MEĐAŠ - IZVAN BLOKA

 

Žiri je napravio dodatnu selekciju bodovanjem autorskih radova prispelih na konkurs za „Međaš 2“ i u uži izbor suzio na još uži izbor u koji su ušli sledeći autorke i autori:

Tanja Jocić Stamatović

Dijana Mitrović

Olivera Šestakov

Jasna Jovanović

Rastko Poznanović

Stevan Šarčević

Miloš Ristić

Dejan Ivanović

Nenad Ž. Milošević

Davor Radulj

Ovaj izbor između užeg i najužeg, saopštio je urednik poezije, Ivan Despotović na prvom jesenjem okupljanju u beogradskom klubu Beti Ford u četvrtak 12. septembra povodom promocije dvobroja (31/32) našeg glasnika „Književne vertikale“.

Izabranim autorkama i autorima upućujemo čestitke.

Pre promocije almanaha "Međaš" za 2024. godinu pod podnaslovom "Izvan bloka" biće proglašeni autori i autorke koji su ušli u najuži izbor a na predstavljanju almanaha, u četvrtak, 3. oktobra 2024. godine, takođe u klubu "Beti Ford", biće saopšteni pobednici i biće im uručene diplome.

Ovih dana "Međaš - Izvan bloka" ulazi u štampu.

OSVRT VELIBORA MINAŠEVIĆA NA ''PRETNJU IZ TAME''

Izdavač: Samostalno autorsko izdanje Beograd 2023.

 

Pun naziv knjige pred nama glasi: Zbirka priča ''Pretnja iz tame'' po liku nastalom iz pera Mitra Miloševića alias Frederika Eštona. Na prvi pogled, tematska zbirka, autori su, međutim, te priče već imali napisane, samo je trebalo izdati ih u zajedničkom izdanju.

Za Luna, Kralja Ponoći ste verovatno čuli, možda i čitali njegove avanture. Mitar Milošević, glavni urednik edicije krimi romana X-100 u jenom momentu nije imao na raspolaganju ni jedan prevedeni roman pa je napisao prvi u nizu pod nazivom ''Lun, kralj ponoći''. Do 1980 izašlo je 78 romana u ukupnom tiražu od 10000000 primeraka. Koliko je bio popularan govori u prilog činjenica da je Stevan Doronjski voleo romane o Lunu i čak se zauzeo protiv njihove zabrane u jednom momentu. Ukratko sam vam preneo osnovne činjenice o Lunu iz predgovora ovoj zbirci. Preporučujem vam da pročitate jedan od romana o Lunu ako već niste radi detaljnijeg upoznavanja. Neće vam oduzeti mnogo vremena, možda će vam se i dopasti.

Vratimo se ovoj zbirci. Ilija Bakić se predstavlja pričom ''Lun-Priča se nastavlja''. Radi se o kratkoj priči, Lun, Makferson i Džejn su dobrano zašli u godine i sve nam liči na filmove Red. Uz najbolju volju da pomognu zakonu, niko ih ne razume, niko ih ne prepoznaje, sve u prilog činjenici da je život prolazan. Priča nije gorka i patetična već prožeta humorom.

Tihomir Jovanović se predstavlja dvema pričama, ''Lun i tetovirano sidro'' i ''Lun protiv albina''. Tema je dobro poznata, putovanje kroz vreme. U prvoj se bavimo uticanjem događaja menjanjem prošlosti, u drugoj dobro nam poznatom ''Vremenskom mašinom'' Velsa uz poznate likove i okruženje. Autor svesno ulazi u poznata književna dela dodajući kao likove Luna i njegovu ekipu. Nema zamerki ni radnji koja se tiče originalnih dela, ni radnji koja se tiče Luna, sve je lepo uklopljeno.

Stevan Šarčević se predstavlja pričom ''Lunova poslednja avantura'' i ovde imamo Stevanov omiljeni žanr, horor uz temu vampirizma i eliksira večne mladosti. Lun je neko ko treba da reši slučaj i to čini u svom stilu.

Zajedničko svim autorima je što koriste uobičajne Lunove metode uz organizaciju dobro nam poznatu iz Eštonovih romana. Stil pisanja je takođe prepoznatljiv uz originalnu crtu autora. Izuzetno uspešna zbirka koja nas podseća na popularnog junaka iz pera domaćeg autora.

VELIBOR MINAŠEVIĆ O ''KOLEVKINIM HRONIKAMA''

 

AUTORI:, Stevan Šarčević & Darko Savić

Izdavač: ''Argus Books & Magazines'' Beograd 2015.

Zajednički rad dvojice autora nas na prvi pogled vodi u svet mitske fantastike. Carevi, kraljevi, država u kojoj su ratovi neminovni, savezništva i izdaje, magični predmeti, proročanstva, vile i vukodlaci, okruženje iz nekog ranijeg vremena kada se ratovalo hladnim oružjem, viteški turniri, šta drugo pomisliti dok kreće radnja poglavlje po poglavlje? Poglavlja su nose nazive po našim junacima na koje se deo priče odnosi. Radnja je brza i uzbudljiva, niže se priča za pričom, svaka zasebna za sebe. A onda, naši junaci počinju da se sreću, sklapaju savezništva ili su u sukobu. Tu je Teodor, plaćenik, prava mašina za ubijanje koji ima moći vanuka, Sunčica, mešanka čoveka i vile, Ana, princeza koja je pobegla sa svojim dragim od neželjenog braka, Erik i Olena, carski bračni par, Rasoder Kalist, čovek koji želi da uzurpira presto, tajanstveni Šumski Kralj i njegova neobična pratilja Kira, i još mnogo njih... Radnja je samo na momente predvidiva i ne znamo kakva sudbina očekuje junake priče. Ko poznaje Stevanov stil, jer Darka nisam do sada čitao, umeće da prepozna njegovu rečenicu u opisima radnje nabijene erotikom i krvlju.

A onda primećujemo da nešto ne štima. Radnja nije linearna, odjednom se pojavljuju drugi svetovi, tehnološki napredni, svemirski brodovi, avatari i ono što vrti svet, Trgovački Esnaf. Dakle, nemamo običnu već naučnu fantastiku.

Planeta Zemlja, naša majčica, doživela je povratak u kameno doba. Razlog, nuklearni rat. Rat je protutnjao i izmenio planetu. Neobične kombinacije različitih vrsta, međutim, posledica su genetskih manipulacija spolja. Jedan sasvim naizgled običan rat na jednom sasvim običnom svetu, u stvari je nešto mnogo više, jer neki od junaka dobro znaju zbog čega čine to što čine. Radi se o sudbini Zemlje, Kolevke, matičnog sveta sa koga se krenulo u osvajanje svemira.

Priča je u potpunosti zaokružena, imamo završen roman. Mogli su se autori raspisati na najmanje šest puta ovoliko teksta i napraviti serijal. Problem pojedinih opisa događaja rešili su tolkinovski, kratkim opisom što nije razvuklo radnju do besvesti. Šteta što nismo bogatije društvo, roman bi imao daleko veći tiraž, pogodan je i za ekranizacju.

Posle čitanja otvaraju se brojne teme. Prvo, sudbina čovečanstva zavisi od onih koji imaju oružje za masovno uništenje, drugo, etički principi u nauci i životu što se pogotovo odnosi na bogate koji imaju razne ''hobije'', treće, odnos prema živom svetu koji zavisi od nas.

UBIQ broj 32

Goran Strahija – Pad svemirskog otpada

Igor Bulat – Preko Stiksa

Tomislav Ferenc – Autohelenizacuja

Luna Tatjana Val – Ma anam cara

Kristijan Novak – Odvojeni zajedno

Matra Machini – Crkva zvoni na uzbunu

Vladimir Zavadovski – Mašina

Krunoslav Mikulan – I glas tišine poput groma odjekne beskrajem

Sanja Lovrenčić – Krčma na krajnjem severu

Kristijan Šarac – Grad želja

Filip Grgečić – Tragovi u snijegu

Miloš Mihailović – Svetli kopljanik

Stevan Šarčević – Dvostruka igra

Tihomir Jovanović – Kroz kosmos – od Cyrana do Saharova

Marko Vujović – Kiberpank i njegove izvedenice

Autori zastupljeni u „ZBORNIKU NADE”

 

Abdurahman Halilović – Ahil, Adnan Sijarić, Aleksandar Baljak, Amer Softić, Anđela Stefanović,
Atifa Sendić, Balša Rajčević, Biljana Maksimović, Bogoljub Veličković, Božidar Slavujević, Bojan Jovanović, Bojan Kanačković, Bojan Medić, Boško Savković, Branimir Perić, Velimir Bata Rakić, Verica Milosavljević, Veselin Jovanović Boss, Vesna Đukanović, Vladimir Janković, Vladimir Đokić, Vladislav Vlahović, Voislav Ilić, Vuk Đurica, Galina Tuvaljević, Goran Ivanković, Goran Novakov, Goran Podunavac, Goran Radosavljević, Gordana Bujagić, Daliborka Šišmanović Kepčija, Daniela D. Popadić, Dijana Đukić, Dijana Paunović, Dinko Osmančević, Dobrinka Jokić, Dragan Vasić, Dragan Krstić, Dragan Miljković, Dragan Mitić, Dragan Stajić, Dragica Beka Savić, Dragoljub Krajinović Kraša, Dušan Majstorović, Dušan Pejaković, Dušan Stojković, Duška Kontić, Đorđe Miladinović, Ensar Bukarić, Željko Žele Jovanović, Željko Marković, Željko Đuza, Zera Princ, Zoran Stanojević, Zorana Gavrilović, Zorica Janakova, Ivan Milinković, Ivana Zdravković, Jaroslav Kombilj, Jasmina Dimitrijević, Jasminka Nikolić eh Brdarević, Jelena Jeka Kočović, Jelena Nešovanović, Jelica Greganović, Jelica Mirković, Jovan Bajc, Jovan Zafirović, Jovana Bjelanović, Jovana Dragojlović, Jovana Lj. Milovanović, Jovana Mihajlović, Jovana Ćirković, Jovica Ćurčić, Jovo Nikolić, Katarina Đulić, Kristina Janković, Ksenija Muhamedbegović, Lestat Đani, LJubiša Ž. Vujinović - Majstorovski, LJubomir Bašanović, Maja Bogosavljev, Maja Vukas, Maja Đukanović, Maja Tomić, Marija Ranđelović, Marijana Lazarević, Marina Raičević, Marinko Đukić - Peđa, Marica Lukić, Marko Arežina, Marko Atanasković, Marko Branković, Martin Marek, Milad Obrenović, Milan Gavrilović (Dr Stomatolog), Milan Pantić, Milan Penezić, Milenko Miro Šarac, Milenko Petrović, Mileta Stamatović, Milica Lesjak, Milorad Č.Ćosić – Ćosa, Miloš Dugalić, Miloš Mirić, Miloš Stojiljković, Mina Stefanović, Miodrag Stošić, Mirjana Đapo, Mirjana Đurđević, Mirjana Kopanja, Mirjana Milačić Bajić, Mirjana Ojdanić, Mladomir Knežević, Nađa Dabetić, Nada Karadžić, Nebojša Marković, Neda Kozomora, Nedeljko Neđo Paunović, Nemanja Arsenović, Nemanja Milovanović, Nenad Simić - Tajka, Nikola Vranješ, Nikola Đurić, Nikola Šimić Tonin, Paulina Vozar, Petar Mihailović, Petar Orozović, Petar Pismestrović, Predrag Jokić, Prljavi inspektor Blaža, Sandra Krstić, Sandra Paunović, Sanja Milenković, Saša Milivojev, Svetislav Popović, Semir Gicić, Siniša Vulić, Slavica Agić, Slavica Maksić, Slađana Liptak, Srećko Janićijević, Snežana Marko – Musinov, Sonja Padrov Tešanović, Sofija Damčević, Srđan Dinčić, Srđan Tasić, Srđan Petrović, Stevan Krstec, Stevan Šarčević, Steka Vanra (Stevan Karanović), Stefan Vučevski, Stefan Petrović, Tamara Dragić, Tamara Simić, Tamara Simonović, Tanja Stanojević, Teodora Mladenović, Tijana Rajković, Tode Risto Blaževski, Tom Rados (Tomislav Radosavljević), Filip Mladenović, Filip Ugrenović, Franjo Frančić, Cvija Peranović Kojić, Čika Peca

VLADIMIR ZAVADOVSKI - MAŠINA

 

ŠTA BI BILO KAD BI BILO?

Dobrodošao sine, dobrodošao do Mašine.

Gde si bio tako dugo? Čekali smo te.

(Pink Flojd)

Da li su naši osećaji, naša sećanja i naši postupci, zaista istiniti? Možda smo ih tek uobrazili? Ako smo to sve izmislili, zašto to činimo? Jesmo li tek statisti u ogromnoj ludnici okruženoj nepreglednom pustinjom u kojoj je nejasno da li su luđi njeni štićenici ili lekarsko osoblje?

Ako je tako, a izgleda da jeste, kako je do toga uopšte došlo? Da li je moguće da smo eksperimenat ili, još gore objekat za zabavu, neke onostrane inteligencije, možda mašinske?

Gotovo niko od nas, živih igračkica, nije svestan te i takve manipulacije. Uvereni smo da živimo uspravno i ponosito svojim korisnim životima, te čvrstim koracima hodamo po ovome svetu. Tek ponekad se kroz guste magle snoviđenja probije neko PRAVO sećanje. Tek ponekad se u našu ludnicu probije neko iz realnog sveta pokušavajući da nas probudi.

Uzalud.

To bi u kratkim crtama bio sadržaj ovog neobičnog romana. Mada pomalo zbunjeni i neodlučni, protagonisti storije su veoma uverljivo prikazani. Iako svaki od njih ima iza sebe kontakte sa realnim svetom, svaki reaguje na svoj način.

Dok upravnik ustanove sa gnušanjem odbacuje svaku mogućnost postojanja drugačije realnosti, bolnički čuvar tone u teorije zavere, ali samo jednom od njih se ukazuje vodič i sigurnim koracima hita prema, kako mu se čini, izbavljenju. Međutim, što je bliži tom spasonosnom kraju, njegov vodič mu sve više otkriva i sve mu je jasnije da nema izlaska iz sveta iluzija. Čak i kada se osvešćuje u navodnoj stvarnosti i dalje čuje glasove iz drugih dimenzija, čekajući trenutak u kome će se naći u nekom novom snovitom svetu.

Ovaj roman nestvarne atmosfere i čvrste strukture veoma vešto navodi čitaoca na tmurno promišljanje o besmislu naših života i naših verovanja.

Stevan Šarčević

Mašina u srcu realnosti

Pitanja o svesti i identitetu su verovatno počela da se postavljaju sa pojavom prve iskre samosvesti kod mislećih bića. Ponuđenih odgovora je mnogo, a interpretacije su toliko različite da svojim formama predstavljaju čak potpuno drugačije oblasti ljudskog interesovanja. Od raznih filozofskih, okultnih, bioloških, religioznih i sličnih doktrina o svesti, refleksiji i identitetu, u moru definicija i intelektualnih poštapalica, teško je izdvojiti samo jednu koja bi predstavljala dobru radnu hipotezu za dalje istraživanje, budući da se fokus i interesovanje u vezi tih fenomena mogu menjati fluidnije od samih mentalnih tokova koji ih nose.

U tom smislu, kako bismo fiksirali modus operandi ovog romana, može se reći da je izvesna mehanicistička ideja svesti i identiteta polazna tačka koja autoru predstavlja uporište i pruža osnovnu premisu za ovaj istraživački roman.

Da iza ove naše, konsenzualne, realnosti leži neka druga, koja je nepoznata, a pritom joj je uzrok i pokretač, nije nova ideja. Međutim, oblast je toliko velika i za mnoge autore inspirativna da nije moguće tek tako naći ni dva slična ponuđena odgovora na ovo pitanje, u književnoj formi. U tom smislu, hvatanje u koštac sa idejom koja je kod mnogih autora makar latentno, ako ne i u sasvim vidljivoj formi prisutna, predstavlja izazov koji podrazumeva angažovanje kreativnosti i tehničkog dela na visokom nivou.

Mašina, koja se u ovom romanu predstavlja kao nevidljivi pokretač dešavanja i katalizator postajanja i nestajanja mnogih realnosti, nije u potpunosti materijalna, niti pak organska, ili samo mentalna pojava. Ona je, na neki način, crna rupa svih realnosti i sve materije koje iz nje i u nju uviru, na taj način ih kriveći, bez nekog ljudima poznatog algoritma ili predvidive frekvencije i intenziteta.

U tom smislu, glavni narativni tok počinje dejstvom mehanicističkog principa (koji nije samo to, kako je već rečeno) na pojedinca, ali šta je pokretač u samom čoveku, to je pitanje koje će se iznova postavljati kako se somnabulne vizije intenzivne psihološke avanture protagoniste budu nizale. Pre svega, na samom početku imamo jak žanrovski momenat koji se sastoji od nerazblažene mešavine detektivske misterije i horora, što je otvaranje koje obećava puno akcije i zabave za čitaoca. Sama postavka i lokacija poput ludnice jesu veoma zgodni žanrovski tropi, koji sami po sebi u recipijentu bude uznemirujuće slike i osećaje. Ako tome dodamo i neobičnog pacijenta, navodno više nego upućenog u prirodu simulirane realnosti generisane od strane Mašine, kao i inspektora koji na svoju ruku dolazi da istraži slučaj, dobijamo uvod koji veoma potentno otvara priču.

Međutim, ako se čitalac nadao nečemu prepoznatljivom, ili je anticipirao moguće narativne linije, desiće mu se nešto sasvim neočekivano. Knjiga počinje na način sličnih u svom žanru, ili makar prividnom žanru koji obećava, da bi se pretvorila u nešto sasvim drugačije, neočekivano i, po svojoj unutrašnjoj logici, sasvim nepredvidivo dešavanje.

