POSLEDNJA LUNOVA AVANTURA Jedanaesto poglavlje

Nadomak naselja čuju seriju snažnih detonacija a blještanje iz pravca hotela najavljuje da se dešava nešto neobično. Prolaze široki prilazni put i pred njima se ukazuje naselje. Fasade na rustičnim građevinama su razorene. Gipsani ukrasi i plemeniti kamen leže razbacani posvuda po teško oštećenim klinker opekama. Kandelaberi su isavijani eksplozijama i jasno im je da su stigli tek tren pošto je sistem za samouništenje aktiviran. Među šutom je mnogo beživotnih tela. Hotel je razoren. Sa betonskih valjaka zjape zagaravljeni prozori, a između se izvijaju grozno iskidane metalne grede. Iza hotela okreću se elise helikoptera spremnog za poletanje. Pred samom, nekada monumentalnom zgradom, nalaze se ljudi zauzeti pucanjem u pravcu, nekim čudom nedirnutog, hola. Zahuktalo vozilo ih jednostavno kosi. Kao da je to signal, trenutak potom helikopter uzleće. Lun i Sem iskaču iz kola i uzalud pucaju za njime. Najzad, dok im se letelica gubi iz vida okreću se onima koje su rasturili udarom automobila. Ne deluju preteće i Sem sakuplja oružje oko njih. Trenutak kasnije iz hola se čuje dozivanje.

- Ako ste neprijatelji tih vucibatina, molim vas da ne pucate! Izlazim! - Kroz razbijeno okno najpre izleće puška, a trenutak kasnije podignutih ruku pred njima pojavljuje niko drugi nego doktor Štraus. Sav je zagaravljen, odeven u lekarski mantil, pocepan i prljav. Veće iznenađenje nisu mogli zamisliti.

- Hiljadu mu kitova ubica, ja sam mislio da je na njihovoj strani!

- I ja, ali sačekajmo malo. - odgovori Lun. Vilhelm Štraus je očito povređen, ali deluje sasvim prisebno. Prišavši spušta ruke i rezignirano ih gleda čkiljeći, jer je izgubio cvikere.

- Pre no što me išta pitate, moram vam reći da jesam bio pripadnik organizacije, ali protiv svoje volje. Ako sam uhapšen neću se tome opirati.

- Mi ne hapsimo, doktore, ali uskoro će stići oni koji to čine. Međutim ako je istina da ste protiv volje učestvovali u svemu ovome, neće vam smetati da odgovorite na neka moja pitanja. - obrati mu se Lun.

- Naravno. Reći ću vam sve što vas zanima – Štraus ne deluje dvoličnim. Par trenutaka Lun

pokušava da proceni iskrenost svog sagovornika, a onda postaje uveren da je doktorov duh slomljen i da je najverovatnije spreman da se ispovedi. Najzad, dok Sem komadima razorene instalacije vezuje onesvešćene napadače, Lun se obraća Štrausu :

- Zašto ste napadnuti, doktore? - Mora znati uzroke razdora.

- Kao i svi ostali koje ovde vidite. Odbio sam da sarađujem sa njima. Da li ćete mi verovati ako kažem da odavno iščekujem ovu mogućnost? Sada to i nije preterano važno, jer mislim da to nije poslednje pitanje. - reče on.

