REČI U VREMENU - Sedmo i osmo poglavlje

Iako je preko dana poslušna i korisna jahaća životinja, Ke therr se noću ponaša poput bangdol mladunčeta - mazi se i igra do iznemoglosti. Ne mogu zaboraviti šta je učinila za mene i pristajem na nestašluke. Vreme prolazi, i proleće prelazi u leto.

Sve slobodnije i u sve većem opsegu obilazimo drevne ruševine. Najopasniji su susreti sa rojevima razbesnelih insekata koji izleću iz potkrovlja ruševnih zdanja. Interesantno je da su male beštije od svih vrsta poreklom sa ove planete, zapravo po građi najsličniji našem narodu. Na nekoliko mesta otkrivamo ulaze u podzemne lagume, ali pri pokušaju da u jedan od njih uđemo, suočavamo se sa poplavom malih skičećih nemani, tako da odustajem od istraživanja misterioznih podzemnih zdanja.

Jesen, zima, proleće i leto se smenjuju, rekao bih spokojno. Ja odrastam. U blizini nema pripadnika moje vrste, što dovodi do neobičnog odnosa između mene i životinje. Igre sa Ke Therr prelaze iz nežnosti u prisnost i najzad poprimaju ne baš zanemarljiv erotski naboj.

U jednom od bezbrojnih dana, koje više ni ne brojim, nesvestan proticanja meseci ili godina, sred naselja se pojavi stado divljih Khaanoora. Nije bilo razloga da se izlažem opasnosti loveći tako socijalnu životinju kao što je khaanoor u tako velikom broju, pa izbegavam njihove poglede. Dešava se nešto neočekivano; Ke therr se otrže i pobeže sa stadom. Srce mi zastade - nikada je više neću videti - pomišljam. Plačem.

Osmo poglavlje

Ne znam ni sam kako preživljavam samoću u nedeljama koje slede. Apetita nemam, jedem tek reda radi, a i to malo iz zaliha, bez ikakve volje da izađem van objekta. Potom krećem ka jugu, sa namerom da pronađem sunarodnike, ali tek što malo odmakoh od naselja drevnog naroda, ugledah čopor bans taranata u daljini. Srećom oni nisu alarmirani mojom pojavom, pa uspevam neopaženo da se povučem. Ostajem u skloništu prepušten svojim mislima. Sve češće mi pada na pamet da su priče mog oca pominjale razmažene stanovnike gradova koji se nisu striktno pridržavali tehnološkog embarga. Sve me više misao mi obuzima uverenje da je užas sa zvezda stigao privučen obesnim i lakomislenim ponašanjem gradlija.

***

Andarell drugim očima posmatra zaprežne životinje koje armija koristi. Počinje u pitomim marvinskim očima da zapaža inteligenciju i prestaje da se služi zapregom. Radije tabana po kratkim razdaljinama koje, tokom svojih aktivnosti, mora prevaliti.