MAJA VOLK „KOTLIĆI SU U PAKLU, U RAJU NEMA KUVANJA“
Maja Volk je žena koja je uspjela
da se izbori sa opakom bolešću, sa rakom grla.
Knjiga sadrži recepte za spremanje
hrane.
Reč autorice:
Ovdje se neću previše baviti
pitanjem zašto treba pročitati „Kotlići su u paklu" a
treba. Ne samo da je poželjno, nego je i neophodno, jer je autorka
sada trajno zdrava žena koja hoda, zahvaljujući činjenici da je
sama (doslovno) shvatila da ,,U raju nema kotlića". Iz ovoga
proizilazi zaključak da je Maja, i metaforički i doslovno rečeno,
bila mrtva žena koja hoda, ali i da je sada živa da življa ne može
biti. Svakako i da hoda. Dugim koracima. Toliko o „Kotlićima".
Ipak je lirika nekako prostor u kome se osjećam „udobno", te
ću se nadalje baviti isključivo Majinom lirikom.
Maja piše jasno koristeći riječi
krajnje precizno. Na momente se čak stiče utisak da škrtari na
riječima. Ne razbacuje ih. To nikako ne znači da njena misao, njene
raskošno prosute emocije, nisu zaokružene ili da su nedorečene.
Naprotiv. Na ovaj način ona postiže da je njena poezija dobija neki
čudno opor „ukus", neku čudnu zgusnutost. Njene pjesme
dobijaju na zamahu, snazi, često i na jetkosti, po nekada postaju
toliko bolne da se teško podnose. Stoga predlažem oprez kod
čitanja, neophodno je čuvati se, jer nije nemoguće da pogodi pravo
u pleksus. Ako mi neko od čitalaca ne povjeruje, biće dovoljno da
pročita makar jednu pjesmu, na primjer pjesmu „Deset godina
braka".
500 din
NAJNOVIJI VELIKI ATLAS SVETA
"Veliki
ATLAS svjeta", tekst dra Jakoba Medeveda "Svet u reci i
slici", u formi enciklopedije, 400 stranica velikog formata,
pored geogafskih karti, mnogo interesntnog sadržaja za školu, ali i
za hobi, informisanje i zabavu, pogodan za sve uzraste..
800 diin
IVAN BAČIĆ „KRVAVO ZELENO“
Fiktivna radnja romana se većim
delom odvija u Kuli, rodnom mestu autora, a priča je oblikovana oko
života slikarskog wunderkinda Strahinje Vukića, njegovog prijatelja
Milana Mišića i njima bliskih ljudi. Akcenat je stavljen na
varvarske uslove u ratom pogođenoj Jugoslaviji u kojima su slikar i
njegov prijatelj odrastali i stasali u ljude. Iako se njihovi životi
nakon jednog događaja razilaze, njihova sudbina se ne razlikuje
mnogo, baš kao ni sudbina većine pripadnika njihove generacije,
koji su sebe pronašli upleteni u mrežu beznađa, nemaštine,
otuđenosti iz koje je svako na svoj način pronašao izlaz ili nije.
Autor je roman posvetio svom
pokojnom ujaku, a u posveti, između ostalog kaže: „U znak sećanja
na svog ujaka, Zoltana Prella, da se njegovo ime nikada ne zaboravi,
a ujedno u znak svih čiji su životi upropašteni u prašumskim
uslovima života ovog podneblja, napisao sam roman Krvavo zeleno.“
Ako bi se motivacija za pisanje romana mogla tražiti isključivo na
jednom mestu, onda je ono navedeno u citatu iznad.
