ONI SU OVDE SA NAMA

Autor: VELIBOR MINAŠEVIĆ

''SAM, ISPOD ŠLJIVE''

Sigurno ste se nekada upitali kako bi sve izgledalo da su se neke stvari u istoriji drugačije dogodile ili da ste mogli izmeniti neki dogadjaj kao što je izbijanje rata. Koliko će promena, makar neznatna naše prošlosti izmeniti našu sadašnjost? Ova futuristička akcija govori baš o tome. Stevan Šarčević i Lazar Janić (koji nas je, na žalost, prerano napustio marta ove godine) vode nas u XXIII vek, u grad Belland (nastao spajanjem Novog Sada, Beograda i Niša) u kome ljudska rasa živi naizgled idealnim životom.

Aleksa Lakić, operativac vrhunske klase ima zadatak da putuje kroz vreme i po potrebi menja prošlost ili ispravlja greške nastale tim promenama. Jedna od tih promena učinjena u dobroj nameri (izbegavanje rata u bivšoj Jugoslaviji) dovela je do nesagledivih posledica. Jedan drugi operativac, Ana Simonović, krade opremu za putovanje kroz vreme i ubija sve dostupne pretke Alekse Lakića. Junaci iz prošlosti i budućnosti se sukobljavaju i susreću na vremenski strateškim koordinatama. Na tom putu u prošlost autori nas vode u različita vremena XIX, XX i XXI veka. Dolazi do neobičnih susreta od kojih neki ostaju zapisani (proročanstva).

Ako ste očekivali stvaranje virtuelnih realnosti (kao kod ''Hronika Ambera'') ili istovremene različite dogadaje sa istim likovima u nekim drugim dimenzijama, toga ovde nema. Zbog čega su nastali operativci vrhunske klase, koje motive imaju gospodari da menjaju dogadjaje , ko su dopelgengeri (rasa robova) i kako je uopšte nastalo takvo društvo saznaćete ako knjigu pročitate do kraja.

Radnja je brza i direktna, bez dugih uvoda i objašnjavanja (nešto morate i sami pretpostaviti kao u svakom dobrom akcionom romanu!)

"DAN POSLE KRAJA "

Priča se nastavlja! Posle promena nastalih u prvom delu "Sam ispod šljive " pratimo naše junake u dva vremena, sredinom 21. veka, i u današnjoj Vojvodini u godini 2316.

Ovog puta, daleko više direktne akcije nego u prvom delu trilogije. Da se podsetimo, u toku je rat izmedju Republike (današnja EU) i Unije (današnja Rusije) koji se odvija na granicama. Blagodareći mogućnostima manipulacije vremenom Republika je izbegla nuklearni rat koji su vodile Rusija i Amerika. U želji da izmeni sadašnjost, borbeni superklon klase A, Ana, putuje kroz vreme i ubija pretke Alekse Lakića, čoveka koji je svojim naučnim radovima takva putovanja i omogućio.

Sada nas autori vode u Pariz pod vlašću islamista u godinu 2042., godinu od koje je ta manipulacija i postala moguća (jedan deo radnje) i u godinu 2316., koju pratimo u dve paralelne radnje, Alekse u trećem licu, i inspektora Milivoja u prvom licu. Da, autori su učesnici avanture!

Aleksina namera je da promeni sadašnjost ali nema mnogo izgleda, operativci Republike ga jure, Ana uspeva da ga ulovi. Da li će se njegova namera izjaloviti ili će mu Ana postati saveznik?

Raspon i skala međusobno povezanih manipulacija bila je neverovatna, pa su u nju bile uključene sve naizgled nepovezane poluge sistema: počevši od farmacuetske industrije, preko genetičkih manipulacija i neobičnih aditiva u ishrani, čipovanja stanovništva, bankarskog sistema i globalnog obrazovanja, pa sve do vojne i policijske države u večitom globalnom konfliktu.

U stvari, sistem je uspostavljen tako što je grupa ljudi sela za što i donela odluke. Od njih je potekao generalni model koji je imao analogiju u paukovoj mreži."

Sama radnja je tanana, osetljiva, ono što ćete saznati ostaviće vas bez daha: Šta povezuje Anu, Aleksu i Besmrtnike i kakve promene nastaju, jer, nije sve baš odmah vidljivo.

''ŠEJTANOVE SENKE''

U trećem delu trilogije (prva dva dela ''Sam, ispod šljive'' i ''Dan posle kraja'' napisao je zajedno sa pokojnim Lazarom Janićem) Stevan se još jednom poigrao sa stvaranjem alternativne budućnosti.

Promene učinjene na kraju prethodnog dela bacile su naše junake u sasvim drugačiju stvarnost. Da podsetimo, u ''Danu posle kraja'' vodi se rat između saveza država Unije (današnja EU) i Zakavkaske unije (Rusije). Promene su takve da u Evropi postoje Turska Imperija, Zapadni Kalifat (današnja Francuska), Tevtonska Unija (Nemačka i skandinavske države) i Ruska Carevina. Ta budućnost nije tako daleka, nekih pola veka od sadašnjeg vremena i autor nam daje moguću posledicu ogromnog priliva migranata u zemlje Zapadne Evrope.

Oni koji su čitali prva dva dela lako će prepoznati glavne ličnosti priče, Anu Sulejman (Anu Desertić) suprugu turskog ambasadora u Parizu, Aleksu Kaurina (Aleksu Lakića), mušku kurvu Aninog muža, sada njenog ljubavnika i Aliju Jovanoglua (Milivoja Jovanovića) operativca tajne službe Turske Imperije. Njihove uloge su otprilike iste kao u prethodnim delovima a zaplet je jednostavan. Došlo je do krađe uređaja za navođenje projektila, u potragu se uključuje više zainteresovanih strana. Međutim, ono što Anu zanima je PVA (prostorno vremenski adapter) koji omogućuje putovanje kroz vreme. Sama priča se dešava u Parizu u kome je katedrala Notr Dam doživela sudbinu Aja Sofije i jednim delom u Dar al Džihadu (Beogradu).

Anine motive je lako pogoditi. Hrišćani žive kao robovi, bez ikakvih prava, mogu ih prodavati, mučiti i ubijati. Sam mehanizam vlasti je daleko od sofisticiranog poput onog u Uniji ali ništa manje surov. Autor nam vešto provlači određenu dozu i horora i erotike, događaji se tako nižu da, u stvari, i ne znamo ko će preživeti a ko ne.

Priča je dinamična i lako čitljiva. Kako god menjali budućnost neće sve biti idealno poručuje nam pisac.

''Nema više, priča je gotova.'', kaže Stevan. Da li? Ima tu još materijala za moguće nastavke.