Još malo o Znaku Sagite 20

Izvor: Forum Znaka Sagite 

Autor: D.R.F.

Knjiga je prevara.

Spolja izgleda tanko, unutra - nema kraja.

Alef je Diznilend za Znak Sagite.

Ivana Milakovic - Agrona

Kratko i efikasno. Nekad su napolju izlazile zbirke ovakvih prica.

Problem je što samo u ovoj zbirci znamo zadatak i ovo je odgovor: Iskali ste, avo vam ga.

Boban Kneževic - Fiona

Ideja o najvi sudbine dobra, realizacija rutinska. So prici bi dala dodatna unutrašnja preživljavanja - od radosti devojackog sna, frke od blama od nekog što se sprda ili te skrivene kamere i ozbiljnije sludenosti pri kraju. Sve je to po mali pasus.

I pisac imena bi trebalo da ima neku osobenost; u izgledu ili nacinu kretanja/održavanju ravnoteže.

Mladac obecava.

Miodrag Milovanovic - Navenka

Eto, Mica je uradio dobar posao sa grafitopiscem; dao je i tu so Navenki.

Zdrava ideja o ocuvanju deteta možda zaslužuje luda rešenja. Recimo, umesto praga, katranisati Kurta. Posuti perjem. Izgnati na minus.

A žanrovski zacin bio bi da na pragu kroz crno izbija teško vidljivo "Navenka"; unutra Kurtov demon pati i njišti ko Damljanov Zelenko.

Lepo je što je stanica ta (valjao bi neki poster ili bilbord) a ne bilo koja.

Vladimir Bjelajac - Tefter

Dobar je deo sa imenovanjem; možda bi ga valjalompojacati muzikom, žurkom koja se otela kontroli ili, ne bilo primenjeno, opijatima.

Da bi završnica bolje radila, vec u delu o trudu i poslu valjalo bi imati naznake imesudbine - kolege je koriste kao podsetnik za sastanke...

Citanje ljudi nije nejasno, ali bih ga pojacao i dao malo težine mestu dogadaja i/ili vremenu . sve se pojacava...

Milena Ilic - Guliverovo putovanje u zemlju cuda

Dobra zeza, traži pojašnjenje: zašto ljudi ne jedu ljude koji se mrdaju, a junak se sladi. A nije covek.

Glupost nije dovoljan razlog; najmanje Blekvud Marš nije glup i junak bi mogao da razmisli o pocetku jednog dugog prijateljstva.

U zadnjem pasusu suvišna je druga i duga recenica.

Jeste junak književni lik, ali trpi li što je tako pisan ili što beše lepo glavni biti dok ga nisu procitali.

Sandra Maksimovic - Gete je kriv za sve

Uvodni pasus dobar - za drugi tom sage o Milunu. Za ovu pricu, voleo bih da znam zašto se povampirio. Zbog propusta pri upokojavanju možda? Nekog greha, kletve, ujeda?

Doprinelo bi i Milunovo privremeno neshvatanje šta je, razocaranost, pa korišcenje pogodnosti.

Treci deo je dosta dobar i socan, ali: triput sam proveravao numeraciju tražeci cetvrti.

U redu, nema ga... Onda, zadnji pasus može biti kraj (zasluženi?), ali visi par stvari.

Vozi racun: seljaci ne ostaju predugo van domacinstava i uvek se nade neki koji zna...

Dejan Filipovic - C2H5OH

Dijalozi su za humoresku, verovatno je u pitanju humoreska, ali nije me nasmejala.

Mislim da bi sa par poteza radila posao i za nekretnine moje kilometraže.

Naslucujem ili se nadam da okupacije nije samo zbog GMO ili EU standarda; jedan pasus bi to pokazao. Ako jeste, mnogo je.

Cini mi se da bi titranje GMO šljiva mudara bilo primerenija kazna od smrti, a napad (posle gradacije kurcenja) bi mogao biti taj humor.

Urednicki nesredena.

Sandra Maksimovic - Na smrt, molicu

U smirenijem tonu, nako kul, i sa par mamaca za "ucene" citaoce, moglabi biti cenjena pripovetka glavnog toka.

Željno sam ocekivao rasplet i razocarao se kad je obznanjeno da je to sve gruba šala sa seoskom budalom.

Što bi Zoran Ž. rekao, imamo oneobicavanje obicnoga, ali gde je uobicavanje neobicnog. Ili tako nekako.

Setio sam se! A zacudnost?

Srdan Damjanovic - Krš

Ubedljivo pisano, od procitanih do sad najviše me kupila. Ipak, izmakao mi je taj pomak izvan ovoga; doživljavam je kao dobru savremenu prozu.

Ta zacudnost nije nužna u svoj književnosti; ovde jeste.

Milena Ilic - Cuti tiše

I ova ima istu "slabost": dobro pisanje, cenjeno po nekim rukavcima glavnog toka i tanku potku neobicnog.

Život posle smrt jeste tabu u nekim književnim kružocima, tema za izbegavanje; ovde nije, ali nije ni dovoljno.

Likovi me nisu vezali, zamena premalo daje.

Ivica Milaric - Kljucna razlika

Zanimljivo i dobrocudno, iako satira u principu. (ne znaci da satira ne može biti dobrocudna, vec da je to u savremenoj satiri retko.)

Naivni i zbunjeni telepata ne postoji; on zna ko je ko u transferu i šta misli, šta je patnja i, možda, kud sve to vodi.

Mogao si ga iskoristiti kao protivtežu pohlepnim farmerima - imaš tu štofa za komicne scene koliko hoceš; imaš tu štofa i za ukus pelina...

Stevan Šarcevic - Isto popodne isti dan

Da si obrnuo prva dva pasusa, pocetak bi bolje radio.

Ako su seljaki genocidirali, znaju; teško da bi se žurka pravila u istom kraju.

Pricu bi znacajno podiglo da, sem devojacke rešenoszi, ima još nekih razloga preobražaja. Posledica ljubavnog ugriza, možda. Tada bi Mirjana drugacije putovala do Zborišta, drugacije osecala prirodu, ljude...

Ovako, ostavio si taj filing buducnosti, koja je nenapisana.

Uostalom, ja bih pricu poceo tamo gde vecina završi.

Predrag Stražmešter - Crvendac

Odlican uvod!

Dopada mi se. I ovako, i kao moguci uvod u dužu pricu o sili u doba tranzicije, sve sa upadima rodbine i kad treba, i kad ne treba.

Radmilo Andelkovic - Dadilja

Ideja dobra, naslov odmaže.

Matica, možda?

To bi ti dalo i dobar alibi - od tudinskih matica radaju se radilice i ratnici, ne nove matice.

"Zapošljavanje" bi moralo biti jedinstven dogadaj, neponovljiv, potraga duga.

Malo me brine razvoj te vrste pre osvajanja - jesu li imali drugih vrsta kuci?

Imam još potpitanja, ali su za pricu ove dužine besmislena.

Dacko - Premeštaj

Malo mije. Da je ubijeni klinac, sve kao naivan i dobar, prikupljao sve koji su doprineli njegovoj smrti

(i prethodnim patnjama), pa zdimio na to dobro mesto, bilo bi mi jače.

Opet, kao posveta jednoj dušici, ima smisla u poretku stvari.

Sava Petronić - Learza

Dobro pisano; uvod daje dovoljno razloga da se izdrži bar još malo.

Dobra i ljudski razumljiva postavka o gaboru koji uništava sve lepo; šta će mu gospodar? Je li još ružniji i grđi? Time umanjuješ značaj kepeca, svodiš ga na službenika i sve ode tamo gde ne kisne.

Zajeb bi bio da se kepec vrati u svoj skromni dom i, možda, od kukute, čička i boce uredio je vrt tako da sve te "ružne" biljke imaju sklad, lepotu... Da ne zna kako iz ružnih predmeta u kući izvire usaglašenost, težnja ka lepom.

Pa da shvati.

Dragana Matović - Sva njena deca odlaze u suton

Prvi pasus bi bolje radio na trećem mestu.

