четвртак, 18. јул 2013.

Još malo o Znaku Sagite 20






Autor: D.R.F.


Knjiga je prevara.
Spolja izgleda tanko, unutra - nema kraja.
Alef je Diznilend za Znak Sagite.


Ivana Milakovic - Agrona
Kratko i efikasno. Nekad su napolju izlazile zbirke ovakvih prica.
Problem je što samo u ovoj zbirci znamo zadatak i ovo je odgovor: Iskali ste, avo vam ga.

Boban Kneževic - Fiona
Ideja o najvi sudbine dobra, realizacija rutinska. So prici bi dala dodatna unutrašnja preživljavanja - od radosti devojackog sna, frke od blama od nekog što se sprda ili te skrivene kamere i ozbiljnije sludenosti pri kraju. Sve je to po mali pasus.
I pisac imena bi trebalo da ima neku osobenost; u izgledu ili nacinu kretanja/održavanju ravnoteže.
Mladac obecava.

Miodrag Milovanovic - Navenka
Eto, Mica je uradio dobar posao sa grafitopiscem; dao je i tu so Navenki.
Zdrava ideja o ocuvanju deteta možda zaslužuje luda rešenja. Recimo, umesto praga, katranisati Kurta. Posuti perjem. Izgnati na minus.
A žanrovski zacin bio bi da na pragu kroz crno izbija teško vidljivo "Navenka"; unutra Kurtov demon pati i njišti ko Damljanov Zelenko.
Lepo je što je stanica ta (valjao bi neki poster ili bilbord) a ne bilo koja.

Vladimir Bjelajac - Tefter
Dobar je deo sa imenovanjem; možda bi ga valjalompojacati muzikom, žurkom koja se otela kontroli ili, ne bilo primenjeno, opijatima.
Da bi završnica bolje radila, vec u delu o trudu i poslu valjalo bi imati naznake imesudbine - kolege je koriste kao podsetnik za sastanke...
Citanje ljudi nije nejasno, ali bih ga pojacao i dao malo težine mestu dogadaja i/ili vremenu . sve se pojacava...

Milena Ilic - Guliverovo putovanje u zemlju cuda
Dobra zeza, traži pojašnjenje: zašto ljudi ne jedu ljude koji se mrdaju, a junak se sladi. A nije covek.
Glupost nije dovoljan razlog; najmanje Blekvud Marš nije glup i junak bi mogao da razmisli o pocetku jednog dugog prijateljstva.
U zadnjem pasusu suvišna je druga i duga recenica.
Jeste junak književni lik, ali trpi li što je tako pisan ili što beše lepo glavni biti dok ga nisu procitali.

Sandra Maksimovic - Gete je kriv za sve

Uvodni pasus dobar - za drugi tom sage o Milunu. Za ovu pricu, voleo bih da znam zašto se povampirio. Zbog propusta pri upokojavanju možda? Nekog greha, kletve, ujeda?
Doprinelo bi i Milunovo privremeno neshvatanje šta je, razocaranost, pa korišcenje pogodnosti.
Treci deo je dosta dobar i socan, ali: triput sam proveravao numeraciju tražeci cetvrti.
U redu, nema ga... Onda, zadnji pasus može biti kraj (zasluženi?), ali visi par stvari.
Vozi racun: seljaci ne ostaju predugo van domacinstava i uvek se nade neki koji zna...

Dejan Filipovic - C2H5OH
Dijalozi su za humoresku, verovatno je u pitanju humoreska, ali nije me nasmejala.
Mislim da bi sa par poteza radila posao i za nekretnine moje kilometraže.
Naslucujem ili se nadam da okupacije nije samo zbog GMO ili EU standarda; jedan pasus bi to pokazao. Ako jeste, mnogo je.
Cini mi se da bi titranje GMO šljiva mudara bilo primerenija kazna od smrti, a napad (posle gradacije kurcenja) bi mogao biti taj humor.
Urednicki nesredena.

Sandra Maksimovic - Na smrt, molicu
U smirenijem tonu, nako kul, i sa par mamaca za "ucene" citaoce, moglabi biti cenjena pripovetka glavnog toka.
Željno sam ocekivao rasplet i razocarao se kad je obznanjeno da je to sve gruba šala sa seoskom budalom.
Što bi Zoran Ž. rekao, imamo oneobicavanje obicnoga, ali gde je uobicavanje neobicnog. Ili tako nekako.
Setio sam se! A zacudnost?

