Sada
je Andarell ovde i, mada nominativno potpada pod komandu
generalštaba, nema nikakvih dodirnih tačaka sa inžinjercima koji
grade kosmodrom, niti sa korporacijskim istraživačima rudnih
nalazišta. Čak ne pripada ni armijskim formacijama lociranim na
relativno malom prostoru planetarnog kampa. Stručnjak je za jezike,
rođena mnogo posle Sergaškog širenja. čak i posle njihovog sloma.
Pročula se kao osoba koja bez pogovora izvršava naređenja. Čak i
onih mučnih.
***
Sledeći dan posvećujem
proučavanju okoline. Vodu pronalazim u jezeru koje je potopilo deo
naselja. Objekti u okolini jezera teško su oštećeni, pa ostajemo u
prvobitnom skloništu. Pronaći neki koliko toliko redovan izvor
hrane već je ozbiljna glavolomka. Energetska palica teško da je
efikasno lovačko oružje. Tog dana ni ja ni životinja ništa ne
stavljamo u usta. Uprkos čestim pohodima ne uspevam ništa da
ulovim.
Svakim danom slabost mi
sve jasnije daje do znanja da neprijateljski raspoložena stvorenja
nisu najveći neprijatelj. Glad je mnogo gora. Iscrpljen, gotovo bez
snage da jašem, obilazim puste prolaze kroz nebrojene građevine.
Tek tu i tamo vidim poneko hitro cičeće stvorenje ili ptica što
uzleće, ali i oni ostaju daleko izvan dosega. Kad bih umesto
ubistvene palice imao neko projektilsko oružje!
Sve duže i nemirnije
spavam, sve češće sanjam da padam poput odvaljene stene. Bez lova
nema hrane, a da bih lovio morao bih ustati. Za to više nisam
sposoban i krug propasti deluje konačnim.
Iz bunila me trže Ke
therr i u početku mi njene namere nisu jasne. Drži me za prednje
udove i uporno prinosi moje kandže svom vratu. Najzad shvatam i
zarezujem žilu kucavicu. Ke therr mi se drhtureći privija na grudi,
ispijam joj toplu krv. Bezobzirno i lakomo.
Obrok mi vraća snagu u
dovoljnoj meri da shvatim šta je beslovesna životinja učinila.
Previjam joj vrat, zatim izlećem iz skrovišta poput furije. Moram
joj dati nešto da jede!
Neverovatno je koliko
snage očaj uliva. Bez straha ulećem sred čopora divljih bangdola i
ne obazirući se na divlje ujede udaram palicom na sve strane. Najzad
se čopor razleće pred mojom furioznošću, ali desetak leševa
ostaje. Meso! Hrana! Spas!
Prve obroke Ke therr i ja
proždiremo sirove. Ostatak pažljivo pripremam, kako bi se održalo
duže vremena. Nakon toga činim ono što nisam uradio kad je trebalo
- pretražujem objekat po objekat u naselju sve dok ne pronađem
pogodan materijal od koga izrađujem luk i strelice.
Od tada dani prolaze
lišeni egzestencijalnih problema. Lov zahvaljujući strelama postade
mnogo efikasniji.
Нема коментара:
Постави коментар