Kad sam odmakao dalje, vidim da je stilski fazon... Pa povlačim.

Prilično dobro pisano, priča drži vodu; sad, problem prgavih je neprihvatljivost samoupokojenija ako bar 50 ne putuje s njima... Ima rečenica koje bi valjalo zameniti; dobro, ima ih kod svih. Sitni primer: što bi iko osećao da mu sunce nemilosrdno prži potiljak. Ubi, progore, prokuva mozak... I nije nemilosrdno. Sunce je takvo. To je sitnica koja prolazi, ima ih kod svih, ali, ko se seti pa to malo utegne, priča dobija polet.

Srđan Damjanović - Snajperista

Dopada mi se brojanje; nažalost, sused sa Slanuše je postao takav numerolog. Vrlo pristojan dijalog i atmosfera u tom mikrosvetu; da se i naraciju puknuo u taj zonfa, ne bi bilo zapinjanja.

Ali: daj začudnost.

Iz do sad pročitanog, imam utisak da se dobar deo ustručava od zalaska iza zavese ili su otmeni posetioci sirotinjskih četvrti.

Predrag Stražmešter - Viline vode

I ovde bih pretumbao pasuse na početku. Voleo bih da si počeo:

U pustinji ćeš živeti, bez vode, da joj se žubor ne nasluti, bilo mi je mantra otkad sam zanat ispekao.

Dobra postavka, ide uz manja zapinjanja koja je lako rešiti.

Boris Mišic - Ðavolji mozaik

I pored dilema Uzvišenog bica, sve se lako dešava; vukao si ka završnici, o Zemlji igrački i pitanju jesu li ljudi zaslužili obnovu.

Problem sa davolima je valjalo rešiti drugacije, verovatno složenije; naime, svima dobronamernima je poznato da đavoli drže rec i poštuju ugovor - na tome im se biznis održava; da bi došlo do navlake superiornog bića, potrebna je velika igra i puno sitnih slova.

Šta dobijaju Ðavoli uništenjem kad ucena nije uspela?

Zašto je Bice bilo navučeno na mozaik i pokušavalo da pati, kad ga ima u sebi?

Ljudi koje si đavoli ispelverili imaju demonsko; zašto bi to imali ljudi stvoreni od Superiornog bica i Dobrogradnje.inc?

Dragan Cvetanovic - Jao! Gle! Covek na Mesecu

Svakom po malo zlata je mnogo tereta.

Kako sam shvatio, u ovoj priči svi pokušaji prodora u svemir završavaju na istom mestu i smrću. Mnogo je.

Ima određenih poteškoća kad mrtav čovek pripoveda (prvo lice mtrvine). Može, ali ovde malo je.

Opet, na cerekanje mapetovaca, moram reći da bih počeo od kraja ove priče.

Odnos sa majkom i ocem značio bi nešto da se u njemu krije uzrok junakovih dela na vrhuncu događaja; ako se krije, dobro se krije.

I još malo: za pisanje u prvom licu previše unapred dosegnutih definicija i konstatacija, premalo proisteklih iz situacija u kojima se nalazi.

Dragan Jovanov - Prevrat

Lep je ovaj revulucinarni prejeb i neka vrsta pravde. Još bolje bi bilo da je je Milastin bio mušterija u svakoj fazi . i kao dete i kao mužik.

Ali - uglavnom si prepričavao razvoj događaja, i to prilično istim tonom. Jeste prostor mali, ali više scena, više promena tona i ritma.

Dragana Matović - Peron broj tri

Ovaj put sam pročitao i zadatak, mada se na Skaopove tvrdnje tog tipa ne oslanjam previše.

Ako sam dobro shvatio, tvoj junak je decenijama svakog dana mogao da bira između apokalipse i propasti, pa nije; čekao je onu pravu i bolji svet.

Nije to loše.

Imaš lepih rečenica, ali i onih kojima je cilj da izgledaju kao lepe. Ove druge zaboravi. Ima nekoliko sitnica koje bi, čini mi se, popravile umjetnički dojam. Umesto, na primer, "spretnim pokretima deteta" stavio bih "pokretima spretnog deteta", jer deca su trapava, sem izuzetaka. Na jutjubu su dokazi, u okolini i jači.

Miroslav Subašić Suba - Raspad

Nemoj "vrganj", već "neka gljiva", recimo bljuvara; kad je već gljiva, nije biljka.

Dobro postavljena i napisana scena, vrlo pristojni dijalozi.

Mala intervencija na kraju:

"Profesore, šta ćemo sad?"

"Ma, naspi po jednu... Dok traju zalihe ove zaboravke..."

Miloš Cvetković - Ljiga

Ajd jedna i o pravoj izdaji.

Mnogo mi je 1000 sagitaša, pardon, lutrijaša godišnje. Znam da je lakše odraditi izdaju u gužvi, ali je mnogo.

Koliko god da ima ljudi na stanici, dugoročni problem je u prilivu novih.

Voleo bih, ali to je stvar nakaradnog karaktera a ne književnosti, da Vanja pored izdaje smišlja kako da skenja Ljigu, bar u naznaci.

Solidno pisano, dijalozi bolji od uobičajenih. Mada, moćni ljudi izvan geta smatraju da su svi dijalozi u knjigama loši...

Silvija Petak-Stražmešter - Sestre

Zdravo ljubomorna sestra, umalo Pepeljuga, pretvara sestru u pužića ljubimca. Malo sam se ponadao kad se lepša seka sama neplanirano vratila iz jednog prethodno zadatog oblika, ali ništa - glatko teče rugobicin plan.

Moglo je tu malo da se zakuva, da se umesto puža sledeći put vrati nešto nepredviđeno, što Marika želi.

Kao mali pokušaj zadobijanja roditeljske ljubavi mogao je biti ženski fudbal.

Ima zgodnih ženskih pakosti.

Darko Sudžum - Gde je nestao gospodin Gobecki

Fin početak za fin svet, Miran i pisan po PS-u. Oni koji PS vole, neće ovo čitati; oni koji ovo vole tolerisaće pravilo službe.

Kovač u planinskoj varoši ne govori ovako. Otresi sa sebe srpske postmoderniste.

Postavku sam nekako ukapirao, kraj nisam. Dečak je zamenio Gobeckog iako nas je sve ubedio da je časlav u pravu.

U redu, ali koji dečak traži kojih petnaest godina? Da ne bih ispao trajno glup, pošalji mi na pp.

Mouchette - Drugi čovek na Mesecu

Uverljivo pisan SF. Siguran sam i da su cifre tačne.

Jedino, nema razloga da to ne bude misija na Mars; uveren čitalac bi pomislio i na sve mitove (ili istine) o lažiranju putovanja na Mesec; ovako, ne možeš nadmašiti sve što se o toj "prevari" napisalo. Promena kamenčine dala bi kredibilitet ovoj priči.

Milan Jovanović - Metuzalemova oporuka

Dobar uvod. Sasvim solidno pisana, ali... Imalo je dobrih priča o skoro besmrtnicima u kojima je pokrenuta i odgonetnuta gomila tema, od načina preživljavanja i "nevidljivosti", do pogodnosti koje dugovečnost pruža; u dosta njih je i ta patnja zbog dužine života, uglavnom kao faza.

Ovde imamo lika koji se profunjao kroz milenijum i u suton života dotiče nirvanusamadhisatori. Mslm, stvarno.

Manastir u toplijim krajevima bi bio bezbednije i bogougodnije mesto.

Mogao je bar da mušičari...

Darko Sudžum - Gambit na pariski način

Odlična priča, pisana dobro, na mahove izvrsno.

Opet mi nedostaje bar nešto od onog što piše na naslovnoj, iako od žanrova ne patim.

Ovde ne bih ništa rotirao, samo bih to nešto dodao.

Miloš Pavlović - Puž

Dobro pisano; obično mi smetaju tehnološki i pseudonaučni izrazi, ovde ne.

Možda, samo možda, uz nejasnu grižu savesti na kraju i nejasno sagledavanje novih mogućnosti.

