drugom
delu priče, u kome je opisao svet nakon planetarne kataklizme), tako
da Obala može kod čitaoca da izazove jak emocionalni utisak.
Groznica je
postapokaliptična akciona storija, sa radnjom koja se odvija na
Đavolovom Prstu, mestu koje u Novom Svetu okuplja sve begunce pred
zakonom i smrtonosnom Velikom Groznicom. Na takvom mestu i u takvom
svetu svoju ljubavnu vezu započinju Pacov i Nataša, a zaplet
nastaje kada Pacov pronađe mrtvu Natašu. Sveteći se ljudima za
koje veruje da su krivi za Natašinu smrt, Pacov saznaje sve tajne iz
njenog života u Starom Svetu i spoznaje da se šifra za razrešenje
Natašinih tajni, povezanih sa lekom za Veliku Groznicu, nalazi u
rečima ljubavne pesme koju mu je ona stalno pevušila... Šarčević
je glavnom liku Pacovu dao sasvim odgovarajući nadimak, jer kada
čitalac pomisli da će na kraju priče Groznica Pacov da postupi za
dobrobit celokupne ljudske zajednice, dešava se nešto sasvim
suprotno, čime Pacov u potpunosti opravdava nadimak koji nosi, pa u
njegovom planiranju budućeg činjenja postaje jasna poenta ove priče
- u postapokaliptično doba svako misli isključivo i samo na sebe.
Zanimljivost iz priče Groznica je ponovno pominjanje šezdeset druge
jedinice, koja je prvi put spomenuta u priči Tropikana, dok će
čitaoci ranijih Šarčevićevih radova u priči Groznica (kao i u
narednoj priči Sa one strane reke, gradovi) primetiti pominjanje
Starog i Novog Sveta, što su nazivi upotrebljeni i u romanu
Kaurinova kletva.
Sa one strane reke,
gradovi je mračna i morbidna postapokaliptična priča sa jezivim
opisima iz Novog Sveta koji je ovde, za razliku od priče Groznica,
predstavljen u svom celokupnom gnusnom i zastrašujućem obimu. Kao
takav, Novi Svet je podeljen na Provinciju - u kojoj ljudi žive u
gladi i bedi zbog koje su mnogi spremni na potkazivanje zarad sitnica
koje dobijaju zauzvrat, i na Gradove - u kojima vlada privid
blagodati i u kojima najvišu kastu čine Istočnjaci, koji sebe
nazivaju Smernim Hrišćanima. Da bi neko od Provincijalaca jednom u
pet godina stekao status Građanina, dužan je da Istočnjacima
isporuči petnaest devica koje služe kao žrtva paljenica u čast
spasenja. Dobijanje statusa Građanina je glavni pokretački motiv
Lovca plaćenika Branimira, koji svoju dvanaestu po redu uhvaćenu
devicu privodi jednoj od Istočnjačkih gospodarica na brod, gde
dobija odgovore na svoja pitanja, ali se i sudbinski ponovo povezuje
sa svojom prošlošću za koju je mislio da je davno zaboravljena i
ostavljena u Provinciji. Priča Sa one strane reke, gradovi se može
posmatrati i kao pandan viteškim sagama sa damom u nevolji koju
spasava heroj-vitez, ali Šarčevićeva začkoljica leži u tome da
je nevolju izazvao upravo vitez - Lovac plaćenik Branimir, a da damu
u nevolji predstavlja Branimirova davno napuštena rođena sestra
Jelena. U priči se svojom surovošću izdvajaju Istočnjaci, vrsta
mutiranih krvopija čiji se religijski obredi sastoje od ispijanja
krvi dečacima koji su razapeti u crkvama Gradova. Zbog toga
Istočnjaci podsećaju na Sestrinstvo koje se u romanu Kaurinova
kletva ponovo uzdiglo pod okriljem Crkve, ali sličnost sa
Sestrinstvom se ogleda i u sadističkom odnosu potčinjavanja koje
Istočnjačke gospodarice imaju prema svojim žrtvama, kao i u
prinošenju žrtava paljenica koje su opisane u Šarčevićevoj
noveli Poslednja Lunova avantura. Imajući u vidu sve navedeno,
Istočnjaci bi se mogli smatrati izmutiranim Sestrinstvom. Doduše,
postoji i druga mogućnost njihovog porekla, koja je manje verovatna
i koja dolazi kao posledica posmatranja šireg konteksta rata sa
Venerijankama, pa bi Istočnjaci u tom slučaju mogli biti pobornici
Venere koja je nazivana i Istočnom zvezdom, a obzirom da i
Sestrinstvo i Venerijanke sebe smatraju i nazivaju gospodaricama -
mogućnost porekla Istočnjaka postaje dvostruka, što ovoj mutiranoj
surovoj vrsti daje dodatnu misterioznost.