Srdan Damjanovic - Krš
Ubedljivo pisano, od procitanih do sad najviše me kupila. Ipak, izmakao mi je taj pomak izvan ovoga; doživljavam je kao dobru savremenu prozu.
Ta zacudnost nije nužna u svoj književnosti; ovde jeste.

Milena Ilic - Cuti tiše
I ova ima istu "slabost": dobro pisanje, cenjeno po nekim rukavcima glavnog toka i tanku potku neobicnog.
Život posle smrt jeste tabu u nekim književnim kružocima, tema za izbegavanje; ovde nije, ali nije ni dovoljno.
Likovi me nisu vezali, zamena premalo daje.

Ivica Milaric - Kljucna razlika
Zanimljivo i dobrocudno, iako satira u principu. (ne znaci da satira ne može biti dobrocudna, vec da je to u savremenoj satiri retko.)
Naivni i zbunjeni telepata ne postoji; on zna ko je ko u transferu i šta misli, šta je patnja i, možda, kud sve to vodi.
Mogao si ga iskoristiti kao protivtežu pohlepnim farmerima - imaš tu štofa za komicne scene koliko hoceš; imaš tu štofa i za ukus pelina...

Stevan Šarcevic - Isto popodne isti dan
Da si obrnuo prva dva pasusa, pocetak bi bolje radio.
Ako su seljaki genocidirali, znaju; teško da bi se žurka pravila u istom kraju.
Pricu bi znacajno podiglo da, sem devojacke rešenoszi, ima još nekih razloga preobražaja. Posledica ljubavnog ugriza, možda. Tada bi Mirjana drugacije putovala do Zborišta, drugacije osecala prirodu, ljude...
Ovako, ostavio si taj filing buducnosti, koja je nenapisana.
Uostalom, ja bih pricu poceo tamo gde vecina završi.

Predrag Stražmešter - Crvendac
Odlican uvod!
Dopada mi se. I ovako, i kao moguci uvod u dužu pricu o sili u doba tranzicije, sve sa upadima rodbine i kad treba, i kad ne treba.

Radmilo Andelkovic - Dadilja
Ideja dobra, naslov odmaže.
Matica, možda?
To bi ti dalo i dobar alibi - od tudinskih matica radaju se radilice i ratnici, ne nove matice.
"Zapošljavanje" bi moralo biti jedinstven dogadaj, neponovljiv, potraga duga.
Malo me brine razvoj te vrste pre osvajanja - jesu li imali drugih vrsta kuci?
Imam još potpitanja, ali su za pricu ove dužine besmislena.


Dacko - Premeštaj
Malo mije. Da je ubijeni klinac, sve kao naivan i dobar, prikupljao sve koji su doprineli njegovoj smrti
(i prethodnim patnjama), pa zdimio na to dobro mesto, bilo bi mi jače.
Opet, kao posveta jednoj dušici, ima smisla u poretku stvari.

Sava Petronić - Learza
Dobro pisano; uvod daje dovoljno razloga da se izdrži bar još malo.
Dobra i ljudski razumljiva postavka o gaboru koji uništava sve lepo; šta će mu gospodar? Je li još ružniji i grđi? Time umanjuješ značaj kepeca, svodiš ga na službenika i sve ode tamo gde ne kisne.
Zajeb bi bio da se kepec vrati u svoj skromni dom i, možda, od kukute, čička i boce uredio je vrt tako da sve te "ružne" biljke imaju sklad, lepotu... Da ne zna kako iz ružnih predmeta u kući izvire usaglašenost, težnja ka lepom.

Pa da shvati.

Dragana Matović - Sva njena deca odlaze u suton
Prvi pasus bi bolje radio na trećem mestu.
Kad sam odmakao dalje, vidim da je stilski fazon... Pa povlačim.
Prilično dobro pisano, priča drži vodu; sad, problem prgavih je neprihvatljivost samoupokojenija ako bar 50 ne putuje s njima... Ima rečenica koje bi valjalo zameniti; dobro, ima ih kod svih. Sitni primer: što bi iko osećao da mu sunce nemilosrdno prži potiljak. Ubi, progore, prokuva mozak... I nije nemilosrdno. Sunce je takvo. To je sitnica koja prolazi, ima ih kod svih, ali, ko se seti pa to malo utegne, priča dobija polet.

