POSLEDNJA LUNOVA AVANTURA Sedmo poglavlje

Ernestina Braun prezrivo odmerava Vilhelma Štrausa. Nevoljno priznaje da bez umeća antipatičnog lika od celog projekta, pa ni od njene direktorske pozicije, ne bi bilo ništa, pa ipak nikada joj se nije dopadao taj čovek. Jednostavno tip igra u drugoj ligi. Ništa ne pomaže docina napadna ljubaznost koju pokazuje prema njoj svaki put kada se susretnu. Doktora Štrausa gazde smatraju važnijim od nje i to u njoj pobuđuje ne baš zanemarljivu zavist. Još više ga prezire zbog toga što je on jedini od prisutnih koji nikada nije koristio sopstvenu terapiju, što je više no očito po ruiniranosti Štrausovog lica i tela. Sav je izboran, mlohav, opušten, okruglast, ćelav i večito neuredan. Jednom rečju mator. Ne može više da svlada odvratnost, pa skreće pogled i radoznalo odmerava ponositi stav i zategnuto telo Glorije Ešton. Uverena je da su njih dve veoma slične. Nelagodno joj je zbog mrkog pogleda Pacov Bilija i naglo spušta pogled. Zaista je plaši. Začudo, uprkos Ernestininoj zavidljivoj prirodi, Eštonovu smatra ženom dostojnom divljenja, iako je u hijerarhiji daleko iznad nje. Čak ni Glorijin prezriv odnos prema njoj u tome ništa ne menja.

Kad u prostoriju nehajno stupi suvonjavi čovek klerkgeblovskih brčića u pratnji dvojice južnjaka iznebuha zavlada tajac. Gospodin Rajt očito nije u vrhunskom raspoloženju.

- Svi znate šta se noćas desilo, pa to neću još jednom opisivati. Naša mala tajna je otkrivena i pitanje je dana kada će se događaji početi odvijati jako nepovoljno po naše poslove. Čovek koji je izveo jučerašnji napad je neko koga ne smemo potcenjivati. Glorija možda pamti dečaka koga smo davno bili usvojili, ali se u vreme kada se oteo kontroli i postao napast, već bila posvetila opsenarskim aktivnostima. Ostali ga verovatno znaju bar po čuvenju. Majnard ga je video i to baš ovde u hotelu – izgovorivši to sa prezrenjem odmerava Braunovu, zbog čega debelu crnkinju obliva hladan znoj.

- Radi se o Donaldu Sikertu, alias Lunu! To je najneprijatnija uhoda koju smo mogli zamisliti. Dame i gospodo, iskušenje pred nama je veliko.

- Ne dopada mi se tvoja opaska o opsenarstvu, Rajte. Bojim se da tvoja ograničena moć shvatanja ne prihvata činjenicu da si samo zahvaljujući drevnim receptima sestrinstva još uvek mlad! - Oglasi se Glorija Ešton. - Nisi u pravu ni što se tiče mojih informacija o Donaldu Sikertu. Doduše, u kampu ga nisam prepoznala, ali dobro znam sa kime imamo posla.

- Polako Glorija, nemamo vremena za tvoju uvredljivost - Odvrati Rajt mirno - Ako problem

ostavimo nerešen naš prijatelj će rovariti sve dok ne otkrije sve delove naše male tajne, a to nam ni u kom slučaju ne odgovara. Sad nam preostaje samo jedan izbor, a to je da ga pronađemo i likvidiramo.

- Moji ljudi ne mogu napuštati kamp – oglasi se visoki čovek iz ugla sobe

- Posle ovako masovnog pokušaja bega bojim se da će pitomci biti veoma nedisciplinovani. Zahtevao sam pojačanje, ali ono će biti raspoloživo tek za dve nedelje. Dotle ne mogu rizikovati odsustvo niti jednog čoveka!

- Bojim se generale da to nije dobra vest. - Rajt se okrenu ka njemu.

- Na raspolaganju imamo ove momke – teatralno pokazuje na pratioce. - Ali pitanje je koliko će

oni biti savesni ako je reč o lovu na nekog britanca. Što se tiče naših štićenika oni su veoma pouzdani, jer između njihovih naroda stoji vekovna mržnja, još više pojačana nedavnom nadmoći severnjaka. Nema toga što oni neće učiniti da stanovnici kampa što više pate. Najzad begunce su oni pohvatali, a ne vaši marinci. Međutim, prosto ne znam čime bi ih naterao da iz vida izgube iskonske neprijatelje samo da bi se lomatali po bespuću tražeći neku, za njih, beznačajnu ličnost. Možda bi mogli da ih zamenimo. Marinci bi pošli da traže Luna, a moji momci bi za to vreme čuvali kamp.- Rajtu to deluje logično.

- Bojim se da bi to izazvalo mnogo nepotrebnih rasprava među mojim vojnicima. Posle svega što su videli i komande da se kamp ni po koju cenu ne sme ostaviti bez zaštite, jedno takvo naređenje bi ih moglo pokolebati u veri da sve ovo rade zbog širenja demokratije.- Poslednja misao izaziva ironičan smeh među okupljenim ljudima. General Alister, međutim, ne menja izraz lica.

