Ajd' da vas malo
odmorim od silnih pisanija, pa da u međuvremenu kažem nešto o
pripremi pasulja. Za početak o sastojcima, o kuvanju drugi put.
Kao prvo – za pasulj ništa ne kupujem (izuzev začina). Isključivo koristim naš domaće ukuvan paradajz i pasulj iz sopstvene bašte. Svake godine ostavim deo za seme, tako da imam neku vrstu „perpetum mobile“ (eto ideje za priču).
To je neka šarena sorta koju je žena donela iz Kalifornije pre doobrih par godina kad je bila u poseti bratu. Ubijte me ako znam kako se zove. Mi ga jednostavno zovemo „pasulj“. Pošto od branja do kuvanja imamo sasvim dovoljno vremena za sortiranje lepo ga razdvojimo po veličini, pa metnemo u posebne kesice, otprilike za po jedno kuvanije. U našem slučaju to su uvek enormne količine, pa ga jedemo i po nedelju-dve, tako da posle takve seanse neko vreme ni ne pomišljamo na slične avanture. Nije obavezno, ali pasulj čuvamo u zamrzivaču. Dakle to je prvi sastojak.
Drugi nezaobilazni sasojak su pušenice. E, ovo koristim uglavnom iz kućne radinosti, pošto smo se milion puta opekli na kupovne stvari. Dakle evo kako to radimo.
Pošto to izvodimo u prostoriji koja se ne greje, iščekamo malo hladnije dane, jer leti 'oće muva da zapljuje meso. Kupimo sirove stvari – obavezno od Farkaša sa salaša - nešto slanine, dve šunke, malo kolenica i butkica i desetak kila soli. Važno je imati povelika korita u koje se sastojci metnu, pa se onda prekriju solju. So treba dobro utrljati u meso, gde se posebno pazi da so uđe u pregibe i oko kostiju. Tu sad nema posebne filozofije nego da se iščeka da so učini svoje. Jednom dnevno treba odliti vodu (meso ga ispušta) i utrljavati so(opet sa posebnom pažnjom oko kostiju). Trajanje soljenja zavisi od onoga što se soli. Slanina i kolenice nedelju-dve, a šunke i butkice barem četri nedelje. Mi pušimo i ćureće batkove, ali kod njih je dovoljno par dana u soli.
E, posle toga dolazi pušenje. Dakle, tu je važno pažljivo okačiti usoljeno meso. Mi imamo posebnu pušnicu, ali to se može i improvizovati – važno je obezbediti dobar cug. Pazite da vatra nikad ne bude direktno ispod mesa. Ono ispušta mast i lako se može desiti da plane i umesto pušenog mesa dobijete ugalj, ili ne daj bože spaljenu kuću. Najbolje drvo za to su bukva ili hrast, ali mi koristimo ono što imamo. Treba obezbediti par omanjih panjeva, takvih da stanu u ložište i desetak džakova pilotine (mi to obično džaba dobijemo u drvari).
Dakle, prvo raspalite vatru sa par cepanica, a onda metnete panj. Kada se panj zapali prigušite vatru pilotinom tako da ne gori nego se samo puši. Možete koristiti sneg ili vodu da prigušite vatru, ali ne preterujte. Pazite da žar iz pilotine pomalo viri negde u dnu, jer će se u protivnom vatra ugasiti. Redovno treba obilaziti vatru par puta dnevno i ne dozvoliti da se razvije plamen. Pravilo kod pušenja je da traje srazmerno veličini onoga što se puši. Slaninu i kolenice vadim za tri dana, a šunku pušim i po nedelju-dve.
Eto to bi bilo to. Posle toga ovo treba okačiti na neko prozračno mesto i ostaviti da se suši. Najbolje zimi.
Kuvanje pasulja sa ovakvim sastojcima je pesma!
Kao prvo – za pasulj ništa ne kupujem (izuzev začina). Isključivo koristim naš domaće ukuvan paradajz i pasulj iz sopstvene bašte. Svake godine ostavim deo za seme, tako da imam neku vrstu „perpetum mobile“ (eto ideje za priču).
To je neka šarena sorta koju je žena donela iz Kalifornije pre doobrih par godina kad je bila u poseti bratu. Ubijte me ako znam kako se zove. Mi ga jednostavno zovemo „pasulj“. Pošto od branja do kuvanja imamo sasvim dovoljno vremena za sortiranje lepo ga razdvojimo po veličini, pa metnemo u posebne kesice, otprilike za po jedno kuvanije. U našem slučaju to su uvek enormne količine, pa ga jedemo i po nedelju-dve, tako da posle takve seanse neko vreme ni ne pomišljamo na slične avanture. Nije obavezno, ali pasulj čuvamo u zamrzivaču. Dakle to je prvi sastojak.
Drugi nezaobilazni sasojak su pušenice. E, ovo koristim uglavnom iz kućne radinosti, pošto smo se milion puta opekli na kupovne stvari. Dakle evo kako to radimo.
Pošto to izvodimo u prostoriji koja se ne greje, iščekamo malo hladnije dane, jer leti 'oće muva da zapljuje meso. Kupimo sirove stvari – obavezno od Farkaša sa salaša - nešto slanine, dve šunke, malo kolenica i butkica i desetak kila soli. Važno je imati povelika korita u koje se sastojci metnu, pa se onda prekriju solju. So treba dobro utrljati u meso, gde se posebno pazi da so uđe u pregibe i oko kostiju. Tu sad nema posebne filozofije nego da se iščeka da so učini svoje. Jednom dnevno treba odliti vodu (meso ga ispušta) i utrljavati so(opet sa posebnom pažnjom oko kostiju). Trajanje soljenja zavisi od onoga što se soli. Slanina i kolenice nedelju-dve, a šunke i butkice barem četri nedelje. Mi pušimo i ćureće batkove, ali kod njih je dovoljno par dana u soli.
E, posle toga dolazi pušenje. Dakle, tu je važno pažljivo okačiti usoljeno meso. Mi imamo posebnu pušnicu, ali to se može i improvizovati – važno je obezbediti dobar cug. Pazite da vatra nikad ne bude direktno ispod mesa. Ono ispušta mast i lako se može desiti da plane i umesto pušenog mesa dobijete ugalj, ili ne daj bože spaljenu kuću. Najbolje drvo za to su bukva ili hrast, ali mi koristimo ono što imamo. Treba obezbediti par omanjih panjeva, takvih da stanu u ložište i desetak džakova pilotine (mi to obično džaba dobijemo u drvari).
Dakle, prvo raspalite vatru sa par cepanica, a onda metnete panj. Kada se panj zapali prigušite vatru pilotinom tako da ne gori nego se samo puši. Možete koristiti sneg ili vodu da prigušite vatru, ali ne preterujte. Pazite da žar iz pilotine pomalo viri negde u dnu, jer će se u protivnom vatra ugasiti. Redovno treba obilaziti vatru par puta dnevno i ne dozvoliti da se razvije plamen. Pravilo kod pušenja je da traje srazmerno veličini onoga što se puši. Slaninu i kolenice vadim za tri dana, a šunku pušim i po nedelju-dve.
Eto to bi bilo to. Posle toga ovo treba okačiti na neko prozračno mesto i ostaviti da se suši. Najbolje zimi.
Kuvanje pasulja sa ovakvim sastojcima je pesma!
Нема коментара:
Постави коментар