Pola
sata po ponoći
sama
u stanu gledam kasne vesti.
O,
kako mrzim ovako da provedem noć!
Dok
se jesenji vetar šunja oko prozora
ja
pretražujem tamu po sobi
i
osećam ledeni dodir mraka
Nema
ni žive duše tamo,
nikog
da čuje moje molitve.
Daj
mi muškarca nakon ponoći,
neka
neko odagna ove senke,
daj
mi muškarca nakon ponoći,
nekog
da me provede kroz mrak do svanuća.
Posmatram političare što pronalaze ćup zlata
na
kraju duge; to legendarno blago pobede,
toliko
različito od sveta u kome živim.
Umorna od televizora
otvaram
prozor i gledam u noć,
ali
tamo nema ničega,
nikog
na vidiku,
nigde
ni žive duše,
nikog
da čuje moje molitve.
Daj mi muškarca nakon ponoći,
neka
neko odagna ove senke,
daj
mi muškarca nakon ponoći,
nekog
da me provede kroz mrak do svanuća.
Нема коментара:
Постави коментар