Radoslav Slavnić - NEMESIS

   Rašu sam upoznao tokom rada na jednom zajedničkom projektu kao sjajnog pripovedača, mračne i turobne orijentacije i ni njegov roman me nimalo nije pokolebao u takvoj proceni. Sjajne uvodne akcione sekvence što uranjaju u jedno nedefinisano i neobično begstvo iz još čudnijeg i uvrnutijeg zatvora, grabe čitaoca ravno za grkljan i uvode ga u svet još uvek nerazjašnjenog i što je još gore nedovršenog kontrarevolucionarnog petoktobarskog razaranja Beograda. Narastanje tenzije u sivoj beslovesnoj masi u danima koji su prethodili prevratu doveden je do savršenstva detaljnim opisima ključanja potuljenog nezadovoljstva oko glavnog junaka.

   Možda ovakav osvrt deluje kao još jedno šta-smo-dođavola-uradili šit pisanije, ali to baš i nije tako, jer ceo je taj haos posmatran očima glavnog junaka, beskorisnog i ne baš uspešnog studenta. Storija se majstorski oneobičava još jednom pričom. Tek ta druga priča, ona koja nastavlja detaljno da razjašnjava begstvo sa samog početka knjige, zaslužna je što čitalac ovu knjigu neće iz ruku ispuštati sve dok i poslednja stranica ne bude sklopljena, a klupko odmotano. Ne bih ovo štivo preporučio niti maloletnima niti prosetljivima. Autor je prirodni narator i ne ustručava se detaljnih opisa kad su u pitanju izvitoperenja. Bizarnosti, seks, nakaznost, muke, sve je to izloženo kao na pladnju i u svem svom užasu napadaju neopreznog čitaoca. Mučnih i tegobnih detalja ni jednog trena nismo pošteđeni. Krv, sperma, iznutrice i bljuvotine pršte na sve strane, pa opet sve to ne deluje ni neprimereno ni degutantno.

   Poseban šmek delu daju sporedni likovi, među kojima se naročito ističu roditelji glavnog junaka. Otac, pripadnik Radničke Klase, zakleti pristalica starih proverenih vrednosti, zadrigli alkoholičar u stilu „daj da to zalijemo“ i „proklete bundžije“ i majka koja se od svih nevolja skriva iza improvizovanog šanka u kuhinjskom delu trpezarije i podiže tacnu sa kolačima kao svemoćni štit pred svim svetskim nedaćama. I naravno Ana, jedini oslonac i ljubav našeg kilavog heroja Nenada Mičića.

   Pripovedanje je fragmentisano i napeto, pa neprestano navodi da se okrene sledeća strana.

   Završnica je neočekivana ali logična i vraća ceo roman u sferu realnosti. Ostaviću čitaocu da se probije kroz horde zombija, krvavih i sluzavih zidova, erotskih i svih drugih bizarnosti i suoči se sa jednostavnim razjašnjenjem apokalipse.

   Roman za svaku preporuku, uz prethodno upozorenje za one slabijeg stomaka.