O Radioničarskim pričama, časopis Znaka Sagite, Br.20, 2013

Izvor: Forum Znak Sagite

Autor: ZStefanovic

Шта се дешава када аматере склоне књижевној фантастици (можда најтежој прозној дисциплини) подвргнуте захтевнијем, групном, методском уређивању? Да ли је резултат медиокритетски, на ивици објављивог? Шта бива и кад истом подвргнете професионалце и полупрофесионалце?

Једини начин да то сазнате је да уроните у социолошко-књижевни феномен: двадесети број главног српског часописа за фантастику „Знак Сагите“, који доноси 43 савремене приче настале на књижевној радионици истоименог форума.

Ко познаје неуротичност (или акутну психотичност) два главна жаришта српске фантастике -- друштва „Лазар Комарчић и самог форума „Знак Сагите“ можда ће имати предрасуде према овом темату. Међутим, сва предубеђења слободно могу бити одбачена, јер читање неће представљати мазохистичко пробијање кроз једва читљиву и грубу фановско-почетничку књижевност.

Напротив.

Приче су толико добро уређене да скоро не постоји драстичнији квалитативни јаз који би се могао запазити између професионалаца и аматера, старијих и млађих, мушког и женског писма... (Женско писмо је овде, иначе, скоро трећина прича и потпуно су исте снаге са мушким колегама, што се тек овако на гомили види. Ово је знак опште данашње зрелости наше фантастике, дакле, потпуно нова историјска фаза.)

Оно што је оштро различито јесу теме, жанрови, метажанрови, поетике, стилови, мисаоне основе, сензибилитети... Форма кратке приче је омогућила ово богатство на једном месту, али је и спречила да се неке новајлије погубе у комплекснијим структурама приповедања или да постану досадни.

На сву срећу, овде скоро да нема гњаваторског слипстрима, магичног реализма, постмодернизма, неуспешне авангарде и реалистичког хорора и сличних ужаса. Истини за вољу, очекивао сам можда више научне спекулације, јер смо у добу у којем наука буквално експлодира у дневним спознајама, и у којем је научна фантастика службена идеологија глобалне цивилизације. Међутим, у крајњем збиру, однос научноспекулативног и фантазијског је у збирци ипак испао пристојан.

Друга примедба је да се у новој књижевној генерацији скоро и не осећа да израста на средишњој традицији фантастике у Југоисточној Европи — српској. Има понегде фолклорне основе или нашег миљеа/тема, али код неких писаца, чак и кад се баве обрађиваним темама, види се неимање искуства читања Драгутина Илића, Милорада Павића, Славена Радовановића, сигнализма или круга писаца око „Лазара Комарчића“ / „Знака Сагите“ (осим код оних који су из баш тог круга овде приложили причу)...

Али све наведено не мора бити мана. Захваљујући споју солидне књижевне обдарености и зналачког уређивања, резултати у овој збирци неретко надвишују просек домаће књижевности у најизвиканијим издавачким кућама. Добили смо оплемењујућу летњу збирку, разна идејно-тематска освежења, много нових имена и један потпуно посебан збирни угао гледања на домаћу фантастику. Такође, могло би се рећи да је већина мени нових аутора потпуно спремна за дуже облике: новелете, новеле, па и романе.

Чекамо следећу збирку Радионичара.

Општа оцена: 4- или 3,5 (зависно од личних склоности и књижевног укуса)

БЕЛЕШКЕ О ПРИЧАМА

Утиске пишем као површни, добронамерни читалац, без претензије за објективношћу. За дубље сецирање нађите неког оспособљенијег и мање болећивог.

1 АГРОНА — Ивана Милаковић

Антиутопијска мини-минијатура у метроу. На трагу Судије Дреда. Ускоро ће бити чист реализам.

2 ФИОНА — Бобан Кнежевић

Опет мотив метроа и графита, али кроз страву и ужас. Кнежевић је још од почетка 1980-их био склон управо овом метажанровском и идејном кључу и то се огледа у његовим бројним причама. Очекивани панч-лајн на крају.

3 НАВЕНКА — Миодраг Миловановић

Опет мотив (московског) метроа и графита, али овог пута као фантазија (и можда футурофантастика). Трећа објављена прича истакнутог посленика српске фантастике, тренутно нерадог и да пише и да жирира. Густо, писмено и течно, делује као почетак доброг романа, мада ми је неки слој значења на крају измакао. На тренутке по атмосфери подсећа на ране књиге Лукјањенкове „Ноћне страже“, што је комплимент.

4 ТЕФТЕР — Владимир Бјелајац

Прича о девојци са необичним именом, варијација на задатак метро-графит. Почиње као хумореска, завршава се у мрачном бесу руље. Пристојно, читљиво.

5 ГУЛИВЕРОВО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉУ ЧУДА — Милена Илић

Канибалистичка хумореска, апсурд. Не знам зашто, али је ово један од мојих фаворита у збирци, можда због одличног краја. Има и Блејка и масу других референци.

6 ГЕТЕ ЈЕ КРИВ ЗА СВЕ — Сандра Максимовић

Вампирски љубавни троугао на селу. На трагу Љубиног вампирског циклуса, али је много опорије. Добро.