Srđan Damjanović - Snajperista
Dopada mi se brojanje; nažalost, sused sa Slanuše je postao takav numerolog. Vrlo pristojan dijalog i atmosfera u tom mikrosvetu; da se i naraciju puknuo u taj zonfa, ne bi bilo zapinjanja.
Ali: daj začudnost.
Iz do sad pročitanog, imam utisak da se dobar deo ustručava od zalaska iza zavese ili su otmeni posetioci sirotinjskih četvrti.

Predrag Stražmešter - Viline vode
I ovde bih pretumbao pasuse na početku. Voleo bih da si počeo:
U pustinji ćeš živeti, bez vode, da joj se žubor ne nasluti, bilo mi je mantra otkad sam zanat ispekao.
Dobra postavka, ide uz manja zapinjanja koja je lako rešiti.


Boris Mišic - Ðavolji mozaik
I pored dilema Uzvišenog bica, sve se lako dešava; vukao si ka završnici, o Zemlji igrački i pitanju jesu li ljudi zaslužili obnovu.
Problem sa davolima je valjalo rešiti drugacije, verovatno složenije; naime, svima dobronamernima je poznato da đavoli drže rec i poštuju ugovor - na tome im se biznis održava; da bi došlo do navlake superiornog bića, potrebna je velika igra i puno sitnih slova.
Šta dobijaju Ðavoli uništenjem kad ucena nije uspela?
Zašto je Bice bilo navučeno na mozaik i pokušavalo da pati, kad ga ima u sebi?
Ljudi koje si đavoli ispelverili imaju demonsko; zašto bi to imali ljudi stvoreni od Superiornog bica i Dobrogradnje.inc?

Dragan Cvetanovic - Jao! Gle! Covek na Mesecu
Svakom po malo zlata je mnogo tereta.
Kako sam shvatio, u ovoj priči svi pokušaji prodora u svemir završavaju na istom mestu i smrću. Mnogo je.
Ima određenih poteškoća kad mrtav čovek pripoveda (prvo lice mtrvine). Može, ali ovde malo je.
Opet, na cerekanje mapetovaca, moram reći da bih počeo od kraja ove priče.
Odnos sa majkom i ocem značio bi nešto da se u njemu krije uzrok junakovih dela na vrhuncu događaja; ako se krije, dobro se krije.
I još malo: za pisanje u prvom licu previše unapred dosegnutih definicija i konstatacija, premalo proisteklih iz situacija u kojima se nalazi.

Dragan Jovanov - Prevrat
Lep je ovaj revulucinarni prejeb i neka vrsta pravde. Još bolje bi bilo da je je Milastin bio mušterija u svakoj fazi . i kao dete i kao mužik.
Ali - uglavnom si prepričavao razvoj događaja, i to prilično istim tonom. Jeste prostor mali, ali više scena, više promena tona i ritma.


Dragana Matović - Peron broj tri
Ovaj put sam pročitao i zadatak, mada se na Skaopove tvrdnje tog tipa ne oslanjam previše.
Ako sam dobro shvatio, tvoj junak je decenijama svakog dana mogao da bira između apokalipse i propasti, pa nije; čekao je onu pravu i bolji svet.
Nije to loše.
Imaš lepih rečenica, ali i onih kojima je cilj da izgledaju kao lepe. Ove druge zaboravi. Ima nekoliko sitnica koje bi, čini mi se, popravile umjetnički dojam. Umesto, na primer, "spretnim pokretima deteta" stavio bih "pokretima spretnog deteta", jer deca su trapava, sem izuzetaka. Na jutjubu su dokazi, u okolini i jači.

Miroslav Subašić Suba - Raspad
Nemoj "vrganj", već "neka gljiva", recimo bljuvara; kad je već gljiva, nije biljka.
Dobro postavljena i napisana scena, vrlo pristojni dijalozi.
Mala intervencija na kraju:
"Profesore, šta ćemo sad?"
"Ma, naspi po jednu... Dok traju zalihe ove zaboravke..."

