O BATI, O SEJI I O REVOLUCIJI

Kada me je prijateljica, krajem prošle godine, pozvala na "Krstaricu", bio sam pomalo skeptičan. Brzi pregled blogova dao mi je do znanja da se radi o carstvu ljudi koji vole da pišu, sa desetak izrazitih talenata i preko toga još i desetak već izgrađenih pisaca. Ponesen prijateljičinim oduševljenjem priključio sam se i počeo da radim ono što najviše volim - da pišem i da pažljivo čitam tuđe blogove.

Nažalost, već na samom startu uleteo sam u sukob. Videvši priču, očito talentovanog autora, a naviknut na mnogo surovije odnose, pomalo nespretno sam postovao kritiku na njegovo visokopoštovano delo. Reakcija je bila krajnje neočekivana. Autor članka se uvredio, pa je osuo drvlje i kamenje po meni. Osim toga napali su me i njegovi prijatelji, što me je posebno zbunilo.

Oluja je prošla i odonda sam u komentarima bio mnogo oprezniji, ali sam svakodnevno po nešto objavljivao, što će reći da sam postavio preko stotinu priloga. Doduše, neke sam na zahtev izdavača naknadno uklonio, ali to ne menja ništa na brojci. Taman sam se ponadao da sam najzad pronašao jedno mirno i kulturno mesto, kada je krenula druga, još gora oluja.

Nikad nisam uspeo da iščitam sporni članak koji je izazvao buru - do mene su dospeli samo odjeci o njegovom brisanju od strane administratora. Mudrost je nalagala da se držim po strani, ali kako je u pitanje dovedena sloboda izražavanja, stavio sam se na stranu onih koji su bili protiv rigorozne moderacije. Otišao sam čak toliko daleko da sam neko vreme prekinuo sa postavljanjem svojih dela na "Krstaricu".

O, kako sam samo naivan bio!

Kažu da je sopstvena sloboda ograničena slobodom drugih. Tokom te male pobune bio sam spreman da jednu osobu pratim kroz vatru i kroz vodu. Slepo, na neviđeno. Kada mi je ta ista osoba prvi put obrisala post na svom blogu, sa obrazloženjem da je to radi moje zaštite, gotovo da sam prevideo činjenicu da radi isto što i moderatori. Bila mi je draga i zažmurio sam na neobični gest, iako je obrisala nešto što mi je sama predložila da postavim.

Kada su pobunjenici stali da se vraćaju na "Krstaricu", vratio sam se i ja, sa pomalo bezobraznim prilozima, namerno vukući đavola za rep.

Zaslepljen nakupljenim adrenalinom, nisam uspeo da razaberem neobičnu činjenicu da moderatori, što javno, što preko privatnih poruka, sa razumevanjem gledaju na moje mrgudanje, a istovremeno mi osoba, koja je navodno pristalica slobode, šalje mejl u kome me prekoreva što sam jednom od moderatora poželeo dobro jutro. Rat je rat, zar ne?

Svakog čuda za tri dana dosta, pa je, eto, i taj period za nama, ali ne lezi vraže! Moj idol, talenat do bola, autor najlepših pesama koje sam na "Krstarici" video, napiše jednu malo slabiju pesmu na koju reagujem iskrenošću.

Naravno, odmah se javljaju dušebrižnici (među kojima je najgrlatiji upravo onaj čiji je blog zbog pornografije uklonjen) da mi objasne kako sam niko i ništa, da o poeziji pojma nemam, da sam uobražen i sve ostalo što uz to ide, iz uobičajenog, hiljadu puta viđenog arsenala. U početku se povlačim, ali oni to tumače kao slabost i najzad na bezobrazluk odgovaram bezobrazlukom.

I gle tada nevolje! Pristalica slobode izražavanja briše moj post sa svoga bloga i sasipa mi u lice serijal grdnji koje kao da su prepisane iz objašnjenja moderatora povodom brisanja bloga sa pornografskim sadržajem, zbog kojega je prethodna pobuna i bila započela. Ako sam mislio da je to kraj - prevario sam se. Iz njenog bloga na blogspotu izbačene su moje pesme, kao i link ka mome blogu. Sa njenoga zida izbrisane su moje poruke. Otkazala mi je prijateljstvo, što je ekvivalent banovanju. U početku sam bio zgromljen, a onda sam najzad shvatio.

Svi smo mi mali diktatori, nije li tako "Sejo moja"?

A za one koji tvrde da sam diletant evo šta sam dosad uradio - samo ovoga meseca sam uvršten u (papirnate) zbirke „Najkraće priče 2011“ i "Baton", plasirao sam se na šesto mesto radionice "Znaka Sagite" i objavio po raznim NET lokacijama dvadesetak priča. Šta sam radio pre toga? Priče objavljene u "Meteoru" zavedene su u sve revelvantne bibliografije ex-yu fantastike, osvojio sam treće mesto na konkursu „SCI&FI“ 2010 godine i treće mesto na konkursu webzina HellyCherry za aforizam 2011, sarađivao sam sa Milivojem Anđelkovićem na projektu „Naseljavanje Vizantije“, zastupljen sam u zbirkama „Najkraće priče 2010“, „Jedan zivot u manje od devetsto znakova“, zatim u fanzinima Meteor, Terra i Eridian, kao i na sajtovima „Art Anima „ , „Sveska“, „ProzaOnLine“, „Beleg“ i „Znak Sagite“, u Webzinu „HellyCherry“ i E-časopisima „Libartes“ i „Škrip".

A šta ste VI uradili, stručnjaci moji vajni?