POSLEDNJA LUNOVA AVANTURA Deveto poglavlje

Oko 21 čas uveče, nešto pre pristizanja gostiju hotela, čuvari na strani suprotnoj od ulaza okupljaju celokupno stanovništvo ubogoga naselja. Malo postrance očito se dosađuju Pacov Bili i Glorija Ešton. Počinju pristizati i elegantni gosti hotela. Sem uočava prisustvo holivudskih zvezda i poznatih muzičkih izvođača. Kako pristižu, tako prilaze gomili i odabiraju ponekog od mladih ljudi koji se zbunjeno meškolje pred zainteresovanim pogledima. Odabrani pokazuju olakšanje zbog izbora i smesta zbacuju sa sebe i poslednju krpicu, pa pitomo prate gospodara do neke od stolica u višestrukim nizovima oko improvizovanog trga. Sada je potpuno jasno da je događaj na koji su bili upozoreni otpočeo i Markinč se javlja komandantu udarne jedinice. Na njegov užas nad planinskom bazom besni nezapamćena oluja i uzletanje helikoptera ne dolazi u obzir. Udarni odred mora krenuti suvozemnim putem, što znači da će im za dolazak trebati najmanje dva do tri sata. Neočekivana teškoća među Lunove prijatelje unosi strepnju, koja prelazi u bes kada se u kampu pojavljuju trojica Lunovih iskonskih neprijatelja. Iako je Džejn prevazišla samu sebe Lun se ponaša kao da je opsednut. Jednostavno mora biti u blizini kampa, ne želeći ni po koju cenu da dozvoli da se Braun, Majnard i Falkon izvuku. Posle dugog natezanja odlučeno je da na neizvesnu misiju sa njime pođu Sem i mladi severnjak, a da nadgledanje monitora i vezu sa udarnim odredom odrade Džejn i Artur. Još pre njihovog polaska u kampu se stvari usložnjavaju. Gosti završavaju prebiranje i sada uglavnom sede u stolicama, dok njihovi novoizabrani puleni, goli kao od majke rođeni, čuče u prašini pod njihovim nogama. Sada se među žitelje kampa uvlači nemir i naizgled se tamni oblak navlači nad njima. Vojnici kao da su nečim odbijeni počinju da se povlače od izbeglica i repetiraju oružje. Najednom nastaje neobična napetost i vazduh postaje naelektrisan kao pred oluju, prepun napregnutog iščekivanja. Onda se polako u vidokrugu kamere pojavljuje grupa južnjaka. Muškarci su natovareni sportskim torbama, a žene iza njih u tamnim haljinama napreduju tiho poput sablasti. Efekat njihove pojave je spektakularan i uzdah se otima iz okupljenog naroda. Istovremeno, nekoliko žena, vrišteći panično, pokušavaju da pobegnu.Vojnici im zaprečuju put i gurajući ih oružjem vraćaju ih u gomilu koja se nemirno ugiba. Nimalo impresionirani panikom, južnjaci se zaustavljaju kraj nakaradne skalamerije. Odloživši tovar, muškarci se spuštaju u turski sed, da bi ravnodušno počeli da zavijaju cigare. Njihove žene se skupljaju i počinju sa došaptavanjem, Sada je narod zaista preplašen. Sabijaju se, guraju i lagano pomeraju unazad. Najednom okupljeni severnjaci pokušavaju proboj kroz kordon, ozbiljno potiskujući vojnike. Nastaje komešanje i čuvari počinju da gube kontrolu nad masom. Za trenutak Džejn je ubeđena da će pobuna oduvati okupljenu stražu, ali nekoliko rafala ispaljenih nisko nad glavama efektivno dovodi situaciju u red i vraća severnjake na predviđeno mesto. Južnjaci staloženo čekaju da vojnici smire situaciju. Trenutak pre pokreta Sem zapaža da je Pacov Bili dobro raspoložen jer se neprestano smejulji i da Glorija Ešton prezrivo izučava izbeglice. Najzad njih trojica krenuše, a Džejn i Artur sa sve izraženijim