Sam, ispod šljive, utisci

Autor: Pavle Teofilović

 

Utisci su vrlo pomešani. Uglavnom pozitivni.

Ono šta je sigurno je da je reč o vrlo, vrlo komplekson romanu.

Sigurno je da su autori vrlo talentovani i maštoviti i da umeju mnogo da pruže čitaocu.

Samo pisanje udvoje je veliki poduhvat. Retko kad to ispadne savršeno. Koliko god da je dupla mašta prednost, toliko može i da odmogne.

Mene koje mi padaju na pamet su te da sam više uživao u konkretnim delovima nego u celini.

Vrlo jak deo mi je susret Alekse iz budućnosti sa Slobodanom miloševićem. Taj dijalog me je vrlo nasmejao i zabavio.

Izuzetan deo bio je i lezbo seks Anđele kao i seks sa životinjom.

Opisi, metafore i poređenja vrlo su vešti. Neki stvarno obaraju s nogu.

Nasuprot njima postoje i delovi koji kao da su jednostavno prepričani i tako zbrzani.

Ovo je inače fenomen i kod svetski poznatih pisaca.

Neki delovi fantastični, drugi zbrzano-prepričani.

Ipak delo ima i dosta mana. Čini mi se da je tako kompleksan koncept morao da ima drugačiji pristup.

Mnogo toga je samo zagrebano, likovi uvedeni, ali ne i zaokruženi niti sa jasnom svrhom.

Mnogo toga je i teško pratiti.

Ne isključujem da je problem u samom čitaocu. Moguće da ja nisam bio ni dovoljno skoncentrisan svaki put kad sam uzimao knjigu u ruke, ali mi se čini da je imenovanje različitih junaka istom imenom samo s različitim nadimcima (Jedan Aleksa Lakić je Laki, drugi je Omega) doprinosi nepotrebnoj komplikaciji.

Tu su i dve Magdalene s različitim prezimenima (Simonović i Ranitijević) a i Ana se takođe preziva Simonović.

Neke od porodica su brojne. Previše je likova, a većina njih nisu naročito potrebni.

O nekima se pak previše priča (Magdalena), a nisu toliko bitni.

Roman na mene ostavlja utisak mozaika čiji su pojedinačni kamenčići savršeni u boji i kvalitetu, ali koji je mogao biti veštije sklopljen.

Autori su u svakom slučaju profesionalci pa ću rado pratiti i dalje njihov rad. Uhvatili su se u koštac sa jako jako kompleksnom materijom. Tako složenom da se najpopularniji svetski SF pisci ne bi isčupali bolje. Povratak u prošlost, menjanje, sukobi interesa klasa koji je menjaju... Postavka likova u svim mogućim vremenima, a svako sa motivacijom, jasnim ciljem tako da se međusobno prepletu u sukobima interesa... Pa spoj kriminalistike, komike, erotike... Reč je o mozaiku koji je vrlo teško uklopljiv.

A sad bih izdvojio jezičke bravure koje su vredne pamćenja...

- Uvio je u sedam vokabularnih oblandi

- Imao je bradu na kojoj su se gnezdili ostaci doručka

- Sedeo je ko da mu je kopriva pod guzicom

- Gubio se po zamamnim obrisima i dvosmislenim osmesima

- Ljubio ju je kao da dušu želi da joj ukrade

- Pomerala se poput lahora stvarajući u njemu besnu i neopozivu plimu

- Trebalo je stvoriti samostalni svet koji je neće usisati u sopstvene bezdane.

- Sisala sam joj bradavice kao novorođenče

- Bila je i slana i kiselkasta i slatka. Sve u isti mah. Otvorena poput knjige.

- Bili su to blagi ugziri. Tek da bi je primorao da se pomera prema njegovim potrebama (opis seksa sa psom)

- U prostoriju stupi žena nalik buldogu u vikoplast opremi

- Velika je to loza. Puno ogranaka. Mnogo pupoljaka

- Glas mu je najviše podsećao na brednanje pospanog grizlija

- Sveštenikove se crte pregrupisaše u savršeni prototip zabrinutog učitelja

- Uspavana kao rimska statua

- bela jj se haljina rascvetala u krvavi cvet

- Kod kreiranja njenih gena sve je naštelovano na maksimum

- Vreme je preskočilo petlju i ustalilo se na novoj niti

- Oblaci su se suludo kovitlali tvoreći konfuznu stihiju rumenožutih preliva

- Imao je lice kao da su ga remasterovali za filmski spektakl

- Lepa kao lasica u kokošinjcu

- Shvatio sam da smo lice i naličje istog ogledala

- Nije to proizvodnja pašteta sa povrćem pa da ga izvode kako im se ćefne.