Marko Skoknić - Dobra prodaja

Jaknuo bih uvod. Skoro svuda bih.

Nekako bih istumbao da na kraju pasusa stoji ime planete. Razlog ne znam baš.

Malo je nezgodno nositi tetovažu oka u opštoj kalakurnici. Recimo da ga je eksplozija razdrpala i otkrila tajni žig.

Dobra je dupla zabuna.

Saša Robnik - Larušovi zlatnici

Treća rečenica uvoda rasteruje. Da malo maznemo od Zelaznija:

Nijednu od misli koje mu se roje umom ne bih izveo na večeru.

Dosadih; sve je važno, početak je važno važan.

Sviđaju mi se zlatnici sa likovima žrtvi; mala referenca na Dantea i mestu u Paklu za kovače lažnog novca bi legla ko budali šamar.

Kazna je, ipak, blaga.

Mina D. Todorović - Sedmo dete

Kidanje rečenica privlači pažnju; retko to uspeva, tebi jeste.

Odlično pisano.

Pazi, sve si dosledno izvela, ali svet sazdan na mržnji ima ugrađen raspad.

Prvi Sašin čin na v.d. boga/nje jeste opet mržnja i voleo bih da si naznačila njeno htenja, u bilo kom pravcu.

Jevtopijevićka - Večito vraćanje nastavnog kadra

Pismeno, uredno; nedostaje mi živost Zbornice; kakvih tu likova ima! osveta loših đaka u fulu. Posebnost Cane i Slavice time bi dosegla nivo mitoloških bića.

Jasno mi je da su ovo etide; neizdrž i nestrašluk valjda moraju izbiti tu i tamo.

Stefan Kostadinović - Razgovor Dr Ditiramba i prof. Lamenta u limbu

Retko dobar dijalog. Naravno, ne slažem se sa većinom teza Ditiramba i Lamenta, ali priča se slaže.

Je li priča jača od mene? Postoji li ona kad (najzad) sklopim knjigu ili vrti, vrti... Nezaustavljivo.

Andrea Baskin - Nakaza

Vuše čula i nagona, manje racionalizacija.

Kako god nastao i šta god bio, junak je sad prirodna sila; a šta će prirodi misli, šta će joj premišljanja?

Sa krugom na kraju nešto mora da se desi. Ili ga raskini, ili nek poništi Osvetnika.

Stefan Kostadinović - O prirodi

Dok se vraćamo, lako nas je prepoznati izdaleka: ona uvek...

Bilo koju grupu je lako ugledati.

...nogama dopustili proizvoljno biranje pravca.

Nemoj, bar na početku. Recimo: noge bi nam odlandarale kud im se navije. Ili nešto bolje.

Treći pasus dobar - njime je trebalo početi.

Što dalje odmiče, sve je bolje. Ima odličnih deonica i uspešan beg od ljudskog.

Veronika Santo - Doba vatre

Iako na malom prostoru, budi uspomene na dela u kojima su stvarani novi svetovi, novi eko sistemi.

Ima celinu, a mogla bi biti i uvod u nešto.

Pisana je mirnim tonom; bez padova, bez skokova. To je, možda mana: za ovu dužinu, čin porođaja bi mogao biti spektakl elementala i bića - i onih što slave, i neprijateljskim.

Silvija Petak-Stražmešter - Repić

E, dobar uvod.

Vesela priča s tužnim i poučnim krajem.

Nemam nekih primedbi - šta si htela, uspešno si ispisala.

Pavle Teofilović - Duhovi golaći

Skepsana i Zanesko često dijalogizuju. U ovom razgovoru Zanesko objašnjava objašnjeno, da bi smo i mi to saznali.

Nije redak taj slučaj, ali nikad ne radi kako treba. Likovi ti onda liče na pilećemozgovce, što za složene spirite može biti problem.

Nije bilo nužde za ovoliko propovedanje reinkavolucije, malo si se izvadio na kraju.

Da skratio prvi deo i hrabro, kao Elison (čini mi se u priči Velika svemirska ševa) dao celu stranicu veselja čulnosti i sparivanja na svaki mogući način, začinio humorom, imao bi zajebantsku minijaturu koja bi se pamtila decenijama.

Ćurmilo Anđelković - Garba Kamagen

Dobra. Teško za probijanje, ali kad zazvuči, zazvuči.

Miljan Marković - Tamo gde je Magnes okačio sandale

Fino, ali suviše ujednačeno. Da si moć armade istako još više, i priča i kraj bi dobile na značaju.

I kad metalne kugle gaze drvene kugle, neću da prasci i cepanja budu kako ih ja čujem vidim i mirišem, već kako ti to daš.

Nekoliko priča ima sličan "problem"; shvatite da ne pripadate onima što bi da ne talasaju.

I, valjda završno: svaka čast svim umešanim. Ima ovo smisla.

Sve moje primedbe ne ruše priče, naprotiv - sve su za objavljivanje, neke uz male intervencije koje mnogo znače.

Mladen je uradio dobar posao sa koricom.

O Radioničarskim pričama, časopis Znaka Sagite, Br.20, 2013

Izvor: Forum Znak Sagite

Autor: ZStefanovic

Шта се дешава када аматере склоне књижевној фантастици (можда најтежој прозној дисциплини) подвргнуте захтевнијем, групном, методском уређивању? Да ли је резултат медиокритетски, на ивици објављивог? Шта бива и кад истом подвргнете професионалце и полупрофесионалце?

Једини начин да то сазнате је да уроните у социолошко-књижевни феномен: двадесети број главног српског часописа за фантастику „Знак Сагите“, који доноси 43 савремене приче настале на књижевној радионици истоименог форума.

Ко познаје неуротичност (или акутну психотичност) два главна жаришта српске фантастике -- друштва „Лазар Комарчић и самог форума „Знак Сагите“ можда ће имати предрасуде према овом темату. Међутим, сва предубеђења слободно могу бити одбачена, јер читање неће представљати мазохистичко пробијање кроз једва читљиву и грубу фановско-почетничку књижевност.

Напротив.

Приче су толико добро уређене да скоро не постоји драстичнији квалитативни јаз који би се могао запазити између професионалаца и аматера, старијих и млађих, мушког и женског писма... (Женско писмо је овде, иначе, скоро трећина прича и потпуно су исте снаге са мушким колегама, што се тек овако на гомили види. Ово је знак опште данашње зрелости наше фантастике, дакле, потпуно нова историјска фаза.)

Оно што је оштро различито јесу теме, жанрови, метажанрови, поетике, стилови, мисаоне основе, сензибилитети... Форма кратке приче је омогућила ово богатство на једном месту, али је и спречила да се неке новајлије погубе у комплекснијим структурама приповедања или да постану досадни.

На сву срећу, овде скоро да нема гњаваторског слипстрима, магичног реализма, постмодернизма, неуспешне авангарде и реалистичког хорора и сличних ужаса. Истини за вољу, очекивао сам можда више научне спекулације, јер смо у добу у којем наука буквално експлодира у дневним спознајама, и у којем је научна фантастика службена идеологија глобалне цивилизације. Међутим, у крајњем збиру, однос научноспекулативног и фантазијског је у збирци ипак испао пристојан.

Друга примедба је да се у новој књижевној генерацији скоро и не осећа да израста на средишњој традицији фантастике у Југоисточној Европи — српској. Има понегде фолклорне основе или нашег миљеа/тема, али код неких писаца, чак и кад се баве обрађиваним темама, види се неимање искуства читања Драгутина Илића, Милорада Павића, Славена Радовановића, сигнализма или круга писаца око „Лазара Комарчића“ / „Знака Сагите“ (осим код оних који су из баш тог круга овде приложили причу)...

Али све наведено не мора бити мана. Захваљујући споју солидне књижевне обдарености и зналачког уређивања, резултати у овој збирци неретко надвишују просек домаће књижевности у најизвиканијим издавачким кућама. Добили смо оплемењујућу летњу збирку, разна идејно-тематска освежења, много нових имена и један потпуно посебан збирни угао гледања на домаћу фантастику. Такође, могло би се рећи да је већина мени нових аутора потпуно спремна за дуже облике: новелете, новеле, па и романе.