Zašto poštar mrzi
kišu - Svetom preovladava mutirani soj Novorođenih, kojima je Sunce
oduzelo vid a darovalo moći telepatije i ubijanja pomoću misli.
Novorođeni se svirepo obračunavaju sa noćnim sojem, što je naziv
za sve ostale koji nisu podlegli mutaciji. Ali jedan od retkih živih
pripadnika noćnog soja se naoružan drevnim oružjem vraća na svoje
ognjište sa koga su ga mutanti davno prognali, jer želi da poravna
račune iz prošlosti i otkrije tajnu o staroj rasi za čije se
naslednike Novorođeni smatraju...
Daničina ljubav -
Početna ideja ove priče je ukorenjena u mitološkoj tradiciji našeg
naroda i vezana je za zmiju čuvarkuću koja živi u temelju kuće.
Šarčević nadgrađuje tu ideju, pa u priči Daničina ljubav
ogromna mutirana zmijurina obdarena hipnotičkim moćima živi u
temeljima jednog naselja, čije stanovnike štiti i čuva od drugih
grabljivih vrsta. Cena koju stanovnici naselja plaćaju za zaštitu
uopšte nije mala, jer im zmija svake jeseni uzima po jednu devojku
kojom se hrani tokom zime. Ustaljeni poredak stvari ruši Danica,
čija iskrena ljubav budi zmijinog arhineprijatelja, čime se prekida
jezoviti ritual u kome učestvuju svi stanovnici naselja, koji Danicu
pesmom ispraćaju u zmijsko leglo...
Reči u vremenu je
novela u kojoj je distopija predstavljena u svom najmračnijem
izdanju - ljudi kao civilizovana vrsta više ne postoje na Zemlji,
porobljeni su od agresivne insektoidne vrste Serge i svedeni su na
nivo stoke koja služi porobljivačima za jahanje, teglenje i
ishranu. Međutim, insektoidima Zemlja predstavlja poslednje uporište
i mesto sopstvenog istrebljenja jer protiv njih ratuju Rozberani,
koji ljude tretiraju na isti način na koji to čine i Serge. Novela
Reči u vremenu ima dvojnu radnju. Prvi sloj započinje organizovanim
lovom na khaanoore, u kome učestvuje i insektoid Mantel, a zatim
prati istog Sergu i njegovu khaanoorku Ke Therr u trenutku
Rozberanskog napada, kada njih dvoje beže u podzemlje razrušenog
drevnog ljudskog grada... Drugi sloj priče se dešava četrdeset i
dve godine nakon Rozberanskog napada na zemaljska insektoidna
uporišta. Taj deo prati stručnjaka za dešifrovanje Sergaških
zapisa Rozberanku Andarell od njenog dolaska na Zemlju, do trenutka
kada joj pretpostavljeni daju zadatak da prevede dnevnik poslednjeg
preživelog insektoida Mantela. Dešifrujući potresno izlaganje, ona
saznaje da je Mantel u podzemnom gradu otkrio da je učenje Sergi o
khaanoorima lažno...Novela Reči u vremenu ima tri istaknuta lika -
insektoida Mantela, Rozberanku Andarell i khaanoorku Ke Therr. Mantel
i Andarell su predstavnici dve međusobno suprotstavljene
vanzemaljske vrste, koje povezuje isti pogled na ljude koje smatraju
životinjama. Ipak, iako žive u različito vreme na Zemlji, i Mantel
i Andarell doživljavaju sličan preokret u svojim razmišljanjima
