REČI U VREMENU - Deveto i Deseto poglavlje

Pa ipak Ke therr se vratila, smrdeći na khaanoore i na spolnost. Prljava i zapuštena. Umesto radosti pokazah bes. Užasan bes! Odvlačim je u skrovište i šibam, šibam...

Ke therr se usred sveg bola koji joj nanosim baca na mene. Pomišljam da me napada, posežem za energetskom palicom, ali ona me dodiruje usnicama, kida odeću i spušta se sve niže i niže. Sluđen sam, telo mi gori. Strasti divljaju u meni. Pruža mi najprijatnija milovanja! Da li na taj način želi da prekine agoniju u kojoj se previjala? Ili baš naprotiv? Da li je ona u stvari uživala u varvarskom postupku? Svejedno, tada smo prvi put polno opštili. Dva bića poreklom sa različitih svetova, toliko različita da je to morbidno, a opet predani strastima kao da je reč o najnormalnijem odnosu koji se da zamisliti. Dani potom se pretvaraju u dane strasti i nasilja. Mojom krivicom.

Khaanoor jeste jahaća i tegleća životinja, ali ne znam za primer da je nekoga jahanje seksualno uzbuđivalo. Mene dovodi do ludila. Nije to uobičajena saradnja između jahača i životinje. Ne. Uživam u maltretiranju životinje. Do iznemoglosti jašem pustim ulicama, teram Ke therr ubodima mamuza u galop, koristim korbač bez ikakvog razloga.

Moja iživljavanja traju mesecima, čas je šibam, čas vodim ljubav sa njom. Njenih vrisaka mi nije nikada dovoljno, postajem sve maštovitiji. Koristim vatru, guram je među cičeće nemani. Praznim se u nju, podatnu i poslušnu, nežnu i odanu. Moje ponašanje gotovo prelazi u ludilo, kada, baš u vreme jedne od tih nesmiljenih jurnjava, tek radi Ke therrinih muka, prvi put shvatam da Rozberani nisu nestali. Karakteristični zvuk ubistveno visoke frekvencije tera me da podignem pogled. Ono što vidim prožima me jezom. Nad drevnim građevinama prolaze, naizgled veoma sporo, dva neprijateljska patrolna broda. Srećom ne očekuju da će ovde zateći išta inteligentnije od bangdola. Posle toga Ke therr je pošteđena iscrpljujućih jurnjava i mnogo opreznije obavljam poslove izvan skloništa.

Deseto poglavlje

Da li strah pred neprijateljem ili uspomena na sunarodnike što mi se vraća u misli, nešto utiče na moje ponašanje, pa više ne nanosim bol Ke therr. Nežnosti razmenjujemo spokojno. Na neki način ona postaje više od životinje - postaje mi životni saputnik. Kako vreme prolazi, sve više prihvatam nešto što sam slutio i ranije, ali je uticaj vaspitanja uvek pobijao takve misli.

Naime, oduvek mi se činilo da khaanoori razumeju naš govor, ali zar to nije neprilično za tegleće životinje? Međutim, ovde gde sam upućen isključivo na Ke therr, postajem svakim danom sve ubeđeniji da taj i takav utisak nije pogrešan - Ke therr itekako razume svaku moju reč.

Ni sam ne znam kojim očima posmatram Ke therr. Ponekad je jašem i vezujem kao što bi to svako normalan činio sa khaanoorom, zatim uživam u strastvenim zagrljajima, pa joj pričam sve što mi pada na um kao da mi je sunarodnik...

Dani prolaze, a sve češće preletanje neprijateljskih letelica postaje stvar navike, da bi najzad postalo sasvim normalna pojava. Vraćamo se normalnom životu i ponovo izlazimo radi lova.

Pa ipak, sve vreme neprijatelj se nalazi mnogo bliže nego što to zamišljam.