Lunovoj ekipi opreznost nalaže lagano napredovanje i pokazuje se
opravdanom, jer gusto raspoređene straže nisu lako uočljive. Kada
se najzad probiše među jadne nastambe odavno je minulo 22 časa.
Snažno monohromatsko svetlo reflektora košmarnom prizoru daje
jezivo oštre konture. Obnaženi mladi ljudi podstiču se na
dodirivanje sopstvenih najintimnijih delova. U centru koncentričnih
krugova koje čini nebrojeno puta umnoženi mučni prizor, nalazi se
grupa zabrađenih žena, najviše nalik jatu gavranova. Njihovi
pogledi su upereni
u jednu tačku, u tom trenutku Lunovoj
ekipi
nevidljivu.
Po
tihom žamoru i po povremenom zveckanju oružja znaju da se tamo
nalaze ljudi sabijeni u gomilu. Osvetljenje im ograničava prisustvo
na senke koliba, ali istovremenu Lunu olakšava nimalo jednostavan
zadatak pronalaženja omrznutih lica u mnoštvu. Posle podužeg
traganja pronalazi gangstersku trojku koja se bavi istovrsnom
perverzijom kao i svi prisutni. Smešteni su podalje, gotovo kraj
samog ulaza u kamp. Kada iza
zida u vidokrug stiže
objekt
intersovanja grupe
južnjakinja, jedini koji nije iznenađen prizorom je njihov
severnjački saborac. Tamna
spodoba izranja
naglo
i veličanstveno, a za njom jedna
prelepa
devojčica, potpuno gola.
Hoda
graciozno
kao gazela,
spuštenoga pogleda i blago nagnuta prema zabrađenoj južnjakinji.
Ženin
lagani lebdeći hod prezrivo
ignoriše
postojanje lepotice koja blago dodiruje
tešku odoru. Najednom devojčica zaneseno
podiže
glavu i Lun
bi se zakleo da je svesna njihovog prisustva.
Trenutak
kasnije shvata da je
devojčin
pogled
upućen saputnici. Možda udaljenost vara,
ali Lunu se
čini
da devojčica
južnjakinju posmatra
kao ljubavnicu.
Sledećeg
trenutka devojče shvata
da su
neposredno pred njima
nepomične
spodobe.
Razum
kao
da
se vraća
u nju, oči joj se naglo šire i njeno telo prestaje
zavodljivo da se zanosi. Dok
cura pokušava
da se zaustavi, Lunu
postaje
jasno da je blagi dodir bedara i južnjakininje haljine povodac.
Južnjakinja
ne gubi ritam,
kao
da je ne zanima da li je
devojka
prati. Nastavlja
neumitno da napreduje prema sunarodnicama,
a
snažni trzaji
devojčinih bokova i bolni izraz lica mnogo
govore.
Sada je smireni hod tamne spodobe praćen trzajima nesretne devojke u
kojima najpre njeni bokovi uznapreduju
i tek nakon toga ih sustižu
užurbane
nožice. Ruka
koja
je kontroliše
sada je bezobzirno kažnjava za neposlušnost. Potom
trzanje
prestaje
i uspostavlja
se normalni
ritam
hoda.
Ne pomerajući
se,
zabrađene
žene strpljivo čekaju
da devojka stigne. Kao i kod prve južnjakinje i njihovi
pokreti
jedva se razaznaju.
Opkoljavaju devojku.
Pokušava da se izmakne, međutim kontrola vodilje ne popušta.
Svaki
pokušaj izmicanja kažnjava se
snažnim trzajem. Ispod
tamnih
haljina
proviruju
šake koje je dodiruju.
Vodič
i dalje nezaustavljivo
napreduje
vodeći je na onaj perfidni način. Izgleda
da je pravi cilj njihovoga puta u stvari ona konstrukcija neobičnog
izgleda.
Svečanim
korakom prema objektu devojku
prate
sve
tamne prilike dodirujući je
i teraju
je
ka cilju. Najzad se
predvodnica zaustavlja.
Kao mračno
jato
južnjakinje
zaokoljuju
devojku. Međutim sada milovanje ima cilj i malo pomalo potiskuje
devojku naniže i navodi
je da se
spusti na čudnu konstrukciju. Škrgutanje
zuba
mladog
severnjaka upozorava Luna da u njemu raste bes. Ni on nije
ravnodušan, ali zna da ni po koju cenu ne smeju uzbuniti pre vremena
raskalašni skup. Ako se razbeže pre dolaska udarnog odreda, svi
njihovi napori su zaludni. Spušta mu lagano ruku na rame.
Neočekivano,
na samo par koraka od njih pojavljuje se Glorija Ešton. Stav
joj
je
oličenje ženstvenosti. Noga, malo izbačena unapred, zateže
suknju i
jasno pokazuje liniju butine, a listovi otkriveni kroz rastvoreni
prorez na suknji, deluju
zanosno. Ruke nehajno prekrštene na grudima oslonac su
za
prkosno izbačene dojke. Zagrnuta sakoom
u čiji podignuti okovratnik tone
savršena frizura. Tamne i tanke negovane obrve su uzdignute, a oči
sa napregnutom pažnjom školarca posmatraju
scenu.
Za
trenutak im zaklanja vidik, ali se ubrzo uklanja i pred
očima im
se ponovo ukazuje ona grupa. U
rukama južnjakinja je bilje kojim dodiruju
devojčinu
stražnjicu. Neke žene blago pridržavaju curicu.Ona je sada
presamićena preko gvozdene konstrukcije. Za trenutak Lun
pomišlja
da je
pripremaju
za ritualno silovanje. Pa
ipak -
sa tom scenom nešto nije u redu. Curino lice je u grču, niz obraze
teku
suze, a oči su ogledalo bola. Ono
lišće se
ponekad uzdiže
da ošine devojčinu kožu,
ali to ne
može biti
izvor onolike patnje. Južnjakinje
što
je pridržavaju
nisu grube, naprotiv, dlan položen na oblo rame nežno se
pomera milujući ga.
Najednom
Lunu postaje
jasno
šta izaziva bolni izraz na slađanom licu. U rukama morbidnim poslom
zabavljenih žena
nalaze se
svežnjevi stare koprive. Neprestano tim
priborom
prelaze preko
nežne
kože,
pa
brzim, odsečnim pokretom ošinu po prethodno nadraženom mestu. Kako
je sasvim dovoljno ruku,
u trenutku kada je
žrtva
ošinuta
već je
sledeći deo tela
dražen,
pa
se i na njemu ponavlja
isti postupak. Naizgled paperjasti dodiri vrhom snopa postepeno koži
dodaju
boju, najpre roznjikavu, pa
sve rumeniju da
bi
najzad
kratak udarac
finalizirao delo u fantastičnu,
gotovo
umetnički osmišljenu
crtu,
koja se
malo pomalo proteže
oslikanom
površinom
žrtvine
puti.
Južnjakinje
svoj
posao obavljaju vrlo
sistematično
i
smireno,
pa deluju
poput
sveštenica
u nekom obredu. Curica
ćutke
trpi
poniženje.
Lun je neko vreme šokiran prizorom, još strašniji potcrtan
sladostrasnim jecajima mladih ljudi nateranih na samozadovoljavanje.
Najednom
se u
zbrku uzdaha meša neobično
šuštanje. Nije to ništa preglasno, ali ima iritirajuću
frekvenciju koja prodire
uporno kao svrab, dražeći svaki živac.
Lun vraća pogled na centar trga i shvata da su
prethodne
muke
nesretne
devojke
tek stepenica u piramidi
bola i
poniženja koja
tek počinju. Devojčin položaj se nije nimalo promenio, međutim
ruke koje joj pritiskaju
slabine i ramena sada nisu opuštene, već snažno guraju
telo u
grču.
Čak
i tako
udružene u pokušajima da je
umire
mučiteljke
su
neuspešne. Za razliku od sunarotkinja koje pokušavaju
da umire devojku, žena iza nje posvećena
je
poslu.
U rukama ima
plamenik, onakav
kakav normalno služi za spaljivanje stare boje. Baš je taj plamenik
izvor sveprožimajućeg zvuka. Snažno šišteći, plavkasti plamen
veselo igra među žrtvinim
butinama i trag plamena vidljiv
je
na devojčinoj koži.
Delimično
je
prekrivena
groznim plikovima,
a
uglavnom
prekrivena
tamnim
ranama.
Izluđujuće
šuštanje prestaje
i Glorija Ešton se
pokreće.
U jezivoj tišini potpetice poput
udaraca
štapa
o štap ritmično zakucaše o pločnik kao da označavaju prelaz ka
veličanstvenoj
završnici.
Zavodljivim,
mačkastim hodom primiče
se
devojci.
Lun
za trenutak obraća pažnju na ostale događaje na trgu i ima šta da
vidi. Odabranici uglednih gostiju sede u krilima, a usne su pripijene
uz vratove. U međuvremenu devojka
je oslobođena i
podignuta.
Smušeno
ustaje,
ali već idućeg momenta
počinje
da se zanosi,
potom
pada
kao krpena lutka. Uto
Eštonova stiže do nje. Spušta
se
do devojčinog uveta
i
nešto govori. Zatim
se uspravlja
simpatično napućivši usne i počinje
da joj tepa kao malom detetu. Jedna
južnjakina preko devojke istresa neku kantu. Kroz vazduh
što
vonja po dimu
i
mirisu kuvanog povrća i truleži
probija se
oštra
aroma
benzina.
Glorija
Ešton navlači
gumene
rukavice i povlačeći curu za kosu uspravlja
je
u
klečeći
položaj. Pazeći
da se
ne
isprlja, gladi
devojku
niz pravilno ocrtanu kičmu, trlja joj bokove i oblu stražnjicu,
prevlači ruke duž slabina. Žrtva
se mirno prepušta
dodirima. Lun
jedno vreme ne razume šta Glorija radi, a onda najednom shvata.
Utrljava benzin devojci u kožu.
Neko
vreme bavi se tim poslom, a onda delujući
zadovoljno,
duboko uzdahnu
i
uspravlja
se nad curicom koja i
dalje
kleči.
Ruka
joj
se pokreće
istovremeno kad iskoračuje
ka centru trga, pa
vešto i bespogovorno dohvata devojčinu
kosu kod
samog
zatiljka i neočekivano je
povlači
za sobom. U prvom trenutku devojka
se prosto sulja na kolenima, bolno stenje
i
tek
desetak koraka dalje uspeva
dezorijentisano
da se podigne.
Njene
bucmaste nožice nevešto pokušavaju
da ulove
ritam dugih Glorijinih
koraka.
Eštonova
deluje
potpuno nezainteresovano
za njeno nesnalaženje i ponosno
uzdignute
glave napreduje
ka cilju, što zbunjenu
devojku
primorava
da ubrzava
trapave
korake.
Prizor
postaje
nadrealan. Za
naočitom
ženom
kraljevskog držanja gega
se
nakvašena
cura,
vođena poput svinje.
Devojka
ne
zna šta bi sa rukama, čas ih podiže
čas ih
vuče
po pločniku, dok joj krupne dojke landaraju
poput priveska. Njena
nespretnost ističe
nadmoćnu
produhovljenost dželata.
U jednom trenutku, dok Eštonova
pobedonosno vuče
žrtvu
za sobom,
postaje
jasno
da prilaze stubu ispod kojega
je naslagano ono granje. Lun
pod rukom koja je i dalje položena na rame mladog saborca oseća sve
jače trzaje. Kad Eštonova pod samim stubom devojci oslobađa
kosu ona diže pogled i shvata
kakav je grozni kraj očekuje. Počinje
da jeca.
Eštonova
je blago
osmotri,
pa je laganim pritiskom ruke navodi
da se popne
na granje
i
prislanja joj leđa na stub. Kao
da se nečemu nada,
curica
molećivo gleda u
Glorijino
lice. To
nimalo ne ometa Eštonovu.