Miloš Cvetković - Ljiga
Ajd jedna i o pravoj izdaji.
Mnogo mi je 1000 sagitaša, pardon, lutrijaša godišnje. Znam da je lakše odraditi izdaju u gužvi, ali je mnogo.
Koliko god da ima ljudi na stanici, dugoročni problem je u prilivu novih.
Voleo bih, ali to je stvar nakaradnog karaktera a ne književnosti, da Vanja pored izdaje smišlja kako da skenja Ljigu, bar u naznaci.
Solidno pisano, dijalozi bolji od uobičajenih. Mada, moćni ljudi izvan geta smatraju da su svi dijalozi u knjigama loši...


Silvija Petak-Stražmešter - Sestre
Zdravo ljubomorna sestra, umalo Pepeljuga, pretvara sestru u pužića ljubimca. Malo sam se ponadao kad se lepša seka sama neplanirano vratila iz jednog prethodno zadatog oblika, ali ništa - glatko teče rugobicin plan.
Moglo je tu malo da se zakuva, da se umesto puža sledeći put vrati nešto nepredviđeno, što Marika želi.
Kao mali pokušaj zadobijanja roditeljske ljubavi mogao je biti ženski fudbal.
Ima zgodnih ženskih pakosti.

Darko Sudžum - Gde je nestao gospodin Gobecki
Fin početak za fin svet, Miran i pisan po PS-u. Oni koji PS vole, neće ovo čitati; oni koji ovo vole tolerisaće pravilo službe.
Kovač u planinskoj varoši ne govori ovako. Otresi sa sebe srpske postmoderniste.
Postavku sam nekako ukapirao, kraj nisam. Dečak je zamenio Gobeckog iako nas je sve ubedio da je časlav u pravu.
U redu, ali koji dečak traži kojih petnaest godina? Da ne bih ispao trajno glup, pošalji mi na pp.

Mouchette - Drugi čovek na Mesecu
Uverljivo pisan SF. Siguran sam i da su cifre tačne.
Jedino, nema razloga da to ne bude misija na Mars; uveren čitalac bi pomislio i na sve mitove (ili istine) o lažiranju putovanja na Mesec; ovako, ne možeš nadmašiti sve što se o toj "prevari" napisalo. Promena kamenčine dala bi kredibilitet ovoj priči.


Milan Jovanović - Metuzalemova oporuka
Dobar uvod. Sasvim solidno pisana, ali... Imalo je dobrih priča o skoro besmrtnicima u kojima je pokrenuta i odgonetnuta gomila tema, od načina preživljavanja i "nevidljivosti", do pogodnosti koje dugovečnost pruža; u dosta njih je i ta patnja zbog dužine života, uglavnom kao faza.
Ovde imamo lika koji se profunjao kroz milenijum i u suton života dotiče nirvanusamadhisatori. Mslm, stvarno.
Manastir u toplijim krajevima bi bio bezbednije i bogougodnije mesto.
Mogao je bar da mušičari...

Darko Sudžum - Gambit na pariski način
Odlična priča, pisana dobro, na mahove izvrsno.
Opet mi nedostaje bar nešto od onog što piše na naslovnoj, iako od žanrova ne patim.
Ovde ne bih ništa rotirao, samo bih to nešto dodao.

Miloš Pavlović - Puž
Dobro pisano; obično mi smetaju tehnološki i pseudonaučni izrazi, ovde ne.
Možda, samo možda, uz nejasnu grižu savesti na kraju i nejasno sagledavanje novih mogućnosti.


Marko Skoknić - Dobra prodaja
Jaknuo bih uvod. Skoro svuda bih.
Nekako bih istumbao da na kraju pasusa stoji ime planete. Razlog ne znam baš.
Malo je nezgodno nositi tetovažu oka u opštoj kalakurnici. Recimo da ga je eksplozija razdrpala i otkrila tajni žig.
Dobra je dupla zabuna.

Saša Robnik - Larušovi zlatnici
Treća rečenica uvoda rasteruje. Da malo maznemo od Zelaznija:
Nijednu od misli koje mu se roje umom ne bih izveo na večeru.
Dosadih; sve je važno, početak je važno važan.
Sviđaju mi se zlatnici sa likovima žrtvi; mala referenca na Dantea i mestu u Paklu za kovače lažnog novca bi legla ko budali šamar.
Kazna je, ipak, blaga.