- Da mu je rekao da je zemlja ravna ploča, lakše bi mu poverovao.

"Krstarica" - Komentar romana "Sam, ispod šljive"

Jednom…..možda…čak i vrlo verovatno, i bude ostvaren ovakav scenario budućnosti kakav su opisali Lazar Janić I Stevan Šarčević u romanu “Sam, ispod šljive”. Kažem vrlo verovatno, jer se upravo, na ovom evropskom tlu, dešavaju neke stvari, javne i tajne, koje vrše selekciju naroda po raznim osnovama. Pripreme za budućnost su uvek dalekosežne, temeljne i jako dugo traju, tako da liče na istoriju napisanu nevidljivim rukama pojedinaca. Podela sveta je budućnost koju ne mogu izbeći ni Srbi.

Lepo napisano štivo. Jednostavnost rečenica je odličan način da se opišu dogadjanja i akcije koje našem sadašnjem umu nisu poznate. počev od tehnike, pa preko umne i psiho aktivnosti aktera iz vremena pređašnjeg i vremena budućeg.

Čitanje mi je otežavalo mestimično teško praćenje radnje, prvenstveno jer se ona vrlo brzo i vrlo često prebacuje iz jednog vremena u drugo. Osećala sam se kao ping-pong loptica trčeći umom i okicama par vekova nazad i napred po vremenskim nitima hahaha Likova je podosta, akcije takodje, i ovo svakako nije roman koji je dosadan. Glavni junak, nosi isto ime u svim vremenima, što je u skladu sa temom romana, kloniranje pripadnika superiornih loza (u ovom slučaju to je srpska loza), ali ne kao vladajućih pojedinaca, već kao izvršitelja nevidljivom rukom napisanih naredbi. Ipak, i to je malo otežavajuća čitalačka okolnost, ali svakako tera um na akciju…zar to i nije suština SF romana?

“Srba će ostati koliko za pod jednu šljivu” pročitaše iz stare, vekovima švercovane knjižice iz sela Kremna, dva različita, iz lažne udobnosti pomerena Srbina, sedeći ispod GMO šljive. Samo im je falio miris i ukus požegača….ali to je bilo na nekoj drugoj vremenskoj niti. Istorija ide dalje, nevidljivim rukama pojedinaca ispisana.

Dakle, ko želi da sazna šta će biti u glavnim crtama sa svetom, po vrlo logičnom sledu sadašnjih događanja, preporučujem da pročita roman "Sam ispod šljive"…..ko zna, možda se i nadjemo nekad na nekoj vremenskoj niti.;)

LJILJA MMM   Krstarica

  

Banat pod šljivom

Ovako je izgledala promocija romana "Sam, ispod šljive" u Banatskom Aranđelovu. Umesto komentara preneću reči Milice Joksimović:

"Nemam dovoljno lepih reči da opišem jučerašnji dan. Od toga kako su nas domaćini dočekali, preko načina kako su organizovali promociju, zatim saznanja šta Angelina sve radi i čime se bavi, koliko je plemenita i divna, pa onda samo mesto i njegovi stanovnici, a najzad vreme provedeno posle promocije.

Sve zajedno: jedan zaista redak i predivan dan. Da ne zaboravim da spomenem KUD „VESELI BANAĆANI“ koji je svojom pesmom još više doprineo ovoj promociji.

Jednostavno.... nemam reči. Hvala Angelini, njenom suprugu, bratu i svima ostalima koji su doprineli da bude tako kako je bilo."

Sajam knjiga pod šljivom

Evo kako je izgledala promocija romana "Sam, pod šljivom" na beogradskom sajmu knjiga. 

Još jedna promocija

9. novembra 2013 godine u 18 časova u organizaciji udruženja građana „SEĆANJE NA NEKOG“ iz Banatskog Aranđelova održaće se književno veče u nizu na kome će se predstaviti romani:

„Sam ispod šljive“ 
(Lazar Janić, Stevan Šarčević) i 

                      i

„Priča o lala Lazi i njegovom salašu“ (Angelina Dimitrijević). 