- Najviše me zanima šta je to alfa mužjak – Doktor razrogačuje oči

- Alfa mužjak! Dakle, znate i za njega Sada se nalazi u helikopteru sa onom trojicom razbojnika i ne znam šta će se sa njime desiti. Ali da bih vam objasnio šta je uloga ”alfa mužjaka”, moram priču započeti od samog početka. Prvi moj susret sa njime se desio davno, još u vreme dok sam bio načelnik psihijatrije u Edinburgu. Policija je, po sudskom nalogu, kod nas dovela ubicu neke prostitutke, označenog kao ”veoma opasan”. Kod nas je doveden zbog toga što je, po svedočenju nekolicine očevidaca, ispijao žrtvinu krv. Neuračunljivost je vrlo ozbiljna olakšavajuća okolnost i nijedan sud u Britaniji neće rizikovati obaranje presude, ukoliko postoji i najmanja sumnja u pozivanje na mentalnu bolest. Bio je vezan čeličnim lisicama, sa okovima na nogama i odmah sam uočio da mu svetlost veoma smeta, što me je ozbiljno kolebalo u vezi njegovoga stanja. Već pri prvom ispitivanju bilo mi je potpuno jasno da on ne samo da nije psihijatrijski slučaj, već je, uz neuobičajeno visoki koeficijent inteligencije, i izuzetno obrazovan. Srećom, sudski dopis je nalagao da pacijent bude vezan i sve tragedije koje su se mogle dogoditi su zbog toga bile izbegnute. Da sam tada napisao izveštaj po kome njegovo stanje nije nikakva olakšavajuća okolnost, on bi bio spaljen na električnoj stolici i nas dvojica ne bi sada bili ovde. Ipak, ja to nisam uradio. Morate uzeti u obzir da sam u to vreme bio mlad i željan napredovanja u karijeri. Razlog dovođenja pacijenta me je kopkao i hteo sam da obezbedim sebi neko vreme kako bih proučio motive neobičnog postupka. To je delovalo kao ozbiljan profesionalni izazov i zbog toga sam od suda tražio dve nedelje, kako bih sastavio objektivan izveštaj, što mi je i odobreno. Štampa se potrudila da rastrubi bizarni ispad moga pacijenta i prosto nisam imao mira od čestih poseta najraznovrsnijih radoznalaca. Šestoga dana po dovođenju ”alfa mužjaka”, na moja vrata je zakucala Glorija Ešton. Iako sam u početku mislio da je to samo još jedan radoznalac, njeno poznavanje materije me je ubrzo razuverilo i sve više sam se zanosio njenim čudnim teorijama. Naravno, to se nije desilo prilikom njene prve posete, jer ona me je u to vreme prosto opsedala, dolazeći više puta dnevno na kliniku. Najzad sam sudu dostavio mišljenje po kome pacijent boluje od teške nervne bolesti, a Glorija je preko svojih veza isposlovala da se lečenje uhapšenika poveri našoj ustanovi. To je bila moja sudbonosna greška, koja će odrediti moj životni put od toga trenutka pa sve do ovoga mog razgovora sa vama. Pre no što vam ispričam celu priču reći ću još samo ovo – nijednom se nisam okoristio rezultatima eksperimenata i nikada me nije vodilo ništa drugo osim naučničke radoznalosti. Potpuno sam svestan jezivih posledica koje je to proizvelo i spreman sam da odgovaram za svoja dela, neovisno od kazne koja zbog toga može da me sustigne. Sada, kada ste to prihvatili, ispričaću vam u šta sam se tada upleo. Viktor Džejms Pibodi, kako je glasilo ime tog pacijenta naše ustanove, vama poznatog kao alfa mužjak, od samog pristizanja je odbijao hranu i sa histeričnom upornošću je insistirao da mu soba bude neprestano zamračena. To smo tumačili znakom protesta zbog toga što je neprestano vezan i nismo preduzimali nikakve protivmere, izuzev što smo ga priključili na infuziju. Nesvesno smo mu na taj način obezbedili jedinu hranu koju je mogao da podnese, ali to sam saznao tek kada se u ceo nesretni splet događaja uplela i Glorija Ešton. Vidite, ovo će možda delovati neverovatno, ali ona je tada bila drukčija. Bila je mnogo starija nego kada ste je poslednji put videli.

- Znam. Upoznat sam sa njenim godinama – prokomentisa Lun.

