STEĆAK U NAŠIM SNOVIMA

 

AUTORI ILUSTRACIJA ODABRANIH NA KONKURSU PORUKE IZ PROŠLOSTI:

 

Adi Džidić

Adin Kadrić

Miralem Brkić

Belma Zornić

Senad Pašić

Tanja Šarčević

Vedran Mavrović

Layla Mulič

Murat Jašarević

Adnadin Jašarević

Ana Dominik Branka Rodić

Nikola Jasić

Ada Jašarević

Amna Buljubašić

Najla Ljevaković

Rejan Članjak

Tija Parapid

Sofi Rabrenović

 

Odabrane ilustracije objaviti ćemo u knjigama PORUKE IZ PROŠLOSTI I PORUKE IZ PROŠLOSTI – JUNIOR(KA), te predstaviti na izložbi i promociji u okviru programa manifestacije PORUKE IZ PROŠLOSTI 16. septembra u Zenici, 17. septembra 2022. u tvrđavi Vranduk.

Partneri JU Muzej grada Zenice u projektu su Biblioteka slovo u Lapovu i Akademija društvenih nauka iz Bijelog Polja.

Projekat finansira WESTERN BALKAN FUND.

 

KAO I UVEK

I noćas ću se, kao i svake noći, uspeti do raskrsnice da te tamo dočekam. Možda ćeš stići večeras, a
možda sutra. Ko zna? Možda za neki mesec ili godinu? Ne znam, ali osećam u kostima, u krvi i u tetivama da ćeš jednom ipak doći.

Kad – tad.

Kao maloj, tata mi je čitao priču koja govori o raskršću kao o čarobnom mestu. Mestu gde se čuda događaju. Mestu gde reč “nemoguće” ne postoji. Ali sada, odavde, iz skloništa u šikari, vidim samo pusto i mesečinom obasjano parče kamena kojim su nekada ljudi prolazili.

Pa ipak, kadkad poželim da verujem u čuda. Hoću da verujem da ćeš se vratiti upravo ovuda i upravo noćas.

I biće isto kao i svake druge noći.

Izjutra ću se sa prvim zracima sunca vratiti u našu kolibu i po ko zna koji put iznova čitati tvoja pisma i tvoje beleške. Preturaću malo po svim onim zaboravljenim drangulijama i zaspaću proučavajući tvoje požutele fotografije. Posle ću izaći u baštu, malo poraditi, pa ću pokupiti povrće za ručak. Skuvaću ga, najesti se, pa ću ponovo zaspati čekajući noć.

I biće isto kao i svakog drugog dana.

U očvrsloj glini iznad kolibe još uvek su ucrtani tvoji tragovi. Zašto li si otišao po onoj kišurini? Zar nisi mogao sačekati sunce? Ne znam i možda nikada neću saznati.

I ne moram znati. Nije mi važno. Bitno je da ćeš se vratiti.

U poslednje vreme sam sklona da poverujem kako je ova naša raskrsnica ukleta. Retki su prolaznici, a i oni koji njome prođu ludi su i ubogi. Ostajem u skrovištu sve dok se ne izgube u tami, ali ponekad se zaustave i mogu da ih vidim. Sasvim obični ljudi. Neki od njih su naočigled bolesni, samo što se nisu prevrnuli, dok su neki nedodirnuti zarazom. Svejedno mi je, nikada im ne prilazim. Previše sam bola i patnje koje ljudi jedni drugima nanose videla da bih ikome na ovome svetu verovala.

Nikome, osim tebi.

Odavno je Bog odvratio pogled od ljudske vrste. Ama, čak i da Bog postoji, ja nikad ne razgovaram sa nepoznatima, pa ni sa njime. Zašto bih se obraćala Bogu koji je dozvolio da mi se ovo događa?

Sama, sama, sama... Kao vučica u visokom gorju.

Uostalom, ja više i ne verujem u Boga, mada nekada možda i jesam.

Malčice...

Verujem u bol, verujem u strah i verujem u smrt. Sve drugo je obmana.

