Ponekad
se osvrnem
pa
udari srce i stegne se grlo.
Sklopljenih
veđa
razvijem
prizore davne;
Ulicu
koje više nema
kuću
davno prodatu
drage
ljude nestale
i
setim se svega;
Izbledelih
kletvi neoproštenih
drevnih
blagoslova nedorečenih,
a
suza krene, nek' je prokleta,
kao
isusov krst u meni je ostala .
Нема коментара:
Постави коментар