- Onda ćete možda lakše prihvatiti sve ovo što ću vam ispričati. Od svoje prve posete nije prestajala da me intrigira pričama o temama koje sam još u studentskim krugovima načuo od kolega koji su naginjali misticizmu. Za razliku od studentarije koja je o besmrtnosti pričala površno i sa visine, njen nastup je bio siguran i sa mnogo detalja koji su bili eksperimentalno proverljivi. U to vreme Pibodija nije pominjala, nego me je neprestano ubeđivala da bi moja karijera krenula uzlaznom putanjom, samo kada bih odbacio predubeđenja i prihvatio da medicina ima i druge puteve osim onog koji vodi poreklo iz stare grčke. Malo pomalo je počela da mi donosi fotokopije dokumenata pisanih na egzotičnim jezicima, tvrdeći da je to samo deo onoga što sadrže njoj dostupni izvori. Nisam joj od prve poverovao, ali prilikom provere dobijenih fotokopija u nacionalnom muzeju, izazvao sam pravu histeriju među prisutnima, jer radilo se o nedostajućim stranicama spisa iz 6. veka koji su se zbog jeretičkih ideja čuvali u Vatikanskim sefovima. Fotokopije su bez ikakve sumnje bile načinjene sa orginala, i to orginala koji, po njihovom znanju, nije postojao nigde na svetu. Pošto je time stekla moje bezgranično poverenje, odala mi je da je članica kulta koji je nazivala Sestrinstvom, udruženja drevnih isceliteljki koji je datirao iz prethrišćanskih vremena. Nedugo posle toga mi je saopštila da moj pacijent nije ništa manje nego vampir. Iako je dotadašnjim postupcima opovrgla mnoge moje sumnje, činilo mi se da je njena tvrdnja, u najmanju ruku, plod njene uobrazilje. Međutim, ona je sve moje sumnje razvejala sa neopisivom lakoćom. Ignorišući Pibodijeve, kako sam naknadno saznao, visoko razvijene hipnotičke moći, razvukla je zavese puštajući sunčevoj svetlosti da obasja pacijentovo telo koje je prethodno otkrila. Ono što se desilo bilo je neopisivo i to je jedna od retkih stvari u kome su holivudski filmovi blizu istine kada se radi o vampirskoj tematici. Preskočiću detalje jer ono što sam želeo da kažem je to, da sam od toga trenutka bio ubeđen da je moj pacijent zaista ono što je ona tvrdila. To saznanje je presudno uticalo na davanje moga mišljenja o Pibodiju. Imati stvorenje iz legendi spremno za seciranje na operacionom stolu je više no što ijedan naučnik može poželeti. Međutim, Glorija Ešton je imala drugačije planove. Sledećeg dana je donela sa sobom golemu fasciklu prepunu fotokopija sličnih onima sa kojima je zadobila moje poverenje, ali sada dopunjene urednim prevodom na engleski. Gotovo da i nije bilo potrebe da me ubeđuje, jer ono što je tamo bilo napisano je bilo toliko intrigantno i neverovatno da sam se gotovo onesvestio od uzbuđenja. Sestrinstvo se u svojoj istoriji već sretalo sa stvorenjima poput Pibodija, i ne samo to, već su u nekim periodima vodile i čitave potrage za njima. Među dokumentima koje mi je Eštonova donela postojali su strogo naučnim jezikom napisani rezultati seciranja tih čudovišta. Najneverovatnije je ipak bilo ono što je bilo izneseno pri kraju drevnih zapisa koje su moje drhtave ruke nespretno prevrtale. Tamo je bila tvrdnja da pravilnom primenom vampirske krvi, uz predostrožnosti koje su opisane u dokumentu koji tada nije bio priložen, ljudski život, bez propratnih štetnih posledica karakterističnih za mračni soj, može da se produži u nedogled. Posle uvida u te papire nije trebalo mnogo da prihvatim sve uslove koje mi je postavila, i da potpišem bez čitanja sve ugovore koje je takođe imala uz sebe. Dan kasnije sam uz njen nadzor počeo da izučavam onaj prethodno nedostajući dokument.

- Recepat kojim se besmrtnost postiže uz pomoć vampirske krvi?

- Da, ali ne samo to. Uz neke dodatne uslove telo se moglo regenerisati, kao što se to desilo u Glorijinom slučaju. - dopuni tvrdnju Vilhelm Štraus.

- Ili Braunu, Majnardu i Falkonu. - nagađao je Lun. Štraus ga pogleda.

- Da, i njih. Ali, moji prvi eksperimenti su izvedeni u vreme kada me bezumni nagon još nije odveo toliko daleko da zaboravim na osnovne principe lekarske etike. Iako su stari dokumenti podrazumevali užase sa kojima ste, pretpostavljam, već upoznati, u to vreme sam verovao da se sasvim prihvatljivi rezultati mogu postići i uz izbegavanje najjezivijih rituala. Na osnovu podataka pronađenih u tim zapisima načinio sam kompjutersku simulaciju procesa po kojoj su moje zamisli bile sasvim ostvarive. Danonoćno sam radio na tim simulacijama i obuzimala me je nervna groznica, tako da sam najzad morao da usporim ispitivanja. Negde u to vreme Glorija Ešton je jednostavno prestala da dolazi. Mada je ona baš tada uz pomoć starih gangsterskih saradnika počela da izgrađuje mrežu koja će najzad dovesti do izgradnje ovoga hotela i stacioniranja hrane u izbeglički kamp, ja sam verovao da me je najzad ostavila na miru. Uporno sam istrajavao u ubeđenju da su stari zapisi preopterćeni sujeverjem. Nažalost, kompjuterske simulacije su neumoljivo ukazivale na činjenicu da bez obzira što će neke slabosti vampirizma, kao na primer osetljivost na sunčeve zrake, biti otklonjene, neumitno prehrana tretirane osobe mora biti ljudska krv, kao i to da u prvo vreme krv mora biti zasićena jednom posebnom vrstom adrenalina. Počeo sam da radim na jednoj orginalnoj formuli koja će krv zameniti krvnom plazmom...

- Što je najzad dovelo do debakla sa pacijentima na kojima ste vršili eksperimente? - Lun zna za optužbe o eutanaziji protiv Štrausa.

