Znak Sagite 20 - uvodna reč

Autor: Radmilo Anđelković 

"Nešto ne verujem da će ova ideja biti prihvaćena, ali da probam.

Ideja je da na ovom mestu organizujemo radionicu kreativnog pisanja (kratkih priča) koja će imati takmičarski karakter. Neko (administrator, urednik ili neko treći; možda više ljudi, možda
različita osoba za svaki krug?) bi trebalo da je vodi tako što će u svakom krugu izmišljati/davati
pravila/zadatke za pisanje kratkih priča učesnicima u tom krugu (na primer: o temi, žanru, obaveznom elementu priče, obaveznim vrstama opisa u priči, dužini priče itd. - što uvrnutija pravila, to zanimljivije priče). Učesnici (s tim da ne mogu da glasaju za svoju priču) i posetioci foruma će ocenjivati/rangirati priče tako da poslednja rangirana po krugu otpada. Ostale nastavljaju u sledeći krug, sve dok se, na kraju, ne dođe do jednog autora (pre svega, jer se priče menjaju iz kruga u krug). U zavisnosti od raspoloživog vremena učesnika, krug može da traje od nedelju dana do mesec, dva...? Vreme nije bitno, bitno je da se piše i da se dobro zezamo."

Ovim postom je, tada novi nik D. na forumu Znaka Sagite 24. decembra 2010. pokrenula proces formiranja književne radionice, koja u ovom trenutku duboko gazi u svojoj drugoj godini postojanja. Ubrzo smo shvatili da i Boban u tome ima prste i par dana kasnije smo dobili Radionicu, sa rokom do Nove 2011. godine i temom:

Devojka sa vrlo retkim (da ne kažem unikatnim) imenom (koje treba smisliti) spušta se pokretnim stepenicama do podzemne železnice. vrlo duge stepenice, npr. kao one ispod Vukovog spomenika. I negde na polovini ugleda s druge strane, na zidu iza

stepenica koje vode na gore da neki mladić sprejem ispisuje njeno ime...

U pomalo klimavom novogodišnjem raspoloženju, sa tadašnjim uslovom od 5000 karaktera (sa proredom), pristiglo je jedanaest priča. Glasalo je preko pedeset čitalaca u tajnom glasanju za pet, a preko dvadeset porukama Bobanu za tri po izboru.

Radionica je za par meseci dobila fizionomiju koju ima i danas, te se porukama, zavisno od broja priča u krugu: ako ih ima preko petnaest, dodeljuje po redosledu 3, 2, 1, 1, 1 bodova, a preko dvadeset 3, 2, 2, 1, 1, 1 bodova. To je godinama proveravan Bobanov metod bolje raspodele glasova koji je godinama primenjivao u Društvu „Lazar Komarčić“ na konkursima „Znaka Sagite“ za kratku, dugu priču i novelu.

Krajem 2011. godine sazrela je ideja da se napravi kvalitetan izbor priča za celu godinu, da se autorima odabranih priča da prilika da ih dorade, odnosno, da se podstaknu da isprave šta može biti ispravljeno i, najzad, da se taj izbor predstavi u jednom od novih brojeva „Znaka Sagite“. Oformljena je selektorska grupa od sedam i

urednička grupa od pet učesnika Radionice i dat im je zadatak da odaberu i predlože po trideset priča koje će ući u uži izbor. Kriteriji su bili: dobre priče, po mogućstvu iz svih mesečnih zadataka tokom godine, sa što više različitih učesnika Radionice. Malo šareni

uslovi, ali su garantovali presek Radionice, a ne prikaz isključivo njakvalitetnijih priča.

Zbog te odluke Boban će dugo zvocati da polovinu odabranih priča nikad ne bi objavio.

Komisija je dobila na čitanje i izbor ukupno 204 priče.

Negde početkom februara komisija je završila sa prvim krugom izbora i uredničkoj grupi je dostavljen spisak od 120 priča. Na prvi pogled je izgledalo da su zadati uslovi bili previše liberalni, ali se, ipak, prepolovilo. Urednička grupa se prilično natezala da u drugom krugu odabere priče koje će doterivati kroz kontakte sa autorima. Posle još mesec dana odabrano je 43 priče od 34 autora. Nijedan autor nije mogao da bude predstavljen sa više od dve priče. Još par meseci je bilo potrebno da se priče dovedu do stanja u kome su ovde predstavljene.

„ZS 20 je najbolja zbirka domacih kratkih fantasticnih prica uopste. Oponenti mogu da mi pljunu pod prozor. Istorija je puna demantovanih oponenata. Oni koji idu napred su nezaustavljivi. „