ŠEJTANOVE SENKE - FINALNI IZGLED KORICA

     Konstanta koje se Stevan Šarčević drži i njegov lični potpis je da stvarnost koju je zamislio ne umiva. Kao i u predhodnim delima, on se odlučio da ogoli čak i najniže porive ljudskih bića, a ljudi kao ljudi, uglavnom su najsuroviji kad dobiju veliku moć ili vlast nad drugima. Moćnici se u tom slučaju retko libe od seksualnog iživljavanja i nad onima koji ih ne žele.

     Najsvetliji junaci, oni u kojima ljudskosti ipak ima, su Aleksa i Ana. Oni kao glavni junaci (ne samo ovog romana) imaju i neke više ideje i ciljeve, a nalik superherojima poseduju i određene moći. Zato će, kad dobiju moć putovanja kroz vreme, glavni likovi iskoristiti hod po vremensko-prostojnoj osi da unište zametke svih religija u prošlosti.

     Stevan Šarčević pored zbirki priča „Dolazak Tame" (2014) i „Viva la revolución"(2017 ), potpisuje zbirke poezije „Na tragu svetlosti" (2013) i „Mehanika žrtvenog obreda"(2016 ), te romane „Sam, ispod šljive" i “Dan posle kraja (u kolaboraciji sa Lazarom Janićem, 2013 i 2017), „Kaurinova kletva" (2014) i „Kolevkine hronike" sa Darkom Savićem (2016)

TRI NIJANSE – ZELENO / ŠEJTANOVE SENKE

Autor: Pavle Teofilović

  Stevan Šarčević spada u one autore fantastike koji vole da se poigravaju zamišljanjem alternativnih budućnosti. Toga su svedoci svi koji su čitali njegove predhodne romane: “Sam ispod šljive”, “Dan posle kraja” itd. Logičan nastavak bio bi i poslednji roman tog serijala “Šejtanove senke”.

  Novina u pomenutom delu je što se pisac poigrao i onom, ne baš retko pominjanom varijantom mogućeg futurizma po kojoj su gotovo ceo kontinent preuzeli radikalni islamisti. Na prvi pogled to izgleda nemoguće, a da li je? I Iran je nekad bio poprilično moderna država koja je obećavala. Bake su nosile šarene i kratke suknje, za razliku od njihovih unuka koje ne smeju bez zara. Šarčević razrađuje opciju u kojoj demokratija i ljudska prava maksimalno degradiraju, što se nekoliko puta tokom istorije i dešavalo. Stari kontinent trenutno je u ideologiji tolerancije, poštovanja multi kulturalnih razlika. Mnoge države primaju na desetine hiljada stanovnika iz trećeg sveta prvenstveno razmišljajući da im je potrebna radna snaga. Na pitanje kako će se broj tolikih migranata odraziti na promenu kulture, mnogi zapadnjački režimi odgovaraju da će se novajlije ako ne pre, a onda kasnije, u drugij ili trećoj generaciji, prilagoditi sredini u koju su došli i asimilizovati u nju.

  Autor “Šejtanovih senki” pak obrađuje suprotan scenario. Onaj po kome se novajlije nisu prilagođavale već su rešile da prostor u koji su stigli prilagode sebi.

  Uz izuzetak Rusije koja u toj realnosti povraća formu carevine i Tevtonske Unije koju čine Nemačka sa skandinavskim zemljama, ostatak kontinenta ili spada u proširenu Tursku Imperiju ili u Zapadni Kalifat sa sedištem u Parizu. Da bi se nove muslimanske tvorevine obezbedile od revanšizma hrišćana koji žive u odeljenim četvrtima, režimi su počeli da forsiraju upravo one najtvrdje islamske struje.

  Konstanta koje se Stevan Šarčević drži i njegov lični potpis je da stvarnost koju je zamislio ne umiva. Kao i u predhodnim delima, on se odlučio da ogoli čak i najniže porive ljudskih bića, a ljudi kao ljudi, uglavnom su najsuroviji kad dobiju veliku moć ili vlast nad drugima. Moćnici se u tom slučaju retko libe od seksualnog iživljavanja i nad onima koji ih ne žele. Sve uz primese sadizma. Ako neko preti da relativizuje ili ugrozi nečiju moć, ne preza se od nanošenja najstrašnijih bolova.

