Rašu sam upoznao tokom
rada na jednom zajedničkom projektu kao sjajnog pripovedača, mračne
i turobne orijentacije i ni njegov roman me nimalo nije pokolebao u
takvoj proceni. Sjajne uvodne akcione sekvence što uranjaju u jedno
nedefinisano i neobično begstvo iz još čudnijeg i uvrnutijeg
zatvora, grabe čitaoca ravno za grkljan i uvode ga u svet još uvek
nerazjašnjenog i što je još gore nedovršenog
kontrarevolucionarnog petoktobarskog razaranja Beograda. Narastanje
tenzije u sivoj beslovesnoj masi u danima koji su prethodili prevratu
doveden je do savršenstva detaljnim opisima ključanja potuljenog
nezadovoljstva oko glavnog junaka.
Možda ovakav osvrt
deluje kao još jedno šta-smo-dođavola-uradili šit pisanije, ali
to baš i nije tako, jer ceo je taj haos posmatran očima glavnog
junaka, beskorisnog i ne baš uspešnog studenta. Storija se
majstorski oneobičava još jednom pričom. Tek ta druga priča, ona
koja nastavlja detaljno da razjašnjava begstvo sa samog početka
knjige, zaslužna je što čitalac ovu knjigu neće iz ruku ispuštati
sve dok i poslednja stranica ne bude sklopljena, a klupko odmotano.
Ne bih ovo štivo preporučio niti maloletnima niti prosetljivima.
Autor je prirodni narator i ne ustručava se detaljnih opisa kad su u
pitanju izvitoperenja. Bizarnosti, seks, nakaznost, muke, sve je to
izloženo kao na pladnju i u svem svom užasu napadaju neopreznog
čitaoca. Mučnih i tegobnih detalja ni jednog trena nismo pošteđeni.
Krv, sperma, iznutrice i bljuvotine pršte na sve strane, pa opet sve
to ne deluje ni neprimereno ni degutantno.
Poseban šmek delu daju
sporedni likovi, među kojima se naročito ističu roditelji glavnog
junaka. Otac, pripadnik Radničke Klase, zakleti pristalica starih
proverenih vrednosti, zadrigli alkoholičar u stilu „daj da to
zalijemo“ i „proklete bundžije“ i majka koja se od svih
nevolja skriva iza improvizovanog šanka u kuhinjskom delu trpezarije
i podiže tacnu sa kolačima kao svemoćni štit pred svim svetskim
nedaćama. I naravno Ana, jedini oslonac i ljubav našeg kilavog
heroja Nenada Mičića.
Pripovedanje je
fragmentisano i napeto, pa neprestano navodi da se okrene sledeća
strana.
Završnica je neočekivana
ali logična i vraća ceo roman u sferu realnosti. Ostaviću čitaocu
da se probije kroz horde zombija, krvavih i sluzavih zidova, erotskih
i svih drugih bizarnosti i suoči se sa jednostavnim razjašnjenjem
apokalipse.
Roman za svaku preporuku,
uz prethodno upozorenje za one slabijeg stomaka.
Нема коментара:
Постави коментар