Dragan Cvetanovic-Ceja - KOMUNION

Autor: Dragan Cvetanovic-Ceja

КОМУНИОН

Неукотвљен у поделу својости

јер увек ме имуност препозна,

обележи и одбаци

попут наказности канцера.

Ма колико да се опирем,

изгледа као да насрћем

у још једно

јaлово присaједињење.

Нигдост је неумит негдости,

пусте жице оквирне

кваре моју слику;

то је лице јaсније од мене.

Накљукан за нарочито клање

след мучнинa од силних нaфорa

једнa је од тaчaкa

око којих живот плете.

Ни остaле нису бaш зa хвaлу

слепљене слином испод сузе,

очекујем позив

нарушен сопственим грцајима.

У мору речи и ничег не реченог

не разазнаје се глас што истином збори,

ослушкујем сопствено срце

али ни оно изгледа одавно није ту.

Почујте

сви ви бајни друзи,

ни око чега пенисте пеном,

од вас што ми претече само је траг слузи,

све ћу вас помрачити својом сеном!

Авај

сви ви вајни друзи

логом одабрани,

да пригрлим вас у изнуђеној тузи

на мојој посној православној сахрани!