POSLEDNJA LUNOVA AVANTURA Osmo poglavlje

Lunov povratak u skrovište dočekan je sa velikim olakšanjem. Preko kamera u kampu ispratili su uzbunu i sve dok se Lun nije pojavio, niko nije znao šta se događa. Informacije koje donosi unose još veću nedoumicu nego morbidna scena sa Ernestinom Braun. Begunac iz kampa im zbog nepoznavanja engleskog jezika nije od koristi, pa moraju doneti kakve-takve zaključke na osnovu onoga što im Lun saopštava. Oko činjenice da se ponekad odvedeni nikada ne vrate u kamp, brzo su se usaglasili. Na osnovu svega viđenog nije teško zamisliti najbizarnije erotske igre, koje su lako mogle dovesti i do smrtnog ishoda. Mnogo je teže definisati “praznik”. Više je nego jasno da se radi o nečemu jezivom, ali šta bi to moglo biti niko nema ideju. Jedino Džejn ima nekakvu zamisao, ali je na klimavim nogama. Po njenom mišljenju noć između 30. aprila i 1. maja vreme je veštičjeg sabata, kada se neretko u nekim neopaganskim kultovima, prinose žrtve mračnim božanstvima. Te žrtve, u ekstremnim slučajevima, mogu biti i ljudske. Njena teorija ima nekoliko ozbiljnih nedostataka. Kao prvo, Pentagon je suviše realna moć da bi se bavila satanističkim obredima i praznoverjima. Prevladalo je mišljenje da trojica ovejanih gangstera ne bi poveli ovakvu akciju ako u njoj ne vide veliku materijalnu dobit. Džejnino insistiranje na činjenici da su mnogi gurui zaradili bogatstva ne pomaže, jer gosti hotela su vrh svetskoga krema i samim tim prilično otporni na sve vrste ucena. Pošto se u ovome nisu složili, na red dolazi sledeća sporna činjenica. Da li je vreme za pokretanje specijalne jedinice? Džejn smatra da je to neophodno, Lun je neodlučan, ali najzad preovladava Markinčovo mišljenje, po kome prerano pokretanje akcije može imati katastrofalne posledice. Ipak radio-vezom javljaju komandi da je najverovatnije vreme akcije noć između 30. aprila i 1. maja. Najzad je dogovoreno da se nastavi osmatranje hotela i kampa, a ako prilike dozvole i da se nekako postave prislušni uređaji.

Pridošlica se pokazuje izuzetno korisnim, jer u znak zahvalnosti zbog neočekivanog spasa preuzima na sebe ulogu hausmajstora. Neprestano je zauzet čišćenjem, pripremom obroka ili finim podešavanjem tehnike u koju se očito dobro razume. Posebno iznenađenje izaziva brzina kojom rastavlja i sastavlja Semove revolvere koji su mu povereni posle upornog insistiranja. Momak se izuzetno dobro snalazi sa oružjem i snabdevaju ga jednim od uzija koje su držali u rezervi. Tako nastaviše sa dosadnim osmatranjem neprijatelja. Već istoga prepodneva u hotelu se održava sastanak glavešina tajanstvene organizacije, baš u vreme Lunovog dežurstva. Rajtova pojava izaziva pravu uzbunu, pa su Sem i Artur smesta probuđeni. Lun je pretpostavljao da su tri gangstera smeštena u naselju oko hotela, negde gde ne postoje kamere, ali sve dosad za takvu pretpostavku nije bilo dokaza. Dodatno uzbuđenje izaziva njegova neverovatna mladolikost, ali to je od sekundarnog značaja. Lun, uprkos Džejninom protivljenju, odlučuje da se prišunja hotelu kako bi otkrio lokaciju na kojoj se nalaze njegovi neprijatelji i po mogućnosti tamo podmetne prislušne uređaje. Tako ekipa sastavljena od Luna, Sema i mladog severnjaka, pre no što je sastanak došao do vrhunca, kreće ka hotelskom kompleksu, ostavljajući Džejn i Markinča da preko monitora prate događaje u hotelu. Nadomak naselja pred njima se pojavljuje neočekivana prepreka. Jedno vozilo je pribijeno uz ogromno jasenovo drvo, a drugo, poprečno zaustavljeno, zatvara prolaz. Debela crnkinja pokušava da izbaulja iz smrskanih kola. Trenutak kasnije iz drugih kola iskaču dvojica južnjaka od kojih jedan otvara vatru na njih, a drugi iz neposredne blizine puca u Ernestinu Braun. Mladi severnjak reaguje zapanjujućom brzinom; i pre no što se kola zaustaviše, otvara vrata i dohvata oružje, pa iskače iz kola i kotrljajući se ispaljuje nekoliko kratkih rafala koji obaraju napadače, a zatim zastrašujućom brzinom dovršava posao sa po jednim metkom ispaljenim u njihove glave. Sem zabezeknuto bulji u prebrzo izvedenu scenu :

- Ama.. ama šta je ovo bilo, hiljadu mu krvoločnih murina! - Ni Lun nije ništa manje

impresioniran brzinom i obučenošću, a pre svega smrtonosnom efikasnošću novog saveznika.

- Ovako nešto zaista nisam očekivao od njega. Možda se radi o nekom demobilisanom vojniku.

- Nisam ni trepnuo, a on im je obojici već pucao u potiljak. To nije vojnik nego prokleti nindža!

Sem nikako ne uspeva da se sabere. Mladić mirno stoji kraj žrtava, valjda čekajući uputstva šta treba da uradi. Lun izlazi iz kola i prilazi Braunovoj. Obe rane na njenim grudima su smrtonosne, ali oči su joj otvorene i teško dahće :

- Ti... Baš ti... - teško izgovarajući reči zablenu se u lik što je iskrsnuo pred njom. Lun čučnu kraj

nje i polaže joj ruku na čelo. Ona ga gleda sa nadom. Za trenutak pomišlja da nije svesna da joj je život završen.