Чекамо следећу збирку Радионичара.

Општа оцена: 4- или 3,5 (зависно од личних склоности и књижевног укуса)

БЕЛЕШКЕ О ПРИЧАМА

Утиске пишем као површни, добронамерни читалац, без претензије за објективношћу. За дубље сецирање нађите неког оспособљенијег и мање болећивог.

1 АГРОНА — Ивана Милаковић

Антиутопијска мини-минијатура у метроу. На трагу Судије Дреда. Ускоро ће бити чист реализам.

2 ФИОНА — Бобан Кнежевић

Опет мотив метроа и графита, али кроз страву и ужас. Кнежевић је још од почетка 1980-их био склон управо овом метажанровском и идејном кључу и то се огледа у његовим бројним причама. Очекивани панч-лајн на крају.

3 НАВЕНКА — Миодраг Миловановић

Опет мотив (московског) метроа и графита, али овог пута као фантазија (и можда футурофантастика). Трећа објављена прича истакнутог посленика српске фантастике, тренутно нерадог и да пише и да жирира. Густо, писмено и течно, делује као почетак доброг романа, мада ми је неки слој значења на крају измакао. На тренутке по атмосфери подсећа на ране књиге Лукјањенкове „Ноћне страже“, што је комплимент.

4 ТЕФТЕР — Владимир Бјелајац

Прича о девојци са необичним именом, варијација на задатак метро-графит. Почиње као хумореска, завршава се у мрачном бесу руље. Пристојно, читљиво.

5 ГУЛИВЕРОВО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉУ ЧУДА — Милена Илић

Канибалистичка хумореска, апсурд. Не знам зашто, али је ово један од мојих фаворита у збирци, можда због одличног краја. Има и Блејка и масу других референци.

6 ГЕТЕ ЈЕ КРИВ ЗА СВЕ — Сандра Максимовић

Вампирски љубавни троугао на селу. На трагу Љубиног вампирског циклуса, али је много опорије. Добро.

7 C2H5OH — Дејан Филиповић

Последњи отпор Новом англошвапском поретку у једном србијанском селу. Симпатична хумореска са мушким Телмом и Луиз /Тиосавом и Живорадом/.

8 НА СМРТ, МОЛИЋУ! — Сандра Максимовић

Иронична фантазмагорија у неком средњоевропском селу у прошлости. Није моја врста штива, али је психолошки убедљиво.

9 КРШ — Срђан Дамјановић

Београдска прича о данашњој омладини и српском рулету. Два гласа, три лика. Згодно. Није фантастика или сам ја нешто пропустио.

10 ЋУТИ, ТИШЕ — Милена Илић

Прича о лечењу господина Зарића и измени свести са цимером. Због Гуливера сам већ утефтерио име Милене Илић, што и вама желим.

11 КЉУЧНА РАЗЛИКА — Ивица Миларић

Футурофантастична хумореска о томе како ћемо узгајати прасад. Морбидно и солидно.

12 ПРЕМЕШТАЈ — Дацко

Крајње дирљива прича страве и ужаса о сеоском дечку. Написано на неком хибридном србијанском дијалекту. Једна од најпамтљивијих прича у целом броју. Аутор је застао баш тамо где треба.

13 ИСТОГ ДАНА, ИСТО ПОПОДНЕ — Стеван Шарчевић

Прича о Мирјани и усуду који стиже са чергарима. Мотив који подсећа на приче 19. века. Пристојно, расписано.

14 ЦРВЕНДАЋ — Предраг Страшмештер

Хумореска о две генерације савремених вештица. Симпатично, живописно, има основа за коришћење овог света у даљем циклусу или роману.

15 ДАДИЉА — Радмило Анђелковић

Чиста научна фантастика (освежење!), биолошка антиутопија. Бард је по обичају свој посао обавио солидно, али је мени нешто зафалило у панчлајну. Нисам још начисто шта.

16 ЛЕАРЗА — Сава Петровић

Футурофантастични „вестерн“ о одстрељивачу и његовој будућој наследници, са моралном поуком за љубитеље хорора. Солидно.

17 ЊЕНА ДЕЦА ОДЛАЗЕ У СУТОН — Драгана Матовић

Етида по свим канонским правилима времепловног мотива. Прича у приступу има нешто од Лазовићевог метода и стила. Пиши даље.

18 СНАЈПЕРИСТА — Срђан Дамјановић

Психотични убица опседнут бројевима завршава у затвору. Одлично исприповедано (иако објављено без коректуре). Мада није фантастика, ово је једна од прича које ћу најдуже памтити из овог броја, можда због језгровитости израза и због избегавања књижевних кићења. Вапи да буде део романа.

19 ВИЛИНЕ ВОДЕ — Предраг Страшмештер

Средњовековна фантазијска прича о два поколења владара и вечној клетви између родитеља и деце. Добар лапот у књижевном смислу.

20 ЂАВОЉИ МОЗАИК — Борис Мишић

Научна фантастика укрштена са јудео-хришћанском митологијом (већ други случај скорије, ако рачунамо и „Тај необичан дан“ Предрага Вукадиновића). Мени лично је пријало у идејном смислу, има нечег узвишено песничког — мада је стално било на ризичној ивици због велике космолошке амбиције у избору теме.

21 ЈАО! ГЛЕ! ЧОВЕК На МЕСЕЦУ! — Драган Цветановић

Прича о космонауту - на прелому научне фантастике у фантазију, да би се завршила малтене религијски. Ипак, за читаоца је убедљиво у исходу.

22 ПРЕВРАТ — Драган Јованов

Солидна научнофантастична сатира – производња деце и обарање гинекократије. Ако, ваља се... Да се и ми (мушкарци) осетимо као мушкарци.

23 ПЕРОН БР. 3 — Драгана Матовић

Човек, перон, жене. Измиче ми где је овде права фантастика, али показује да је Д. савладала занат писања, па може да се баци на савлађивање дужих форми и заната приповедања. Писмено, добра атмосфера, али за мој укус недостаје слој више или панчлајн.

24 РАСПАД — Миодраг Субашић

Хумореска, научна фантазија са шмеком словенског сабожја и епске фантастике. Згодно, освежавајуће. На пати од клишеа словенског неопаганизма, нити свемирске опере. Можда добар свет за даље развијање.

25 ЉИГА — Милош Цветковић

Брачна мелодрама у свемирској колонији, малтене инверзни мотив Солариса. Расписано, права научна фантастика. Може се дискутовати о уверљивости Вањиног приступа опстајању.

26 СЕСТРЕ — Силвија Петак-Стражмештер

Ауторка са лакоћом и убедљиво приповеда о две сестре, само сам ја негде изгубио логичку нит у односу према љигавку. Али функционише и овако, даје довољно сатисфакције.

27 ГДЕ ЈЕ НЕСТАО ГОСПОДИН ГОБЕЦКИ — Дарко Суџум

Прича о часовничару који „намешта“ време. Има ту нечег дискретно павићевског, али само у неком далеком концепту, не у стилу и језику. Све је свом месту, али, као и претходна прича, и крај ове делује да логички може имати више тумачења. Или сам ја мало пукао.

28 Други човек на Месецу — Моуцхетте

Алтернативна (или скривена?) историја, научна фантастика. Минијатура-освежење о теми из наслова. Мени је баш-баш добро легло и због мотива и због начина извођења. Штета што је под псеудонимом.

29 МЕТУЗАЛЕМОВА ОПОРУКА — Милан Јовановић

Варирање мотива тегобне дуговечности, али кроз психолошке процесе и јак лирски и филозофски набој на крају. Понешто очекивано, али је добро и довољно разрађено.

30 ГАМБИТ НА ПАРИСКИ НАЧИН — Дарко Суџум

Париз 18. века, друштвено подземље, благи дах езотеријског. Партија животног шаха двојице људи са супротних страна закона. Уверљиво.