- Da. Svaki surogat normalne hrane dovodio bi do nagle degradacije tkiva koje se neminovno završavalo smrću subjekta. - odgovara Štraus.

- Tri godine ste proveli po sudovima. - podseća ga Lun

- Tačno. Iako sam oslobođen odgovornosti više niko nije želeo da me zaposli. Kada se ponovo pojavila Glorija Ešton moj sunovrat je bio toliki da od poverioca nisam smeo otići ni do prodavnice. Njena ponuda je tada za nekoga u mojoj situaciji bila jednostavno neodoljiva. Smesta je otplatila sve moje dugove i pošao sam sa njom u navodno ekskluzivnu kliniku za bogatu klijentelu gde ću dobiti priliku da se bavim naučnim radom i odlične uslove za život. Verovatno i sami pogađate da je put vodio ovamo. Nikad nisam razumeo kako je Viktor Džejms Pibodi iz strogo čuvane klinike, pod strogim tretmanom, dospeo ovamo, ali verujem da je mnogo novca utrošeno da bi se to postiglo. U svakom slučaju, ispostavilo se da doktor Bernar nije ni izdaleka pokazao onakvu veštinu kao ja prilikom onih prvih neuspešnih eksperimenata i odluka rukovodstva je bila da me neodložno i hitno angažuju na projektu. U prvo vreme nisam ni znao u šta se upuštam, jer je moj krug kretanja bio mojom sopstvenom voljom ograničen na prostor laboratorije. Tek primoran povremenom ogromnom iscrpljenošću upotrebio bih sobu gde bih kratko odspavao, a zatim sam se ponovo sa ogromnom energijom bacao na ostvarenje sna o besmrtnosti. Resursi koji su mi prethodno bili nedostupni, sloboda u radu koja mi je omogućila da razmišljam samo o izradi seruma, ne ulazeći u probleme naknadne terapije, ili prethodne pripreme, davali su mi iluziju bezgranične moći. Glorija Ešton je budno pratila svaku fazu moga rada i njene neprestane pohvale su podilazile mome egu. Kada je posle dva meseca ubistvenog posla serum najzad bio gotov, ona lično se ponudila za prvog zamorca! Moja zabrinutost je nimalo nije pokolebala i mirno je primila ubrizgavanje onoga što sam ja pretenciozno nazvao nosferatusom. Uspeh je bio zapanjujuć. Sve analize su ukazivale da se njene ćelije podmlađuju, a od nekog sporednog dejstva nije bilo ni traga. Uprkos svemu što sam znao, oslobođen svake brige o njenoj ishrani, jednostavno nisam ni pomislio šta bi mogao biti faktor uspeha eksperimenta, izuzev moje genijalnosti. Toliko sam bio prepun sebe da ni za trenutak nisam razumeo ulogu mladih ljudi koje je Eštonova odvodila u svoje odaje. Uspeh eksperimenta je ubrzo bio svima poznat, pa su zbog toga serum primili i ostali članovi uprave. Kao i kod Eštonove i kod njih je sve prošlo u najboljem redu. Samo nekoliko dana kasnije ubrizgavanje seruma izvršio sam na nekoliko visokih oficira, posle čega su se stvari počele odvijati vrtoglavom brzinom.

- Verovatno je izbeglički kamp oformljen posle toga. - nagađa Lun

- Baš tako. Hotel je najednom bio prepun mladih devojaka koje nisu znale engleski, ali su neprestano bile strahovito uplašene. Svega mesec ili dva u kliniku stadoše dolaziti ljudi, čija pojava me je ispunila strahopoštovanjem. Bile su to ličnosti o kojima sam pre toga mogao čitati u novinama, ili ih gledati u izveštajima o džet-setu. Istovremeno, živci doktora Bernara su počeli popuštati i on mi je prvi put rekao nešto o užasima koji se dešavaju. Treba li da vam kažem da mu nisam ni reč poverovao? Tek kada je tri dana kasnije ustreljen u navodnom incidentu sa obezbeđenjem, počeo sam da shvatam ozbiljno njegove reči. Ponovo sam pregledao sve simulacije koje sam načinio da bih ostvario projekat nosferatusa i najzad sam shvatio da nema nijednog drugog objašnjenja za uspeh eksperimenta izuzev da subjekti piju krv iz vene drugog, potpuno svesnog ljudskog bića!

- Dakle, i oni postaju vampiri. - zaključi Lun.

