Reč je mač istine a vlast je štit lopova!

Autor:   Lazar Janić

U zemlji okovanoj beznađem, okovi se i ne primećuju. Navikli su nas na njih i osećamo ih kao sopstvenu kožu. A iz svoje kože se ne može. Kažu... Lažu!

U zadnje vreme čitam samo elektronske knjige i pratim elektronske medije. Ne verujem više novinama i televiziji. Televizor sam već odavno izbacio iz svoje sobe, da me ne laže TV Dnevnicima, latinskim i turskim serijama, estradnim šljokicama i lažnom stvarnošću... Da me ne zaglupljuje i ne odvaja od istine.

Pratim samo internet. To je moj ključ od rešetaka, ključ od ćelije zatvora u koji su me rođenjem smestili. Osumnjičenog bez dokaza i bez svedoka. Osudjenog bez suda. Za presuđenu buduću krivicu. Za presuđene sve buduće krivice, za prekršene norme zakona koje tek treba da usvoje...

Kriv sam jer mislim! Kriv sam jer postojim! Kriv sam jer sam se u krivo vreme rodio...

Reč je mač istine a vlast je štit lopova! Vlast voli što se narod pali na nacionalizam a ne na nepravdu! Malo potpiriš i eto lepe vatrice da se vlast ogreje! Vlast voli glupe, a ne pametne. Najveća đavolova obmana je što je uverio čoveka da ne postoji! Najveća obmana vlasti je što je uverila narod da je samo glupa i nesposobna, a ne zlonamerna i pokvarena! Jer vlast nije servis građana, kako vole da kažu, nego jurišna jedinica masnih, debeloguzih korporacija, koje žive sisajući krv naroda...

Reč je mač istine! Zato hoće da je zagluše žamorom laži iz TV kutija, da je izvrnu i izvitopere, da smisao pretvore u besmisao. Zato nas plaše ratovima, mržnjom, krizom, zakonom, policijom, državom, zatvorom... Plaše nas jer su od nas uplašeni! Da se ne probudimo! Da ne progledamo! Da ne progovorimo! Da ne prolajemo! Zato su nas vezali okovima laži i besmisla! Ali, i vezan lajaću, dok mi jezik ne otkinu i u mašnu ne zavežu! Onda ću repom da ih šibam!

Reči su bez presedana. Misli su bez ograda. Stvarnost je nedokučiva. Potreba je do usijanja. Potreba za slobodom i raskidanjem okova... onih pod našom kožom i onih u našim glavama! Svi to želimo, a ne umemo da izgovorimo...! Slepi ispod kapaka! Slabi ispod mišića! Glupi ispod razuma!

A onda će nam se odjednom pred očima pojaviti brojevi! Nizovi nula i jedinica. Zaslepiće nas svojom istinom! I tada ćemo videti Matrix!

Izvršiću srpsko ritualno samoubistvo, ubiću se od rakije!

Ili ću njihove laži, sada i ovde, da razotkrijem!