Postoje dan i noć. Postoje svetlo i tama, a ja se pouzdajem samo u mrak. Taj divni svileni ogrtač skriva me od njihovih zlokobnih pogleda i zakriljuje me velom sigurnosti. Noć je moja slatka sestrica, moj zaštitnik i moja sigurnost. Noć je doba kad sam živa. Kad sam u pokretu. Kada me ne vide.

A postojalo je i neko drugo vreme. Davno, davno... Ali ne želim da ga se sećam.

Boli.

Bilo je to vreme svetla i radosti, divno doba koje uporno izmiče mome pamćenju.

Ali se zato sasvim jasno sećam jezivog doba kada sam bežala kroz spaljene zemlje i prizora koje sam bila primorana da posmatram. Kako da imam poverenja u ljude kad sam svojim očima videla kako trojica bednika štapovima ubijaju onog senilnog starca zbog dve konzerve sardina? Kako da im verujem kad sam iz žbunja posmatrala gomilu bitangi kako satima siluju neku nesretnu devojku, a zatim je dave u barici pokraj puta? Odakle mi vere u ljudsku vrstu kad sam videla jadnika koji na konopcu vodi ko zna gde uhvaćeno dete i sa njegovog uzdrhtalog i vrištećeg tela naživo odseca parčad mesa kako bi se prehranio?

Kako?!

Sećam se i unezverene babe što je pred sobom gurala kolica iz supermarketa koja su bila prepunjena plenom. Pretila mi je zarđalim kuhinjskim nožem i samo tako, preko oštrice, pristala je da razgovara sa mnom. Tvrdila je da na istoku postoje gradovi koji su odoleli nuklearnom ognju, ali malo ko tamo zalazi, a još manje ih se odatle vraća. Postali su legla zaraze i ono što tamo hoda već odavno nisu ljudi. Posle je nestala iza krivine, ali čisto sumnjam da je sa svom onom robom predaleko stigla.

Trudim se da zaboravim, ali ne ide. Prizori mi se vraćaju u košmarnim snovima posle kojih sedim na tvom krevetu i zahvaljujem Bogu što sam ovde, na sigurnom, pa te se ponovo setim. Trebalo bi jednom da pođem za tobom, da te najzad pronađem. Ta misao mi sve češće prolazi kroz glavu i gotovo sam sigurna da ću to uraditi već sutra.

Volim te, a ljubav je dar Bogova. Možda su nam je poklonili da bi lakše podneli bol, mučninu i gadost polnog čina i da bismo lakše nastavljali vrstu.

Ne znam...

Možda nismo zaslužili ovu planetu... Možda ona nije zaslužila nas, ali još uvek postojimo. Još uvek nas nije satrla.

Dan kad sam pronašla tvoju kolibu jasno je urezan u mome pamćenju. Bilo je zimsko praskozorje, čitav je predeo bio okovan ledom i nešto je padalo, ni kiša, ni sneg, ni led. Nešto između. Bila sam mokra, prokisla, promrzla i veoma uplašena jer sam bežala pred trojicom skitnica koji su me progonili s ko zna kakvim namerama. Nenadano sam se poskliznula po ivici puta i sasuljala sam se niz obronak. Ona trojica su galameći protutnjali iznad mene uopšte ne primećujući da više nisam pred njima. Gadno sam povredila nogu i nisam mogla baš daleko stići, ali sam bauljala kroz šikaru želeći da budem što dalje od puta. A onda sam iznenada ugledala kolibu. Odmah sam primetila da se, uprkos mrazu, iz odžaka ne izvija dim, pa sam se zaustavila i stala osmatrati taj neočekivani prizor. Čitavog dana sam se smrzavala fiksirajući vrata, ali niko nije niti ulazio, niti izlazio. Najzad više nisam imala izbora. Mogla sam birati između sasvim izvesne ledene smrti i susreta sa nepoznatim stanovnicima tog privlačnog skloništa što mi se nalazilo nadohvat ruke. Šta sam drugo mogla nego mučno došepati i proći kroz vrata?

