NAUČNO FANTASTIČNA, FANTAZI I HORROR SCENA U SRBIJI

Autor: Tihomir Tika Jovanović

Naučno fantastična, fantazi i horor scena u Srbiji je poslednjih nekoliko godina oživela. Kao da pisci žele da svojim maštarijama pobegnu od neprijatne stvarnosti i sa sobom u te izmaštane svetove povedu i svoje čitaoce.

U mainstream književnosti u Srbiji kao i u svetiu i regionu postoji dosta koketiranja sa fantastikom, ali nećemo razmatrati takve slučajeve, pokušaćemo da predstavimo samo dela i autore koj su vezani za žanr.

U predstavljanju mladih domaćih pisaca prednjači izdavačka kuća Portalibris koja je objavila prve romane mlađim autorima. Neki od njih su započeli i serijale. Miloš Petković je započeo Legendu o 7 mačeva i serijal Perunov hroničar.

Nebojša Petković je počeo priče o Poslednjem gradu.

Tu je i Ivan Branković sa serijom Projekat Herkules.

Jedan od romana mlađih pisaca je i Vinča, znamenje bogova, autor je Ivan Drajzi .

Ovi mlađi autori uglavnom se opredeljuju za Fantazi i srodni podžanr.

Portalibris je osim ovoga repritovao i tri romana Lazara Komarčića, a među njima i Jedna ugašena zvzda, koji se smatra za prvi srpski SF roman.

Izdavačka kuća Otvorena knjiga, takođe je počela da objavljuje romane domaćih pisaca, koji uglavnom pišu Epsku fantastiku. Za sada su objavljeni sledeći romani:

Svetioničar, vesnici oluje – Mladen Đorđević

Petruški zmaj – Milena Stojanović

Praznik Zveri – Zoran Petrović

Dorijanovo zaveštanje – Nikola Jovanović

Izdavačka kuća Everest medija, koju vodi poznati srpski SF pisac Boban Knežević je objavila veoma značajno delo eseja Miodraga Milovanovića – Srpska naučna fantastika, sa prikazima poznatih dela od nastanka SF-a u Srbiji do danas. Osim ovoga Everest medija izdaje i časopis Znak Sagite koji objavljuje priče domaćih i stranih autora. Naravno tu je i objavljivanje knjiga. Nedavno je objavljena knjiga sabranih priča i novela Vladimira Lazovića, pod naslovom Sokolar. U planu je izdavanje sličnih knjiga još nekih autora kao što je Ljubomir Damnjanović koji je nažalost rano preminuo, ali je za sobom ostavio značajan broj priča i novela koji su do danas ostale nepoznati širokoj čitalačkoj publici.

Everest medija je takođe objavila i prvu zbirku priča Jovanović Tihomira – Palisade i čadori. Ova zbirka je atipična u odnosu na ostalo stvaralaštvo. Osnovna ideja je poslednje neosvojeno selo u Šumadiji od strane Turaka – paralela sa Asterixom i Obelixom, uz dosta humora.

Izdavačka kuća Strahor je nedavno počela sa radom i objavila je serijal romana Kosingas – Aleksandra Tešića, kao i njegov roman Kletva Kainova. Ovo su takođe dela koja se mogu svrstati u Fantazi. Ova izdavačka kuća je nedavno pokrenula i konkurs za priču fantastike zasnovane na folkloru, odnosno narodnim verovanjima.

A evo šta znači ime Strahor:

Ima još jedan stari bog u Srba koji se ne javlja kod drugi Slovena.To je veliki beli vuk tačnije Strahor.Po nekim mišljenjima ovo je dokaz veze izmedju srpske i etrurske kulture kod koje je isto sveta zivotinja bila vuk naravno ovo je samo ne proverena teorija kou treba istraziti.

Goran Skrobonja, poznati srpski žanrovski pisac sa svojom izdavačkom kućom Paladin takođe učestvuje u objavljivanju dela srpskih autora. Povremeni tematski konkursi rezultuju zbirkama priča kao što su: U znaku vampira, U znaku vampirice, Beli šum, Haarp i druge priče teorije zavere.... Osim ovoga Goran Skrobonja je i autor koji se pojavljuje u najvećem srpskom izdavaču - Laguna, sa svojim serijalom o Teslinom multiverzumu. Zasada su izašla dva romana; Čovek koji je ubio Teslu i Sva Teslina deca.

Za horor žanr najzaslužniji je Dejan Ognjanović iz Niša, koji je i doktorirao na ovoj temi. Poznati su njegovi romani Naživo i Zavodnik. Osim ovoga ima i mnoštvo teorijski radova.

Osim štampanih knjiga dosta toga se objavljuje i u elektronskoj formi.