Na njen zahtev curica sklapa
ruke iza leđa oko stuba.
Obmotava
ih
čeličnom žicom. Devojčin dotad tihi plač sada se pretvara u
ridanje. Eštonova
se ne koleba zbog
cmizdrenja
i razvija kolut žice,
pa
lagano nastavlja
vezivanje
oko bokova,
a
zatim
pričvršćuje
i noge. Najzad, žicom preko čela privezuje
joj i glavu.
Poravnava
potom
haljinu i procenjuje
posao,
prijatno
se
osmehuje,
pa
se
dugim
koracima odmiče.
Tanane obrve joj se podižu
u visokom luku, blede usne formiraju oblik slova O.
Izvlači
kutiju
šibica kojom
napadno
zvecka . Devojčine
krupne oči se
šire
i prolama
se
vrisak. U
tome trenutku Lunova ruka je zbačena i mladi severnjak nenadano i
furiozno iskače iz senke.
Prvi
rafal kosi Eštonovu i većinu zakrabuljenih južnjakinja. Njihova
tela još nisu ni dodirnula pločnik, kada se mladićevo oružje
okreće ka gostima hotela i smrtonosno preciznim hicima ih
nemilosrdno obara dok njihove usne ispijaju krv. Pre no što iko
shvata šta se dešava, oružje škljocnu u prazno, pa se mladić
neviđenom brzinom kotrlja po pločniku izbacujući prazni okvir.
Prvi rafal straže umesto furioznog nametnika satire čitav red
gostiju i njihovih žrtava, a oružje nestvarno brzog borca ponovo
štekće, sada usmereno ka vojnicima. Samo trenutak kasnije i
Makferson otvara vatru iz koltova, ali Lun zna da nema vremena za
gubljenje. U opštem haosu pokušava da razabere prostor oko kapije i
vidi da tri gangstera trče prema jednom od parkiranih vozila. Potom
mladi severnjak pada smrtno ranjen, a Lun povlači Sema za sobom.
Iako pucnjevi dezorijentisanih stražara odjekuju iza njih, Lun
postaje svestan da komešanje iza njih postaje preglasno i okrenuvši
se shvata da žitelji kampa napadaju vojnike koji se bezuspešno
odupiru. Za trenutak pomišlja da će se sve završiti strašnim
pokoljem. Sluti da će se južnjačke straže sjuriti ka logoru.
Međutim, umesto toga, na prilazima odjekuje zaglušujuća razmena
vatre. Sa olakšanjem shvata da je udarni odred najzad stigao. Na
kapiji kroz koju u kamp ulaze vojna vozila više
nema kola prema kojima su ona trojica trčala. Doviknuvši Semu da ga
prati, kao bez duše juri ka mestu gde su ostavili kola. Likvidiravši
dvojicu zalutalih južnjaka, stižu do kola, shvatajući da ovakvi
podvizi više nisu za njih. Zadihani i uzdrhtali krajnjim naporima
uskaču na sedišta i kreću ka hotelu. To je jedino mesto kuda ona
trojica mogu da se zapute.
4 коментара:
Stevane, tvoj tekst sa pozajmljenim glavnim junakom ili reprint LUNA - Kralja ponoći iz X-100 romana?
Nedostaje potpis autora
Priča je napisana 2010 godine za "Terrin" konkurs na temu "Lun kralj ponoći kao fantastična priča" i pozicionirala se na treće mesto. Dakle, priča je moje delo, ali je tvorac junaka i orginalne storije Mitar Milošević alias Frederik Ešton. Za autorska prava je (po meni) trebao da se pobrine organizator konkursa.
Vest o rezultatima konkursa objavljena je ovde:
http://www.sfpogled.net/Arhiva/WWW%20SFpogled/2010/VESTI/Vesti%2049%202010.html
Priča je objavljena u "Terri" br.10, koja se može preuzeti ovde:
http://sciencefiction.org.rs/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=17&Itemid=35
Постави коментар