Nisi više bio tu, ali drva su bila naslagana kraj bubnjare i smesta sam potpalila vatru, potpuno svesna rizika da neko ugleda dim. Nije me više bilo briga da li će me zaklati ili silovati. Skinula sam mokru odeću i uvila se u ćebe koje je bilo uredno složeno na ležaju. Povrće u ostavi je bilo natrulo, ali sam uspela da ga napabirčim dovoljno kako bih skuvala čorbicu i nahranila se. Zaboravivši na opasnost čitave noći sam, prvi put posle dugo vremena, mirno spavala.

Kako se misteriozni stanar nije pojavljivao, odlučila sam da tu provedem par dana dok mi se noga ne oporavi, a posle toga i da ovde prezimim. I vidiš, proleće je došlo, a ja nisam otišla. Lagano sam te upoznavala preko stvarčica koje su ostale za tobom i preko tvojih tako dovitljivih rukotvorina koje su život u kolibi činile lagodnim; cevi koje su pod oštrim uglom, preko lopatica dinama što je napajao električno osvetljenje, od obližnjeg izvora vodile do česme i vodokotlića, kanala koji je fekalije odvodio daleko od kuće i bezbroj drugih visprenih izmišljotina. U početku nisam dirala gomilu hartija u ćošku ormara, jer mi je to delovalo kao skrnavljenje tvoje privatnosti.

Mora da si otišao u velikoj žurbi. Ako si išta i poneo, to je bilo samo ono neophodno. Čak si i oružje ostavio, kutiju metaka i pušku koja mi je uvek nadohvat ruke.

Mnogo je novih zima i jeseni prolazilo, a ja sam još uvek bila tu.

Dobro si mesto za podizanje doma pronašao. Duboko u uvali, zavučeno u šikaru i natkriljeno oštrom liticom, bilo je praktično nevidljivo za namernike što su promicali, visoko iznad kolibe, preko druma, a koje si s lakoćom mogao primetiti već sa prozora. Čak bi se i dim iz odžaka odbijao o liticu iznad male tvrđave i vraćao se prema bašti ničim ne otkrivajući poziciju kolibe. Postojao je samo jedan strmi prilaz i lako je bilo odbraniti se od potencijalnih napadača.

Ne znam ni sama šta me je nagnalo da zabatalim svoj prvobitni stav prema pomalo zabašurenim, ali nimalo skrivenim hartijama. Ni dan danas nisam sigurna da li su me izjedale monotonija i dosada bezbednog i sigurnog života ili je u pitanju bila čista radoznalost, ali jednog popodneva sam ih jednostavno izvukla na videlo dana i počela da prebiram po tvojim uspomenama. Najpre su me privukle fotografije, koje su bile tek tako nabacane, bez ikakvog racionalnog redosleda. Na većini je pozirao naočiti mladić blagog pogleda, najčešće snimljen u nekom eksluzivnom restoranu ili atraktivnom kafiću, očito fotkan pre Velikog Praska u nekom od predratnih gradova. Uvek si bio okružen bezličnim, ali lepim i nasmejanim devojkama. Na drugim fotografijama si bio mnogo stariji, delovao si veoma umorno, a pogled ti je odavao neizmernu tugu. I bez pogleda na uniformu u koju si bio odenut i oružja u tvojim rukama bilo je nesumnjivo da su bile snimljene negde duboko u spaljenim zemljama.

Bilo je tu i šest svezaka, od kojih su dve bile prazne, a ostale gusto popunjene tvojim sitnim i urednim rukopisom u vidu kratkih dnevničkih beležaka. U početku sam ih čitala tek da razbijem monotoniju preko dokonih dana, ali što sam više odmicala sve sam se više uživljavala u tvoje šture ispise. Uskoro sam imala osećaj da skupa s tobom preživljavam sve te burne događaje, počevši od pronalaska ovog mesta i izgradnje kolibe, preko ekspedicija do napuštenih farmi koje su se, prema tvojim rečima, nalazile na severu, tek par kilometara odavde uz put.