Jedan od najagilnijih u ovom pogledu je Argus books, koji raspisuje tematske konkurse sa SF, FF ili Horor tematikom. Poslednja dva ovakva konkursa bila su sa temama Multiverzim i Vašarske priče. Osim autora iz Srbije na ovim konkursima mogu učestvovati i autori iz regiona. Urednik ovog izdanja je Lazar Janjić koji i sam piše fantastiku a poznati romani su mu Veštičije ludilo i Kuća obrasla bršljanom.

Jedan, ne mlađi autor, ali u poslednje vreme dosta agilan je i Stevan Šarčević sa serijom romana o Aleksi Lakiću, koji treba imati pet nastavaka – zasad.

Od ženskih autora u Srbiji treba pomenuti Tamaru Lujak koja je više okrenuta fantaziju, vilinskim pričama i bajkama. Za razliku od nje Mira Satarić barata pričama sa horor tematikom i tvrdom naučnom fantastikom. Tamara Lujak ima nekoliko samostalnih zbirki priča dok je Mira Satarić uglavnom zastupljena u regionalnim zbirkama fantastike, Refestikon, Marsonicon, Regia Fantastica i po časopisima koji objavljuju fantastiku.

Dosta priča domaćih autora objavi se i po fanzinima od kojih su najpoznatiji Terrra, Udruženja građana fanovi naučne fantastike SCI&FI i Emitor, Udruženja ljubitelja fantastike Lazar Komarčić.

Osim priča i romana u Srbiji je u nastajanju i nova generacija strip autora. Pavle Zelić je jedan od mlađih scenarista stripa i do sada je uradio dva albuma stripa Družina Dardaneli sa crtačem Draganom Paunovićem. Radnja je smeštena u devetnaesti vek i to je je jedna priča koja se može svrstati u alternativnu istoriju.

U strip je takođe prenešeni roman Kosingas po priči Aleksandra Tešića a crtež je radio Zoran Jovičić.

Većina starih strip majstora iz Srbije sada živi u inostranstvu ili radi za strane izdavače. Treba li posebno pomenuti Željka Paheka, Igora Kordelja, Dušana Božića, R.M Geru, Baneta Kerca, Zorana Janjetova, Aleksu Gajića, Vladimira Vesovića, Petra Meseldžiju i mnoge duge...

Udruženje građana Fanovi naučne fantastike SCI&FI dalo je svoj doprinos strip sceni izdavanjem posebnog broja SF Posrtala za Strip salon u SKC-u, posvećem istoriji SF stripa u Srbiji.

Fantastika u Srbiji obuhvata i filmsku delatnost, sa temama iz SF-a, Fantazija i Horora. U oktobru ili novembru u Beogradu se održava Festival srpskog filma fantastike. Doskorašnji urednik ovog fetivala bio je Jovan Ristić, novinar iz Beograda a od skora je ovu ulogu preuzeo Miroslav Lakobrija, poznati majstor za specijalne efekte. Jedan od najpoznatijih filmova proistekao sa ovog festivala je Naprata, film folklorne fantastike a autor je Milanče Marković iz Velike Plane. Trenutno radi na novom filmu, pod naslovom Strašno mesto.

Ne postoji časopis koji se pojavljuje na kioscima a da se bavi naučnom fantastikom fantazijem ili hororom. Postoji časopis koji se bavi folklornom fantastikom. Književni časopis Omaja je poduhvat grupe zaljubljenika u fantastiku, pre svega folklornu, koju čine pisci, likovni umetnici i stručnjaci iz oblasti društveno – humanističkih nauka. Sam časopis je osnovan 2007. godine a osnivač i prvi urednik bio je pisac Milanče Marković. Omaja je nastala iz želje ali i potrebe da se na jednom mestu sakupe i sačuvaju dela iz oblasti folklorne fantastike, bilo da su u pitanju zapisi, neposredna kazivanja, memorate, demonološka predanja ili druge forme koje u sebi sadrži elemente folklorno – fantastičnog. Sadašnji urednik ovog časopisa je Mladen Milosavljević.

Jedan od projekata Omaje i Strahora je zbirka priča iz homoljskog kraja, poznatog po bogatoj mitologiji, Čuvari zlatnog runa – priče iz Homolja.

Sam Termin Omaja je višeznačan, i o njegovim značenjima se pisalo od Vukovog, pa do brojnih književnih i mitoloških rečnika.

Omaja – noćno biće koje se pretvara u ovcu, kozu, jare, bivola ili psa. Ono iznenada protrči pored čoveka, a on pojuri da ga uhvati i nikad ga ne stigne. Trčeći za njim, čovek padne u zanos i tako ga omaj zavede daleko, na breg ili u ponor.

Srpski mitološki rečnik