- Bojim se da vaše vickasto raspoloženje nimalo ne odgovara trenutku. Ako mislite da je Pentagon pod totalnom kontrolom nas četvorice koji smo se odlučili za podršku vašem projektu, grdno se varate. - nastavlja Alister.

- Podršku projektu koji vam je doneo besmrtnost – ispravlja ga Glorija Ešton.

- Naravno, baš tom projektu – besno je odmeri Alister porumenevši.

- Pa ipak to ne menja činjenicu da moje ljude ne treba nikako postavljati u situaciju koja će podsticati njihove sumnje. Ukoliko glasine o projektu dospeju do naših protivnika, celo će ovo mesto jednostavno nestati!

- Problemi se zaista usložnjavaju. Ostaje samo da sa malim brojem najvernijih ljudi pretražimo okolinu, žbun po žbun, ili da iščekamo to pojačanje. Ali tu se postavlja jedno pitanje. Očito je da naš neprijatelj na oku drži kamp, a hotel izbegava. Više je nego izvesno da je general Alister u pravu kada govori o ukidanju projekta u slučaju da se glasine rašire pre vremena. Najzad, priznajmo da smo sve naše resurse koristili samo za svoje potrebe. Besmrtni vojnici koje bismo trebali prikazati javnosti nisu još ni u početnoj fazi ispitivanja. Ali pitanje o kome sam govorio je ovo : Zašto se Lun okomio na kamp? Odgovor se nameće sam po sebi – kao i nama i njemu je poznato da Pentagon nije homogen. Ukoliko u kampu, koji je pod njihovom nadležnošću, dođe do neobičnih događaja može da alarmira naše neprijatelje. Zbog toga predlažem odlaganje planirane operacije.

- NE! - Vrisnu Glorija Ešton sa izrazom neopisive strave na lepom licu.

- Nemate pojma sa kakvim užasom ćemo se suočiti ako se Valpurgiska gozba odloži! Žrtva mora biti prinesena bez obzira na okolnosti! Svarogov simbol očekuje ono što mu pripada i ne bude li to dobio teško nama!

- Hmm... Ti to ozbiljno? Doktore? - zamišljeno se Rajt okreče Dr. Štrausu.

- Ne znam mnogo o veštičjim sabatima, ali znam da je nekoliko nerešivih problema u tretmanu rešeno zahvaljujući memljivim drevnim rukopisima koje mi je Glorija ustupila. Ali čak i kada ne bi bilo tako, ona bi bila u pravu i sa čisto naučnog gledišta. Svi gosti, uključujući i vas, primili su kritičnu dozu nosferatusa pre dva dana. Ako za tri dana nivo adrenalina ne bude dovoljno pojačan, doći će do degeneracije, a zatim do odbacivanja...

- Ukratko, recite to ukratko! - Nervozno ga prekida Rajt.

- Umrećete od starosti, baš kao i moji prvi neuspešni eksperimenti! - U prostoriji zavlada tajac.

Lica prisutnih se smrknuše i pokreti im postaju nervozni pokazujući time da ih je Štrausovo objašnjenje potreslo. Rajt prekida tišinu :

- Pa, onda ćemo rizikovati. Bili, ti od ovoga trenutka preuzimaš ulogu direktora. Oprezno nastavi pripreme...

- ŠTAAA! - Urlik Ernestine Braun izražava neopisiv bes. Rajt se okreće.

- Da, i za Ernestinu imam jednu novost. Zar ti Majnard nije izričito zabranio da napadaš Luna? Da nije bilo tvoga nesmotrenog poteza Lun bi nam bio pred očima i ne bismo ni izbliza bili u ovakvom haosu. - Hladno je posmatra. Ernestina se besno brani:

- Da nije bilo onog poručnika, taj vaš Lun bi odavno bio mrtav!

- Zar optužujete moje ljude za sabotiranje?- Ljutiti Alisterov glas je prekida. - Taj čovek je u

Džeksonovim očima bio gost hotela, a naređenja koja je dobio su bila da se na području kampa gosti hotela moraju odbraniti od svakog vida agresije, bez obzira na okolnosti! On je upravo to i učinio.

- Naravno, generale, naravno. Ali Ernestina mora biti nagrađena zbog preduzimljivosti. - Rajt naglo iz futrole ispod pazuha trže pištolj. Međutim, Ernestina Braun je odrasla u Harlemu i njeni instinkti je upozoravaju na promenu u Rajtovom glasu. Neverovatnom brzinom za tako krupnu ženu, ona se baci kroz zatvoreni prozor na ulicu ekstravagantnog naselja. Pucnji i tresak prozora zvučno upotpuniše njen neverovatni beg. Svi su dvostruko šokirani. Niko nije očekivao Rajtov napad, a još manje od toga munjevitu reakciju ogromne crnkinje. Motor što se nedaleko pokreće, a zatim škripa guma, objavljuje da se Braunova dočepala kola i bezglavo beži pred smrtnom opasnošću. Rajtovi pratioci izjuriše iz kancelarije gotovo pre no što su krhotine razbijenog okna dodirnule patos i samo tren potom, prisutni začuše urlik još jednih kola koja hitro startuju.