Kao gosti pojaviće se „Veseli Banaćani“ kulturno umetničko društvo iz Zrenjanina. Ako se neko nađe u blizini radovaće me da ga tamo vidim. 


Književno veče će se održati u Svečanoj Sali, Banatsko Aranđelovo, Partizanska br. 56

Sajam bio, a na sajmu...

ZIMNICA

Ne propustite priliku da za bagatelu nabavite zimnicu: 

Promotivna cena romana “Sam, pod šljivom” na sajmu: 500 dinara!

Evo Marčelo se već snabdeo, pa je uhvaćen sa “Šljivom” u rukama! 

Osim njega na fotkama su Milan Ignjatović, duo moderato i Nikola Šipetić, a scena je štand “Nove Poetike”.

A ovo su Marčelo i Laza (ko-autor “Šljive”)

I da vas podsetim: promocija knjige održaće se u subotu, 26.oktobra u 15 sati na 58. Međunarodnom sajmu knjiga, u hali 4, na štandu “Nove poetike”.

Promocija "Šljive"

Dakle, dragi prijatelji, da vas obavestim da će se promocija knjige “Sam, pod šljivom” održati u subotu, 26. oktobra u 15 sati na 58. Međunarodnom sajmu knjiga, u hali 4, na štandu “Nove poetike”.

Svi ste pozvani!!!

KOMENTARI Na “ŠLJIVU”

Izvor :   Znak Sagite

KOMENTAR ČITAOCA:

Pozdrav. Pročitao sam roman, neću ipak ostavljati utisak na Sagiti. Neprincipijelno mi je da navodim samo pozitivne stvari, a prećutim ono što ne valja, a s druge strane, ne bih da nekog javno potkopavam. Da ste iz establišmenta, već slavnih i poznatih pisaca onda bi kritikovao javno bez ustručavanja, ovako ne bih. Ono što je dobro u romanu jeste pitkost i čitljivost-dinamičan je i svakako nije dosadan. Svidela mi se teorija sa vremenskim repovima i onim ispravljanjem prošlosti. Međutim, imao sam dosta problema sa tekstom. Po mom mišljenju, bilo bi bolje da se skoncentrisalo isključivo na Lakiće i Simeunoviće, uz naznake i nagoveštaja kako društvo funkcioniše u budućnosti, a da se izbegne priča o Miloševiću, Bejkeru, EU, Srbima pod jednom šljivom i sl., jer to banalizuje priču. Likovi su mi nedovoljno motivisani, deluje mi kao da nije uspešno odrađena karakterizacija. Ima nekih detalja koje bih izbacio-recimo pripuštanje psa da napastvuje Anu...nema nikakvu funkciju u priču, osim da izazove šok ili gađenje kod čitaoca. Ne mogu se sad setiti svih detalja, ali čini mi se da je u mnogome ispušten urednički zahvat...da ti ne ispadne da pametujem, i meni je on itekako potreban, potreban je i priznatim i poznatim piscima a kamoli nama. Eto, najiskrenije, ne umem da ulepšam niti okolišam. Naravno, ovo je samo moj subjektivni utisak. Nadam se da ćete dobro proći kod publike.

                                                                                                                                         Boris Mišić

KOMENTAR ČITAOCA:

Lazare,niste sami !!! Ti i Steva ste postavili nešro na papir, vredno čitanja. Pročitala sam u jednom dahu,ovu divnu knjigu.I znala sam tačno kome je pripala sadašnjost a kome budučnost. Stil i boja i ako vas lično ne poznajem su prisutni u maštovito sastavljenom mozaiku vremena. Sve čestitke...nadam se nastavku ...

Dimitrijevic Angelina

KOMENTAR ČITAOCA:

Evo pročitala sam "Sam, ispod šljive" pa rekoh da dam svoje mišljenje. Nisam mnogo upućena u SF literaturu pa samim tim ne mogu da dajem paralele. Ideja putovanja kroz vreme nije nova (Ž.Vern, A. Klark) a pojavljuje se i u nekim filmovima (Povratak u budućnost, Terminator) ali lepota ideja u umetnosti je baš u njihovoj varijabilnosti. Problem "vremenskog paradoksa" je, bar po meni, originalno u vašem romanu premošten "vremenskim repovima". I iako na kraju pod šljivom Milivoje u razgovoru sa Aleksom shvata da je njegov svet - svet iluzija koju kreiraju "besmrtnici" i da je u toku revolucija, svet koji ste stvorili u alternativnoj stvarnosti je svet iz kojeg čitalac teško izlazi. Roman koji navodi na razmišljanje, a po meni je upravo to cilj književnosti.

