LEPA JELENA - Prvo poglavlje

San o kolonizaciji je završen još onda kad je meteor udario u brod kod Tet a Mena i onesposobio oružje i komunikacione sisteme, samo kolonisti toga nisu bili svesni. Sanitarni udar bio je onemogućen, a poziv za pomoć nikad nije upućen. Bragoa i dalje izjeda pitanje zašto se nisu vratili? Dominantna rasa, Kha nor, degenerisana je varijanta, u osnovi bezazlene vrste, koja je začudo na Sar-Gorumu postala toliko opasna da su pričinjavali ozbiljnu glavolomku naseljenicima. Možda su kratkovečni, ali se množe kao Sot geroti (najbliži prevod: zečevi). Naselja im se šire vrtoglavom brzinom i osvajaju deo po deo šume u kojoj se Brago skriva.

Da je sve teklo po planu, te životinje bi još pre sletanja bile svedene na meru koja ne bi predstavljala pretnju opstanku kolonije. Pa ipak, postoji i druga, mnogo gadnija nevolja, nastala zbog niza grešaka, počinjenih u euforiji izazvanoj uspešnim spuštanjem, koje su najzad i dovele do beznađa u kojem se Brago trenutno nalazi.

Nisu mogli znati da je izvidnička patrola napravila grešku. Sasvim malu grešku kod sabiranja laboratorijskih testova. Prokleti kvartalni brojni sistem Drankanga! Atmosfera je za jedan promil drugačija od onoga što je pisalo u izveštaju. Nije ubijala odmah, jer je bila slična atmosferi na matičnom svetu, pa ipak, vremenom se pokazala fatalnom za zajednicu. Zabluda je potrajala nekih tridesetak godina.

Bili su beznadežno lakomisleni i puni poverenja u izveštaje. Računali su na prilagodljivost svog genetskog materijala tlu na kojem bi se obreli. Ovo nije prva kolonizovana planeta u njihovoj dugoj istoriji istraživanja svemira (još otkad su dobili svemirske brodove od Drankanga u zamenu za pravo na eksploataciju rudnog bogatstva). Trideset godina bez ijedne prinove trebalo je biti dovoljno upozorenje da nešto nije u redu.

Bilo je još gluposti kao, na primer, odluka da se spuste bez ispitivanja konfiguracije tla. Močvarno tlo je u roku od nekoliko sati progutalo čitav brod sa svim zalihama. Još se gorim pokazalo izostavljanje procene uticaja vlage na opremu. Zbog toga su ostali i bez ručnog oružja.

Nije znao zbog čega ga je snašlo ovo prokletstvo. Neka skrivena karakteristika ili bolest učinile su da otrov ne deluje na njega. Dugo je već sam, jedini predstavnik svoje rase na dalekom svetu.

Vrste kojima se hranio izumrle su ili su promenile staništa, pa nije imao mnogo izbora: često zalazi u naseljena područja kako ne bi umro od gladi.

Tako se čovek vratio svojoj izvornoj hrani – Kha norima.

Ma čekaj malo...

Pomisli li on to - čovek?

Naravno, svaka dominantna vrsta sebe naziva čovekom, a svoj nakot ljudima. Niko sebe ne zove vukom, majmunom ili gušterom. Jedine razlike su u nazivu matičnog sveta.

Ovde Sar-Gorum, što je opšte prihvaćeni naziv planete u čitavom poznatom svemiru, zovu Zemljom, jer zemlju obrađuju kako bi došli do hrane. Gole stene od kojih žive, Drankanzi zovu Kamenom. Bragova vrsta svoj svet naziva Šumom, jer im šuma daje hranu. Istina, njihov svet druge civilizovane rase najčešće zovu Likanom. Pa ipak, nikad nije čuo da Kha nori sebe zovu ljudima, izuzev ovde, na ovom nemogućem svetu.

Savladao je neke Kha nor jezike i sa lakoćom se sporazumeva sa domorocima, a čita i komplikovane spise. Nikad im se međutim ne prikazuje u pravom obliku. Pri susretu sa Kha norima koristi osobinu koja ovde postoji samo kod nekih nižih vrsta: mimikriju. Svi su domoroci ubeđeni da govore sa srodnikom. To, na žalost, ima ograničenja - nikada ne može da zadrži željeni oblik duže od tridesetak minuta. Ali i to je sasvim dovoljno. Kha nor koji ima priliku da sa njime porazgovara nikada više nije viđen..

Brago potiče sa sveta u kome evolucija teče drugačijim tokom. Evolucija je učinila da sećanja žrtve postanu i sećanja predatora. Sećanje je pohranjeno u tkivu, u ćelijama, nervima i živcima - u svemu onome što bi završavalo u Bragovoj utrobi. Tako su sećanja, znanja i uspomene izgubljenih Kha nora postali ujedno i njegovi.

U zadnje vreme Bragoa brine nešto drugo. Godine ga sustižu i kraj životnog veka nije daleko. Njegovim nestankom nestaće i njegove vrste. Nije to nešto što ga je brinulo dok je bio mlad i snažan, ali kako vreme odmiče i kako je ostao jedini od svoje vrste, sve ga više zaokuplja neobična misao.

Vrsta koja vlada Sar-Gorum-om genetski je vrlo slična Bragovoj. Možda oni nisu u punoj meri genetski prilagodljivi kao Bragoova vrsta, ali osnovne grane se ipak podudaraju. Vreme provedeno na ovom svetu mnogo je uticalo na njega, to jasno vidi svaki put kada ugleda svoj odraz u nekoj od sveprisutnih staklenih površina u naseljima Kha nora. Šta ako je moguće da stvori potomstvo polno opšteći sa domorocima? Malo verovatno, pa ipak, i to malo je sasvim dovoljno da mu zagolica maštu. Šta bi mu rekli za takve ideje na njegovom svetu? Jebač Kha nora! Perverznjak.

Ali ovde i sada to izgleda drugačije. Seća se nekih slučajeva kada su njegovi sunarodnici držali domorodačke ženke radi kopulacije. Da li su se te životinje posle toga okotile? Nije bilo pouzdanih podataka. Kada bi se takve nenormalnosti otkrile dokazi bi bili odmah likvidirani, bile ženke skotne ili ne. Hranu i zadovoljstvo ne treba mešati. Tako se tada govorilo. Verovatno ta ubeđenja nisu bez osnova i Brago se neprestano koleba oko odluke. Možda ipak treba pokušati...