Marsonic 9

Izvor: http://fantasticnivodic.com/2016/08/25/naucna-fantastika/marsonic-9/

Autor: Kristijam Kiko Šarac

Marsonic broj devet će se baviti nečim što je obeležilo rane godine žanra, pulp i treš pričama. Ranih dvadesetih u Americi su bili popularni časopisi te vrste jeftini i sa klišeiziranim pričama, većinom bez neke literalne vrednosti, te žanr vuče posledice toga i dan danas, ali ti časopisi su isto tako mnogo zaslužni za popularizaciju žanra. Žanr je tek sa pojavom ’Novog talasa’ prešao na knjige i tako skoro uništio časopise te vrste, ali pulp i treš se drže i danas ponajviše kroz filmove, koji i dalje vole čudovišta, heroje koji spasavaju golišave lepotice, mnogo akcije, krvi i sasvim prazne radnje za pustiti mozak na pašu. Biće zanimljivo videti koliko su autori Marsonica otišli daleko u tom smeru i naumu nam ih predstave.

“Oks Hunger, muškarčina i po” je priča Danijela Bogdanovića o kome zaista ne znam ništa sem da je već zreo autor, zato pustimo priču da govori u njegovo ime. Govori o superheroju na stereotipan način i senzacionalistički, na isti način su opisani i neprijatelji. Akcija sa vremeplovom, violinom, devojkom u nevolji i naravno osvetom. Ali nije sve tako očito, iako heroj na kraju pobedi i dobije devojku kao u svakoj treš priči to se ovde ipak događa na jedan vrlo originalan način.

“Amiši u svemiru osveta degenerativnih” brodski tandem ponovo jaše posle drumskog razbojništva, Ivan Lutz i Gordan Sundać dolaze sa spejs operom koja u mnogome podseća na Skrimerse ili Svemirske vojnike, odnosno dobra je mešavina ta dva. No priča nije bez originalnosti, lik amiša koji dimi cigarete poput Li Marvina, je nešto što će vam nabaciti osmeh na lice. Pored toga čini se da autori planiraju nastavak u nekom narednom Marsonicu ili čak neki roman.

“Kargo” je delo Tea Kosa koji ima zbirku priča iza sebe i redovan je gost Marsonic revije. Još jedna svemirska avantura, ovoga puta sa jurnjavom, vrednim teretom i iznimno omamljujućom ženom.

“Sluzav dan” stiže iz pera Petra Ćorića, pobednik je nekoliko vrlo važnih konkursa za kratke priče. Govori o životu u budućnosti, zavisnosti od interneta i brzini kojom se stiže do informacija na internetu. U celu priču se umešalo i jedno malo sluzavo stvorenje, ne baš bezopasno.

“Petorka protiv sudbine” je priča Jurice Ranja, koji je kako vidim redovan član Marsonic zbirke kao i u drugim sličnim zbirkama. Kliše okupljenog tima koji spasava svet napisan na tako poseban način. Ne samo da je svet poseban, nego su i likovi vrlo pažljivo i sa ukusom izabrani, iz raznih epoha. Pomenuću ovde samo Sokrata.

“Baksuz Bo i ubistvo u spoljnom gradu” je izmaštana umom Mire Satarić autorke koja ne objavljuje dugo, ali koja se već pojavila u mnogo značajnih zbirki. Detektivska priča u pomalo neobičnom okruženju i uz mnogo, isto toliko neobičnih likova, samo bi glavni lik bio običan da nema tog kućnog ljubimca, koji je izuzetno vredan crv.
“Odmetnik” je pisanija Stevana Šarčevića već afirmisanog autora ne samo kroz kratku formu već i romane. Govori o vrlom novom svetu u kom su neki jednakiji od drugih i to sve kroz oči imaginarca koji u stremljenju da postane više biće, postaje odmetnik, a postavši odmetnik postaje više biće.

“Hongsjao SLASH! Sjaohong” je debitantsko pojavljivanje autorke Tamare Babić. Zamislite svet u kom nema smrti, ali je vlasti priželjkuju mnogima. Kao po običaju tu su i heroji, u ovom slučaju heroine, koje nimalo ne dele mišljenje vlasti.

“Crvena noć Nenada krvavog” je iznedrila imaginacija Tonija Jurčića, koji već ima priče u dosta zbirki uz to i nekoliko kratkih filmova – horor u svom najvećem treš sjaju. Ugovor sa demonom, krvavi pir, povratak iz mrtvih i mala zaboravnost su neke od tema, koje se pominju u ovoj priči.

“High Q” Tomislava Tomaševića, koji kao i većina ovde prisutnih autora ima priče u svim bitnijim zbirkama regiona. Velika zavera, bombe, tajni agenti su samo deo priče o tome kako iznad pametnog postoji uvek neko pametniji.

“Preživi” je novela Ratka Martinovića još jednog brodskog autora i člana tima Marsonica. Govori o tome kako ćemo jednom živeti u utopiji virtuelne stvarnosti, ali i da duh i revolucionarne ideje niko i nikada ne može ugušiti.

“Amazing, Astonshing, Astounding Od pulpa do treša i nazad” je sjajan esej Zdeslava Benzona o samim počecima žanra i tome kako se razvijao. Isto tako i o razlozima zašto se žanrovska dela smatraju manje literalno vrednim, ali su i dalje sastavni deo žanra, pogotovo u filmskim ostvarenjima. Tekst također možete pročitati na našem portalu, u celosti.

“Roborušilac” je strip Maje Perak, scenario se odlično uklapa u broj, ludi i egocentrični naučnik dvadeset godina tajno radi na projektu u komunističkoj Jugoslaviji. Crtež ima dva problema – pokušaj da mnogo toga smesti na četiri strane, što ga čini pomalo konfuznim, drugi problem su oblačići na pogrešnim mestima i skoro da onemogućavaju čitanje i tumačenje.

Autori su u ovaj broj uneli gomilu stereotipova žanra, čak se trudeći da ih pomalo preuveličaju. No istovremeno dodajući svakoj priči svoj šmek i originalnost, ono nešto zbog čega i volimo fantastiku. Ono što je primetno je da je broj mnogo duhovit i bez nekih dubljih tema što je razumljivo uzimajući u obzir temu ovog broja.

Do narednog Marsonica.