Slavica Mršić Petrović

REAKCIJE NA "ŠLJIVU"

3001. Srbi, veliki kolonizatori kulture, upadaju u poslednju dobro branjenu biblioteku. Među delima kraljeva, filozofa, kuvara, gerilci nalaze svoj Sveti gral, "Roman koji zaslužujem". Pisci su Lazar Janić i Stevan Šarčević. Nakon paljenja bibliotekara na lomači, gerilci odlaze sa plenom. Roman će čitati deci svoje dece, podvlačiti rečenice i razmišljati o idejama iznetim u delu, lepoti jedne duše koja se nije trošila na besciljnost. Jedan od vođa gerilskog pokreta, Živanović Živanović priđe prvoj šljivi iz drvoreda nad rovom ispred biblioteke. Živanović se popiškio na šljivu. Imao je dobar razlog u rukama. Ne taj razlog. Držao je knjigu koju će večeras čitati svom detetu. Pogledao je šljivu. - Kad bi se sve isekle za nešto ovako dobro, naučili bi da se borimo u vakuumu.

Miloš Živanović

Najteži deo

A sad dolazi najteži deo - doajeni su se dohvatili "Šljive"!

Šljiva u prodaji!

Nisam mnogo upućena u SF literaturu pa samim tim ne mogu da dajem paralele. Ideja putovanja kroz vreme nije nova (Ž.Vern, A.Klark), a pojavljuje se i u nekim filmovima (Povratak u budućnost, Terminator), ali lepota ideja u umetnosti je baš u njihovoj varijabilnosti. Problem "vremenskog paradoksa" je, bar po meni, originalno u ovom romanu premošten "vremenskim repovima". Iako na kraju pod šljivom Milivoje u razgovoru sa Aleksom shvata da je njegov svet - svet iluzija koju kreiraju "besmrtnici" i da je u toku revolucija, svet stvoren u alternativnoj stvarnosti je svet iz kojeg čitalac teško izlazi. Roman koji navodi na razmišljanje, a po meni je upravo to cilj književnosti.

Slavica Mršić Petrović

Roman "Sam, ispod šljive" od ponedeljka polako kreće u knjižare: najpre u Plato, Madlenianum i Beopolis, pa u Vulkan i Delfi.

U međuvremenu je možete nabaviti kod izdavača: 

 Argus books & magazines.shopmania

Još samo štamparija...

Najzad smo dobili komentar barda domaće SF scene Zorana Živkovića, zbog čega smo sve dosad odlagali puštanje knjige u štampariju:

Roman Sam, ispod šljive tandema Janić-Šarčević ubedljivo pokazuje zašto su u potpunoj zabludi svi koji smatraju da je vreme naučne fantastike nepovratno minulo. SF žanr i te kako ima još šta da kaže – ovoga puta na srpskom izvorniku...

Zoran Živković

Kao što i priliči, ovaj komentar je na koricama knjige i ponosno objavljujemo da je štampa krenula:

NAJZAD!!!

Izvor: Znak Sagite

U izdanju "Nove poetike" pojavio se futuristički akcioni roman neobičnog naziva "Sam, ispod šljive" Stevana Šarčevića i Lazara Janića. Knjiga je završni deo trilogije „Oni su ovde sa nama“ Lazara Janića.

Šta bi bilo kada bi imali mogućnost da promenimo tok stvari? Izmenimo svoju prošlost ili čak tuđu? Kreiramo savršeni svet u kojem je svima lepo, rade samo ono što vole i u kojima uživaju, dok klonovi obavljaju poslove koji drugi ne žele?

Evropa budućnosti je Republika u kojoj je ujedinjen čitav narod. Svi žive u miru i bogatstvu, ali i u neznanju, tačnije nezainteresovanosti. Odsustvo kapitalista i izvršavanja „prljavih poslova“ dovodi i do odsustva pitanja o stanju stvari i poreklu. Niko se ne pita zašto je sve tako kako je.