7 C2H5OH — Дејан Филиповић

Последњи отпор Новом англошвапском поретку у једном србијанском селу. Симпатична хумореска са мушким Телмом и Луиз /Тиосавом и Живорадом/.

8 НА СМРТ, МОЛИЋУ! — Сандра Максимовић

Иронична фантазмагорија у неком средњоевропском селу у прошлости. Није моја врста штива, али је психолошки убедљиво.

9 КРШ — Срђан Дамјановић

Београдска прича о данашњој омладини и српском рулету. Два гласа, три лика. Згодно. Није фантастика или сам ја нешто пропустио.

10 ЋУТИ, ТИШЕ — Милена Илић

Прича о лечењу господина Зарића и измени свести са цимером. Због Гуливера сам већ утефтерио име Милене Илић, што и вама желим.

11 КЉУЧНА РАЗЛИКА — Ивица Миларић

Футурофантастична хумореска о томе како ћемо узгајати прасад. Морбидно и солидно.

12 ПРЕМЕШТАЈ — Дацко

Крајње дирљива прича страве и ужаса о сеоском дечку. Написано на неком хибридном србијанском дијалекту. Једна од најпамтљивијих прича у целом броју. Аутор је застао баш тамо где треба.

13 ИСТОГ ДАНА, ИСТО ПОПОДНЕ — Стеван Шарчевић

Прича о Мирјани и усуду који стиже са чергарима. Мотив који подсећа на приче 19. века. Пристојно, расписано.

14 ЦРВЕНДАЋ — Предраг Страшмештер

Хумореска о две генерације савремених вештица. Симпатично, живописно, има основа за коришћење овог света у даљем циклусу или роману.

15 ДАДИЉА — Радмило Анђелковић

Чиста научна фантастика (освежење!), биолошка антиутопија. Бард је по обичају свој посао обавио солидно, али је мени нешто зафалило у панчлајну. Нисам још начисто шта.

16 ЛЕАРЗА — Сава Петровић

Футурофантастични „вестерн“ о одстрељивачу и његовој будућој наследници, са моралном поуком за љубитеље хорора. Солидно.

17 ЊЕНА ДЕЦА ОДЛАЗЕ У СУТОН — Драгана Матовић

Етида по свим канонским правилима времепловног мотива. Прича у приступу има нешто од Лазовићевог метода и стила. Пиши даље.

18 СНАЈПЕРИСТА — Срђан Дамјановић

Психотични убица опседнут бројевима завршава у затвору. Одлично исприповедано (иако објављено без коректуре). Мада није фантастика, ово је једна од прича које ћу најдуже памтити из овог броја, можда због језгровитости израза и због избегавања књижевних кићења. Вапи да буде део романа.

19 ВИЛИНЕ ВОДЕ — Предраг Страшмештер

Средњовековна фантазијска прича о два поколења владара и вечној клетви између родитеља и деце. Добар лапот у књижевном смислу.

20 ЂАВОЉИ МОЗАИК — Борис Мишић

Научна фантастика укрштена са јудео-хришћанском митологијом (већ други случај скорије, ако рачунамо и „Тај необичан дан“ Предрага Вукадиновића). Мени лично је пријало у идејном смислу, има нечег узвишено песничког — мада је стално било на ризичној ивици због велике космолошке амбиције у избору теме.

21 ЈАО! ГЛЕ! ЧОВЕК На МЕСЕЦУ! — Драган Цветановић

Прича о космонауту - на прелому научне фантастике у фантазију, да би се завршила малтене религијски. Ипак, за читаоца је убедљиво у исходу.

22 ПРЕВРАТ — Драган Јованов

Солидна научнофантастична сатира – производња деце и обарање гинекократије. Ако, ваља се... Да се и ми (мушкарци) осетимо као мушкарци.

23 ПЕРОН БР. 3 — Драгана Матовић

Човек, перон, жене. Измиче ми где је овде права фантастика, али показује да је Д. савладала занат писања, па може да се баци на савлађивање дужих форми и заната приповедања. Писмено, добра атмосфера, али за мој укус недостаје слој више или панчлајн.

24 РАСПАД — Миодраг Субашић

Хумореска, научна фантазија са шмеком словенског сабожја и епске фантастике. Згодно, освежавајуће. На пати од клишеа словенског неопаганизма, нити свемирске опере. Можда добар свет за даље развијање.

25 ЉИГА — Милош Цветковић

Брачна мелодрама у свемирској колонији, малтене инверзни мотив Солариса. Расписано, права научна фантастика. Може се дискутовати о уверљивости Вањиног приступа опстајању.

26 СЕСТРЕ — Силвија Петак-Стражмештер

Ауторка са лакоћом и убедљиво приповеда о две сестре, само сам ја негде изгубио логичку нит у односу према љигавку. Али функционише и овако, даје довољно сатисфакције.

27 ГДЕ ЈЕ НЕСТАО ГОСПОДИН ГОБЕЦКИ — Дарко Суџум

Прича о часовничару који „намешта“ време. Има ту нечег дискретно павићевског, али само у неком далеком концепту, не у стилу и језику. Све је свом месту, али, као и претходна прича, и крај ове делује да логички може имати више тумачења. Или сам ја мало пукао.

