Na obali se video neki putokaz,
nalik na čoveka sa tri ruke. Ka5an ga osmotri durbinom sa mnogo
nade, ali to je bio znak koji je potvrđivao sam sebe.
- Piše – prenosio je ka5an –
Reka, Obala, Nebo.
- Baš inventivno – prošišta
Rade. – A Nebo je sigurno okrenuto u pravcu reke.
- Noću, i reka postaje nebo –
objasni Zlatana. – Sa svim tim zvezdama na talasima...
- Ne – odgovori ka5an – Nebo je
okrenuto u pravcu obale.
- Muka mi je – požali se Amik –
od tih političkih priča. Kao da mi ne znamo da živimo na nebu.
- Mi živimo – ospori mu ka5an –
većinom na reci. A znak Reka je okrenuto nagore, ka nebu...
- Poletećemo? – zapita Rade.
Ka5an sumnjičavo oslušnu motore,
pomeri kormilo i ispravi ga. „Argo“ je dosledno ostajao na reci.
- Taj putokaz me je podsetio... –
poče Zlatana. – Sećate se Stiva Sarčia, onog što je pisao
istoriju Sunčice i tražio je?
- Stiv? – zamisli se Rade. –
Kako da ne. Divan momak. Poučio nas je istoriji naučne fantastike i
proveo kroz sve SF situacije. Od tada, što god pročitam, već mi je
poznato...
- On me je podmladio – setno će
Zlatana. – Kod njega sam ponovo postala devojka, pa devojčica i
sada se lagano vraćam u svoje godine...
- Ti si moja devojčica – nežno
će ka5an. – Ali punoletna, koliko ja znam... Kako to da si se
setila baš njega? – upita on sumnjičavo.
- Pa kao da je imao tri ruke, kao
onaj putokaz – odgovori Zlatana. – Jednom rukom je zapisivao,
drugom pokazivao Sunčicine tragove a trećom vračao i mađijao...
- Taj gospodin bi bio idealan za
berzu – obradova se Protej. – Jednom rukom drži mobilni, drugom
pretražuje po laptopu, a trećom zapisuje promene kurseva. Idealan.
- Čekaj malo! – priseti se Amik.
– Pa on je možda autor tog problematičnog romana „Naseljavanje
Viz@ntije“
- Auh! – oglasi se Prekobarac. –
A tako smo ga lepo ugostili...
- Ja sam mu i mahao kad je odlazio –
priseti se Mister New Wave.
- Eh, Stive, Stive... – vajkao se
Amik. – Šta ti je to trebalo...
- Ako je roman fantastičan –
objasni Rade – onda je njegov. On i romansu prebaci u SF, a najrađe
u horor.
- Brrr... – naježi se Zlatana. –
Ne volim strašne priče, a ni njihove autore.
- Šta ste se okomili na čoveka –
poče da ga brani MNW. – Proslavio nas je romanom, takoreći
stvorio...
- Bravo, dečko! – pohvali ga
Amik. – Mi sada postojimo i svetu književnosti! Pa još ako smo
onako, uglavnom, pozitivni...
- Zaista! – potvrdi Rade. –
Pripravniče MNW! Od ovog trenutka više nisi pripravnik!
- Hvala, šefe! – obradova se MNW.
Znači, više ne moram da pripremam koktele za sve...
- A to – zamisli se Rade. – Nisi
više pripravnik, ali si najmlađi, pa... Kokteli će sada biti još
bolji. Zamisli samo: Hamlet i ja se naslonimo na šank i ja mu kažem:
- Živeli, kraljeviću! Kako je Kopljotresac? I drmnemo tvoj koktel!
- Više bi ti odgovarao Matje iz
Sartrovog „Zrelog doba“ – dobaci Amik.
- Može i on – saglasi se Rade. –
Pogotovu ako ga prati Ivi, bez Borisa... Ili moj pariski prijatelj,
Karlos Fuentes, tamni Če Gevara. On je svima uzimao meru...
- Uzimao meru.... – zamisli se
MNW. – A onaj gospodin, kako ono beše... Žak Malakevik. – On
nam je uzimao meru pre puta...
- Da – seti se Prekobarac. – Te
minus 10%, te plus 15%, te ovo ovde, a ono onde...
- Svima nam je skrojio odela za put
– sećao se MNW. - I evo, još traju, malo pomodna, ali šta da se
radi.
- Dok je bio glatko obrijan –
primeti Amik – mnogi su ga poznavali. A onda je pustio bradu i sada
ga svi prepoznaju.
- Obećao nam je pijanku u kafeu
„Ugašena zvezda“ kada se vratimo – zapamtio je Rade.
- Možda je on autor romana? –
primeti ka5an. – I sada radi na tome da se ne vratimo... Jer ovo
lutanje mi postaje sumnjivo...
- Žak? – uznemiri se Rade. –
Znam čoveka, još iz Singidunuma. On na svojim nejakim plećima drži
„Ugašenu zvezdu“ i još nekoliko, koje tek počinju da sijaju.
Ali ako je to bilo u interesu kafea, onda, možda...
- A tamo, u „Ugašenoj zvezdi“
upoznali smo i Enku Lu. Sećate li se gospođe?
- Onu damu sa diskretnim šeširom?
– upita Zlatana. – Kako da ne. Ona me je posavetovala kako da
proširim tadašnje poznanstvo sa mojim 5rom. I bila je u pravu...
- Znači, ja sam bio predmet vaše
zavere? – zabrinu se ka5an.
- Kakva zavera, dragi? Samo mi je
prenela svoja iskustva sa mačkama i zmijom.
- Gde si ti naravno mačka, a ja...
– ljutnu se ka5an.
- Ne u tom smislu – zagrli ga
Zlatana. – Objasnila mi je da je zmija umiljata kada je sita, a
mačke kada su gladne...