Kula i njena okolina, ponajviše
Crvenka, u romanu su opisane po detinjim sećanjima autora, ali i u
zrelijim sećanjima
500 din
KOĐO VANGORSKI „GOLDBERG I ROZALINDA“
Mada naizgled Goldberg i Rozalinda
nije ništa drugo, već jedna pravolinijska, naivna, pa čak i
skaradna ispovest pomalo prituljenog mladog čoveka koji kuka nad
onim najobičnijim, svakodnevnim iskustvima kakva su nas tobože
ranjavala tokom odrastanja, ova knjiga nije ispovest o svakodnevnim
stvarima, jer biti svedok kreiranja istorijskih desavanja, biti
svedok masovnih ubistava, krvavih zlocina i demonstracije
revolucionarne svesti jednog drustva, sve je drugo osim svakodnevnog,
i to pogotovu za danasnjeg prosecnog citaoca.
500 din
LAZAR JANIĆ „KUĆA OBRASLA
BRŠLJANOM“
Prvi deo trilogije „Oni su ovde sa
nama“
Glavnog junaka romana „Kuća
obrasla bršljanom“, Aleksu Lakića Lakija, autor Lazar Janić na
prvi je pogled opisao kao vrlo kontroverznu ličnost. Vraća se iz
inostranstva u pravo vreme da budzašto otkupi obezvređenu imovinu
nekog društvenog preduzeća i beskurpulozno zloupotrebljava
hiperinflaciju da bi je pretvorio u sopstveni lokal. Robu nabavlja
koristeći sluđenost tranzicionih gubitnika. Prema mušterijama
nastupa sa prezirom i nipodoštavanjem, a njegovo društvo čini
polusvet opasno blizak beogradskom podzemlju.
Pa opet, isti taj Laki je čovek
koji sanja. Sanja kuću obraslu bršljanom, kuću iz koje je pobegao
još 1985-te po očevoj sahrani, kuću u koju nije smeo da se vrati.
Svet po kome hodi postaje tek skrovište od užasnog zaveštanja što
mu ga otac ostavlja. Verovao u kletve ili ne, poslušao je majku i
ostao daleko od rodnog sela. Vrativši se iz potucanja po svetu,
naseljava se u Beogradu 1993. godine.
Dve godine kasnije upoznaje ljubav
svog života, Mariju Ranitijević. Nažalost, s njom se budi i staro
prokletstvo. Nehotice, stižu u Lakićevo, gde u vanvremenskom
obračunu ginu Marijina baka Magdalena, obdarena veštičjim moćima,
ali i Lakijevi najrođeniji. Tek tada Laki spoznaje da je Marijina
loza važna karika drevne kletve. Rastaju se, možda zauvek. Marija
odlazi u Pariz.
Možda bi već i to bilo sasvim
dovoljno za jednu napetu priču, ali daleko od toga da se pripovest
tu završava. Lakijev prijatelj Mile Desertić počinje da sanja istu
opustelu kuću, sustižu ga naizgled natprirodne nevolje, a Lakija
kroz snove vodi tajanstveni dečak i upućuje ga na sve jasnije
tragove, na sitnice koje će pokrenuti potragu i Lakija dovesti
generacijama unatrag, sve do pretka s kojim je sve započelo. Jedino
rešenje je sahraniti mošti njegovih nesrećnih žrtava. Da li će
uspeti u svom naumu i samim tim spasiti svog najboljeg prijatelja i
povratiti ljubav, saznaćete u ovom vrtoglavom romanu.
350 din
LAZAR JANIĆ „VEŠTIČJE LUDILO“
Drugi deo trilogije „Oni su ovde sa
nama“
U drugom delu sage „Oni su ovde sa
nama“, autor nas storijom „Veštičje ludilo“ vraća u prošlost
porodice Lakić, ne bi li razjasnio zamršena pitanja ostavljena
otvorenim u „Kući obrasloj bršljanom“.