- Gotova sam, zar ne? - zna odgovor i pre nego što se Lun oglasio.

- Da. - u njenom pogledu nema tuge, više nešto poput velikog umora.

- Slušajte... Alfa mužjak... U podrumu hotela... Morate ga eliminisati... Glupo sam uletela u sve to... Štraus... On zna šifre... Morate alfa mužjaku probiti srce. - naglo se zakašlja bljujući krv. Radio veza u kolima pišti i Sem se javlja. Istovremeno mladi severnjak zabrinuto osmatra put. Braunovu je očito obuzelo kajanje i Lun hoće to da iskoristi :

- Šta je to što treba da se dogodi u kampu prekosutra?

- Ahh... Gozba...Strah...Bol...Krv...- Opet kašlje, a zatim joj glava pada. Mrtva. Sem uznemireno

dovikuje iz kola:

- Požuri Donalde, milion mu morskih nemani, Artur mi je upravo javio da iz hotela kreće velika potera! - Lun požuri ka kolima i za trenutak obojica gube iz vida mladog saborca. Nagli bljesak ih iznenadi, da bi tren kasnije shvatili da je severnjak zapalio razliveni benzin oko Braunove. Sema obuze bes i ne mogavši više da se suzdržava sasipa salvu samo njemu svojstvenih kletvi u pravcu mladog krvoloka. Mladić uporno nešto priča, ali ništa ne razumeju. Lun razaznaje jednu reč – vampir! Smiruje Sema, tumačeći sujeverjem neobični severnjakov postupak i pokreće kola sklanjajući se sa puta. Uprkos primećene potere, mirno stigoše do skloništa i ponovo pretresoše događaje u svetlosti novih saznanja koja im je pred smrt pružila Ernestina Braun. Pa ipak, to što su od nje čuli samo dodatno zamršava sliku za koju su verovali da se razbistrava. U svakom slučaju jedno je sigurno. U kampu će se desiti nešto strašno. Ne ostaje ništa drugo nego da i dalje osmatraju žiže svog interesovanja: kamp i hotel. Ideja o akciji kojom bi se u hotel podmetnuli prislušni uređaji je odbačena pošto Lun, po jednom opreznom obilasku okoline, zaključuje da se po okolini neprestano vrzma obezbeđenje hotela, očito u potrazi za njihovim skrovištem. Pojam alfa mužjak ostaje nerazjašnjen. Doktor Vilhelm Štraus, jedini čovek koji može da razjasni misteriju je nedostupan. Toga dana se ništa posebno ne dešava, pa ni veći deo idućeg dana njihovo osmatranje ne donosi nikakve spektakularne rezultate. Tek predveče dvadesetdevetog pokret na njihove ekrane ponovo dovodi vrhunski obezbeđena vrata u podrumu hotela. Prizor posebno uzbuđuje mlađanog saveznika. Dvojica južnjaka predvođenih jednom medicinskom sestrom, gone mladog žitelja kampa ne štedeći udarce. Čak i Sem videvši prizor glasno izražava razumevanje za besne postupke njihovog mladog prijatelja. Mlada žena koja predvodi grupu otvara blindirana vrata, na Lunovu žalost zakljanjajući tastaturu dok ukucava šifru. Momak je uveden, i nastaje pauza prepuna uzbuđenih komentara. Jedino što razaznaju za kratko vreme dok su vrata otvorena je prigušeno crvenkasto osvetljenje kao da je u pitanju fotografska mračna komora. Markinč izražava uverenje da se tamo nalazi misteriozni “alfa mužjak”, ali za tako nešto nema nikakvih opipljivih dokaza. Nekih sat vremena se ništa ne dešava, a zatim se vrata otvaraju i iz prostorije je ravnodušno izlazi najpre medicinska sestra, a za njom i dvojica južnjaka koji za sobom vuku beživotno telo mladića kome na grudima zjapi užasna rana. Nestaju iz vidokruga kako se i pojaviše i time je predstava završena. Uprkos žučne debate o svrsi ovoga događaja, ništa pametno ne uspevaju da smisle, pa nastavljaju sa posmatranjem monotonih događaja kako u hotelu, tako i u kampu. Sledećeg dana postaje više nego jasno da se nešto sprema: i u hotelu i u kampu započinju ubrzane pripreme za najavljeni “praznik”. Što se hotela tiče, gosti se uzmuvaše, često ulaze i izlaze iz ambulante i odevaju su se u najsvečaniju odeću, uzbuđeno razgovarajući između sebe. U kampu se oko trga razmeštaju mnogobrojne stolice, a žitelji deluju užasnuto zbog onoga što se dešava. Mladi severnjak takođe deluje uplašeno i neprestano pokušava nešto da im saopšti. Posle nekog vremena Džejn postaje sigurna da u nerazumljivoj bujici reči razaznaje reči “sabat” i “svarog”, što upućuje na paganskog boga kojem su se svojevremeno žrtvovali hrišćani. To je učvršćje u verovanju da je još prvi put bila u pravu, ali ostatak ekipe i nadalje ne odobrava njene teorije. Predveče gosti hotela u grupama počinju da napuštaju predvorje, i svi se slažu da će se te noći desiti nešto veliko. Proveravaju pripravnost udarnog odreda i potvrđeno je da je sve spremno. Jedina zabrinjavajuća novost je navlačenje crnih oblaka u predelu vojne baze, ali dobijaju uveravanja da nikakva oluja neće sprečiti odlučnu akciju.