Pa ipak Ke therr se
vratila, smrdeći na khaanoore i na spolnost. Prljava i zapuštena.
Umesto radosti pokazah bes. Užasan bes! Odvlačim je u skrovište i
šibam, šibam...
Ke therr se usred sveg
bola koji joj nanosim baca na mene. Pomišljam da me napada, posežem
za energetskom palicom, ali ona me dodiruje usnicama, kida odeću i
spušta se sve niže i niže. Sluđen sam, telo mi gori. Strasti
divljaju u meni. Pruža mi najprijatnija milovanja! Da li na taj
način želi da prekine agoniju u kojoj se previjala? Ili baš
naprotiv? Da li je ona u stvari uživala u varvarskom postupku?
Svejedno, tada smo prvi put polno opštili. Dva bića poreklom sa
različitih svetova, toliko različita da je to morbidno, a opet
predani strastima kao da je reč o najnormalnijem odnosu koji se da
zamisliti. Dani potom se pretvaraju u dane strasti i nasilja. Mojom
krivicom.
Khaanoor jeste jahaća i
tegleća životinja, ali ne znam za primer da je nekoga jahanje
seksualno uzbuđivalo. Mene dovodi do ludila. Nije to uobičajena
saradnja između jahača i životinje. Ne. Uživam u maltretiranju
životinje. Do iznemoglosti jašem pustim ulicama, teram Ke therr
ubodima mamuza u galop, koristim korbač bez ikakvog razloga.
Moja iživljavanja traju
mesecima, čas je šibam, čas vodim ljubav sa njom. Njenih vrisaka
mi nije nikada dovoljno, postajem sve maštovitiji. Koristim vatru,
guram je među cičeće nemani. Praznim se u nju, podatnu i poslušnu,
nežnu i odanu. Moje ponašanje gotovo prelazi u ludilo, kada, baš u
vreme jedne od tih nesmiljenih jurnjava, tek radi Ke therrinih muka,
prvi put shvatam da Rozberani nisu nestali. Karakteristični zvuk
ubistveno visoke frekvencije tera me da podignem pogled. Ono što
vidim prožima me jezom. Nad drevnim građevinama prolaze, naizgled
veoma sporo, dva neprijateljska patrolna broda. Srećom ne očekuju
da će ovde zateći išta inteligentnije od bangdola. Posle toga Ke
therr je pošteđena iscrpljujućih jurnjava i mnogo opreznije
obavljam poslove izvan skloništa.
Deseto
poglavlje
Da li strah pred
neprijateljem ili uspomena na sunarodnike što mi se vraća u misli,
nešto utiče na moje ponašanje, pa više ne nanosim bol Ke therr.
Nežnosti razmenjujemo spokojno. Na neki način ona postaje više od
životinje - postaje mi životni saputnik. Kako vreme prolazi, sve
više prihvatam nešto što sam slutio i ranije, ali je uticaj
vaspitanja uvek pobijao takve misli.
Naime, oduvek mi se
činilo da khaanoori razumeju naš govor, ali zar to nije neprilično
za tegleće životinje? Međutim, ovde gde sam upućen isključivo na
Ke therr, postajem svakim danom sve ubeđeniji da taj i takav utisak
nije pogrešan - Ke therr itekako razume svaku moju reč.
Ni sam ne znam kojim
očima posmatram Ke therr. Ponekad je jašem i vezujem kao što bi to
svako normalan činio sa khaanoorom, zatim uživam u strastvenim
zagrljajima, pa joj pričam sve što mi pada na um kao da mi je
sunarodnik...
Dani prolaze, a sve češće
preletanje neprijateljskih letelica postaje stvar navike, da bi
najzad postalo sasvim normalna pojava. Vraćamo se normalnom životu
i ponovo izlazimo radi lova.
Pa ipak, sve vreme
neprijatelj se nalazi mnogo bliže nego što to zamišljam.
Нема коментара:
Постави коментар