Kad mart odmakne, visibabe
iscvetaju, sveže prekopane bašte zamirišu, a pijaca počne da liči
na pristojno mesto, dođe vreme da se počne sa eliminisanjem zaliha.
Kiseli kupus počne da dobija čudan miris, luk krene da se
podmlađuje, a slanina se skvrči. Kad se inspekcija dovrši pokupe
se stvari koje tek što nisu izanđale i krene se u opravljanje
ručka.
Prvo se kupus opere u
cediljci, sa slanine se izdvoji kožurica, pa se to metne do
otprilike pola ekspres lonca. Obavezno dodati prstohvat kima i pet -
šest listova lorbera. Kad imaš kera, uvek se po frižideru vuče
supa od iskuvanih kostiju. Sa tim se dolije sadržaj ekspres lonca
tako da ostanu dobrih dva prsta slobodno - pravila su pravila. To se
kuva jedno sat vremena od trenutka kad propišti - taman dovoljno
vremena da se pregleda zaostalo seme za baštu od prošle godine.
Ostane taman prostora da se iz zamrzivača izvade dve-tri smrznute
paprike i zavisno koliko je luk isterao nekih tri - četiri glavice
istoga (ako je sav otšao u mlad luk, ne štedeti) Slanina (ona sa
koje smo kožuricu metili da se kuva sa kupusom), luk i paprika se
iseckaju na krupno, pa se sve zajedno isprži na malo ulja (sad ono
čuveno dok luk ne dobije divnu zlaćanu boju).
U međuvremenu je kupus
skuvan, jel'te, pa se još jednom procedi, povadi lorber, i složi se
ravnomerno na dno đuvečare. Preko toga se podjednako rasporedi ono
što smo napržili, a na ostatku ulja se proprži jedna čaša kisele
pavlake i sa time dovrši slagalica u đuvečari.
Sad još ostaje samo da
se stavi to jedno petnaestak minuta u rernu i - voila!
Eto ručka!
Нема коментара:
Постави коментар