  Najsvetliji junaci, oni u kojima ljudskosti ipak ima, su Aleksa i Ana. Oni kao glavni junaci (ne samo ovog romana) imaju i neke više ideje i ciljeve, a nalik superherojima poseduju i određene moći.

  Veštom metodom detektivske indukcije pisac nam postepeno otkriva ko su u stvari njih dvoje i iza čega stoje. Aleksa deluje kao pasivniji, ali obazriviji dok je Ana koordinator većine akcija. Roman ne samo da ruši tabue braka, biseksualnosti (oba glavna junaka su biseksualna) već i tabu incesta jer iza velike moći koje imaju oboje stoji to da ovaj zaljubljeni i seksualni par čine brat i sestra i to blizanci. Od majke velike čarobnice.

  Neke od ideja koje nam se nameću dok čitamo su i te da su religije zlo, da guše svaku ljudsku slobodu i individualnost. Zato će, kad dobiju moć putovanja kroz vreme, glavni likovi iskoristiti hod po vremensko-prostojnoj osi i unište zametke svih religija u prošlosti. Ipak, kada vidimo varijantu i bez religija, (što i danas možemo primetiti u smislu da ateistička Severna Koreja nema nimalo manju diktaturu ni kršenje ljudskih prava od teokratskih zemalja), shvatamo da čovek može da bude surov u svim varijantama bitisanja i da će moćnici uvek naći izgovor da muče običan puk ako to žele i da se surovo razračunavaju sa neistomišljenicima ma šta oni predstavljali.

  Uprkos sličnostima Alekse i Ane, čini se da sam kreator svemira koga će Aleksa sresti na kraju, a koji odbija da se nazove bogom, imati više poverenja njega nego u Anu sklonu akcijama pa se čini da će roman imati i nastavak i to takav da će on Aleksa biti razumniji lik na bitnijem zadatku.

   Da je roman obavljen u Americi i umiven od previše horora, perverzija i tabua, lako bi mogao biti filmovan i uvršten u još jednu storiju o superherojima. Ipak autor bira da je autentičan, pa surove ljudske psihe često daleko gore od divljih zveri, ne želi da prebojava u ružičaste nijanse i time zaliči na more sličnih knjiških ili filsmkih dela. I oni koji ne vole šokove u tolikoj dozi, morali bi da priznaju da je Stevan Šarčević redak maher u osmišljavanju istih, a majstorstvo mu ne manjka i u kreiranju odličnih prideva, bogatih poredjenja i metafora i sklapanju dinamičnih i vrcavih dijaloga.

CRNILO I TMINA

Krik do neba - Šejtanove senke

  Sudeći po vizionarskom pisanju, stilu i ritmu Stevanovog pisanja i njegove vizije naše sutrašnjice, ovo bi se moglo svrstati u antologijski roman moderne distopijske književnosti, pravim nastavkom Orvelove '84.

  Ne postoje tu, u tom svijetu pozitivna ni negativna strana, pozitivci i negativci, svi su oni u tom vrtlogu sivila i tmine. Čak je i glavni lik razulareni i vulgarni pokvarenjak, konformista režima, špijun i potkazivač.

  Djelo koje diše nekim svojim ritmom, ima se osjećaj kao da su svi likovi karikature samog sebe.

  Vehabizam urla i riče nad bolnim ranama svojih žrtava. Urla od zadovoljstva, onog iskonskog demonskog, morbidnog, zvijerskog, zločinačkog i krvožednog.

  Ovo izuzetno djelo je katarza, stanja savremene politike, predviðajući zgarišta, Sodomu i Gomoru napisana iz objektivnog ugla nepristrasnog posmatrača.

  Nada se na kraju, usprkos svemu, ipak ukazuje. Ali da li je odveć kasno? Ne bih rekao. Ovo djelo drsko i bez milosti strgava maske demonima i lažnim mesijama, prikazujući ih u svom pravom svijetlu. Djelo ne ostavlja nikakvih nedoumica. Izvjesni šovinizam koji se ispočetka provlači kroz djelo, nije baš to kako ga pisac predstavlja i opisuje, stavljaući se u prvo lice jednine. Teško je, naime, razabrati prave bisere od lažnih u tmini i dimu groznih vatri. Demoni su tu, vladaju nama na najpodmukliji, najsuroviji, naj licemijerniji način i valja se pobrinuti za to.