- Ne razumem – priznade ka5an.
- Ne razumem ni ja, Ali sam shvatila
da treba da budemo i siti i gladni da bi bili zajedno...
- Siti obećanja, a gladni
ostvarenja – zamisli se Amik. – To je princip koji sve održava u
životu.
- Eto vidiš, dragi, kako je gosp`n
Amik to lepo objasnio. A ti si moj veliki mačor i moćni zmijski
car...
I Zlatana zvučno cmoknu svog ka5ana
a „Argo“ odmah pojuri još brže kroz vodu.
- I ta dama, Enka Lu, i ona može da
bude autor. Ko bi rekao, a tako fina gospođa! – izjavi MNW.
- Možda da, možda ne, naprotiv...
– dvoumio se Amik.
- Gospođa ima neke prekobarske
osobine – razmišljao je Prekobarac glasno. – Ne verujem da ume
da levitira, ali ume da vidi i sluša...
- ... i onda ode na Ružu vetrova da
vetrovi oduvaju plevu iz nje – ubaci Rade.
- Mene i ka5ana – priseti se
Zlatana – uključiće u Veliku paradu Zelenih grenadira ako
ostanemo zajedno.
- Idemo – prihvati ka5an
zadovoljno. – Nadam se da je Timok plovan...
- Možda postanete simboli proleća
posle toga... – primeti Rade.
- Divna ideja – oduševi se
Zlatana. – Čim se vratimo, otvoriću poseban profil na Fejsbuku
koji će se zvati „Ja, Zlatana i Moj Ka5an“ i okačiću sve naše
zajedničke slike.
- Biće uzbudljivo – primeti Amik.
– Fejsbuk se sprema da primeni evropske propise o pušenju i piću.
A to znači da će brisati sve slike sa cigaretom, cigarom, tompusom
i lulom, a fotke sa pićem moći će da se vide samo do 10,30
uveče....
- A porno slike? – zabrinu se
Protej.
- Biće zabranjene za mlađe od 18
godina, odnosno 21 ako si Amer. Da bi ih video, moraćeš da pokažeš
krštenicu sa prevodom na Fejsbuk jezik.
- A srpski, i varijante srpskog?
- Oni se najlakše prevode –
primeti Rade. - Uzmeš Fejsbuk tekst, prevedeš na svih desetak
varijanata srpskog, i dobiješ deset puta isti tekst. U Fejsbuku se
još uvek čude kako je to moguće i ne mogu da otkriju u čemu je
štos.
- Zaista čudno... – javnu se
Amik. – Ko bi rekao...
- To je zato što smo talentovani za
jezike – objasni Rade. – Sve naše jezike svi odmah razumeju.
Austrijanci se nisu mučili oko jezika pa su stvorili carevinu.
Ameri, takođe, pa imaju svetsku imperiju. A naši – jezik pa jezik
– i još se svađaju oko šljivovice, ćevapčića i pipka za
baštensko crevo.
„Argo“ zadrhta, prope se i
nastavi dalje.
- Šta to bi? – zabrinu se Protej.
– Da nije neka podvodna roda mojih neprijatelja.
- Izgleda da je bio rečni ležeći
policajac – objasni ka5an.
- To znači da se približavamo
civilizaciji, zar ne dragi? – obradova se Zlatana. – A kada se
vratimo, Vana Ilak je obećala poseban komentar na FB o našem
putu...
- Vana Ilak? – prisećao se MNW. –
Tu damu smo potpuno zaboravili. Da mi nije ona preotela autorsku
slavu?
- Njen avatar na FB je mačkica –
objasni Zlatana. – A to su samosvesna i umiljata bića.
- Da, video sam ga – potvrdi Amik.
– To jeste mačkica, ali sa takvim očima da je jasno da se njoj
skriva nešto drugo.
- Auh – zbuni se Rade. – Da ona
nije književni kritičar?
- I to – potvrdi Amik. – onaj ko
želi da ima takve oči ne može da bude ceremonijal-majstor.
- Da li piše prozu? –
zainteresova se MNW.
- Piše – potvrdi Amik.
- Onda je ona autor tog romana –
zaključi MNW.
- Ne verujem – oteže Rade. –
Mačkica je vuče ka književnosti, a taj vuk u njoj ka kritici.
- Znači, svi su sumnjivi –
zaključi Prekobarac – niko nije autor tog problematičnog romana
„Naseljavanje Viz@ntije“, a on ipak postoji.
- Svi su oni sarađivali sa nama i
znaju o nama mnogo ili ponešto – nastavi Prekobarac. – A znati
ponešto je više nego dovoljno za roman.
- Moguće je još jedno objašnjenje
– priseti se Rade. – Možda je taj potpisani autor, taj Mil...
Anđ... kako ono beše...
- ... zbirni pseudonim nekoliko
autora.
- Gospođo i gospodo – obradova se
Protej. – Već vidim! Biće to proces stoleća. Sedam tužilaca
protiv sedamdeset i sedam optuženih! I svaki da nam plati odštetu,
to je neka pristojna suma puta sedamdeset sedam!
- Ne nadajte se mnogo, gospo`n
Protej – javi se Amik. – Svešće se na to nam ustupe deo
autorskog honorara.
- Koliko je to hiljada, ili miliona?
– upita Zlatana.
- Mnogo – priznade Amik. – Ali
na kvantnom nivou.
- Dragi, bićemo bogati!
- Mi to već jesmo! – prihvati
ka5an. – Imamo jedno drugo...
I „Argo“ poletno nastavi put dok
je ka5an pažljivo osmatrao reku i obale, tražeći neki znak ili
putokaz Gospodara priča...
Milivoj Anđelković
Нема коментара:
Постави коментар