Sam, ispod šljive, utisci

Autor: Pavle Teofilović

 

Utisci su vrlo pomešani. Uglavnom pozitivni.

Ono šta je sigurno je da je reč o vrlo, vrlo komplekson romanu.

Sigurno je da su autori vrlo talentovani i maštoviti i da umeju mnogo da pruže čitaocu.

Samo pisanje udvoje je veliki poduhvat. Retko kad to ispadne savršeno. Koliko god da je dupla mašta prednost, toliko može i da odmogne.

Mene koje mi padaju na pamet su te da sam više uživao u konkretnim delovima nego u celini.

Vrlo jak deo mi je susret Alekse iz budućnosti sa Slobodanom miloševićem. Taj dijalog me je vrlo nasmejao i zabavio.

Izuzetan deo bio je i lezbo seks Anđele kao i seks sa životinjom.

Opisi, metafore i poređenja vrlo su vešti. Neki stvarno obaraju s nogu.

Nasuprot njima postoje i delovi koji kao da su jednostavno prepričani i tako zbrzani.

Ovo je inače fenomen i kod svetski poznatih pisaca.

Neki delovi fantastični, drugi zbrzano-prepričani.

Ipak delo ima i dosta mana. Čini mi se da je tako kompleksan koncept morao da ima drugačiji pristup.

Mnogo toga je samo zagrebano, likovi uvedeni, ali ne i zaokruženi niti sa jasnom svrhom.

Mnogo toga je i teško pratiti.

Ne isključujem da je problem u samom čitaocu. Moguće da ja nisam bio ni dovoljno skoncentrisan svaki put kad sam uzimao knjigu u ruke, ali mi se čini da je imenovanje različitih junaka istom imenom samo s različitim nadimcima (Jedan Aleksa Lakić je Laki, drugi je Omega) doprinosi nepotrebnoj komplikaciji.

Tu su i dve Magdalene s različitim prezimenima (Simonović i Ranitijević) a i Ana se takođe preziva Simonović.

Neke od porodica su brojne. Previše je likova, a većina njih nisu naročito potrebni.

O nekima se pak previše priča (Magdalena), a nisu toliko bitni.

Roman na mene ostavlja utisak mozaika čiji su pojedinačni kamenčići savršeni u boji i kvalitetu, ali koji je mogao biti veštije sklopljen.

Autori su u svakom slučaju profesionalci pa ću rado pratiti i dalje njihov rad. Uhvatili su se u koštac sa jako jako kompleksnom materijom. Tako složenom da se najpopularniji svetski SF pisci ne bi isčupali bolje. Povratak u prošlost, menjanje, sukobi interesa klasa koji je menjaju... Postavka likova u svim mogućim vremenima, a svako sa motivacijom, jasnim ciljem tako da se međusobno prepletu u sukobima interesa... Pa spoj kriminalistike, komike, erotike... Reč je o mozaiku koji je vrlo teško uklopljiv.

A sad bih izdvojio jezičke bravure koje su vredne pamćenja...

- Uvio je u sedam vokabularnih oblandi

- Imao je bradu na kojoj su se gnezdili ostaci doručka

- Sedeo je ko da mu je kopriva pod guzicom

- Gubio se po zamamnim obrisima i dvosmislenim osmesima

- Ljubio ju je kao da dušu želi da joj ukrade

- Pomerala se poput lahora stvarajući u njemu besnu i neopozivu plimu

- Trebalo je stvoriti samostalni svet koji je neće usisati u sopstvene bezdane.

- Sisala sam joj bradavice kao novorođenče

- Bila je i slana i kiselkasta i slatka. Sve u isti mah. Otvorena poput knjige.

- Bili su to blagi ugziri. Tek da bi je primorao da se pomera prema njegovim potrebama (opis seksa sa psom)

- U prostoriju stupi žena nalik buldogu u vikoplast opremi

- Velika je to loza. Puno ogranaka. Mnogo pupoljaka

- Glas mu je najviše podsećao na brednanje pospanog grizlija

- Sveštenikove se crte pregrupisaše u savršeni prototip zabrinutog učitelja

- Uspavana kao rimska statua

- bela jj se haljina rascvetala u krvavi cvet

- Kod kreiranja njenih gena sve je naštelovano na maksimum

- Vreme je preskočilo petlju i ustalilo se na novoj niti

- Oblaci su se suludo kovitlali tvoreći konfuznu stihiju rumenožutih preliva

- Imao je lice kao da su ga remasterovali za filmski spektakl

- Lepa kao lasica u kokošinjcu

- Shvatio sam da smo lice i naličje istog ogledala

- Nije to proizvodnja pašteta sa povrćem pa da ga izvode kako im se ćefne.

- Da mu je rekao da je zemlja ravna ploča, lakše bi mu poverovao.