osećajem odvratnosti nastavljaju da prate događaje u kampu, gde nemir među izbeglicama nagoveštava da se nešto dešava. Okrenuvši glavu ka ekranu koji scenu prikazuje iz drugog ugla, Džejn primećuje da se jedna od zabrađenih žena lagano pokreće. Jedno vreme lagano hoda ispred severnjaka koji se prestravljeno sabijaju jedno uz drugo i pažljivo ih odmerava. Njena je pažnja posebno usmerena na vrlo mlade devojke. Istini za volju, Džejn je u tom trenutku duboko impresionirana tamnim anđelom koji se kreće lagano poput aveti. Jedva otkriveni deo njenog lica koji njena marama ostavlja vidljivim otkriva tamne, inteligentne, i zavodljive oči, koje upadljivo preskaču muškarce i analitički odmeravaju devojku po devojku,. Džejn zapaža oštro povijen nos, koji pojačava utisak o proračunatosti i inteligenciji enigmatične osobe. Ne može da se otme utisku da posmatra pticu grabljivicu. Posle dugotrajnog šetkanja i pažljivog zagledanja, što izaziva preplašeno talasanje među okupljenima, najednom se zaustavlja pred jednom prelepom brinetom. Oči južnjakinje zadovoljno se opuštaju i sada se usresređuju na, zavodljivo istaknut prizor njenih bokova. Ne skrećući fokusirani pogled sa odabranog detalja, polagano kreće prema njoj. Njen hod je neobičan, potpuno zakriven tamnom odorom, negirajući i samu pomisao da se radi o ljudskom biću. Možda baš zbog toga deluje kao svetica, kao da lebdi nad zemljom. Kreće se lagano, a njeno približavanje devojku baca u histerično ludilo. Trza se unazad pokušavajući da pobegne, međutim gusto opkoljena ostatkom naroda, nema kuda. Deluje kao da joj sunarodnici, shvativši da je grabljivica odabrala žrtvu, namerno zagrađuju put. Žena kao da u bašti dolazi da uzbere cvetić, sasvim nehajno prilazi plenu. Najzad stiže do odabranice. Južnjakinja nijednog trenutka ne diže pogled sa devojčinih kukova i za trenutak izgleda kao da će proći kraj devojke. Zaustavlja se naglo tik uz nju, a onda Džejn ima utisak da se na njenoj širokoj ravnoj haljini uzdiže izraslina što se pruža prema devojci. Tren kasnije shvata da to ruka, zakrivena odorom, dohvata devojčinu haljinu negde u visini gornjeg dela butina, između dva dugmeta. Pa ipak, ona ništa drugo ne čini do snažnog prihvatanja odeće, ali curica u panici odskače unazad i uz nagli zvuk cepanja otkinuti dugmići sa njene haljine se razleću na sve strane. Bljesnu devojčina koža i široke, ne baš atraktivne gaće. Nisu to gaćice na kakve se Džejn navikla, nego neko bezoblično parče pamuka, više nalik kratkim pantalonicama nego ženskom vešu. Neočekivano, jedna njena sunarodnica prema kojoj se bacila, odgurnu je grubo nazad, pravo u ruke onom zloduhu koji i dalje drži kraj rastvorene haljine. Sada devojka deluje kao sleđena, odbačena od svojih ljudi i suočena sa tamnom spodobom pred sobom, kao da je izgubila volju da se opire. Južnjakinja kao da uopšte ne konstatuje njeno kolebanje, naizgled slučajno pomiče u stranu haljinu koja je sada rastvorena do iznad pupka i nastavlja uporno da osmatra njeno međunožje. Neobično je strpljenje kojim to čini. Džejnini živci igraju od nervoze posmatrajući je gde nepokretno i hladno minutima posmatra jednu jedinu tačku. Bez najave široka haljina se podiže otkrivajući južnjakininju šaku. Džejn je sve do toga trenutka na osnovu njenih neobičnih očiju, bila uverena da je reč o