Mihai Eminescu - Glossa

Vreme prolazi, vreme nas obilazi,

sve je staro i sve je novo.

Šta je ispravno, a šta pogrešno?

Kad razmisliš shvatićeš:

ko nema nade nema ni straha.

Nezaustavljivi nadirući talas

pozivaće te i požurivati,

ali ti ostani po strani i drži se hladno.

Pred očima će ti blistati

i uho će zvuke registrovati;

ali nemaš vremena za slušanje

i pamćenje svega što čuješ.

Pronađi iznova sebe

pođi daleko od vreve

gde u tišini i miru

vreme prolazi i odlazi.

Ne zaboravi jezik razuma.

tu zaleđenu vagu prelomljene igle

jer kad trenutak promeni masku,

delovaće ti poput sreće,

ali rođen je u košmaru razuma

i trajaće samo tren kao istina.

Za onoga ko zna svoj broj

Sve je staro i sve je novo.

Ostani posmatrač igre,

cele te svetske drame

spoznaj srce utakmice

i znaćeš ko igra dvostruku igru.

Kada zaplaču ili im se srce slomi

uživaj u svom sedištu

učeći da umetnost ne pita

šta je ispravno, a šta pogrešno.

Prošlost i budućnost se ne mešaju,

pa su ipak blizanci na istoj strani:

Da novi početak kreće od kraja

videćeš učeći kroz godine.

Svega što je bilo ili će biti

imamo i previše u sadašnjosti.

Zalud je besmislena tuga

kad malo porazmisliš o svemu.

Uprkos svemu što dolazi

smisao smo oduvek imali:

sada, proteklih godina, oduvek.

Ljudi su srećni ili tužni,

a ostale maske igru ponavljaju;

različiti jezici iste reči izgovaraju.

Prečesto si prevaren u snu,

pa nemaš nade i nemaš straha.

Nema budućnosti dok zlikovci

slatkog jezika pobeđuju;

te savršene budale bez sjaja

mogu zaseniti Hiperion!

Strahujući, guraće jedni druge

u smrtni zagrljaj tražeći besmrtnost.

Ne udružuj se u to bratstvo,

nadirući talas ne možeš zaustaviti.

Pesme sirena neprestano zovu

Ka zlatnim mrežama, ka stranputici;

život nas uvlači u virove

promene glumaca u predstavi.

Iskradi se kroz gomilu i vrevu,

ne gledaj i ne slušaj one što te zovu

da skreneš sa svog tihog puta,

kako bi se pridružio i dao podršku.

Ako te prate, hodaj brže,

Jezik za zube kada kreneš kleti

Dobro znaš koliko vrede,

Šta bi tvoj urlik mogao promeniti?

Pusti ih da pričaju, nek' brbljaju,

Nek' se vrate u prošlost, i mladi i stari;

Budi nedodirljiv čoveku i novcu.

Produži dalje hladan kao led.

Ostani po strani i drži se hladno.

prema pozivima da se pridružiš i podržiš.

nadirući talas ne možeš zaustaviti.

Ko nema nade nema ni straha,

zapitaj se šta je ispravno, a šta pogrešno

jer sve je staro i sve je novo,

a vreme prolazi i obilazi nas.