ŽEPI MOHIKANAC - UMEŠ LI DA SANJAŠ KAO PRE?

 

Mislim da neću mnogo pogrešiti ako kažem da je ova naizgled prosta ljubavna priča frenetičnog tempa napisana u najčistijem rock'n'roll ritmu. Priča se razvija poput boemske subkulturne scene i kao da je, mada minimalistički izvedena, inspirisana egzistencijalističkom filozofijom, nadrealizmom i psihoanalizom. Tu se individualizam i humanizam prepliću sa misticizmom i hedonizmom, pacifizam s anarhizmom, narodnjaci s rock'n'roll-om, istok sa zapadom …

Mada bi se radnja mogla odigravati bilo gde na svetu, pa i na američkom srednjem zapadu, na šta (lažna) imena navode čitaoca, isuviše je indicija tokom radnje da se sama storija odigrava na našim prostorima osamdesetih godina prošlog veka, što svemu daje potpuno novi smisao.

Mlađi čitaoci verovatno neće razumeti zašto je bitno ovo vremensko-prostorno određenje, pa ću to malo pojasniti. Bilo je to doba kada je sistem socijalističkog samoupravljanja bio u svom zenitu. Gotovo da u tadašnjoj Jugoslaviji nisu postojali ljudi sa egzestencijalno-životnim problemima. Za prosečnog stanovnika te velike države na delu je bilo uverenje da predan rad i brz razvoj donose sva blaga ovozemaljska. Iz tog je razloga, verovali su, besmisleno razbijati glavu suvišnim problemima i komplikovati sebi život. Nažalost, to su ujedno bili i poslednji dani pred krvavi raspad Jugoslavije, što su hipersenzibilne osobe, pa i dvoje ljubavnika koji su glavni protagonisti ove priče, itekako osećali duboko, što bi se reklo, u samim svojim kostima.

Jednostavno su bili tek zbunjena deca ovdašnje srednje klase, okruženi sebi sličnim likovima koji su se pretežno bavili filozofijom, rock'n'roll-om i umetnošću. Bili su dvoje uvrnutih ljudi koji su odbacili zakone i vrednosti potrošačkog društva, odnosno dvoje mladih ljudi što egzistiraju van ustaljene kolotečine.

Tada je zaista bilo moguće živeti sa vrlo malo novca, zbog čega je nastala jedna čitava buntovnička generacija boema i nekonformista, nažalost unapred osuđena na skorašnju propast, pa su i ljubavi među odmetnutom omladinom bile brze i burne, baš kao i ova ovde naslikana. Tuga se lečila alkoholom i zagrljajima, stare forme su ustupale mesto novima, drugačijima i slobodnijima, okviri su postajali tesni, ograde je trebalo rušiti.

Sve gore navedeno nam predočava i žanrovsku odrednicu ove ljubavne priče, a to je bitnička, odnosno, on-road proza, čiji su najznačajniji predstavnici Alan Ginzberg (autor kultne revolucionarne poeme ,,Urlik“), Džek Keruak (koji je stvorio poseban stil pisanja i ključni roman epohe ,,Na putu“, impresiju o novom životnom stilu, večnog pokreta i sagledavanja života iz različitih, nekonvencionalnih uglova) i Viljem Barouz (ekscentrik i zavisnik, autor brutalnog romana ,,Goli ručak“).