DIMITRIJEVIĆ ANGELINA - ĐERDANI

Da bi se razumele priče i ličnost Angeline Dimitrijević, trebalo bi bar u
opštim crtama poznavati njenu biografiju, pa da na samom početku kažemo nešto i o tome.

Angelina je rođena u Banatskom Aranđelovu, ali se porodica u njenom veoma ranom životnom dobu seli u Suboticu, gde proživljava detinjstvo i mladost. Odatle odlazi na likovnu akademiju u Salcburgu, gde se zapošljava i celokupnu svoju zrelu fazu života provodi u inostranstvu, gde doživljava i veliku porodičnu tragediju. Po penzionisanju se trajno vraća u domovinu i, gle čuda, umesto da se naseli u nekom većem gradu (što bi joj materijalno stanje bez daljnjeg omogućilo), vraća se u svoje rodno mesto Banatsko Aranđelovo, gde se posvećuje kulturnoj delatnosti, jer, Angelina je bila i ostala primenjeni umetnik.

Šta je u ovome bitno?

I Subotica i Banatsko Aranđelovo su ravničarska naselja sa još uvek živim tradicionalnim običajima i navikama, a Angelina je svoje priče razapela između Bačke i Banata i sve što je lepo uvek joj je na prvom mestu. A njena duša jeste lepa, u šta ćete se uveriti čitajući ovu knjigu.

Mesto koje je odabrala za svoj novi dom govori nam da ravnicu nikada nije zaboravila, pa se priče, koje vešto i sa ljubavlju tka poput šarenog ćilima, provlače kroz starovinske salaše, sela i varošice zbog čega čitalac stiče dojam kao da je seo u vremeplov kojim je otputovao u neka srećnija i plemenitija vremena. Kao da je Angelina u ovim storijama iz sebe izbacila svu svoju čežnju za ravnicom i detinjstvom koja ju je mučila u pečalbarskim godinama. Njene priče karakteriše toplina i, usudio bih se reći, jedan filgranski ženski rukopis koji povremeno podseća na poetiku Đorđa Balaševića.

Doživljaji iz detinjstva, a još i više od toga razne vesele, ponekad veoma duhovite i smešne zgode, neprestano održavaju tu finu i toplu atmosferu o kojoj sam malopre govorio.

Međutim, povremeno, u nekim od Angelininih priča poput surovih ravničarskih vetrova tu idiličnu atmosferu svojom tragikom spuštenom do samog patosa razbijaju neke veoma tužne ispovesti. Rekao bih da je to ona mračna strana “Veselih Lala”, koju oni vrlo nerado pokazuju svetu. Malo ko povezuje Vojvođane sa tom dubokom, iskonskom tugom koja se krije iza njihovog kulturnog ophođenja i nasmešenog lica.

U svakom slučaju, ako vam je već muka od svagodnevnog grčenja lica i stezanja zuba i ako vam je potreban kratki odmor od neoliberalnog sveta koji vas pritiska tom svojom gvozdenom pesnicom, “Đerdani” Angeline Dimitrijević su prava knjiga za vas i najtoplije je preporučujem.