Roman započinje izvodom iz “Letopisa
Lakićke parohije”, paroha Nikodija Stefanovića. Kroz Letopise se
upoznajemo sa životom Lakijevog pretka Aranđela Lakića i njegovog
sina Alekse, od koga je prokletstvo, kako izgleda, i započelo. Laki
stranicu za stranicom letopisa prati avanture svog pretka Alekse
Lakića i njegovog vernog pratioca Vučka Lukovića. Međutim, u
knjizi parohije Lakićke postoji skriveno mesto, koje Laki slučajno
otkriva, gotovo istovremeno kad mu postaje jasno da je njegov
prijatelj Milo, ne samo povezan sa prokletstvom, nego mu je
najverovatnije i rođak.
I zaista, „Veštičje ludilo“ je
svojevrsni letopis prokletstva familije Lakić. Tokom Lakijeve
potrage i odmicanja po pisanijama Nikodija Stefanovića, sve je
jasnija povezanost prošlosti sa dalekom budućnošću i roman lagano
zaokreće ka trećem delu sage.
Prateći tragove iz letopisa i
probijajući se kroz ponovljena snoviđenja, Laki shvata da njegova
rodna kuća, za koju je verovao da je stožer drevnog prokletstva, u
stvari nije izvorni dom Lakića. Proučavajući Letopise, otkriva da
je Aranđelova kuća, uništena u požaru, bila locirana na
brežuljku, podalje od kuće obrasle bršljanom. Iz pripovesti o
Vukadinu Lukoviću, takođe delu zapisa koji prati, otkriva da je
ulaz u prvobitni podrum obeležen.
Pa opet, možda „Veštičje ludilo“
i ne bi bila prava pripovest o kletvama i duhovima, da tu nije umešan
Orhan Kalamperović, medijum, naizgled komičan lik i saradnik
„Trećeg oka“ (sic!), posrednik između sveta živih i sveta
mrtvih. On Lakiju kroz razgovore sa pokojnicima odaje dragocene
informacije i najzad na videlo izlaze svi beočuzi komplikovane
slagalice. Potraga se usmerava stotinjak metara dalje, vođena
hrastom zasađenim rukom Vukadina Lukovića.
I naposletku, „Veštičje ludilo“
se završava hepiendom, otkrićem izvora zla, koje se kao zagonetka
provlači kroz obe knjige ove sage. Pronalaskom originalnih zapisa
Lazara Lakića, čoveka od koga je prokletstvo krenulo, sve se
kristalizuje i upokojenjem mošti njegovih žrtava demon osvete
nestaje, ali...
Da li je sve tako jednostavno? Jer,
tajanstveni Lakijev vodič se još jednom pojavljuje, valjda tek da
bi otvorio novu zagonetku: Kakve veze daleka budućnost može imati
sa drevnim prokletstvom?
Pitanja, pitanja, pitanja... Ovo je
knjiga prepuna pitanja.
Na neka je odgovoreno, a neka tek
počinju da odjekuju u očekivanju odgovora!
350 din
LAZAR JANIĆ / STEVAN ŠARČEVIĆ „SAM,
ISPOD ŠLJIVE“
Završnica trilogije „Oni su ovde sa
nama“
Treći deo romana nas vodi trista
godina u budućnost, tačnije u 2311. godinu. Svet je isparčan na
nekoliko velikih geopolitičkih celina, među kojima se po izuzetnom
blagostanju ističe Evropa, jedinstvena republika naseljena jednim
narodom. Njeni stanovnici žive gotovo isključivo u megalopolisima.
Čak i ako nisu zaposleni, uživaju visoke apanaže koje im
omogućavaju luksuzan život. Poslove koje niko ne želi, obavljaju
roboti i dolpengengeri, beslovesna klonirana čovekolika bića
upravljana sistemima iz gradova. Negde na granicama Evrope vode se
ratovi, o kojima se uglavnom zna preko herojskih saga emitovanih kroz
mas-medije, ali to je na margini interesovanja zadovoljnih
Evropljana.