mladoj ženi, ali sada, videvši smežuranu, pegavu šaku, shvata da je u pitanju veoma stara osoba .Ne ispuštajući deo haljine koji je već otkrivao devojčine noge i bedra, polagano dohvata i gornji deo ispod samog devojčinog vrata, opet između dva dugmeta. Devojka preplašeno spušta pogled na njenu ruku, ali se ovoga puta ne miče. Južnjakinja i dalje zuri u njena bedra dok istovremeno izluđujuće lagano povlači gornji deo njene haljine u stranu, otkrivajući sve više njeno rame. Onda dugmići na haljini, ne mogavši više da se odupru pritisku južnjakinjinih ruku, počeše da pucaju, otkrivajući prenatrpani grudnjak, a haljina se potpuno rastvara. Južnjakinja deluje zadovoljno i ispušta krajeve. Ruke joj se podižu do devojčinih ramena i blago povlači tkaninu koja klizi do lakata. Nemarno, još dok haljina klizi niz nadlaktice, zakrabuljena žena obilazi devojku. Nezadovoljna zaustavljanjem odevnog predmeta, ne usporavajući zalaženje za devojčina leđa, blagim dodirom potpomaže pad, sada već gotovo neprepoznatljivog parčeta tkanine. Našavši se iza devojke, podiže visoko ruku, pa lagano i zaštitnički spušta dlan na devojčino čelo, pri čemu široki rukav odore uzdignut nad žrtvinim ramenom, deluje kao krilo jastreba. Dlan joj beskrajno nežno kreće unazad, dodirujući najpre curicine obrve, preko čela ka temenu, produžavajući zatim lagodnim dodirom da mazi devojčinu kosu niz vrat i leđa, što umiruje sve neobuzdanije drhtanje. Laki, smirujući pokret se ponavlja sa istovetnom lakoćom sve dok se devojka sasvim ne umiri. Uverivši se da devojka više ne drhti južnjakinja smireno počinje da rastvara kopču na njenom grudnjaku. Osetivši neočekivano opuštanje na dojkama, devojka ponovo počinje da drhturi i umirujuće milovanje ponovo je smiruje u toj meri da sklapajući oči sa poverenjem povija glavu unazad prema južnjakinji. Ova strpljivo mazi devojku sve dok se ne uveri da je spokojna. Zatim laganim pokretima spušta naramenicu po naramenicu grudnjaka, pa polako i taj odevni predmet pada na zemlju. Zatalasaše predimenzionirane dojke. Bez ikakvoga vidljivog prelaza umirujući dodir na čelu i kosi opet stade smirivati devojku, ali nežnom dodiru kradomice se pridružuje i druga južnjakinjina ruka koja se spušta na lepo formiranu dojku. Džejn posmatra kako joj miluje kosu dok drugu ruku pomera duž obline njene dojke, a onda vrhovima jagodica nežno štipa osetljivu kožu uza same ivice bradavica. Bradavice počeše da se ukrućuju i uspravljaju. Osetivši da su devojčine bradavice nabrekle južnjakininje jedva vidljive oči bljesnuše povlači ruke. Potom lagani pritisak na leđa bez ikakvog otpora blago povija devojku unapred, pa se ruke spuštaju na njena bedra, lagano ih miluju i zavlače prste u gaće sa obe strane. Veoma polako, da ne uznemiri odabranicu, tamni anđeo nežno pomera dlanove oko njenih bedara i gotovo neprimetno pritiska nadole poslednji odevni predmet koji zakriva devojku. Njena bogata bedra postaju svaki tren sve otkrivenija. Veoma sporo, preko butina nastavilja put ka zemlji. Kad najzad stiže do gležnjeva, laganim pljeskanjem po listovima južnjakinja podseća devojku da iskorači iz nogavice. Koristeći trenutak izuva devojčinu papučicu i odbacuje je u stranu. Pošto to ponovi i sa drugom nožicom, najednom se južnjakinja ubrzava .Pažljivo kupi svučenu odeću i baca je daleko u gomilu.

