недеља, 05. август 2018.

Marijan Falica - ČETIRI POGLAVLJA

U pripremi je novela Marijana Falice ČETIRI POGLAVLJA, koja će se pojaviti pod etiketom Argus Books&Magazinesu u ediciji Romani, novele, priče.

  Ovo neobično delo Marijana Falice u vidu svojevrsnog dnevnika podeljenog na četiri godišnja doba, priča je koja se čita u jednom dahu, brzog tempa i turobne atmosfere.
  Život mladih (pa i onih iz generacije u srednjem životnom dobu) na ovim prostorima, naročito posle ratova devedesetih, obojen je teškim pesimizmom, što u “ Četiri poglavlja” eskalira, kroz alkoholna isparenja i slobodno shvatanje ljubavi, u bezgranično ludilo besmisla i beznađa, oštro dovodeći u pitanje značenje sveta oko nas, pa i samu formu naracije.
  Po svim svojim karakteristikama (izuzev same završnice, ali o tom potom) po mnogo čemu ova storija gotovo da pripada takozvanoj bitničkoj književnosti koja se u Americi posle drugog svetskog rata svojim neumoljivo buntovničktm stavovima suprotstavljala standardnim vrednostima potrošačkoga društva, zastupajući nekonformizam, boemštinu i socijalno-kritičku književnost.
  Glavni lik je četrdesetogodišnji “pisac u pokušaju”, koji po sopstvenim rečima sebe ne smatra piscem, jer je previše len za tako nešto. Veruje da je negde objavljeno sve što je napisao, ali ga to samo još više rastužuje. Tugu utapa u alkoholu, besposličarenju i vezama isključivo oslonjenim na putenost i lišenim bilo koje vrste obaveze ili planova za budućnost. Radi se o svojevrsnom životu za trenutak, koji neodoljivo podseća na krilaticu: “Ne znam šta želim, ali želim to odmah”. Možemo ovo smatrati i svojevrsnim varanjem prolaznosti, pa i smrti same. Glavni junak se konstantno ubija ogromnim količinama alkohola, pa se njegov duh i njegova ljudskost sve više umrtvljuju. Kad smrt zaista bude došla po njega, baš i neće imati bog zna šta da mu oduzme.
  Ako malo pažljivije osmotrimo delo, možemo primetiti da je na njega veći uticaj imao Charles Bukowski (koga autor bez ustručavanja pominje na više mesta) nego, recimo, Jack Kerouac, pa možemo ovu knjigu posmatrati i kao svojevrsni omaž velikom pesniku. Mada Bukowski nikada nije pripadao bitničkom pokretu, po boemštini, izbacivanju standardne narativne strukture, odbacivanju materijalizma i zalaganju za seksualni liberalizam, pripada istoj toj buntovničkoj struji.
  Prva dva poglavlja “Jesen” i “Zima” su napisane upravo u ovom ključu. Glavni junak je neprestano isuviše pijan i deprimiran da bi imao ijednu jasnu želju ili misao. Tek ga u jednom trenutku iz umrtvljenosti trza nestanak Hane, njegove bivše devojke, tokom nekog spelološkog istraživanja po visokom gorju Zavižana, da bi on krenuo u beznadežnu potragu za njom. Uzalud, alkohol i ludilo ga i duž tog putovanja neumorno prate.
  Potom stiže “Proleće”, poglavlje koje donekle podseća na heroinski trip ili na smrt samu. Popijeni alkohol tokom prva dva poglavlja najzad uzima svoj danak, pa naš dični junak dospeva u bolnicu gde se njegova sveukupna egzistencija pretvara isključivo u halucinacije i snoviđenja.
  Tu najpre susreće svoju bivšu dragu, mada je zbog smušenosti njegovih misli potpuno nejasno da li naš valjani pisac razgovor sa Hanom zaista vodi ili to uobražava, da bi potom pomalo zbunjeno porazgovarao lično sa Layne Staley-em, pokojnim pevačem omiljene mu rok grupe “Alice in Chains”...
  Međutim sve vreme storije on ne nalazi odgovore na svoja neprestano ponavljajuća pitanja, kao da se sve svelo na jednostavno postojanje... Ili iščekivanje nečega?
  A onda dolazi “Leto” i sa letom potpuni antiklimaks svemu izrečenom do tada, pa i oslanjanju atmosfere na čika Bukowskog.
  Naš dični junak susreće devojku sa chat-a, iznenada se zaljubljuje preko ušiju i u toj novopronađenoj ljubavi nanovo oživljava, oporavljajući se i telesno i duševno, citirajući pri tome svoju omiljenu pesmu: “You have to die a few times before you can really live”
  Potpuno neočekivano i za našeg junaka i za čitaoce.
  Pa ipak, dok ptičice cvrkuću i leptirići letuckaju od cveta do cveta, ja nikako ne mogu da se otmem jednoj užasnoj pomisli:
                     You have to die a FEW times?!
                                                                                 Dođavola!
                     Posle svakog LETA dolazi JESEN!



Постави коментар