Izvor
: Znak Sagite
Pozdrav.
Pročitao sam roman, neću ipak ostavljati utisak na Sagiti.
Neprincipijelno mi je da navodim samo pozitivne stvari, a prećutim
ono što ne valja, a s druge strane, ne bih da nekog javno
potkopavam. Da ste iz establišmenta, već slavnih i poznatih pisaca
onda bi kritikovao javno bez ustručavanja, ovako ne bih. Ono što je
dobro u romanu jeste pitkost i čitljivost-dinamičan je i svakako
nije dosadan. Svidela mi se teorija sa vremenskim repovima i onim
ispravljanjem prošlosti. Međutim, imao sam dosta problema sa
tekstom. Po mom mišljenju, bilo bi bolje da se skoncentrisalo
isključivo na Lakiće i Simeunoviće, uz naznake i nagoveštaja kako
društvo funkcioniše u budućnosti, a da se izbegne priča o
Miloševiću, Bejkeru, EU, Srbima pod jednom šljivom i sl., jer to
banalizuje priču. Likovi su mi nedovoljno motivisani, deluje mi kao
da nije uspešno odrađena karakterizacija. Ima nekih detalja koje
bih izbacio-recimo pripuštanje psa da napastvuje Anu...nema nikakvu
funkciju u priču, osim da izazove šok ili gađenje kod čitaoca. Ne
mogu se sad setiti svih detalja, ali čini mi se da je u mnogome
ispušten urednički zahvat...da ti ne ispadne da pametujem, i meni
je on itekako potreban, potreban je i priznatim i poznatim piscima a
kamoli nama. Eto, najiskrenije, ne umem da ulepšam niti okolišam.
Naravno, ovo je samo moj subjektivni utisak. Nadam se da ćete dobro
proći kod publike.
Boris Mišić
KOMENTAR
ČITAOCA:
Lazare,niste
sami !!! Ti i Steva ste postavili nešro na papir, vredno čitanja.
Pročitala sam u jednom dahu,ovu divnu knjigu.I znala sam tačno kome
je pripala sadašnjost a kome budučnost. Stil i boja i ako vas lično
ne poznajem su prisutni u maštovito sastavljenom mozaiku vremena.
Sve čestitke...nadam se nastavku ...
Dimitrijevic Angelina
KOMENTAR
ČITAOCA:
Evo
pročitala sam "Sam, ispod šljive" pa rekoh da dam svoje
mišljenje. Nisam mnogo upućena u SF literaturu pa samim tim ne mogu
da dajem paralele. Ideja putovanja kroz vreme nije nova (Ž.Vern, A.
Klark) a pojavljuje se i u nekim filmovima (Povratak u budućnost,
Terminator) ali lepota ideja u umetnosti je baš u njihovoj
varijabilnosti. Problem "vremenskog paradoksa" je, bar po
meni, originalno u vašem romanu premošten "vremenskim
repovima". I iako na kraju pod šljivom Milivoje u razgovoru sa
Aleksom shvata da je njegov svet - svet iluzija koju kreiraju
"besmrtnici" i da je u toku revolucija, svet koji ste
stvorili u alternativnoj stvarnosti je svet iz kojeg čitalac teško
izlazi. Roman koji navodi na razmišljanje, a po meni je upravo to
cilj književnosti.
Slavica Mršić Petrović
REAKCIJE
NA "ŠLJIVU"
3001.
Srbi, veliki kolonizatori kulture, upadaju u poslednju dobro branjenu
biblioteku. Među delima kraljeva, filozofa, kuvara, gerilci nalaze
svoj Sveti gral, "Roman koji zaslužujem". Pisci su Lazar
Janić i Stevan Šarčević. Nakon paljenja bibliotekara na lomači,
gerilci odlaze sa plenom. Roman će čitati deci svoje dece,
podvlačiti rečenice i razmišljati o idejama iznetim u delu, lepoti
jedne duše koja se nije trošila na besciljnost. Jedan od vođa
gerilskog pokreta, Živanović Živanović priđe prvoj šljivi iz
drvoreda nad rovom ispred biblioteke. Živanović se popiškio na
šljivu. Imao je dobar razlog u rukama. Ne taj razlog. Držao je
knjigu koju će večeras čitati svom detetu. Pogledao je šljivu. -
Kad bi se sve isekle za nešto ovako dobro, naučili bi da se borimo
u vakuumu.
Miloš Živanović
Нема коментара:
Постави коментар