U tom i takvom svetu, detektiv Milivoj
Jovanović dobija zadatak da istraži krađu uređaja za putovanje
kroz vreme, ali, takođe, i eliminiše kradljivca, nekadašnjeg
agenta Međudimenzionalnog odseka (MDO) Anu Simonović, koja,
izvesno, stoji iza zločina. Trag vodi van grada i on izlazi da bi
otkrio da je svet mnogo drugačiji od onoga kakvim ga je zamišljao...
Da stvari nisu onakve kakvim se izdaju, shvatiće ubrzo i drugi MDO
agent, Aleksa Lakić, koji se otiskuje na vremensko putovanje u
nameri da zaustavi odbeglu Anu Simonović, s kojom je bio u emotivnoj
vezi.
Velika jurnjava po vremenskoj osi,
jurnjava u realnom vremenu, Kremansko proročanstvo i neočekivana
otkrića smenjuju se bez ikakve kontrole. U vrtoglavoj akcionoj priči
mešaju se likovi iz različitih epoha tokom gotovo 500 godina, a
super-agenti, žrtve genetskih manipulacija i tehnologija budućnosti
sukobljavaju se na čvornim vremenskim petljama sadašnjosti i
alternativnih budućnosti.
350 din
LAZAR JANIĆ „MISLI OČEŠLJANE
VETROM“
Naziv ovog neobičnog dela, "Misli
češljane vetrom", savršeno opisuje ono što ćete naći
unutar korica jedne vrlo zanimljive knjige. Na prvi pogled čitaoca
može zbuniti nedefinisana forma iskaza, jer se radi o nesortiranim
mislima nastalim kao statusi po fejsbuku. Uglavnom se radi o
aforizmima, donekle složenim u smislenu celinu, ali ima tu i
nekoliko poetskih momenata, pa i nekoliko priča.
Ipak, postoji zajednički imenitelj
svih ovih raznorodnih tekstova, a to je Janićeva žal za prošlošću.
Nostalgična atmosfera neprestano upućuje na taj zaključak, čak i
kada se radi o najžešćim žaokama kritički okrenutim prema svetu
koji nas okružuje. Najsažetiji smisao i ideja ove knjige nalazi se
u kreščendu, možda najsjajnije tačke ove zbirke, priče “Zdravo
snovi, zbogom”:
“ Samo, zašto ja ne znam
koji je danas datum…?
Samo, zašto ja ne znam gde se
nalazim…?
Samo, zašto ja sada, u stvari, nisam
više ja?!”
Ako bismo sudili po ovoj zbirci, mogli
bismo zaključiti da je Janić izuzetno razočaran svetom koji ga
okružuje. Niko tu nije pošteđen, ni prijatelji, niti ljubavnice
bivše i buduće, o vladajućoj nomenklaturi da i ne pričam...
Čak je i deda mraz dobio svoje u
jednoj od Janićevih satiričnih tirada.
I za kraj bih još dodao nešto vrlo
neobično, što će upasti u oči svakome ko je pratio Janićev rad.
U zbirci "Misli češljane vetrom" nejednom se pojavljuje
Aleksa Lakić!
Za one koji ne znaju, dodaću da je
Aleksa Lakić glavni junak Janićevog ključnog dela, trilogije „Oni
su ovde, sa nama“.
Ne mogu, a da se ne upitam, ko je u
stvari Aleksa Lakić? Radi li se o Janiću lično, pa bi u tom
slučaju dogodovštine Alekse Lakića mogli podvesti pod svojevrsnu
romantiziranu autobiografiju.
Ili je to samo njegov alter ego,
ličnost koju je autor glorifikovao kao osobu koja bi želeo da bude?
Odgovor na to pitanje zna samo Lazar
Janić, autor ovog interesantnog dela. Kakav god on bio, taj
nedobijeni odgovor plete mrežu tajnovitosti oko autorovog
stvaralačkog opusa.
I ko zna?
Možda je baš tako i najbolje.
Нема коментара:
Постави коментар