Devojka, lišena zaštitničkih milovanja, drhturi na hladnom vetru i kao probuđena iz sna pokušava da pokrije obnaženo telo rukama. A to telo je zaista nešto vredno posmatranja! Vretenasto i čudesno dugačko, od pupka nadole naglo se zaobljava u plodne bokove istaknutih bedrenih kostiju, među kojima se na venerinom bregu šepure guste malje i naglašavaju bogate prevoje snažnih butina.Odlikuju je nesrazmerno velike dojke zbog kojih deluje kao da je pognuta unapred. Noge su oble, širokih listova i mesnatih butina. Dok Džejn netremice prati događaje Lun neobuzdano juri prema kampu. Mekferson nema primedbi na vožnju, a mladi severnjak, iako veoma disciplinovan, iskazuje nervozu grčevito stežući oružje. Na sigurnoj udaljenosti od kampa zaustavljaju se i pažljivo obilazeći straže približavaju se centru događaja. Istovremeno, u skrovištu Markinču je potvrđeno da udarni odred dobro napreduje, ali da ih nikako ne mogu očekivati za manje od dva sata. Dok Artur kontaktira odred, Džejn i dalje prati bizarne scene preko monitora pred sobom. Južnjakinja kao crni demon jedno vreme netremice posmatra kako uplašena curica neprestano pomera ruke preko obnaženog tela. Onda se široka haljina otvara otkrivajući šaku koja se dlanom nagore pruža prema devojčinim bokovima. Lagano hvata žbunić među preponama, prihvata nežno kovrdžice među palac i srednji prst. U trenu dodira na devojci se odigrava čudesna transformacija. Da je južnjakinja samo za trenutak podigla pogled sa njenih bedara izgledalo bi da ju je hipnotisala. Međutim pogledi im se nisu sreli. Kakva je sila najednom devojku iz grča samrtne strave učinila mirnom i opuštenom moglo se samo nagađati. Glava joj pada u stranu, a oči se sklapaju. Usne se opuštaju, a kosa se rasipa po ramenima. Ruke dotada nervozne podižu se postrance, pa šakama skoro dodiruje ramena koja kao da postaju oblija i zavodljivija. Južnjakininji prsti ne miruju. Lagano povlače i prikupljaju svilene kovrdžice. Povlači ih malo - pomalo odmerenim pokretima prstiju. Dohvata ih zahvatajući sve više nežnih maljica. Zapaža se povremena vešta zamena prstiju što pridržavaju ovako prikupljenu mekanu letinu, a oslobođeni prsti na isti precizni način lagano prikupljaju tamne kovrdžice i sa suprotne strane. Curica izbacuje prepone ka zabrađenoj južnjakinji, pa strpljivo čeka da ona obavi posao. Tek trzaji krajičaka usana pokazuju da joj je čeprkanje po intimi neprijatno. Uz potpunu posvećenost, šaka što tek dopola viri iz prevoja teške odore neprestano povlači nove i nove dlačice u svojevrsni buketić i sada je Džejn vidi samo kao arhaičnu haljinu koja zaklanja figuru i kao maramu koja skriva prema devojčinim bedrima nagnutu glavu. Čini joj se da nema lica. Jedini znak da je to živo stvorenje su vredni prsti. Mada je Džejnina pažnja zaokupljena iracionalnim, potpuno vanvremenskim prizorom, postaje svesna da se narod oko njih opušta i da više u njima nema straha. Onda se južnjakininja šaka steže baš poput kandži ptice grabljivice, uspravlja se i ne ispuštajući plen okreće se od stada. Istim onim gotovo nebeskim hodom kreće ka sunarodnicima. Devojka se takođe pokreće. Ruke joj padaju uz telo, a glava se rezignirano povija prema južnjakinji. Kao u snu, sjajne devojčine oči se lagano otvaraju u neočekivano spokojnom izrazu. Spuštenog pogleda i stisnutih usana lagano prati mračnu figuru