Zakavkaska unija, koja se nalazi van zidina savršene utopije, nije ono što se ljudima servira preko vesti.

MDO – Međudimenzionalni odsek, ima zadatak da sačuva takvo stanje. Jer, sa mogućnošću putovanja po vremenu, a samim tim i izmeni istog, opasnost nije zanemariva. Kada Ana Simonović, razočarani klon A klase krade tzv. adapter koji joj dozvoljava da se nađe u vremenu njenog izbora i počini razne zločine, detektiv Milivoj Jovanović dobija zadatak da je likvidira.

Pokušajem da uništi Aleksu Lakića, čoveka u koga je igrom slučaja zaljubljena, ona se u stvari bori protiv svoje strasti. Da bi situacija bila još gora, isti taj Aleksa Lakić, koji je agent MDO-a angažovan je da uništi nju.

Armija protiv jedne žene.

Ljubav, spletke, laži i na sve to davno zaboravljeno proročanstvo, odvešće čitaoca u svet koji alternativnu istoriju pokazuje na malo drugačiji način.

Pridružite se junacima drugoga sveta – drugoga vremena.

***

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

821.163.41-31

Sam, ispod šljive / Lazar Janić, Stevan

Šarčević. - Beograd : Nova poetika, 2013

(Beograd : Naučna KMD). - 244 str. ; 17 cm. -

Tiraž 1.000.

ISBN 978-86-6317-032-2

COBISS.SR-ID 201008652

***

Radnja romana nas vodi trista godina u budućnost, tačnije u 2311. godinu. Svet je isparčan na nekoliko velikih geopolitičkih celina, među kojima se po izuzetnom blagostanju ističe Evropa, jedinstvena republika naseljena jednim narodom. Njeni stanovnici žive gotovo isključivo u megalopolisima. Čak i ako nisu zaposleni, uživaju visoke apanaže koje im omogućavaju luksuzan život. Poslove koje niko ne želi, obavljaju roboti i dolpengengeri, beslovesna klonirana čovekolika bića upravljana sistemima iz gradova. Negde na granicama Evrope vode se ratovi, o kojima se uglavnom zna preko herojskih saga emitovanih kroz mas-medije, ali to je na margini interesovanja zadovoljnih Evropljana.

U tom i takvom svetu, detektiv Milivoj Jovanović dobija zadatak da istraži krađu uređaja za putovanje kroz vreme, ali, takođe, i eliminiše kradljivca, nekadašnjeg agenta Međudimenzionalnog odseka (MDO) Anu Simonović, koja, izvesno, stoji iza zločina. Trag vodi van grada i on izlazi da bi otkrio da je svet mnogo drugačiji od onoga kakvim ga je zamišljao... Da stvari nisu onakve kakvim se izdaju, shvatiće ubrzo i drugi MDO agent, Aleksa Lakić, koji se otiskuje na vremensko putovanje u nameri da zaustavi odbeglu Anu Simonović, s kojom je bio u emotivnoj vezi.

Velika jurnjava po vremenskoj osi, jurnjava u realnom vremenu, Kremansko proročanstvo i neočekivana otkrića smenjuju se bez ikakve kontrole. U vrtoglavoj akcionoj priči mešaju se likovi iz različitih epoha tokom gotovo 500 godina, a super-agenti, žrtve genetskih manipulacija i tehnologija budućnosti sukobljavaju se na čvornim vremenskim petljama sadašnjosti i alternativnih budućnosti.

Dragoljub Igrošanac

***

Jeste li leteli po vremenskim nitima tražeći prijatelje i neprijatelje?

Jeste li se seksali sa podatnim klonovima koji su, možda, ljudska bića?

Sigurni ste da je ova sadašnjost vaša, međutim u to veruje i vaša replika u nekoj drugačijoj sadašnjosti. Onda, koji ste to Vi: ovaj, onaj, ili oni tamo treći? Ili, četvrti...?

Takva iskustva i saznanja nudi knjiga „Sam, ispod Šljive“ Stevana Šarčevića i Lazara Janića futuristički akcioni roman koji čitaoca ostavlja bez predaha. Ličnosti iz različitih vremena tokom 4-5 vekova, super-agenti, žrtve genetskih manipulacija i tehnologija budučnosti sukobljavaju se na čvornim vremenskim petljama sadašnjosti i alternativnih budućnosti nastalih zato što je Slobodan Milošević uspeo da izbegne rat.

