Šarčević je autor čiji rad
poprilično pratim. Pisac koji brzo napreduje.
Svaki njegov naredni rad mi se, bar
za 7-8 % više dopada od predhodnog.
Pa, ako mi se negovo delo iz 2010.
dopalo 55 %, ono iz 2011 - 62 %, iz 2012 - 67 %, Tropikana, pisana
2013. ili 2014. već premašuje 75 % onoga šta bih ja klasifikovao
kao kvalitetnu priču.
Fabula je sasvim solidna. Da ima
veze u Holivudu od ovoga bi mogao da se napravi scenario za
kriminalistički film.
To je negde ta frekvencija.
Autora nastavlja da fascinira
lezbejski odnos u kome je jedna, starija i krupnija, dominantna, a
druga, mlađa i krajnje ponižena. U lancima. To nije falilo ni ovde. Predstavio je i romsku porodicu kao
najveće pozitivce što mi se dopalo jer razbija predrasude.
Priča sadrži par dobrih rešenja. Jedno od onih je kad Kišonja upadne
u dvorište, narator je ubeđen da su ga našli, ali se ispostavlja
da romkinji Jeci predaje drogu.
BRAVURE:
- Ponekad bih se sasvim ozbiljno
upitao da li je to na njoj odeća ili je jednostavno takva negde
ispresovana?
- Tamne krupne oči behu joj prazne
kao da osećaji tamo ne stanuju.
- glagol ,,otperjašiti''
- Slagala se uz nju ko pivu uz
čokoladu.
- Čist kao tas na apotekarskoj vagi
- Bleda koža se, naspram tamnog,
ručno tkanog tepiha, isticala poput srebra u blatu.
- Pohlepa rađa podlost kao
prirođenu kćer.
- Ruševine, kao zubi u babinoj
glavi...
- Pogledao me je kao dete
poslastičara.
- Izvukavši nešto siće uzeh neko
partijsko glasilo. (Odlično opisana skoro sva današnja štampa).
- Dani su bili kombinacija rerne i
Danteovog pakla
- O Markizu se sve znalo izuzev ko
je :mrgreen: i gde se nalazi
. Nevolje su mi trebale ko kokoški
gaće
- Napućene usnice otkrivale su
osmeh za zubnu pastu.
- pijan ko čep
- Bujna kosa, crna ko gavranovo
krilo
I najjači deo... Trenutak kad
narator, kog sam manje više zamislio kao samog autora, posmatrajući
hot lezbo scenu u kojoj ruka starije dominantne šefice bande pipa
podsuknju mlade slatke narkomanke pod kojom nije donji veš,
konstatuje:
- Postalo mi je neugodno da
posmatram tu morbidnu scenu.
Aha ha ha ha.
Je l neugodno Šare, a?
MANE I PROPUSTI
1) Glavna mana, bez sumnje je to što
je naglasak ove priče sa samom begu, a ne na samoj zaveri iliti
samoj moći šifrarnika.
Storija je duga 43 stranice, a samom
šifrarniku za koji je cena 100 000 evra posvećeno je svega strana i
po, dve.
Sve ostalo su: beg, obračuni,
akcione scene borbe, golo preživljavanje...
Detaljisanja je mnogo oko nekih
sporednih stvari, ali je moć samog šifrarnika zaslužila da joj se
posveti više pažnje.
Meni je, kao čitaocu, ostalo u
zapećku čemu šifrarnik služi.
Gotovo da se i ne sećam kako je on
uticao na avione... Rezimiram: preko šifrarnika se skreće kurs svih
aviona koji preleću zemlju? Mnogih vojnih aviona. Aparat služi i za
odlaganje opasnog materijala.
Priča se ovim ključnim stvarima
koje su odgovor na temu ,,teorija zavere'' bavi od 463. do 465.
strane u knjizi.
Premalo.
Bolje bi bilo da je odlaganje
opasnog radioaktivnog materijala protkano i u ostatku priče. Recimo
da se romska porodice Jelene, Zokija i njihovih roditelja nalazi na
lokaciji s takvim materijalima i da zato neka od njihove dece imaju
paranormalne sposobnosti.
Bilo je tu prilika za još neke
poveze likova sa glavnicom, ali su propušteni.
U krajnjem ishodu mi imamo beg i
obračune glavnog aktera s mafijom, ali oni nisu u uskoj vezi sa
samim šifrarnikom, zagađenjem niti konkretnim vojnim pitanjem već
su beg i obračuni sami sebi cilj.
2) Čini se da su autoru neki delovi
priče draži od drugih pa se kvalitet naracije penje i opada.
Na istoj stranici ima po 3 sjajne
literarne bravure, a onda ih smene 3 strane koje se svode na
prepričavanje da bi posle opet došao deo sjajne naracije.
3) Odsustvo informacija.
Ima mesta u kojima neke stvari
ostaju neprecizirane. Posle napuštanja romske porodice, mi znamo da
narator najviše vremena provodi po kafanama, ali ne znamo gde spava
tokom tih dana. Fali i opis nove kamuflaže (brada i brkovi spasli su
ga potrage prvi put, ne vidimo diferencijaciju opisa koja ga spašava
kasnije, a znamo da ga spašava). Ovo nije naročita mana. Čist apel
autoru na malo jaču koncentraciju jer i neka, za priču sasvim
sporedna stvar, čitaocu može upasti u oko.
Pavle Teofilović
Нема коментара:
Постави коментар