28 Други човек на Месецу — Моуцхетте

Алтернативна (или скривена?) историја, научна фантастика. Минијатура-освежење о теми из наслова. Мени је баш-баш добро легло и због мотива и због начина извођења. Штета што је под псеудонимом.

29 МЕТУЗАЛЕМОВА ОПОРУКА — Милан Јовановић

Варирање мотива тегобне дуговечности, али кроз психолошке процесе и јак лирски и филозофски набој на крају. Понешто очекивано, али је добро и довољно разрађено.

30 ГАМБИТ НА ПАРИСКИ НАЧИН — Дарко Суџум

Париз 18. века, друштвено подземље, благи дах езотеријског. Партија животног шаха двојице људи са супротних страна закона. Уверљиво.

31 ПУЖ — Милош Павловић

Одлична прича о будућности реклама. Футурофантастика, егзобиологија, одмерена иронија. Све је разрађено како треба. И овог писца читаћемо ваљда и надаље.

32 ДОБРА ПРОДАЈА — Марко Скокнић

Симоријан, планета-вукојебина, и тајанствени „вађет“ који управља трансформерсима. Права научна фантастика, са свим школским обртима. Добро у свом жанру.

33 ЛАРУШЕВИ ЗЛАТНИЦИ — Саша Робник

Алхемичарска фаустовска прича у паралелном свемиру. Писац такође зрео за новелу или роман, а и цео свој свет убедљиво конструише. Појава Белијала и Гаврила лично у судском процесу је можда трунку превише, али да не цепидлачимо. Добро је ово.

34 СЕДМО ДЕТЕ — Мина Тодоровић

Прича о Саши која је „то“ — ни „она“, ни „он“. Трансгендер мономит, буквално. Због митске форме ризично за стилску обраду, али овде ферцера. Има нешто од дискретне моралне двосмислености Марије Семјонове. Мина, пиши даље.

35 ВЕЧИТО ВРАЋАЊЕ НАСТАВНОГ КАДРА — Јевтропијевићка

Супертечно, занимљиво. Духовита прича о перпетуум мобилу (и бонус: о школском систему). И Јевтра је зрела за роман. По мом укусу завршна поента је могла бити више фипинска, луђа, али то је ствар укуса и темперамента.

36 РАЗГОВОР ДР ДИТИРАМБА И ПРОФ. ЛАМЕНТА У ЛИМБУ — Стефан Костадиновић

Прича тече као философско-метафизички дијалог о крупним питањима, да би у завршници добила и добар драмски, оспољен облик. Фино штиво, освежавајуће за часопис фантастике.

37 НАКАЗА — Андреа Баскин

Мутирани сој након Великог помрачења, описан од стране најопаснијег међу њима. Добро је ово, мада – као и у случају „Љиге“ Цветковића – ја лично бих ставио двоструки панчлајн.

38 О ПРИРОДИ РИБА — Стефан Костадиновић

Пишчев таленат смо могли наслутити још у филозофском дијалогу у Лимбу, а овде је потпуно разрађен и демонстриран на свим нивоима. Има лепих језичких иновација и књижевне „фрактализације“, која расте до врхунца. Примедба је да би јаснија почетна премиса о њих троје олакшала читаоцу ход по свим слојевима приче.

39 ДОБА ВАТРЕ — Вероника Санто

Егзобиолошки есеј о размножавању, практично мелодрама. Има нечег дубље лемовског, као и код Миљана Марковића. Списатељица увек даје мирни узвишени тон где год се појављује, тако да ћу се можда вратити старијим или непрочитаним стварима.

40 ТАМО ГДЕ ЈЕ МАГНЕС ОКАЧИО САНДАЛЕ — Миљан Марковић

Тринаест металних кугли кренуло на пут, једна пала с пута, остатак био љут. Мени је ово одлично, има трипозности неживог света као код С. Лема.

41 РЕПИЋ — Силвија Петак-Стражмештер

Наизглед безазлено испричана прича о анимистичким ентитетима. Слично оној Стејплдоновој о музици, само лепршавије. Анимизам Семјонове налазимо и код других књижевница. Угодно за читање.

42 ДУХОВИ ГОЛАЋИ — Павле Теофиловић

Прича о спиритосфери, која се развија као благо иронична и филозофска мелодрама о духовном назадовању, да би се завршила као хумореска и сатира на неизречени главни мотив човечанства. Добро. Свидело би се Илићу и Комарчићу, верујем.

43 ГАРБА КАМАГЕН — Радмило Анђелковић

Једна од најбољих прича у броју, изванредна показна вежба како да се најстарији мотив туђинске свести која нам стиже (овде из океана) представи на нов начин. Кренувши од измишљеног хибрида српско-струмичко-разних језика и његовим „развојем“ кроз приповедање, писац показује еволуцију свести кроз сам процес, без описивања. Све је у причи на свом месту, вуче да се више пута чита и да се укапира шта је кувар у ствари закувао.