Roman čvrste kompozicije, ubrzane radnje i odsečnog, modernog stila koji odmah ulazi u samu srž događanja. Upečatljiva vizija sveta, Evropske unije i Srbije u mogućim budućnostima, nastalim na marginama „Kremanskog proročanstva“.

Likove romana definišu ugrađeni implanti i ukrštaji superiornih gena, pojačavajući u njima ljubav i ljubomoru, zavist i osvetoljubljivost, seksualnost i perverznost, ali i neumornu akciju za prevlast na vremenskim čvorištima koja određuju moguće sadašnjosti i različite, zabrinjavajuće budućnosti.

Dva autora usaglašenog stila u romanu uzbudljivog, atraktivnog sadržaja i ubrzane radnje, ono što najmanje očekujete pod setno-sentimentalnim naslovom „Sam, ispod šljive“.

Milivoj Anđelković

***

Stevan Šarčević je domaćim ljubiteljima fantastike poznat uglavnom kao autor nagrađivanih kratkih priča iz domena fantastike. Priče je objavljivao u regionalnim zbornicima, časopisima, elektronskim magazinima i fanzinima. Objavio je zbirku poezije "Na tragu svetlosti" (2013) i zajedno sa piscem Milivojem Anđelkovićem učestvovao u u literarnom projektu "Naseljavanje Viz@ntije".

Lazar Janić je urednik izdavačke kuće "Nova poetika". Do sada je objavio romane: "Kuća obrasla bršljanom" (2011), "Veštičje ludilo" (2012), zbirku priča "Misli očešljane vetrom" (2012) i zbirku pesama "Mirisi mamurnog mora" (2011).

Istoriju pišu pobednici, zar ne?!

Autor: Andrea Baskin

Šta bi bilo kada bi imali mogućnost da promenimo tok stvari? Izmenimo svoju prošlost ili čak tuđu? Kreiramo savršeni svet u kojem je svima lepo, rade samo ono što vole i u kojima uživaju, dok klonovi obavljaju poslove koji drugi ne žele?

Evropa budućnosti je Republika u kojoj je ujedinjen čitav narod. Svi žive u miru i bogatstvu, ali i u neznanju, tačnije nezainteresovanosti. Odsustvo kapitalista i izvršavanja „prljavih poslova“ dovodi i do odsustva pitanja o stanju stvari i poreklu. Niko se ne pita zašto je sve tako kako je.

Zakavkaska unija, koja se nalazi van zidina savršene utopije, nije ono što se ljudima servira preko vesti.

MDO – Međudimenzionalni odsek, ima zadatak da sačuva takvo stanje. Jer, sa mogućnošću putovanja po vremenu, a samim tim i izmeni istog, opasnost nije zanemariva. Kada Ana Simonović, razočarani klon A klase krade tzv. adapter koji joj dozvoljava da se nađe u vremenu njenog izbora i počini razne zločine, detektiv Milivoj Jovanović dobija zadatak da je likvidira. Pokušajem da uništi Aleksu Lakića, čoveka u koga je igrom slučaja zaljubljena, ona se u stvari bori protiv svoje strasti. Da bi situacija bila još gora, isti taj Aleksa Lakić, koji je agent MDO-a angažovan je da uništi nju. Armija protiv jedne žene. Ljubav, spletke, laži i na sve to davno zaboravljeno proročanstvo, odvešće čitaoca u svet koji alternativnu istoriju pokazuje na malo drugačiji način.

Pridružite se junacima drugoga sveta – drugoga vremena.

"Sam, ispod šljive" - vrtoglavi akcioni SF roman

Izvor: Art-anima  

Stevan Šarčević i Lazar Janjić - Sam, ispod šljive 

Izdavačka kuća "Nova poetika" bi trebalo da do kraja avgusta objavi futuristički akcioni roman neobičnog naziva "Sam, ispod šljive" Stevana Šarčevića i Lazara Janjića.