vezanim za khaanoorove. Insektoida Mantela vreme koje provodi u
progonstvu sa khaanoorkom dovodi do pomisli da preispita odnos koji
ima prema celokupnoj vrsti khaanoorova, ali ga ustaljena pravila o
insektoidnoj nadmoći i khaanoorovima kao životinjama sprečavaju da
to učini dok je Ke Therr živa, već to čini nakon što se ona
žrtvuje zbog njega. Zato Mantel, u spomen ljubavi prema svojoj
mrtvoj khaanoorki, odlučuje da piše dnevnik u kome raskrinkava laži
sopstvene vrste i pokušava da se otisne na Sever ne bi li ispravio
nepravdu koju su ljudima naneli insektoidi. Sa druge strane,
Rozberanka Andarell vrlo brzo pri dolasku na Zemlju uviđa
inteligenciju khaanoorova, pa zbog toga radije hoda peške nego da
njih koristi u zapregama. Ke Therr je predstavnica porobljenih ljudi,
koji su toliko degradirani da se poput životinja maze sa svojim
vanzemaljskim gospodarima, kojima su odani do smrti. U Šarčevićevoj
noveli Reči u vremenu se mogu prepoznati i određeni motivi iz
njegove priče Lepa Jelena - naziv khaanoor koji vanzemaljci koriste
za ljude; erotske scene između Zemljanke i vanzemaljca, a
upoređivanjem se ispostavlja da je Rozberanin u stvari Sergaški
naziv za Likana.
Bol koju neće spoznati
je priča koja zatvara fix up zbirku Viva la revolucion, pa bi mogla
da se posmatra i poput epiloga. Radnja priče Bol koju neće spoznati
je smeštena u vremenski period daleke budućnosti, kada ljudi više
ne postoje na planeti Zemlji, niti ima bilo kakvih pomena o njima,
dok su planetu nasledili evoluirani i tehnološki razvijeni delfini
koji su stvorili svoju vodenu civilizaciju. Kroz razmišljanja jednog
delfina se uočavaju izazovi sa kojima se suočava njihova
civilizacija koja trpi glad, bolesti i eskalaciju nasilja u gradovima
koje su preplavili smaksvetovni propovednici, što su sve problemi sa
kojima se suočava i današnja ljudska civilizacija, ali i ljudska
civilizacija koju je Šarčević opisivao u prethodnim pričama iz
ove zbirke. Ipak, najalarmantniji problem za delfine predstavlja
bezvođe, odnosno okopnjavanje okeana, do koga je došlo zbog
tehnološkog napretka, pa zato kroz delfinove misli provejava
pesimizam o propasti civilizacije i periodičnim ciklusima u kojima
jedna vrsta nasleđuje drugu. U delfinovim rečenicama Čuo sam priče
da posle nas nova vrsta uzdićiće se. Vrsta za život u bezvođu
stvorena. Bića sposobna da kiseonik bez posredstva vode koriste.
postoji nagoveštaj da se radi o mutiranoj vrsti delfina koja diše
pod vodom, što gledano kroz koncept uspona i pada čovečanstva iz
fix up zbirke Viva la revolucion ima logike, jer su usled prestanka
okretanja Zemlje oko sopstvene ose mora bila zaleđena (priča
Obala), pa je moguće da su i delfini trpeli promene. Sam kraj priče
Bol koju neće spoznati je optimističan, jer ukazuje da i delfini
streme ka zvezdama...
Aksentije T2 Novaković