- Ne! Nijedna osobina vampirskoga prokletstva ne prelazi na njih, izuzev besmrtnosti. Istovremeno, nisu otporni ni na povrede. Zauzvrat, pod određenim uslovima njihova tela se regenerišu. Međutim, preduslov bilo kakvog uspeha je krv ispijena direktno iz ljudskog krvotoka.

Ta regeneracija... O kakvim uslovima vi u stvari govorite? - zapita ga Lun.

- Nauka kakvu sam ne tako davno poznavao na to pitanje ne daje nikakav odgovor. Sve je to u području legendi i mistike. Pa ipak ću pokušati da vam odgovorim najegzaktnije što mogu. Ono što zovem nosferatusom nije nikakvo ispijanje vampirske krvi, čak ni prerađene. To je ekstrakt dobijen komplikovanim hemijskim procesom, koji može biti izveden na nekoliko načina. Kada mi je Glorija Ešton dala prvi opis dobijanja tog ekstrakta, ona je to učinila samo da bi ispitala moje sposobnosti. U to vreme ona ni u kom smislu nije verovala da ću u ispitivanjima stići toliko daleko, pa mi je ustupila najkomplikovaniju varijantu dobijanja ekstrakta, baš onu koja obezbeđuje podmlađivanje. Kao što se pokazalo, iako sam postupak izveo bez ijedne greške, subjekti su pomrli. Sramota mi je što vam moram priznati da sam dobro znao šta je tome uzrok. U opisu postupka se detaljno opisuje i prvi obrok posle ubrizgavanja. Znate, nije tu u pitanju jednostavno ispijanje krvi. Krv mora ispunjavati određene uslove, uslove koje u laboratorijskim uslovima nije moguće postići. Sestrinstvo je detaljno opisalo bogohulni ritual, kojim se predviđa da žrtva mora biti smrtno uplašena i seksualno uzbuđena pre konzumacije. Samo tako je uspeh izvestan. Eto, to je jeziva cena vraćanja mladosti.

- Hoćete da kažete da postoje i drugi ekstrakti?. - zapitkuje i dalje Lun

- U svakom slučaju opisao sam vam najzlokobniji postupak, onaj koji zahteva neprestano ispijanje ljudske krvi. Kod najjednostavnijeg, onog koji produžava vek, ali ne obezbeđuje besmrtnost, ljudska krv je potrebna svega oko nedelju dana, posle čega je moguć povratak normalnom životu, uz redovno ponavljanje terapije na nekom godišnjem nivou.

- Vi ste ipak sve to znali od samog početka – zaključi Lun.

- Tačno, ali verovao sam da to mogu promeniti. - Priznaje Štraus.

- Još nešto ne razumem. Ako ne grešim alfa mužjak je bio smešten u onom vrhunski obezbeđenom prostoru pokraj same ambulante, nije li tako?

- Da, to je tačno. - Štraus ga iznenađeno pogleda.

- Bio sam svedok odvođenja mladog čoveka u tu prostoriju. Odatle je izveden sa strašnom ranom na grudima. Imate li objašnjenje za to?

- Naravno. U mome prvobitnom eksperimentu sam, osim postterapijskog postupka uneo još jednu nedoslednost. Da bi terapija bila uspešna vampir koji je izvor sirovine za serum mora uzimati prirodnu hranu. Jedina prirodna hrana u tom slučaju je ljudska krv. - odgovori Štraus

- Ali odakle ona rana na grudima? - Lun i dalje ne shvata.

- Rekoh vam da gosti hotela nisu bili vampiri u pravom smislu te reči, pa njihov ujed na žrtvi nije ostavljao nikakve posledice izuzev ranice kroz koju su im isisavali krv. To ni u kom slučaju ne važi za iskonskog vampira, što je alfa mužjak bez daljnjega bio. Pibodijev ugriz prenosi zarazu. Njegovi obroci bi neumitno i sami postali iskonski vampiri, što se nije moglo dozvoliti. Zbog toga im je pre transformacije moralo biti probijeno srce glogovim kocem. - odgovori Štraus umorno. Lun zausti da postavi sledeće pitanje, ali u tome ga prekida buka dizel motora vojnih vozila koja histerično uleću u naselje. Iz vozila izleću specijalci i sva trojica podižu ruke pred uperenim oružjem i mrgodnim pogledima. Objašnjenja ne vrede mnogo. Spakovani su zajedno sa Štrausom i svezanim mafiozima u jedno od vozila, da bi tu zakatančeni iščekali da se završi rutinski pregled naselja. Dvadesetak ljudi pokupljenih posle toga čini priličnu gužvu i Sem sve vreme puta ka vojnoj bazi u Montenegru sedi kao na iglama, stiskajući se uz jednu od prelepih hotelskih devojaka.