Dragan Cvetanovic-Ceja – VOĐ

Autor: Dragan Cvetanovic-Ceja

ВОЂ

Испред дома Господина Културе

твоје заклете очи пролетерске,

жмираве од светла, гримизне до бола,

сахну на зиду избледелих парола.

И грме речи времена новог

са разгласа немих, гле усне се крећу

у срицање химне о незнаним прошлим

и језиком туђим међ’ зубима трошним.

На воштаној масци отиснут је осмех

ненарушив твојим и мојим падом,

док холокауст воље туче нас све бешње

он шири свој загрљај отужне тешње.

Српећи српом чекићем чекића,

удара наш ударник, у новом је руху,

додељен нама и шаком и капом,

досуђен нама колевком и раком.

Колико је само хваљено му име

да руке се саме ка том броју крећу,

но ако се трзнеш ту око је контроле

послушника што га безусловно воле.

Величан кроз призму закорелих суза

завиорен заставом он упире прстом

у камен над гробом на ЗЛО да нас сети,

и коров самоникли што прашником прети.

Иглом што по њему циљано боде

ум испран је за сећање на нове мртваце,

жртава у име све веће слободе,

спутаних руку то нас ка јами воде.