Прва реченица, па прст
у око - нисам имао појма да ореол разапетог
свеца несигурно трепери. Тачније, нисам
имао прилику ни да видим ореол, осим на
иконама и фрескама, а тамо не дрхти
несигурно, а не знам ни који је то разапети
светац у питању.
"Tama beše potpuna, neobična na tom devičanskom mestu." Шта је необично у потпуној тами и зашто је то место девичанско?
"Kuća zamirisa na plesan i vlagu, uredna i nedirnuta." Катастрофална реченица! Кућа која мирише на плесан и влагу није уредна! Недирнута четкама, метлама, усисивачима и средствима за чишћење да, али не и да буде уредна! Уредне куће миришу другачије. Плесан и влага смрде.
"Sretna nova godina, telegrami, pozdrav iz Vrsara. Tek da me podsete kako zima ubija." "Svuda ti,svuda matori, svuda prošlost. Tek da me podseti kako zima ubija." "Ali noćas... Noćas ću se podsetiti kako zima ubija." Хајде да и ми схватимо како то зима убија. Овако, добисмо пар пута информацију да зима убија, а бар неког објашњењца како то зима ради не добисмо.
И још нешто - добра ракија не пали у грлу, него клизне остављајући арому у устима, а онда се топлина разлије стомаком.
"Tama beše potpuna, neobična na tom devičanskom mestu." Шта је необично у потпуној тами и зашто је то место девичанско?
"Kuća zamirisa na plesan i vlagu, uredna i nedirnuta." Катастрофална реченица! Кућа која мирише на плесан и влагу није уредна! Недирнута четкама, метлама, усисивачима и средствима за чишћење да, али не и да буде уредна! Уредне куће миришу другачије. Плесан и влага смрде.
"Sretna nova godina, telegrami, pozdrav iz Vrsara. Tek da me podsete kako zima ubija." "Svuda ti,svuda matori, svuda prošlost. Tek da me podseti kako zima ubija." "Ali noćas... Noćas ću se podsetiti kako zima ubija." Хајде да и ми схватимо како то зима убија. Овако, добисмо пар пута информацију да зима убија, а бар неког објашњењца како то зима ради не добисмо.
И још нешто - добра ракија не пали у грлу, него клизне остављајући арому у устима, а онда се топлина разлије стомаком.
-----
Pa, onda, zašto da oreol oko sveca ne
treperi nesigurno? Jel' trebalo da sigurno treperi? I, zašto ne bi
uredna kuća mirisala na plesan i vlagu? To u mom svetu čitanja
znači da je kuća bila sređena, a neposećivana. Ne znam da uopšte
može da bude drugačije. I, da, zima ubija. Ili, starost ubija
zimom. Krvotok slabi i najpre su ti noge hladne, pa u avgustu,
koristiš ćebe do pojasa.
Sve u svemu, ne stavljaj primedbe koje ne stoje. Može da ti se ne svidi, ali ne možeš tvrditi da je neprihvatljivo ono što je protagonistima prihvatljivo.
Sve u svemu, ne stavljaj primedbe koje ne stoje. Može da ti se ne svidi, ali ne možeš tvrditi da je neprihvatljivo ono što je protagonistima prihvatljivo.
---------
Povratak ratnika. Tužna priča. Deluje
mi baš lična i uverljiva, autor me je pričom uspeo ubediti u
emociju i osećanja koja je hteo preneti. Lepo barata rečenicama,
polako nas uvlači u tugu, setu, beznađe. Priča je, čini mi se,
zapravo o borbi sa samim sobom. .
----------
Dakle, ako je autor onaj na koga
mislim, mora malo da se pozabavi svojim mentalnim stanjem. Čitam
priču i mislim seVidi! Gle!Od ovog će nešto biti! i tako ja
čitam i mislim se i stignem do pola, a kad tamo bam! Kakvo, bre,
venčanje, trosed, umrla majka ko nezbrinuta biljka, živčani slom,
psihijatrija, aman-zaman. Nastavak čitanja mi se sveo na ponavljanje
tipa uh! uh uh! uhuhuhu uh! Šta je, bre, ovo?!
Kao da su pisale dve osobe, jedna koja ume da gradi atmosferu i fino opisuje ono što vidi, a onda predala olovku drugoj koja će se posvetiti emocijama. Samo što ta druga nema blage veze sa emocijama i vrlo brzo zapada u jeftinu patetiku i teški patos. Moj savet: ako pisac ne može da se otrgne od stvarnih emocija uzrokovanih bolom iz realnog života, neka se jedno vreme ne bavi time u pričama. Ima vremena za tako nešto. Izgleda mi kao da u ovoj priči imamo takav primer.
Delovi koji su mi se dopali u priči su npr. osećaj nepristojnosti zbog vojnih cokula na umornim nogama, rečenica koja nam je toliko toga rekla bez mnogobrojnih slova, pa onda ono što se Skalaru nije dopalo, a to je uredna kuća u kojoj se osećaju plesan i vlaga. Opet puno rečeno sa malo teksta. Saznajemo da je kuća nekad davno bila lepa i uredna, da je već dugo prazna i da u njoj niko vrata ni prozore dugo dugo nije otvorio. Rađa nam se empatija prema osobi koja je živela i uređivala tu kuću i koje sada nema zbog nečeg lošeg što joj se desilo.
"Tek da me podsete kako zima ubija" - rečenica čije ponavljanje mi opšte nije zasmetalo. E to je emocija, a ne ono što sledi.
I tako... mogla bih do sutra, al' mislim da nije red. Priča je mogla biti mnogo, mnogo bolja, šteta pa nije. I samo zbog tih sitnica i potencija (što bi neki rekli) dobila je od mene bod.
Kao da su pisale dve osobe, jedna koja ume da gradi atmosferu i fino opisuje ono što vidi, a onda predala olovku drugoj koja će se posvetiti emocijama. Samo što ta druga nema blage veze sa emocijama i vrlo brzo zapada u jeftinu patetiku i teški patos. Moj savet: ako pisac ne može da se otrgne od stvarnih emocija uzrokovanih bolom iz realnog života, neka se jedno vreme ne bavi time u pričama. Ima vremena za tako nešto. Izgleda mi kao da u ovoj priči imamo takav primer.
Delovi koji su mi se dopali u priči su npr. osećaj nepristojnosti zbog vojnih cokula na umornim nogama, rečenica koja nam je toliko toga rekla bez mnogobrojnih slova, pa onda ono što se Skalaru nije dopalo, a to je uredna kuća u kojoj se osećaju plesan i vlaga. Opet puno rečeno sa malo teksta. Saznajemo da je kuća nekad davno bila lepa i uredna, da je već dugo prazna i da u njoj niko vrata ni prozore dugo dugo nije otvorio. Rađa nam se empatija prema osobi koja je živela i uređivala tu kuću i koje sada nema zbog nečeg lošeg što joj se desilo.
"Tek da me podsete kako zima ubija" - rečenica čije ponavljanje mi opšte nije zasmetalo. E to je emocija, a ne ono što sledi.
I tako... mogla bih do sutra, al' mislim da nije red. Priča je mogla biti mnogo, mnogo bolja, šteta pa nije. I samo zbog tih sitnica i potencija (što bi neki rekli) dobila je od mene bod.
---------
Priča s gomilom problema. Prvi i
osnovni, 'vata na baš niske eemooocije. Te video je svašta nešto,
jezivo najverovatnije, te tumor na mozgu i trosed, „ihihanja“ da
se čoveku i poslednje H ogadi. Pa Vrsar i svadba, nepokošena trava,
i kao grand finale, otkazali živci. Muka jedna, znam ja to. I
razumem. Al' nije pristojno. Uvek je lepše s kulturnom.
Stil. Ovo nije ni prepričavanje već čisto nabacivanje slika. A ne može se reći da autoru/ki manjka oko posmatrača. Zdravo jako me je iznervirala, tačno ne znam odakle početi. Kaz’o sam, oko posmatrača. Ko ima „oko“, oće i da ga omiljenom stazom na stranputicu odvede. Jedno je „videti“, nešto sasvim drugo (bi moralo biti) i viđeno predočiti.
Priča je iritantno predvidljiva. Bar da je jabuka napolju otpala pa vrapca uplašila, sve bi nas prenulo.
Čitam...
„Zakoračih preko zapuštenog dvorišta, osećajući se nepristojno zbog vojnih cokula na umornim nogama“.
Vojne cokule imaju svoje višeznačenje i na pravom su mestu. Nepristojnost naročito. Umorne noge ovde smrde.
„Jedna stvar mi je ipak smetala. Korov do kolena. Kao da je ovde, još nedavno, bio uredno održavani travnjak oivičen cvetnim lejama“.
Neprikladno, i meni smeta. Sve zajedno. Čime to ranije izrečeno potkrepljuje treću rečenicu? „Kao da je ovde...“, ne razumem.
„Mislima poput filmskog klipa prolete popodne sladostrašća i tvoji roditelji što nenajavljeno banuše“.
Poput filmskog klipa, madre de Dios i svi sveti!!! Ovakva poređenja Domestosom briši iz glave.
„Kao bena sedoh u gaćama i osvrnuh se po pustoj kući“
Gaće, kao odevni objekt najbliži sedalnom delu, ne idu uz „Oh, Uh, Ihanje“. Potkrepljeno jednom benom, definitivno - nikako.
„Kratko obaveštenje od komšije. Nije dobro sa suprugom. Živčani slom. Psihijatrija. Obilaziće kuću. Beše to za vreme kratke pauze dok sam čekao na semaforu. Suludo. Čekao sam zeleno vozeći provijant u opkoljenu kasarnu. Znao sam da smo okruženi snajperima koji vrebaju sa krovova. I jasno se prisetih kako sam poželeo da neko zapuca i reši me muka“.
Recimo da bi se trebalo usredsrediti na ovakve rečenice. Jasne su, ne dopuštaju da trava izraste do mesta ispod pasa. Količina emocija je sasvim dovoljna, i plus više, lepo si ispričao lavovski deo u jednom kratkom pasusu.
Stil. Ovo nije ni prepričavanje već čisto nabacivanje slika. A ne može se reći da autoru/ki manjka oko posmatrača. Zdravo jako me je iznervirala, tačno ne znam odakle početi. Kaz’o sam, oko posmatrača. Ko ima „oko“, oće i da ga omiljenom stazom na stranputicu odvede. Jedno je „videti“, nešto sasvim drugo (bi moralo biti) i viđeno predočiti.
Priča je iritantno predvidljiva. Bar da je jabuka napolju otpala pa vrapca uplašila, sve bi nas prenulo.
Čitam...
„Zakoračih preko zapuštenog dvorišta, osećajući se nepristojno zbog vojnih cokula na umornim nogama“.
Vojne cokule imaju svoje višeznačenje i na pravom su mestu. Nepristojnost naročito. Umorne noge ovde smrde.
„Jedna stvar mi je ipak smetala. Korov do kolena. Kao da je ovde, još nedavno, bio uredno održavani travnjak oivičen cvetnim lejama“.
Neprikladno, i meni smeta. Sve zajedno. Čime to ranije izrečeno potkrepljuje treću rečenicu? „Kao da je ovde...“, ne razumem.
„Mislima poput filmskog klipa prolete popodne sladostrašća i tvoji roditelji što nenajavljeno banuše“.
Poput filmskog klipa, madre de Dios i svi sveti!!! Ovakva poređenja Domestosom briši iz glave.
„Kao bena sedoh u gaćama i osvrnuh se po pustoj kući“
Gaće, kao odevni objekt najbliži sedalnom delu, ne idu uz „Oh, Uh, Ihanje“. Potkrepljeno jednom benom, definitivno - nikako.
„Kratko obaveštenje od komšije. Nije dobro sa suprugom. Živčani slom. Psihijatrija. Obilaziće kuću. Beše to za vreme kratke pauze dok sam čekao na semaforu. Suludo. Čekao sam zeleno vozeći provijant u opkoljenu kasarnu. Znao sam da smo okruženi snajperima koji vrebaju sa krovova. I jasno se prisetih kako sam poželeo da neko zapuca i reši me muka“.
Recimo da bi se trebalo usredsrediti na ovakve rečenice. Jasne su, ne dopuštaju da trava izraste do mesta ispod pasa. Količina emocija je sasvim dovoljna, i plus više, lepo si ispričao lavovski deo u jednom kratkom pasusu.
------------
Ovo je pesma u prozi. Priča o
osećanjima (Lord tvrdi da u ovom krugu nema priča-emocija, meni je
to ova).
Ni zapleta, ni raspleta/obrta.
Mislim da je autor osetio potrebu da izbaci ovo iz sebe, pa je odabrao okolnosti, a ne obrnuto. Ova priča napisala je svog autora, a ne obrnuto (hah, eto ideje za priču!).
Ali šta je tu je sad. Izašla je, promuvala nam se po mislima i ostavila utisak duboke intime koja bi se lepše osećala u poeziji, nego u prozi. Ovako bačena u blato po svaku cenu.
Tu i tamo višak prideva. Tema je otužna, pa provejava patetika. Poštujemo autorovu iskrenost i trud, ipak - ne ovako gola! Obuci svoja osećanja u odelo koje im lepo stoji.
Ni zapleta, ni raspleta/obrta.
Mislim da je autor osetio potrebu da izbaci ovo iz sebe, pa je odabrao okolnosti, a ne obrnuto. Ova priča napisala je svog autora, a ne obrnuto (hah, eto ideje za priču!).
Ali šta je tu je sad. Izašla je, promuvala nam se po mislima i ostavila utisak duboke intime koja bi se lepše osećala u poeziji, nego u prozi. Ovako bačena u blato po svaku cenu.
Tu i tamo višak prideva. Tema je otužna, pa provejava patetika. Poštujemo autorovu iskrenost i trud, ipak - ne ovako gola! Obuci svoja osećanja u odelo koje im lepo stoji.
Нема коментара:
Постави коментар