BALKANSKI MOL - SVET CEPEŠA

Svet opisan u romanu „Balkanski mol“ izuzetno je surov. Teror je u njemu legitimno sredstvo vladavine, što je sasvim normalno, ako se ima u vidu da je ličnost oko koje se vrti radnja Vlad Drakula, na zapadu do te mere ozloglašeni Transilvanijski velikaš, da je od strane Brema Stokera proglašen za vrhunskog vampira, oličenja zla samog. Međutim, kroz radnju romana saznajemo da ni druge evropske velmože nisu bile mnogo nežnije, a o Turcima da se i ne priča. Kao što autor sam na jednom mestu kaže: pravi plemić mora imati i pravednu kaznu za one što ne slušaju.

Istorijski podaci o zlodelima Vlada Drakule, ali i drugih plemića, brutalno su i detaljno predočeni, bez mnogo romantiziranja. Pa opet, sav taj užas sa kojima se grupica hodočasnika susreće u prvom poglavlju romana, tek je deo spletki i tadašnjih političkih prilika na Balkanu, toj predstraži hrišćanskih zemalja prema širenju Otomanske Imperije. Sasvim slučajno brat Jakov, monah na hodočašću po Transilvaniji, glavni protagonista prvog poglavlja, duboko će se uplesti u intrige koje prethode turskoj najezdi, a laž koju će on preneti je prva naznaka da nešto u ovoj priči nije u skladu sa opšteprihvaćenim viđenjem Vlada Cepeša.

Tokom pripovesti savezi se stvaraju i raskidaju, vlastodršci su u savezu čas sa jednima, čas sa drugima, a pravednost i opravdanost pokolja je neprestano na nesigurnoj klackalici moralnosti i humanosti sa jedne strane i političkih potreba i praktičnosti sa druge. Ovakva postavka i način pripovedanja uveliko nalikuju „Pesmama leda i vatre“ G.R.R. Martina, jer Tihomir Stevanović, autor ovog dela odbija da morališe, nego dozvoljava svojim junacima da se lično pravdaju i sami se predstave. Redovnici falsifikuju i podmeću, velikaši spletkare i kolju, a humanost i ljudskost tek povremeno zalutaju u pripovest, više kao posledica straha ili obesti nego kao nečije ubeđenje. Šta su, dakle, sličnosti sa Martinovom sagom? Kao prvo, predočeni svet je izuzetno surov, jezive muke su opisane realno, bez imalo ulepšavanja. Drugo, velikaši su uglavnom dvoličnjaci skloni intrigama i podmetanjima, sve u cilju očuvanja ili širenja vlasti. Kao treće, ali ne i najmanje važno, najčešće žrtve su obični ljudi, seljaci, trgovci i putnici, dakle podanici vlastele koja se neprestano bori oko vlasti i uticaja. Nema tu ni zmajeva ni natprirodnih pojava, ali je atmosfera obe pripovesti vrlo slična, posebno kad se ima u vidu srednjovekovna surovost, sa sve balkanskim specijalitetima, kao što je nabijanje na kolac.

Knjiga je podeljena na nekoliko poglavlja u kojima se svaki put menja ličnost čijim očima vidimo zbivanja. Ovo je zanimljiv postupak stoga što na taj način imamo priliku da posmatramo događaje kroz utiske pripadnika suprotstavljenih strana. Začudo, Drakula tokom pripovesti izrasta u pozitivnu ličnost, što je u skladu sa Rumunskim stavom, a u suprotnosti sa predstavom zapadnjaka o ovoj istorijskoj ličnosti.

Roman se završava neočekivano, pripovedanje je sigurno i napeto, a poglavlje za poglavljem se prosto gutaju. Tihomir Stevanović je pisac koji po mojoj proceni ima ozbiljne šanse za uspeh.