Jedno viđenje mojeg pisanja

Autor: Radmilo Anđelković

   Prečesto smo se suočavali sa Stipanovim pisanjem i mišljenja su krajnje različita. Uprkos kritikama on je uspeo, tamo i ovamo, da bude prisutan u sigurno preko dvadeset štampanih i online zbirki proze i poezije. Pošto se to ne može zanemariti, hajde da pokušam da sve to sumiram, koliko god ja to umeo.

   Budući da je neopredeljen između poezije i proze, Stipanova proza je opterećena njegovim viđenjem poetike, što čitaoci, uglavnom, vide kao patetiku i preteranu upotrebu prideva. Odgovorno tvrdim da je Stipan, vremenom, značajno suzio upotrebu prideva, ali, ono što je preostalo, sad bode oči svojim intenzitetom. Preteški su Stipanovi pridevi, pokatkad.

   Povučen ko zna kojim razlozima, a moje sumnje bolje da ne iznosim, Stipan je svoju poetiku sklon da predstavlja rečenicama kod kojih se glagol vuče kao rep. To ni pas s maslom ne bi kusao, da ne govorim o prosečno nadarenom čitaocu. Kad se oslobodi i te loše stečene navike, moguće je da ćemo Stipana dobiti u nekom konačno prihvatljivom obliku.

   Kad sam već lanuo o sumnjama, Stipan je sklon mimikriji. Nešto što bude zapaženo u nečijem ispisu postaje deo njegovog spisateljskog alata. Tu bismo mogli da denemo i Dvoržakovu humoresku. Nikad nisam napisao da sam protivnik prihvatljive doze pretencioznosti, ali jesam da je izlišna pretencioznost štetna po pisca. Koliko sam samo dobio po prstima kad sam jednom pomenuo perigej, da ne pominjem neka svoja druga pametovanja na Radionici, a i naokolo. Jednostavno, pisac mora da vodi računa o prihvatljivosti pretencioznosti, jer čitalac ne voli da mu se soli pamet. 

   Meni posebno smeta Stipanova nevoljnost da pripremi svoju priču. On toliko mnogo piše da uopšte nije svestan ponavljanja svojih motiva, tako da meni većina njegovih priča liči na pretabavanje već iskorišćenih motiva. On najbolje zna na šta mislim. Kao što bi rekao Džon Ford, najbolji auto je nov auto, odnosno, najbolja priča je nova priča. Kad bi se bar jednom pripremio za priču, garantujem da bi to bila dobra priča.

   O veštini pisanja nemam šta da kažem. Stipan je izuzetno vešt da izvede svoju priču od početka do kraja. Mislim da zbog toga i ima izuzetnu prolaznost na lokalnim konkursima. Drugi razlog za uspešnost je njegova sposobnost da izgradi dobru atmosferu u priči.

   Na kraju, još samo o Stipanovoj nevoljnosti da sarađuje. Iako kontinuirano, po sistemu čap-drp, usvaja elemente iz tuđeg pisanja, on i dalje veruje da dobijeni saveti njega ne obavezuju. Imam prijatelja koji na slične savete reaguje rečenicom koja glasi otprilike ovako: "Na većinu tvojih saveta se nisam oglušio." Kad ja stavljam primedbe, onda među njima nikada nisu sve koje bih mogao dati. Primedbe su samo one na koje se ne može oglušiti. Trudim da se da što manje poremetim osnovni rukopis.

Napomena: Mišljenje je izneto na Radionici ZS