Najviše su me ipak dojmila tvoja neposlata pisma nekoj ženi.

Čudno, nigde nisam pronašla niti njeno, niti tvoje ime.

Tvoj kulturni i suzdržani ton kojim si se u tim pismima izražavao osvojio me je na prvu loptu. Tvoje reči su bile prepune strasti i čežnje. Ovako sama i izgubljena, doživljavala sam ih kao da su upućene upravo meni.

Zar je simptom ludila što sam se baš u tebe zaljubila?

Milion puta sam se zapitala zašto toliko priželjkujem tvoj dodir. Taj isti koji me nikada nije dodirnuo.

Da li je uopšte moguće toliko želeti poljubac koji me nikada nije dotakao i kako mogu toliko voleti glas koji me nikada nije probudio?

Da li mi može ovoliko nedostajati neko ko nikada nije bio uz mene? Da li je moguće da žudim za očima koje nikada nisam videla?

Ali, upravo mi se to dešavalo, tu sumnje nije bilo. Ti si jedini čovek na svetu s kojim bih mogla začeti naslednika sposobnog da pokori ovu surovu planetu. I vidiš, dok nisam imala nade nisam ni straha imala, ali sad se sve više bojim da se nikada nećeš vratiti.

I dok iščekujući tvoj dolazak ove noći pažljivo motrim na raskrsnicu, u meni se javlja čvrsta odluka da čim zora svane krenem za tobom. Moram te pronaći, jer su se šanse za tvoj povratak praktično svele na nulu, a moj biološki sat istrajno otkucava. Mesečna krvarenja su sve slabija i neredovnija i neću još dugo biti sposobna za rađanje.

Da!

Izjutra krećem da te pronađem! Ranac je već odavno spakovan i spreman, a puška očišćena i napunjena. Cele noći sam kao na iglama i radujem se zbog pomisli na naš susret.

Pa ipak...

Izjutra ću se sa prvim zracima sunca vratiti u našu kolibu i po ko zna koji put iznova čitati tvoja pisma i tvoje beleške. Preturaću malo po svim onim zaboravljenim drangulijama i zaspaću proučavajući tvoje požutele fotografije. Posle ću izaći u baštu, malo poraditi, pa ću pokupiti povrće za ručak. Skuvaću ga, najesti se, pa ću ponovo zaspati čekajući noć.

Kao i uvek.

REZULTATI SUBOTICIJADE 3

 

Žiri u sastavu:

1 Simo B. Golubović, književnik i književni kritičar (predsednik žirija),

2 Dijana Uherek Stevanović, književnica (članica žirija) i

3 Saša Vukov, pesnik (član žirija),

Tajnim glasanjem, nezavisno jedni od drugih, bodovali su svaki autorski rad i to: 28 poena za prvoplasiranu, 27 za drugoplasiranu, 26 za trećeplasiranu pesmu itd. do 1 poena.

Organizacioni odbor, na čelu sa UREDNIKOM Suboticijade 3, odlučio je da ove godine dodeli 4 pohvale, kako smo i najavili još na Suboticijadi 2, ukoliko broj prijavljenih autora premaši 25.

Zbir svih dodeljenih poena dao je sledeći rezultat:

PRVO SLOVO SUBOTICE 2022:

Naslov: KORAK DUG DESET GODINA

Šifra: foxlisica

Ukupan broj poena: 75 (od mogućih 84)

Autor: Marica Ćirović

DRUGO SLOVO SUBOTICE 2022:

Naslov: BIĆE

Šifra: Biće

Ukupan broj poena: 70 (od mogućih 84)

Autor: Ratko Rale Belić

TREĆE SLOVO SUBOTICE 2022:

Naslov: IZGUBLJENI GRAD

Šifra: Smaragd

Ukupan broj poena: 69 (od mogućih 84)

Autor: Slavica Lukač Torma

POHVALJENI AUTORI:

Naslov: ČEKANJE

Šifra: Čekanje

Ukupan broj poena: 65 (od mogućih 84)

Autor: Ilija Sanski Klepić

 

Naslov: PRAG SVETLOSTI

Šifra: Svetlost

Ukupan broj poena: 64 (od mogućih 84)

Autor: Stevan Šarčević

Naslov: NA OBRAZIMA ZAVIČAJA

Šifra: Zavičaj

Ukupan broj poena: 59 (od mogućih 84)

Autor: Dragica Draga Grbić

Naslov: U ZENICI OKA MOGA

Šifra: Zenica

Ukupan broj poena: 57 (od mogućih 84)

Autor: Ramit Ademović Ljubinjec

Ove godine, učešće je uzelo 28 autora sa po jednim autorskim delom (pesmom ili kratkom pričom).

O datumu, vremenu i mestu održavanja Suboticijade 3, naknadno ćemo obavestiti javnost.

Organizacioni odbor (OO) Suboticijade III

PORUKE IZ PROŠLOSTI

 

Na konkursu za priču o stećcima koji je organizirao Muzej grada Zenice sa partnerima NVO Akademija iz Bijelog Polja i Biblioteka “Slovo” iz Lapova, finansiran od fondacije WBF (Western Balkans Fund), odabrane su sledeće priče za knjigu “PORUKE IZ PROŠLOSTI, SENIOR/KA”

1. Daniel Haman – Posljednje utočište

2. Stevan Šarčević – Vučja nevjesta

3. Dinko Osmančević – Ase leži

4. Tamara Lujak – Ponovo rođen

5. Žaklina Mančić – Stećci u Bolvnu

6. Medžida Okanović – Kraljica Jerina i grozomorni rat

7. Suzana Kamberova – Krug

8. Dajana Savić – Slovo Korijino

9. Goran Ćurčić – Noć perseida

10. Kemal Ljevaković – Divsko kamenje

11. Ivana Lekić – Kum

12. Tanja Jocić Stamatović – Srednji kraj

13. Marko Vujović – Dan koji nije prošao

14. Nenad Mitrović – Kamen

15. Vesna Ružić – Kukavica

16. Petra Rapaić – Dan kada su anđeli umrli

17. Nešo Popović – Stećci, priča o početku

18. Denis Peričić i Anita Peričić – Vojnik Gorčin

19. Chiara Pumper – Šojkina pjesma

20. Pavle Martinov – Sjen zaboravljenih predaka

21. Tihomir Jovanović – Kamen temeljac

22. Alma Zornić – Mrtvo kolo

23. Adin Kadrić – Velesovo srce

24. Marela Zdenac – Slika

25. Mirsada Bibić Šabotić – Jednog proljetnog sabaha

26. Relja Antonić – Ni roda ni groba

27. Tatjana Milivojčević – Jedan točak u blato

MARSONIC 21

 

Nešto ranije nego obično, urednik Leon Maglić izabrao je priče za 21. broj zbirke priča Marsonic. Čestitamo svima, a onima koji nisu izabrani zahvaljujemo na sudjelovanju i želimo više sreće idući put.

Uz već spomenutu naslovnicu Sare Karalić i novelu Ivana Lutza, ovo su priče koje će zastupati ovaj broj:

Ed Barol Svijet nije naš

Jurica Ranj Put do mora

Adnadin Jašarević Plak i nikad

Mira Satarić Poslednji sunčev čovek

Zoran Krušvar Putujući trgovac

Stefan Brezar Vozovi

Stevan Šarčević Kao uvek

Ratko Martinović Preperska elegija

Marijan Urekar Labudovo Jezero

Nenad Jevtić Bela jutra, sivi dani

Tomislav Tomašević Neuralgična točka

Novela:

Ivan Lutz Otisci u snijegu

Strip: Maja Perak

Iz knjige Propovjednika

REZULTATI KONKURSA „SINĐELIĆEVIH ČEGARSKIH VATRI 32“

 

ŠIRI IZBOR TREĆEG KONKURSA POETIKUMA

 

    Do 01.02.2022. god. na našu adresu pristiglo je 164 rukopisa. Svi rukopisi koji su ušli u širi izbor izdvojili su se svojim kvalitetom i žiri ih preporučuje za štampu i izdavanje.