31 ПУЖ — Милош Павловић

Одлична прича о будућности реклама. Футурофантастика, егзобиологија, одмерена иронија. Све је разрађено како треба. И овог писца читаћемо ваљда и надаље.

32 ДОБРА ПРОДАЈА — Марко Скокнић

Симоријан, планета-вукојебина, и тајанствени „вађет“ који управља трансформерсима. Права научна фантастика, са свим школским обртима. Добро у свом жанру.

33 ЛАРУШЕВИ ЗЛАТНИЦИ — Саша Робник

Алхемичарска фаустовска прича у паралелном свемиру. Писац такође зрео за новелу или роман, а и цео свој свет убедљиво конструише. Појава Белијала и Гаврила лично у судском процесу је можда трунку превише, али да не цепидлачимо. Добро је ово.

34 СЕДМО ДЕТЕ — Мина Тодоровић

Прича о Саши која је „то“ — ни „она“, ни „он“. Трансгендер мономит, буквално. Због митске форме ризично за стилску обраду, али овде ферцера. Има нешто од дискретне моралне двосмислености Марије Семјонове. Мина, пиши даље.

35 ВЕЧИТО ВРАЋАЊЕ НАСТАВНОГ КАДРА — Јевтропијевићка

Супертечно, занимљиво. Духовита прича о перпетуум мобилу (и бонус: о школском систему). И Јевтра је зрела за роман. По мом укусу завршна поента је могла бити више фипинска, луђа, али то је ствар укуса и темперамента.

36 РАЗГОВОР ДР ДИТИРАМБА И ПРОФ. ЛАМЕНТА У ЛИМБУ — Стефан Костадиновић

Прича тече као философско-метафизички дијалог о крупним питањима, да би у завршници добила и добар драмски, оспољен облик. Фино штиво, освежавајуће за часопис фантастике.

37 НАКАЗА — Андреа Баскин

Мутирани сој након Великог помрачења, описан од стране најопаснијег међу њима. Добро је ово, мада – као и у случају „Љиге“ Цветковића – ја лично бих ставио двоструки панчлајн.

38 О ПРИРОДИ РИБА — Стефан Костадиновић

Пишчев таленат смо могли наслутити још у филозофском дијалогу у Лимбу, а овде је потпуно разрађен и демонстриран на свим нивоима. Има лепих језичких иновација и књижевне „фрактализације“, која расте до врхунца. Примедба је да би јаснија почетна премиса о њих троје олакшала читаоцу ход по свим слојевима приче.

39 ДОБА ВАТРЕ — Вероника Санто

Егзобиолошки есеј о размножавању, практично мелодрама. Има нечег дубље лемовског, као и код Миљана Марковића. Списатељица увек даје мирни узвишени тон где год се појављује, тако да ћу се можда вратити старијим или непрочитаним стварима.

40 ТАМО ГДЕ ЈЕ МАГНЕС ОКАЧИО САНДАЛЕ — Миљан Марковић

Тринаест металних кугли кренуло на пут, једна пала с пута, остатак био љут. Мени је ово одлично, има трипозности неживог света као код С. Лема.

41 РЕПИЋ — Силвија Петак-Стражмештер

Наизглед безазлено испричана прича о анимистичким ентитетима. Слично оној Стејплдоновој о музици, само лепршавије. Анимизам Семјонове налазимо и код других књижевница. Угодно за читање.

42 ДУХОВИ ГОЛАЋИ — Павле Теофиловић

Прича о спиритосфери, која се развија као благо иронична и филозофска мелодрама о духовном назадовању, да би се завршила као хумореска и сатира на неизречени главни мотив човечанства. Добро. Свидело би се Илићу и Комарчићу, верујем.

43 ГАРБА КАМАГЕН — Радмило Анђелковић

Једна од најбољих прича у броју, изванредна показна вежба како да се најстарији мотив туђинске свести која нам стиже (овде из океана) представи на нов начин. Кренувши од измишљеног хибрида српско-струмичко-разних језика и његовим „развојем“ кроз приповедање, писац показује еволуцију свести кроз сам процес, без описивања. Све је у причи на свом месту, вуче да се више пута чита и да се укапира шта је кувар у ствари закувао.

Promotivna kampanja gospođice Kakoseonozvaše

Boban

Malopre dobijem crno na belo dokaze o tome da naš uvaženi Stipan i ovaj nadobudni mladunac Lavanich (Lazar Janić) zajedno pišu roman i kače kojekude delove toga, ali koncept i mnoge fore su "preuzeli" od Lejle Samaraj, koja je naivno svojevremeno poslala rukopis Stipanu, očekujući pomoć i podršku oko sređivanja. Kako su se u međuvremenu posvađali, Stipan smatra da je ovo dobar način osvete.
Ili je možda pravo pitanje od koga sve, kako i gde "pozajmljuje" ideje za svoje priče.
Zaista bedno, jadno i ispod svakog nivoa

Kunac

Dokazi?

Boban

Dokazi će da budu postavljeni kada vidim šta dečarci imaju da kažu. Možda će odmah da priznaju, pa će i presuda biti blaža.
Postoji njen rukopis koji je star tri godine i koji je ona neoprezno podelila na previše adresa i postoji ovaj zajednički roman u nastajanju koji se obilato reklamira na sve strane gde su mnogi detalji praktično identični.
Druga je priča, ali su preuzete cake i dosetke.
Ne vrujem da bi se to dobilo na sudu, čak ni u USA, ali zato ćemo ih izvrnuti moralnom ruglu jer je očigledno da je nekoliko stvari "pokupljeno".

Evo šta je autorka napisala na fejsu:

Leila Samarrai
sumnjam da mi je neko pokrao ideju za Rim. Roman je već na putu objavljivanja, tj biće na sajmu knjiga, a moj serijal je na pdf-u koji je uklonjen s neta. mnogi znaju za Rim, mnogobrojni svedoci koji su čitali "Bila jednom jedna republika" i ako bude bilo problema, da li neko od vas svedočiti da sam ja pisala isti (roman) još 2010? ja jesam bila neoprezna što sam izbacivala delove romana na net, ali mislim da ne treba da budem pokradena. ne mogu da kažem o kojem se romanu radi dok ne skupim sve činjenice. ovde nema Institucije za zaštitu intelektualne svojine, osim na papiru, ali krađe ideja su učestale i tu nema nikakve kontrole. Zamolila bih vlasnika Mreže kreativnih ljudi da postavi moj pdf 1. deo serijala koji je objavljen ponovo na internet, da bude dostupan svačijem oku. Hvala.

scallop

Koješta. Pući ću od smeha. Bože, Boban o intelektualnoj svojini Lejle Samaraj!   Gospođica fura gerilla marketing sa svojom PR, a Boban naseda jer nije čitao ni jedno ni drugo. Odgovorno kažem da ideje Layanicha potiču još od Keplera, kako bi to Libeat napisala, odnosno da su kliše o vremenskim putovanjima kako to mali Đokica zamišlja. Ako je pokrao Lejlu, onda je pokrao i sve bioskope B kategorije sa istom temom. Time se postavlja i pitanje koga je pokrala Lejla Samaraj.

Stipan

E Scallope, ako je tako, onda se izjasni: Krade li Stipan od Leile ili Boban štiti svoje pulene?

scallop

Ako baš insistiraš, Stipane, na delu je provokacija u režiji PR gospođice Samaraj. A ti si rođen da se u takva sranja uvališ. 

Stipan

Mala me mrzi i od nje sam nešto slično i očekivao, ali ne i od Bobana.

Boban

Pazi sad, jedan nije ni pogledao rukopis, a drugi ga nikada nije ni dobio, ali odgovorno tvrde da nema nikakve sličnosti.
A kao dokaz treba da čitamo hiljade strana njihovog palamuđenja.

Svojevremeno sam radio pripremu za štampu knjige "Smisao sličnosti u književnosti" gde je čovek na 600 strana razglabao o namernim i nenamernim preuzimanjima motiva i razrešenja u pisanju.
Nije to ništa posebno nelegalno i vrlo je teško za dokazivanje. Samo je jadno i nemaštovito.