Radnja romana nas vodi trista godina u budućnost, tačnije u 2311. godinu. Svet je isparčan na nekoliko velikih geopolitičkih celina, među kojima se po izuzetnom blagostanju ističe Evropa, jedinstvena republika naseljena jednim narodom. Njeni stanovnici žive gotovo isključivo u megalopolisima. Čak i ako nisu zaposleni, uživaju visoke apanaže koje im omogućavaju luksuzan život. Poslove koje niko ne želi, obavljaju roboti i dolpengengeri, beslovesna klonirana čovekolika bića upravljana sistemima iz gradova. Negde na granicama Evrope vode se ratovi, o kojima se uglavnom zna preko herojskih saga emitovanih kroz mas-medije, ali to je na margini interesovanja zadovoljnih Evropljana.

U tom i takvom svetu, detektiv Milivoj Jovanović dobija zadatak da istraži krađu uređaja za putovanje kroz vreme, ali, takođe, i eliminiše kradljivca, nekadašnjeg agenta Međudimenzionalnog odseka (MDO) Anu Simonović, koja, izvesno, stoji iza zločina. Trag vodi van grada i on izlazi da bi otkrio da je svet mnogo drugačiji od onoga kakvim ga je zamišljao... Da stvari nisu onakve kakvim se izdaju, shvatiće ubrzo i drugi MDO agent, Aleksa Lakić, koji se otiskuje na vremensko putovanje u nameri da zaustavi odbeglu Anu Simonović, s kojom je bio u emotivnoj vezi.

Velika jurnjava po vremenskoj osi, jurnjava u realnom vremenu, Kremansko proročanstvo i neočekivana otkrića smenjuju se bez ikakve kontrole. U vrtoglavoj akcionoj priči mešaju se likovi iz različitih epoha tokom gotovo 500 godina, a super-agenti, žrtve genetskih manipulacija i tehnologija budućnosti sukobljavaju se na čvornim vremenskim petljama sadašnjosti i alternativnih budućnosti.

Stevan Šarčević je domaćim ljubiteljima fantastike poznat uglavnom kao autor nagrađivanih kratkih priča iz domena fantastike. Priče je objavljivao u regionalnim zbornicima, časopisima, elektronskim magazinima i fanzinima. Objavio je zbirku poezije "Na tragu svetlosti" (2013) i zajedno sa piscem Milivojem Anđelkovićem učestvovao u u literarnom projektu "Naseljavanje Viz@ntije".

 Lazar Janić je urednik izdavačke kuće "Nova poetika". Do sada je objavio romane: "Kuća obrasla bršljanom" (2011), "Veštičje ludilo" (2012), "Oni su ovde, sa nama" (2012), zbirku priča "Misli očešljane vetrom" (2012) i zbirku pesama "Mirisi mamurnog mora" (2011).

O romanu "Sam ispod šljive"

Autor: Milivoj Anđelković  

Jeste li leteli po vremenskim nitima tražeći prijatelje i neprijatelje?

Jeste li se seksali sa podatnim klonovima koji su, možda, ljudska bića?

Sigurni ste da je ova sadašnjost vaša, međutim u to veruje i vaša replika u nekoj drugačijoj sadašnjosti. Onda, koji ste to Vi: ovaj, onaj, ili oni tamo treći? Ili, četvrti...?

Takva iskustva i saznanja nudi knjiga „Sam, ispod Šljive“ Stevana Šarčevića i Lazara Janića" futuristički akcioni roman koji čitaoca ostavlja bez predaha. Ličnosti iz različitih vremena tokom 4-5 vekova, super-agenti i žrtve genetskih manipulacija i tehnologija budučnosti sukobljavaju se na čvornim vremenskim petljama sadašnjosti i alternativnih budućnosti nastalih zato što je Slobodan Milošević uspeo da izbegne rat.

Roman čvrste kompozicije, ubrzane radnje i odsečnog, modernog stila koji odmah ulazi u samu srž događanja. Upečatljiva vizija sveta, Evropske unije i Srbije u mogućim budućnostima, nastalim na marginama „Kremanskog proročanstva“.

Likove romana definišu ugrađeni implanti i ukrštaji superiornih gena, pojačavajući u njima ljubav i ljubomoru, zavist i osvetoljubljivost, seksualnost i perverznost, ali i neumornu akciju za prevlast na vremenskim čvorištima koja određuju moguće sadašnjosti i različite, zabrinjavajuće budućnosti.

Dva autora usaglašenog stila u romanu uzbudljivog, atraktivnog sadržaja i ubrzane radnje, ono što najmanje očekujete pod setno-sentimentalnim naslovom „Sam, ispod šljive“.