  Svakako, jedno od Stevanovih boljih djela.

  Visoko preporučujem ovo raskrinkavanje neofašizma u svim oblicima i na kraju ne mogu se oteti utisku krajnjeg dobročinstva pisca, koji nas vuče i govori: Ljudi, svijetlo nije gdje gore vatre!

  Pročitajte i skinite vlastitu koprenu s lica.

  Izuzetno djelo, zaslužuje više, mnogo više pažnje, nego što je do sada imalo.

  A izgleda da će se to i desiti.

Edhem Tanović

ŠEJTANOVE SENKE

Roman Šejtanove senke je peti u nizu romana koje je Šarčević u saradnji sa Lazarom Janićem započeo knjigom Kuća obrasla bršljanom, a posle koje slede nastavci: Veštičije ludilo, Sam ispod šljive i Dan posle kraja. Ovaj roman spada u kategoriju SF romana i to mešavini takozvane tvrde Naučne fantastike i antiutopije.

Radnja je smeštena u ne tako daleku (2077 godina) i ne tako veselu budućnost. Priča deluje donekle i mračno proročki ako se uzmu u obzir dešavanja na međunarodnoj sceni, sa talasom izbeglica iz islamskih zemalja u Evropu.

Evropa kakvu je sada znamo više ne postoji. Nije u pitanju raspad Evropske unije, niti vraćanje onoj podeli iz hladnoratovskog perioda. Veliki deo Evrope je postao deo turske imperije. Francuska i jugozapadna Evropa su deo Zapadnog kalifata. Slobodni delovi Evrope su Ruska carevina i Teutonska unija, koja obuhvata Nemačku i par okolnih zemalja.

Srbija je deo Turske Imperije a dobar deo priče odvija se u Beogradu koji je dobio islammizirano ime, Dar al Džihad. To je grad sa preko pet miliona stanovnika i koji se prostire na preko 15.000 kvadratnih kilometara. Stevan Šarčević vešto vodi priču a verodostojnost toj vladavini Turaka daje pravovremenim i odmerenim korišćenjem turcizama, kao i opisom garderobe, običaja i gradova. Pariz je postao muslimanski grad sa posebnom četvrti za hrišćane, u kojoj oni nastavljaju da žive po svojim pravilima mada su i dalje u nekoj vrsti ropsstva. Crkva Notr Dam je doživela sudbinu Aje Sofije i postala je džamija. Ajfelov toranj je srušen i na njegovom mestu podignuta velika džamija. U Kalifatu vladaju posebni zakoni koji dozvoljavaju ropstvo, mučenje nevernika i bludnica, veoma slično šerijatskim zakonima.

Zaplet romana je potraga za sistemom za navođenje balističkog projektila Alahova oštrica – AO 732 i Prostorno vremenskog adaptera (PVA). PVA je posebno bitan jer se uz pomoć njega može ostvariti neka vrsta putovanja kroz vreme, odnosno vraćanje astralnog dvojnika u prošlost i na taj način da se utiče na događaje koji se trenutno odvijaju.

U potragu su uključeni špijuni iz svih oblasti Evrope. Niko od njih nije sasvim pozitivan ni sasvim negativan. Svi su ljudi od krvi i mesa, posebno vrele krvi, jer se ne ustežu da ubiju, kao da ni svoju telesnu strast i požudu podele sa nekim. S tom razlikom što su u potragu neki uključeni samo zbog materijalne koristi a neki zbog značajnijih ličnih interesa i zaveta...

Epilog romana Šejtanove senke najavljuje dalje mogućnosti a da li će to biti prolog novog romana ostaje da vidimo i da se nadamo...

Tihomir Tika Jovanović

ODLOMAK IZ ROMANA "ŠEJTANOVE SENKE"

Dar Al Džihad, 2077. godine

Zovem se Ana Sulejman i smrt hoda ukorak sa mnom. Govori se da je čukunbaba Magdalena Simonović bila veštica i da je nad njom postojala Šejtanova senka. Kažu da je kontrolisala Namtar Ašaku, demona pošasti, i da je ona bila ta koja je prouzrokovala onaj davni, od sveta zaboravljeni ali u svete spise uneseni i katalogizirani, pokolj u selu Lakići.

Ljudi govore da je demon nosio moje ime.

Rodila sam se kao Ana Desertić, probudila se četvrtog dana Enum Eliša i tražeći Tamuza prošla sam podzemljem. Gospodarev doboš je bučno odzvanjao u meni i bila sam poput sokola u glinenom kavezu.

Greh brbljivosti sam spoznala onda kad je otac izrešetan oružjem nasilnika usred moje požude. Njegova krv rasuta po zidovima našeg doma oprala je moje grehe, a telo sahranjeno kraj Dunava podno zidina Dar Al Džihada pokazalo mi je put vode.

Enkijev put.

Učila sam magiju od najboljih. Borbu od najveštijih. Bila sam i konkubina i ratnica i čarobnica. Večernja zvezda s lavom uz skute.

Bila sam Ištar.

Kad sam se udala verovala sam da je tako sudbina htela. Šta sam znala o ljubavi? 

Otrežnjenje je stiglo brzinom Alahovog sečiva.

Ispočetka sam plakala, kajala se, želela da umrem...

A onda sam se promenila.

Sama sam mu nalazila kučke i jebala ih skupa s njime.

Moć je rasla uporedo s tugom. Uporedo s bolom.

Majka je umrla od raka dve godine kasnije, no pre no što je izdahnula u amanet mi je ostavila kutiju. Kutiju znanja. Nešto zapisano njenim krasnopisom, a ponešto rukom velikog maga Alekse Lakića Juniora.

Tada sam već bila dovoljno moćna veštica da bih razaznala veličinu onoga što je stajalo u šifriranom rukopisu prepunom mističnih izraza tehnokratskog reda.

Ko je bio taj neobični čovek i kako se upleo u majčin život do dan danas nisam uspela da odgonetnem ali jedno je bilo jasno kao dan. Majčini zapisi su govorili o razdvojenim blizancima, o veštici i putniku kroz vreme, o mubareku, Alahovom odabranom robu i plemenitom miljeniku Njegovom.

Mubarek je bio ključ Juniorove čarolije.

Lako sam ga pronašla, još lakše pripitomila i krenula sam tragom predmeta o kojima je veliki tehnokrata govorio. Tragovi su vodili ka Zapadnom Kalifatu, u Pariz. Znala sam šta vešce - tehnokrate najviše privlači. Mogla bih vrlo brzo dozvati Mardukovog sina na gozbu orlušina da nije jedne stvari.

Nisam računala na ljubav.

PREDNOVOGODIŠNJA VEST ZA POŠTOVAOCE LIKA I DELA ALEKSE LAKIĆA

 Peta knjiga iz serijala “Oni su ovde sa nama” pod nazivom “Šejtanove senke” ulati u finalnu fazu i odigrava se trideset godina po dolasku Juniora u Dar Al Džihad - 2077. godine.

Veći deo Evrope je pod vladavinom islamista. Balkan je sastavni deo Turske imperije, a južni deo Evrope se ujedinio pod nazivom Zapadni kalifat. Nasuprot ove dve velesile stoje Rusko carstvo i Tevtonska unija.

Teška vremena za hrišćane u muslimanskim zemljama nastaju po objavljivanju džihada posle upada Tevtonske unije u Kalifat, na šta su hrišćanske zemlje odgovorile pozivom u krstaški rat.

U tom i takvom svetu ponovo se sreću Ana i Aleksa u ko zna kojoj svojoj reinkarnaciji i pokušavaju da se izbore za bolji i pravedniji svet. Jedino rešenje je upotrebiti Juniorov izum: prostorno vremenski adapter u vlasništvu proklete Kvark korporacije.

Međutim to uopšte nije jednostavno.

Njih dvoje se moraju probiti kroz mnoge prepreke i sukobiti se sa najmoćnijim protivnicima sa kojima su se ikada sreli. Hoće li uspeti u svojim namerama saznajte u napetom trileru “Šejtanove senke” po kome se motaju mnogi likovi iz prethodnih delova ovog čudesnog serijala.