Na osnovu kriterijuma: koherentnost zbirke, inovativnost, savremenost, pesnička refleksija i imaginacija, žiri u sastavu: Msr Milica Milenković, Ivan Novčić i Aleksandar Marić, odlučio je da u širi izbor svrsta 71 rukopis:

1. STEVAN ŠARČEVIĆ, MEHANIKA ŽRTVENOG OBREDA, SUBOTICA

2. TAMARA DRAGIĆ, MJESEČEVA KĆI, BANJA LUKA

3. NIKICA BANIĆ, ODRONJENO, INĐIJA

4. RADE ŠUPIĆ, PO INSTRUKCIJAMA UMRLIH, LAZAREVAC

5. PAVLE ZELJIĆ, KIČMA PRIRODE, LIPNIČKI ŠOR

6. VOJISLAV VUKOMANOVIĆ, DUGE NOĆI KRATKA PIĆA, KRAGUJEVAC

7. DRAGAN POP DRAGAN, MISLI O REČIMA REČI O MISLIMA, KIKINDA

8. VANJA PARAČA, (BES)KRAJ, CETINJE

9. ALEKSANDRA VUJISIĆ, KRVARIM PO PISMIMA, PODGORICA

10. MILAN MILIVOJEVIĆ, NA RASKRŠĆU JE IPAK NEČEG BILO, MAČVANSKA MITROVICA

11. DAMIR MAKSIĆ, ONAKO UZ PUT, DRVAR

12. BORKO JEČMENICA, BLJESCI, UB

13. TANJA ŽIVKOVIĆ, DVADESET TROJKA, OBRENOVAC

14. JELENA KOSTIĆ, MAJKA I OSTALO ŠTO SE ZAVRŠAVA NA –A, RAŠKA

15. DANIJELA BOŽIČKOVIĆ RADULOVIĆ, KEŠ ILI KARTICA, PETROVAC NA MLAVI

16. PETAR HRISTOVSKI, GRAD U NEVOLJI, BEOGRAD

17. ŽELJKA ALEKSIĆ, ČETVRTI POKUŠAJ DA SE OSTVARIM KAO MLADA PESNIKINJA, BEČ

18. MATEJA MATIĆ, CRNA SUNCA, BEOGRAD

19. ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ, TO JE SAMO MOJ ŽIVOT, BEOGRAD