Stipan

Ajde Bobane, uporedi sad lepo dva rukopisa i ponovi još jednom da sam ukrao bilo šta od tvog pulena.

Boban

Sad pošto sam pogledao celu dokumentaciju predistorije odnosa Lejle i ovog dvojca, biram dve stvari: prvo, neću do te mere iznositi tuđ prljav veš u javnost i drugo, jedva čekam da budem tužen uz traženu odštetu od 10 miliona dinara.
Što se tiče eventualnog plagijatorstva, postoje neke dodirne tačke u odsevima ali to može da se brani kao normalna posledica komunikacije koja je tada postojala među njima.
Sličnost u nekim uporištima jeste prisutna i sasvim je sigurno da je Stipan preuzeo te ideje od Lejle, ali niko ništa ne može da uradi oko toga.

Svojevremeno sam putovao autobusom za Novi Sad sa Slobodanom Ćurčićem i ispričao mu jednu svoju ideju za SF roman. Nekoliko meseci kasnije Dnevnik je objavio njegov roman sa praktično identičnim konceptom.
Jebiga... 

Ghoul

drugim rečima, zaleteo si se, kenjao napamet, optuživao i vređao bez osnove, a sad - nema veze, šalili smo se, šta nam ko može... 

i tako odoše i poslednje krpice tvog kredebiliteta...

Stipan

A kako možeš biti siguran da Leila nije preuzela ideje od Stipana?

ZS 20 u Kruševcu - fotke

Kruševac, 15.05. 2013 A.D.

I tako je u najboljem redu prošla i ta promocija "Znaka Sagite 20"...

Boban Knežević i Radmilo Anđelković.

I prisutni na promociji...

Setite se Kruševca!

Bliži se Kruševačka promocija „Znaka Sagite br.20“, u Beloj sali Doma Omladine 15. maja u 18h. Vreme da se spremate, pa put pod noge!

              Domaćini promocije, Sandra Maksimović i Miljan Marković , vredno se pripremaju za nastup.

...

                      Ali jao!!! Posle ove fotke sam se zapitao da li će oboje prisustvovati promociji...

                  ...Međutim, oboje su se pojavili u „Šarengradu“ povodom promocije, pa mi je laknulo...

PROMOCIJE “ZNAKA SAGITE” BR.20

 Posle sinoćne promocije “Znaka Sagite” 20 sa 43 odabrane priče iz prve godine književne radionice foruma „Znak Sagite“, na redu je promocija u Kruševcu, i to u Beloj sali Doma Omladine 15. maja u 18h.

  Na Kruševačkoij tribini prisustvovaće izdavač Boban Knežević i Radmilo Anđelković, a organizatori promocije u Kruševcu su Sandra Maksimović i Miljan Marković

  Očekuje se da na tribini tog dana budu prisutni i neki od urednika Znaka Sagite 20, kao i pisci, prijatelji i ljubitelji fantastike i horora iz Šumadije.

  Radionica ZS okuplja brojnu i šaroliku skupinu autora iz Srbije i okruženja, koji svakog meseca već više od dve godine pišu kratke priče na teme koje zadaje pisac, urednik i izdavač Boban Knežević.

  Na Beogradskoj promociji se osvrnulo na koncept i evoluciju književne radionice u širem ili užem krugu "Lazara Komarčića" i "Znaka Sagite".

Zbirka radova sa radionice se ponudila kao podstrek / presek stanja. Istaknute su muke forumske komunikacije i teškoća grupnog rada sa autorima, kojima je neophodan individualan pristup, ali i stav da nešto u postavci mora da se menja.

Zbirka je okarakterisana kao vrlo šarolika, heterogena i neujednačena, što za toliku količinu autora i priča nije nikakavo čudo. Ponovo je istaknut blagotvorni uticaj uredničkog rada na kvalitet priča.

Spisak priča i autora:


I Januar
1. Angel 011 (Ivana Milaković) – Agrona
2. Boban (Boban Knežević) – Fiona
3. Mića (Mića Milovanović) – Navenka
4. Perin (Vladimir Bjelajac) – Tefter
II Februar
5. Mims (Milena Ilić) – Guliverovo putovanje u zemlju čuda
6. Kaa (Sandra Maksimović) – Gete je kriv za sve
7. Hiperhik (Dejan Filipović) – C2H5OH
III Mart
8. Kaa (Sandra Maksimović) – Na smrt, moliću!
9. SuperSynthetic (Srđan Damjanović) – Krš
IV April
10. Mims (Milena Ilić) – Ćuti, tiše
11. Ivica (Ivica Milarić) – Ključna razlika
12. Dacko () – Premeštaj
13. Stipan (Stevan Šarčević) – Istog dana, isto popodne
14. Steva Lazin Ljuštikin (Predrag Stražmester) – Crvendać
15. Scallop (Radmilo Anđelković) – Dadilja
V Maj
16. Savajat Erp (Sava Petronijević) – LearzA
17. D. (Dragana Matović) – Njena deca odlaze u suton
18. SuperSynthetic (Srđan Damjanović) – Snajperista
19. Steva Lazin Ljuštikin (Predrag Stražmester) – Viline vode
VI Juni
20. Anomander Reik (Boris Mišić) – Đavolji mozaik
21. Mandragora Dragon (Dragan Cvetanović) – Jao! Gle! Čovek na Mesecu!
22. Boki 77 (Dragan Jovanov) – Prevrat
VII Juli
23. D. (Dragana Matović) – Peron br.3
24. Suba (Miodrag Subašić – Suba) – Raspad
VIII Avgust
25. Milosh (Miloš Cvetković) – Ljiga
26. Plut (Silvija Petak-Stražmester) – Sestre
IX Septembar
27. Hrundi (Darko Sudžum) – Gde je nestao gospodin Gobecki
31 Mindfreeze (Miloš Pavlović) – Puž
32 Sinlen (Marko Skoknić) – Dobra prodaja
XI Novembar
33 Džek svih zanata (Saša Robnik) – Laruševi zlatnici
34 Midoto (Mina D. Todorović) – Sedmo dete
35 Jevtropijevićka (Tijana Tropin) – Večito vraćanje nastavnog kadra
36 Vimen (Stefan Kostadinović) – Dr. Lament i prof. Ditiramb
XII Decembar
37 ND Zodiak (Andrea Baskin) – Nakaza
38 Vimen (Stefan Kostadinović) – O prirodi riba
39 Veronika Santo () – Doba vatre
40 Miljan Marković () – Tamo gde je Magnes okačio sandale
41 Plut (Silvija Petak-Stražmester) – Repić
42 Loni (Pavle Teofilović) – Duhovi golaći
43 Scallop (Radmilo Anđelković) – Garba kamagen

Jedno viđenje mojeg pisanja

Autor: Radmilo Anđelković

   Prečesto smo se suočavali sa Stipanovim pisanjem i mišljenja su krajnje različita. Uprkos kritikama on je uspeo, tamo i ovamo, da bude prisutan u sigurno preko dvadeset štampanih i online zbirki proze i poezije. Pošto se to ne može zanemariti, hajde da pokušam da sve to sumiram, koliko god ja to umeo.

   Budući da je neopredeljen između poezije i proze, Stipanova proza je opterećena njegovim viđenjem poetike, što čitaoci, uglavnom, vide kao patetiku i preteranu upotrebu prideva. Odgovorno tvrdim da je Stipan, vremenom, značajno suzio upotrebu prideva, ali, ono što je preostalo, sad bode oči svojim intenzitetom. Preteški su Stipanovi pridevi, pokatkad.

   Povučen ko zna kojim razlozima, a moje sumnje bolje da ne iznosim, Stipan je svoju poetiku sklon da predstavlja rečenicama kod kojih se glagol vuče kao rep. To ni pas s maslom ne bi kusao, da ne govorim o prosečno nadarenom čitaocu. Kad se oslobodi i te loše stečene navike, moguće je da ćemo Stipana dobiti u nekom konačno prihvatljivom obliku.