Ovakav nagli obrt je itekako opravdan dejstvom famozne Mašine, koja se, može biti, krije iza mnogih lanaca događanja koja nam oblikuju živote više ili manje suptilno. Nevidljivi uticaj postaje jasan tek u zatvorenoj instituciji, ali, da bi se stiglo do odgovora, makar približnog, da bi se iole prišlo Mašini, pitanje svesti, percepcije i identiteta dolazi u prvi plan.

Upravo u toku misli sastavljenom od mora pitanja o postojanju i ja-određenju, protagonista lagano kreće da ljušti slojeve sopstvenog postojanja, na taj način stavljajući na udar i sam identitet, zapravo ono što u uobičajenom smislu smatramo za „ja“ posede, stvari poput tela, imena, sećanja i navika.

Da li je, u tom smislu, trauma usled zahtevne prirode detektivskog poziva okidač za aktiviranje psihotične epizode usred bure u umu protagoniste, ili je zapravo istina mnogo komplikovanija i, na neki način – gora, ostaje da se vidi do samog kraja avanture na koju će vas autor povesti.

Samo da napomenem čitaocu da je svet u kojem će se naći izgrađen od izvesnih pravilnosti, ali veoma labavo postavljenih. Takve zakonitosti su podložne raznim krivljenjima jer su svi svetovi Mašine međusobno preklopivi i međuzavisni jedni od drugih, na način da zakonitosti jednoga prelaze u drugi po nepisanim pravilima i učestalostima. Naravno, Mašina jeste uzrok ovih promena, a pitanje o tome šta Mašina jeste je možda i ponajbolje postaviti u negativnom ključu i zapitati se šta ona nije. Jer, da bi se došlo do pozitivnog određenja takvog „entiteta“, iluzije i velovi realnosti se moraju skidati sloj po sloj, a to u praksi znači gubitak svega što nekoga čini osobom sebi prepoznatljivom.

Dejan Sklizović

„KNJIŽEVNE VERTIKALE“ JUBILARNI BROJ

 

SADRŽAJ:

Mirjana Jojić – Svakodnevne misli običnog čoveka

Miodrag Topić – Fatalne zaljubljenosti

Milana Tadić Kostić – Student

Biljana Tasić Kozić – Nešto što ne razumem

Ana Pavlović – Noć u kuhinji

Emilija Živojinović – Sumnja

Slavica Maksić – Posle

Stefan Sofronijević – Revolucionarka

Dušan Ivanović – Udaljavanja

Vlastimir Stanisavljević Šarkamenac – Lutajući vetar

Stevan Šarčević – Noć kad sam se vratio

Jaroslav Kombilj – Istorija se menja

Tea Pavlović – San

Tamara Lujak – Poslednji sonet

Hakija Bašalić – Hajr česma

Slavica Bakšaj – Baki treba verovati

Ana Narandžić – Kako prešutjeti da znaš da ona druga zna da znaš

Vukašin Štreker – Skvot

Miloš Rajić – Čiča

Miloš Mitrović – Dva miligrama

Tanja Jocić Stamatović – Mekike

Milica Jeličič – DŽem od šljiva

Marjan Urekar – U ruci mu mač

Branislav Dimitrijević – Domaće vaspitanje

Nataša Milić – Ludak

Denis Giljević – Dobra stara novogodišnja

Nikola Ilić – Zadušnice

Vuk Stevanović – Deda-Mašina priča

Kosara – Izlet

Siniša Dulijan – Pavka

Milan Ćušić – Mitrovica

Radovan Sinđelić – Na kamičkom groblju

Gordana LJubičić – Ka suva kruška obehara

Danko B. Marin - PUBLIC IMAGE LIMITED

Dušan Leon-Ćitić – Iskušenje poštenog političara

Zlatomir Saravolac – Pričama Darina i ja

Jana Tošić – Autobuska stanica

Milunka Popović – Još jedan dan

Natalija Vojimirović – Virtuelna dama

Tatjana Avramović Antonić – Frižider trpi svašta

Željka Bašanović Marković – Suve paprike

Aleksandra Borenović – Atentat

Dragan Ćirić – Logika

Stamen Milovanović – Kururiku!

Snežana Pisarić Milić – Ka pisac o piscu pripoveda

Nikola Jeremijaš – Porodica od papira

Sanja Rotim – Žalosna vrba i stara klupa

Amer Zukić – Žena za kuće

Dragan Pop Dragan – Ogledalo

Marina Mitrović – Da sam znala

Ana Ginić – April u Beogradu

Luka Macanović – Slikar

Slavko Mali – Pozorište

Senada Užičanin – Ugovor sa sobom

Tamara Nikolić – Pohlepa