20. JELENA DAVIDOVIĆ, MOJ PAS, CRNI VRAČ I JA, NOVI SAD

21. MILOŠ NASTIĆ, CRNE FIGURE, BEOGRAD

22. ANJA ŽIGMANOVIĆ, NEŠTO KASNIJI JADI, SUBOTICA

23. MILICA RADOSAVLJEV, AJKULA SA TITANA, NOVI SAD

24. NIKOLA TODORIĆ, PANOVE SVEČANOSTI, KRALJEVO

25. LUKA ĐELIĆ, POKUŠAJ, KOSOVSKA MITROVICA

26. JELENA KALAJDŽIJA, U MEREDOVU, BIJELJINA

27. MILANA TADIĆ KOSTIĆ, ELEMENTI, PANČEVO

28. BOJANA RADOVANOVIĆ, RASTAJANJA, SASTAJANJA, ČIKAGO

29. NENAD MILOŠEVIĆ, PANDEMORFIJUM, POŽAREVAC

30. MILAN DRAŠKOVIĆ, KUĆA IZMEĐU SVETOVA, BEOGRAD

31. VULE KNEŽEVIĆ, DOK RIBAM KUPATILO I RAZMIŠLJAM O NEPRIKOSNOVENOJ PRAŠINI, BEOGRAD

32. BARBARA NOVAKOVIĆ, BEZGREŠNO ZAČETA, BRČKO

33. ALEKSANDRA GAJIĆ, PODSMIJEH ČOVEKU, LAZAREVAC

34. SANJA JOVIĆ, ODRASTANJE U VREME PARALIZE, BEOGRAD

35. DUŠICA LABOVIĆ, BLUZ MOG EGA, MOSKVA

36. ANA MAGDA, BEZDAN, BEOGRAD

37. JOVANA SIMIĆ, USIDRENI, BEOGRAD

38. BOJAN BRUKNER, MALO GRAD, MALO MITOLOGIJA, BEOGRAD

39. ZORAN ANTONIJEVIĆ, ZAVIČAJ USUDA, MLADENOVAC

40. SALE OBLOMOVSKI, GRAD U TRI ČINA, ČAČAK

41. VLADIMIR MORAR, BEŠE TO U GRADU KOJI SE PUSTINJOM ZOVE

42. MILAN DUJOVIĆ, LEGENDA O DUJOVIĆU, BEOGRAD

43. MILOŠ STEVIĆ, MITOLOGIJA POSTANJA, BEOGRAD

44. SEKULE ŠARIĆ, NEZADOVOLJSTVO, KRUŠČIĆ

45. MIŠA CANIĆ, OPČINJAVAJUĆA TAMA, JAGODINA

46. VLASTIMIR STANISAVLJEVIĆ, PESNICI, BOEMI I VINO, BEOGRAD

47. JASNA JEREMIĆ, SAMA PROTIV BEONJAČA, MLADENOVAC

48. SVETLANA STANKOVIĆ AVAKUMOVIĆ, KRV JE JOŠ UVEK CRVENA, BEOGRAD

49. JASMINA MALEŠEVIĆ, NANOČESTICE O LJUBAVI, BEOGRAD

50. MIHAJLO ORLOVIĆ, ORLICE, BANJA LUKA

51. BORIS MANDIĆ, Disordines affective bipolaris, BEOGRAD

52. VESNA TRAILOVIĆ, SAVRŠENI POKLON, KLADOVO

53. OLIVERA GOLEŠ, NOVE PESME I JEDAN SAN, BEOGRAD

54. MILICA VAJAGIĆ, VRTEŠKA SEĆANJA, BEOGRAD

55. IVAN JEVĐENIJEVIĆ, CANARD, BEOGRAD

56. NENAD IGNJATOVIĆ, ŠTA NE ZNAM NI O ČEMU, ŠABAC

57. DENIS RANĐELOVIĆ, NEKOLIKO STRANICA DNEVNIKA, PIROT

58. ANDRIJA IVANOVIĆ, GAME OVER, MAJDANPEK

59. DRAGAN NEDIMOVIĆ, ORKESTAR FANTASTIKUSA, BEOGRAD

60. MILOŠ MOSKOVLJEVIĆ, PRIZORI IZ TRAMVAJA, HONG KONG

61. SLAVKO MALI, OTKAD SI OTIŠLA, PROKUPLJE

62. DEJAN BOGOJEVIĆ, SMIRAJ DIMA, VALJEVO

63. DRAGICA STOJANOVIĆ, GLUVONEMA, ZRENJANIN

64. NINOSLAVA ZLATKOVIĆ, TREBNIK, BUDVA

65. SANJA NAKIĆ SINANOVIĆ, USAMLJENA STABLA KOJA DOTIČU NEBO, ŠVEDSKA

66. DUŠICA MRĐENOVIĆ, NA ODRU, PRIGREVICA

67. MILJAN JELIĆ, LOREM IPSUM, BEOGRAD

68. BOJAN BOŽOVIĆ, GOBLEN, KRAGUJEVAC

69. DUŠAN MITIĆ, PESME IZ PLAVE FIOKE, BOR

70. MARKO POROPATIĆ, IZVAN FIOKE, BEOGRAD

71. SINIŠA RUDAN, HODOČAŠĆE REČI, BEOGRAD