   Kad sam već lanuo o sumnjama, Stipan je sklon mimikriji. Nešto što bude zapaženo u nečijem ispisu postaje deo njegovog spisateljskog alata. Tu bismo mogli da denemo i Dvoržakovu humoresku. Nikad nisam napisao da sam protivnik prihvatljive doze pretencioznosti, ali jesam da je izlišna pretencioznost štetna po pisca. Koliko sam samo dobio po prstima kad sam jednom pomenuo perigej, da ne pominjem neka svoja druga pametovanja na Radionici, a i naokolo. Jednostavno, pisac mora da vodi računa o prihvatljivosti pretencioznosti, jer čitalac ne voli da mu se soli pamet. 

   Meni posebno smeta Stipanova nevoljnost da pripremi svoju priču. On toliko mnogo piše da uopšte nije svestan ponavljanja svojih motiva, tako da meni većina njegovih priča liči na pretabavanje već iskorišćenih motiva. On najbolje zna na šta mislim. Kao što bi rekao Džon Ford, najbolji auto je nov auto, odnosno, najbolja priča je nova priča. Kad bi se bar jednom pripremio za priču, garantujem da bi to bila dobra priča.

   O veštini pisanja nemam šta da kažem. Stipan je izuzetno vešt da izvede svoju priču od početka do kraja. Mislim da zbog toga i ima izuzetnu prolaznost na lokalnim konkursima. Drugi razlog za uspešnost je njegova sposobnost da izgradi dobru atmosferu u priči.

   Na kraju, još samo o Stipanovoj nevoljnosti da sarađuje. Iako kontinuirano, po sistemu čap-drp, usvaja elemente iz tuđeg pisanja, on i dalje veruje da dobijeni saveti njega ne obavezuju. Imam prijatelja koji na slične savete reaguje rečenicom koja glasi otprilike ovako: "Na većinu tvojih saveta se nisam oglušio." Kad ja stavljam primedbe, onda među njima nikada nisu sve koje bih mogao dati. Primedbe su samo one na koje se ne može oglušiti. Trudim da se da što manje poremetim osnovni rukopis.

Napomena: Mišljenje je izneto na Radionici ZS

Znak Sagite 20 - uvodna reč

Autor: Radmilo Anđelković 

"Nešto ne verujem da će ova ideja biti prihvaćena, ali da probam.

Ideja je da na ovom mestu organizujemo radionicu kreativnog pisanja (kratkih priča) koja će imati takmičarski karakter. Neko (administrator, urednik ili neko treći; možda više ljudi, možda
različita osoba za svaki krug?) bi trebalo da je vodi tako što će u svakom krugu izmišljati/davati
pravila/zadatke za pisanje kratkih priča učesnicima u tom krugu (na primer: o temi, žanru, obaveznom elementu priče, obaveznim vrstama opisa u priči, dužini priče itd. - što uvrnutija pravila, to zanimljivije priče). Učesnici (s tim da ne mogu da glasaju za svoju priču) i posetioci foruma će ocenjivati/rangirati priče tako da poslednja rangirana po krugu otpada. Ostale nastavljaju u sledeći krug, sve dok se, na kraju, ne dođe do jednog autora (pre svega, jer se priče menjaju iz kruga u krug). U zavisnosti od raspoloživog vremena učesnika, krug može da traje od nedelju dana do mesec, dva...? Vreme nije bitno, bitno je da se piše i da se dobro zezamo."

Ovim postom je, tada novi nik D. na forumu Znaka Sagite 24. decembra 2010. pokrenula proces formiranja književne radionice, koja u ovom trenutku duboko gazi u svojoj drugoj godini postojanja. Ubrzo smo shvatili da i Boban u tome ima prste i par dana kasnije smo dobili Radionicu, sa rokom do Nove 2011. godine i temom:

Devojka sa vrlo retkim (da ne kažem unikatnim) imenom (koje treba smisliti) spušta se pokretnim stepenicama do podzemne železnice. vrlo duge stepenice, npr. kao one ispod Vukovog spomenika. I negde na polovini ugleda s druge strane, na zidu iza

stepenica koje vode na gore da neki mladić sprejem ispisuje njeno ime...

U pomalo klimavom novogodišnjem raspoloženju, sa tadašnjim uslovom od 5000 karaktera (sa proredom), pristiglo je jedanaest priča. Glasalo je preko pedeset čitalaca u tajnom glasanju za pet, a preko dvadeset porukama Bobanu za tri po izboru.

Radionica je za par meseci dobila fizionomiju koju ima i danas, te se porukama, zavisno od broja priča u krugu: ako ih ima preko petnaest, dodeljuje po redosledu 3, 2, 1, 1, 1 bodova, a preko dvadeset 3, 2, 2, 1, 1, 1 bodova. To je godinama proveravan Bobanov metod bolje raspodele glasova koji je godinama primenjivao u Društvu „Lazar Komarčić“ na konkursima „Znaka Sagite“ za kratku, dugu priču i novelu.

Krajem 2011. godine sazrela je ideja da se napravi kvalitetan izbor priča za celu godinu, da se autorima odabranih priča da prilika da ih dorade, odnosno, da se podstaknu da isprave šta može biti ispravljeno i, najzad, da se taj izbor predstavi u jednom od novih brojeva „Znaka Sagite“. Oformljena je selektorska grupa od sedam i

urednička grupa od pet učesnika Radionice i dat im je zadatak da odaberu i predlože po trideset priča koje će ući u uži izbor. Kriteriji su bili: dobre priče, po mogućstvu iz svih mesečnih zadataka tokom godine, sa što više različitih učesnika Radionice. Malo šareni

uslovi, ali su garantovali presek Radionice, a ne prikaz isključivo njakvalitetnijih priča.

Zbog te odluke Boban će dugo zvocati da polovinu odabranih priča nikad ne bi objavio.

Komisija je dobila na čitanje i izbor ukupno 204 priče.

Negde početkom februara komisija je završila sa prvim krugom izbora i uredničkoj grupi je dostavljen spisak od 120 priča. Na prvi pogled je izgledalo da su zadati uslovi bili previše liberalni, ali se, ipak, prepolovilo. Urednička grupa se prilično natezala da u drugom krugu odabere priče koje će doterivati kroz kontakte sa autorima. Posle još mesec dana odabrano je 43 priče od 34 autora. Nijedan autor nije mogao da bude predstavljen sa više od dve priče. Još par meseci je bilo potrebno da se priče dovedu do stanja u kome su ovde predstavljene.

„ZS 20 je najbolja zbirka domacih kratkih fantasticnih prica uopste. Oponenti mogu da mi pljunu pod prozor. Istorija je puna demantovanih oponenata. Oni koji idu napred su nezaustavljivi. „

Klanovi na "ZNAKU SAGITE"

Autor : LONI

Sagita - novembarski rezultati

ZNAK SAGITE 20

Posle dugog iščekivanja najzad mogu da najavim ZNAK SAGITE 20 ili "Radioničarski" ZS!

Autori su zasad navedeni pod forumskim nikovima, što će se naravno pri izdavanju promeniti, a broj će sadržati sledeće priče

1 Angel 011 - Agrona
2 Boban - Fiona
3 Mica - Navenka
4 Perin - Tefter
5 Mims - Guliverovo putovanje u zemlju čuda
6 Kaa - Gete je kriv za sve
7 Hiperhik - C2H5OH
8 Kaa - Na smrt, moliću!
9 SuperSynthetic - Krš
10 Mims - Ćuti, tiše
11 Ivica - Ključna razlika
12 Dacko - Premeštaj
13 Stipan - Isto popodne, isti dan
14 Steva Lazin Lj. - Crvendać
15 Scallop - Dadilja
16 Savajat Erp - LearzA
17 D. - Njena deca odlaze u suton
18 SuperSynthetic - Snajperista
19 Steva Lazin Lj. - Viline vode
20 Anomander Reik - Đavolji mozaik
21 Mandragora Dragon - Jao! Gle! Čovek na Mesecu!
22 Boki 77 - Prevrat
23 D. - Peron br.3
24 Suba - Raspad
25 Milosh - Ljiga
26 Plut - Sestre
27 Hrundi - Gde je nestao gospodin Gobecki
28 Mouchette - Drugi čovek na Mesecu
29 Džimi Gitara - Metuzalemova oporuka
30 Hrundi - Gambit na pariski način
31 Mindfreeze - Puž
32 Sinlen - Dobra prodaja
33 Džek svih zanata - Laruševi zlatnici
34 Midoto - Sedmo dete
35 Jevtropijevićka - Večito vraćanje nastavnog kadra
36 Vimen - Dr. Lament i prof. Ditiramb
37 ND Zodiak - Nakaza
38 Vimen - O prirodi riba
39 Veronika Santo - Doba vatre
40 Miljan Marković - Tamo gde je Magnes okačio sandale
41 Plut - Repić
42 Loni - Duhovi golaći
43 Scallop - Garba kamagen

ISTO POPODNE, ISTI DAN

Popodne je već poodmaklo dok Mirjana napušta selo i poznatom stazom polazi ka reci. Utonula misli korača gotovo ne primećujući krajolik.

Lako je laži izgovarala, lako izgovore nalazila.

 

- Odoh da prošetam kraj reke

- Imam posla u bašti.

- Moram do Biljane u susedno selo.

S proleća na proleće obmane su sve uverljivije i niko više u njih ne sumnja. Uvek isto popodne, na isti dan.

Trava je vlažna i nožni prsti neprijatno zebu. Eh, da bar proleće toliko ne kasni. Možda bi sedela za stolom i spremala se za praznik. Hoda lagano i ravnomerno, duboko udišući vazduh prepun proletnjih mirisa, pa opet, čudesno uskrsnuće Lazarevo za nju nikakvog značaja nema. Iza sledećeg prevoja ugledaće svoj cilj.

Osvrće se. Krovove kuća i dimnjake nazire daleke i nejasne. Nad selom se, kao kletva, nadvija sasušeni bagrem o koga je, onomad, obešen matori Ciganin. Uzdahnuvši duboko, skreće pogled na stazu pred sobom. Donela je odluku još dok su se poslednji repovi zime povlačili.

* * *

Svi su joj prijatelji odavno kuće skućili. Sve su prijateljice već o svojoj deci brinule, a Mirjana je sporu smrt, koju tek proleće blaži, brižljivo skrivala od suseljana. Sav nespokoj je potrošila predugu zimu preboljevajući.

Praznik što će ga zora doneti i bučni vašar koji ga prati provejava joj mislima. Zalud su to gomilanje lutalica vlasti zabranjivale. Putujući trgovci, cirkuzanti i torbari skupili bi se na čistini kraj reke, s proleća na proleće, u isto popodne, na isti dan. Šaroliki nomadi za zakone nisu marili. Ringišpil i šećerna vuna. Roštiljdžije i bučna dečurlija. Gomila stranaca sa šarenim džidža midžama prostrtim poput sirotinjskih svetinja. Pogađanje i zadah rakije. Šarene suknje i marame. Čizme visokih sara i plamen iz tamnih očiju. Vašar kojeg nikad više istim očima neće videti. 

 

Koliko puta ju je majka pitala koji joj je vrag? Koliko momaka ju je klelo jer usne nikom nije davala? Odgovor je koliko težak, toliko i jednostavan. Leži zapreten koliko u prošlosti, toliko i u budućnosti. Uvek isto popodne, na isti dan.

* * *

Bila je Lazareva subota kad je prvi put srela te vučje oči. Pogled koji ju je smesta sažegao. Bio je tamo, sa ostalim nomadima, nekako po strani. Drugačiji od svih. Visok i naočit. Lenih pokreta. Vatrenog pogleda. Ogledalce na tezgi pred njime nije joj bilo potrebno. Njegov glas i dodir ruke jesu.

Hodali su istom ovom stazicom, nasmejani i srećni. Slabost što je prožimala telo skrivala je oslanjanjem na snažnu podlakticu.

— Kolja, ljubavi moja!

Pamti skaredno živopisne kočije, kljusine što brste tek izniklu travu i težak zadah dugog putovanja. Seća se popodneva u znoju. Divljih ruku i nemirnog tela. Uzdaha i vriskova. Dahtanja i nežnog umiranja. S proleća na proleće male su prevare sve uobičajenije i niko više u nju ne sumnja. Uvek isto popodne, na isti dan.

Nozdrve zapahnu miris vode i pred oči izranjaju trstika i ševar pritisnuti maglom. Srce se snažno otima i vrtoglavica nadvladava odlučnost. Oslanja se na gorostasno stablo kraj staze i iz grla krik se otima:

— Kolja, nesrećo moja!

* * *

Bol je sve više obuzima. Kroz uzburkane misli proleću predvečerja u kojima bi je terao od sebe. Tako... Tako... Grubo. Nemilosrdno. Tako očajno! Koljin vapaj kao da još odjekuje pustom obalom:

— Ne znaš kakvo je prokletstvo na meni, Mirjana! Ne smeš dočekati noć kraj mene.

Lagani koraci vode je postojano i pred pogledom puca izmaglica nad rekom. Utroba joj se steže. U glavi igraju iskre davnog pogleda, poput izbledelih odbljesaka vatre u kojoj je sagorela. Koliko je samo laži izgovoreno i još gore – koliko ih je oćutano.

Pamti komšinice kako uteruju decu u kuće i seća se kletvi bačenih na strance. Krvi i nereda. Zatvorenih kovčega. Kuknjave i plača. Prežderavanja po sahranama. Uvek isto jutro, na isti dan.

Nije zaboravila prepodne kad su maske pale i divljaštvo je nadvladalo. Seljani su se pretvorili u zveri. Setila se Koljinih ruku koje su je neumorno odvukle za sobom i sakrile je u isti ovaj ševar. A tamo, kovitlac baklji i konopaca, kočija koje gore, Ciganki što vrište, njištanje umirućih konja. Tad se i matori Cigo na bagremu zanjihao. A ona je sve to videla - skrivena, nemoćna, skamenjena...

* * *

Reka teče ravnodušna i mirna. Onako kako je oduvek proticala. Kroz sve ove preduge godine Mirjanu je vodio nemir što se ne preboljeva, ali sada...

Sada zna kuda ide. Magla nad rekom željno je čeka.

— Ne, Kolja, sada me nećeš oterati. Više ne mogu lagati. Ne mogu onako kao što to činim godinama zbog tebe, uvek na isti dan, s proleća na proleće. Ovoga puta ću dočekati noć, ljubavi. Sačekaću noć sa tobom!

Konačno se zaputila svome usudu i ni najmanje se ne kaje. Sumrak se hvata na jove po ivicama moćne vode i kroz glavu joj prolazi sumorna slika svakog božjeg jutra po Vrbici.

Prvi iskasapljeni komšija beše čovek mračne prošlosti. Siledžija što se iz rata prepun zlata vratio. Sledeće godine ništa bolje – lihvar, zemljoposednik, podgojen suzama i znojem svojih nadničara. Svake noći za Lazarevom subotom zver bi nekog rastrgla. Uvek na istu noć, s proleća na proleće. Smrt i plač, krv i suze.

Nije zaboravila. Nije marila. Ne plače — Neka vreme prolazi.

* * *

Najzad zastade, stigla je na cilj. Seda pod drevnu vrbu i upire pogled ka reci.

Veče se spušta lagano i neumitno.

Telo joj drhti od strasti. Kolja noćas dolazi! Mesec se bledo smeši odozgo, tek probuđen i mamuran. Otpozdravlja mu kao starom prijatelju.

Ove će noći iz magle izroniti karavan, nomadi će doći, kao i svakog proleća. Začuće se škripa točkova, njištanje konja i pucanj biča. A, ona će podeliti prokletstvo sa svojim draganom i pojuriće duž reke u potrazi za onim što joj je suđeno, divlja i slobodna. Iste, bogom nepogledane noći, baš kao što i treba da bude.

A kad sve bude gotovo i noge postanu umorne, poći će sa njima u maglu.

Tamo odakle nomadi oduvek i dolaze.