Vetrovito je noćas,
prvi severac leto razgoni.
O, mala, zar ga se ne sećaš?
Osluškujem mu glas,
kroz krošnje urliče
i čini se, opet me dozivaš
preko pustopoljina prošlosti
kojima smo hodili
preko vremena i prostora
držeći se za ruke
i ispijajući jedno drugo.
Нема коментара:
Постави коментар