Milivoj Anđelković

SAMO ZA RADOZNALE

Poglavlja u romanu „SAM ISPOD ŠLJIVE“, kontroverznog dela iz koga je Balkanska Kraljica Horora, devičanstva u moralu i vaspitanju nedotaknutog, crpela inspiraciju za svoja užasavajuća nedela.

PROLOG

(Kako je cela nevolja počela)

1. POSETA U ĆELIJI

(Kako je cura koja je sve imala upoznala policijskog islednika)

2. O FIĆI I ROLLEXU

(Kako se rutinski sastanak pretvorio u besmislenu priču o televizoru)

3. LAZAR LAKIĆ I NJEGOVA PUŠKA

(Prvi događaj sa vremenske petlje koji je gurnuo stvari kuda nije trebalo)

4. TRABUNJANJE O TESLI

(Glavni dasa objašnjava Predsedniku kako su Beograđani umesto metroa sagradili metropolis)

5. O BRADI, OSTACIMA DORUČKA I NESTALIM ČAKŠIRAMA

(Najnovija ujdurma sa vremenske petlje)

6. BESMRTNIK

(Kako je inspektor Milivoj Jovanović shvatio da se paukova mreža može posmatrati i preko senke)

7. ZA SVE JE KRIVA TESNA KOŠULJA

(Jedno (ne)zaboravno putovanje Slobodana Miloševića)

8. SUPERKLON

(Kako se Aleksa Lakić izgubio u beskrajnim prostranstvima očiju od žada)

9. ULAZIĆU U TEBE KAD GOD POŽELIM

(Izvol'te, vrata su otvorena)

10. UZBUNA U ODELJENJU, PA I ŠIRE

(Besmrtnici baš i nisu željni buđenja negde u divljini, pored logorske vatre)

11. ONI SU OVDE, SA NAMA
(Kako se Mile Desertić, našao u hororu, kakav ni spisateljica, devičanstva u moralu i vaspitanju nedotaknutog, ne bi umela osmisliti)

12. POČETAK BUNE NA DAHIJE

(Gde je Ana seljačinama otkrila kako se odupreti Velikom Bratu i još mnogo zanimljivih događaja)

13. VEŠTIČJE LUDILO

(kako se Laki iznenada obreo pred kućom u bršljanu)

14. KEREĆA POSLA

(Ko koga ovde adaptira)

15. SUPERKLON I KLONOVI

(O planiranju strategije i Kremanskom proročanstvu)

16. DVA SNA

(Šta se dešava kad se oni umešaju)

17. INVERZNA METODA

(Milivoj Jovanović pojma nema šta bi otpočeo sa novootkrivenim tragovima)

18. JURNJAVA PO DIMENZIJAMA

(Ko će koga nadmudriti, pitanje je sad)

19. PASULJ SA KOBASICOM

(Kako je Milivoja Jovanovića sećanje na rat dovelo do novih ideja)

20. KONAČNI OBRAČUN

(Kako je Aleksa Lakić pomogao mama Lenki da odbrani Lakija)

21. RATNI DRUGOVI

(Kako je Milivoj Jovanović konačno nešto nanjušio)

22. SLIKE

(Aleksa Lakić otkriva Lakiju svoj identitet)

23. JOŠ STRATEGIJE

(Kako je Ana oformila veštičji kult Magdaleninih potomaka)

24. PROKLETI

(Kako je Laki prvi put osetio da se suočava sa vanvremenskim i mnogo opasnim pojavama)

25. POSTKREMANSKI PROROCI

(O kultu drveta, podrumu i o sekirašici)

26. LUDILO

(Krije li se tu neka koreografija zamke za Anu?)

27. PUT U LAKIĆE

(Kakva, bre, seljačka buna?)

28. GDE JE POČELO?

(Kuća obrasla bršljanom)

29. POKLONJENJE KOSTIMA

(Tajna podruma pod kućom na brdu)

30. OČI U OČI

(Prosvetljenje i konačno otrežnjenje)

31. OPROŠTAJ SA PRECIMA

(Izmirenje zakrvljenih loza posle sto petnaest godina klanja)

32. ANINA OSTAVŠTINA

(I tako Milivoj Jovanović zasede sam ispod šljive)

33. OPROŠTAJ OD LAKIJA

(O ovome će tek da se priča)

EPILOG

( I tako se nađoše dva klipana pod šljivom)