Mina D. Todorović - Sedmo dete
Kidanje rečenica privlači pažnju; retko to uspeva, tebi jeste.
Odlično pisano.
Pazi, sve si dosledno izvela, ali svet sazdan na mržnji ima ugrađen raspad.
Prvi Sašin čin na v.d. boga/nje jeste opet mržnja i voleo bih da si naznačila njeno htenja, u bilo kom pravcu.

Jevtopijevićka - Večito vraćanje nastavnog kadra
Pismeno, uredno; nedostaje mi živost Zbornice; kakvih tu likova ima! osveta loših đaka u fulu. Posebnost Cane i Slavice time bi dosegla nivo mitoloških bića.
Jasno mi je da su ovo etide; neizdrž i nestrašluk valjda moraju izbiti tu i tamo.

Stefan Kostadinović - Razgovor Dr Ditiramba i prof. Lamenta u limbu
Retko dobar dijalog. Naravno, ne slažem se sa većinom teza Ditiramba i Lamenta, ali priča se slaže.
Je li priča jača od mene? Postoji li ona kad (najzad) sklopim knjigu ili vrti, vrti... Nezaustavljivo.

Andrea Baskin - Nakaza
Vuše čula i nagona, manje racionalizacija.
Kako god nastao i šta god bio, junak je sad prirodna sila; a šta će prirodi misli, šta će joj premišljanja?
Sa krugom na kraju nešto mora da se desi. Ili ga raskini, ili nek poništi Osvetnika.

Stefan Kostadinović - O prirodi
Dok se vraćamo, lako nas je prepoznati izdaleka: ona uvek...
Bilo koju grupu je lako ugledati.
...nogama dopustili proizvoljno biranje pravca.
Nemoj, bar na početku. Recimo: noge bi nam odlandarale kud im se navije. Ili nešto bolje.
Treći pasus dobar - njime je trebalo početi.
Što dalje odmiče, sve je bolje. Ima odličnih deonica i uspešan beg od ljudskog.


Veronika Santo - Doba vatre
Iako na malom prostoru, budi uspomene na dela u kojima su stvarani novi svetovi, novi eko sistemi.
Ima celinu, a mogla bi biti i uvod u nešto.
Pisana je mirnim tonom; bez padova, bez skokova. To je, možda mana: za ovu dužinu, čin porođaja bi mogao biti spektakl elementala i bića - i onih što slave, i neprijateljskim.

Silvija Petak-Stražmešter - Repić
E, dobar uvod.
Vesela priča s tužnim i poučnim krajem.
Nemam nekih primedbi - šta si htela, uspešno si ispisala.

Pavle Teofilović - Duhovi golaći
Skepsana i Zanesko često dijalogizuju. U ovom razgovoru Zanesko objašnjava objašnjeno, da bi smo i mi to saznali.
Nije redak taj slučaj, ali nikad ne radi kako treba. Likovi ti onda liče na pilećemozgovce, što za složene spirite može biti problem.
Nije bilo nužde za ovoliko propovedanje reinkavolucije, malo si se izvadio na kraju.
Da skratio prvi deo i hrabro, kao Elison (čini mi se u priči Velika svemirska ševa) dao celu stranicu veselja čulnosti i sparivanja na svaki mogući način, začinio humorom, imao bi zajebantsku minijaturu koja bi se pamtila decenijama.

Ćurmilo Anđelković - Garba Kamagen
Dobra. Teško za probijanje, ali kad zazvuči, zazvuči.


Miljan Marković - Tamo gde je Magnes okačio sandale
Fino, ali suviše ujednačeno. Da si moć armade istako još više, i priča i kraj bi dobile na značaju.
I kad metalne kugle gaze drvene kugle, neću da prasci i cepanja budu kako ih ja čujem vidim i mirišem, već kako ti to daš.
Nekoliko priča ima sličan "problem"; shvatite da ne pripadate onima što bi da ne talasaju.

I, valjda završno: svaka čast svim umešanim. Ima ovo smisla.
Sve moje primedbe ne ruše priče, naprotiv - sve su za objavljivanje, neke uz male intervencije koje mnogo znače.

Mladen je uradio dobar posao sa koricom.

Нема коментара: