DAN POSLE KRAJA, Poglavlje XV

Stevan Šarčević / Lazar Janić

Četvrti deo serijala

"Oni su ovde s nama"

Razmišljanja su uznemirila Aleksu, pa je ustao i počeo koračati po kabini poput životinje u kavezu. Kad se Ana najednom pojavila na vratima, zbunio se, jer je ovog puta prošlo vrlo malo vremena između dve posete. Ni ona nije delovala ništa manje iznenađeno što ga vidi na nogama, umesto u samrtničko ležećoj pozi. Usmerila je na njega ubistveni pogled, pa se pokrenula toliko naglo da je pomislio da će ga udariti. Umesto toga zgrabila ga je poput tigrice i spustila mu je poljubac na usne. Oseti kako mu se njeni nokti zarivaju u leđa nalik zveri što grabi plen, a njen se jezik u osvajačkom prodoru probi ka ždrelu kao mladoženja što razdire himen prve bračne noći. Poljubac je bio gotovo surov dok ga je potiskivala ka stolici, na koju ga je posela, pa se nadnela nad njega i počela da miluje njegovo uzdrhtalo telo, ne prekidajući žestoki poljubac. Zaboravio je sve sumnje željan ljubavi i nije predugo čekao. Opkoračila je stolicu, rukom usmerila njegovo koplje i zajahala. Ovog puta je to činila drugačije. Nabila se do kraja i kružila kukovima ljubeći ga neprestano. Ponovo je izgubio pojam o vremenu i sve je postalo vrtoglavica i pohota. Onda se Ana umirila i položila mu je glavu na rame. Neko vreme je tišinu narušavalo samo njihovo dahtanje, a onda se Ana oglasi;

- Sad ću te povesti u svoju kabinu. Ne mogu više da dolazim u ovu štenaru.

Aleksa, zaglušen besnim udarcima krvotoka u slepoočnicama, u prvom trenutku nije ni shvatio šta je rekla, tek ga posle izvesnog vremena smisao izrečenog tresnu poput kovačkog čekića. Da ga vodi? Kuda da ga vodi? Ovde se osećao sigurnim. Ko zna šta ga tamo čeka? Pa ipak, ništa nije odgovorio uživajući u opuštenosti tog raskošnog tela na sebi. Kad je ustala, učinila je to lagano. Namestila je odeću, pa mu je pomogla da se podigne dohvatajući ga za mišicu. Ka izlazu je krenuo nesiguran u ono što ga čeka, sluteći da se pred njim otvara potpuno novo poglavlje. Prošavši hodnikom popeli su se uz par stepenika i našli se na dnevnom svetlu, za koje se Aleksi činilo da ga nikad više neće videti. Osmotrio je prizor što mu je pukao pred očima. Jahta je zaista bila ogromna, građena za okean, a ne za reku. Imala je dva nivoa i bila sva u modernim zaobljenim linijama. S obe strane video je obale obrasle trstikom bez ikakve naznake ljudskih naselja. Vazduh je bio vlažan i svež i duvao je hladan vetar od koga se naježio. Mada su prolazi bili uzani, Ana je pouzdano predvodila držeći ga pod ruku. U jednom trenutku je podbio palac i jeknuo, na šta se Ana nasmejala i trgla mu ruku, ne dozvoljavajući da se zaustavi. To ga je naučilo da gleda pod noge, pa nije ni primetio kad su stigli pred vrata koja je Ana otvorila. Stupili su u ne baš naročito prostranu kabinu, ali je svaki detalj u njoj bio smišljeno raspoređen. Sve je bilo u drvetu skupocenog izgleda upotpunjenog hromiranim metalom. U jednom uglu se nalazila prava pravcata bračna postelja, a u suprotnom sto okružen tapaciranim klupicama raspoređenim u obliku slova L. Kabina se grejala i Aleksa se onako golušav i priviknut na hladnoću naglo opustio. Zatvorivši vrata za sobom, Ana ga pusti, pa otvori vrata sa suprotne strane koja Aleksa u prvi mah nije primetio.

- Ovo je toalet. Sigurna sam da ti je potreban, - reče, na šta se Aleksa zbunio, pa sve dok mu Ana nije prišla i blago ga gurnula, nije znao šta mu je činiti. Predugo se suzdržavao i time potpuno potisnuo nagon za nuždom. Kad je najzad ušao i suočio se sa luksuzom WC šolje, najednom se oseti postiđenim. Kako se samo lako navikao da i ne pomišlja na tako obične stvari. Spustio se na klozet i jedno vreme osmatrao. Tuš, umivaonik, polica sa kozmetikom. Toplota ga je najzad opustila pa je pišnuo, a onda poče da gura, ali uzalud. Nije išlo. Neko vreme se naprezao bez rezultata. Kad je već skoro odustao, spektakularno je grunulo i najzad je ispraznio creva. Olakšanje je bilo nezapamćeno. Zbog vezanih ruku se ušeprtljao kod brisanja guzice, ali je na kraju i to uspešno obavio, pa je posle kraćeg izučavanja uspeo i da pusti vodu. Bio je ponosan na sebe.

Izašavši, primeti da se Ana presvukla. Odenula je neku vrstu svilenkaste kućne haljine i sedela je ozbiljnog lika za stolom sa čašom vina pred sobom. Ugledavši ga potapša mesto pokraj sebe. Aleksa priđe i snebivajući se sede. Otpila je iz čaše, pa spustila ruku na njegovu muškost. Uzela ju je gotovo nehajno u šaku gledajući ga u oči. Aleksi bi neprijatna sopstvena mlohavost, ali ništa nije osećao izuzev nelagodnosti. Čudno, do pre tako malo vremena je i sama pomisao na Anu izazivala erekciju.

- Sad si samo moj, nadam se da ti je to jasno, - reče ona tonom konačne presude. Aleksa klimnu glavom, pa Ana nastavi: - Ne zanimaju me tvoje želje niti razmišljanja. Kad te poželim, bićeš spreman ili ću te kazniti. Kraj mene ćeš spavati onda kad ti dozvolim, u suprotnom je tvoje mesto tamo, - pokaza pri tome na neku vrstu korpe ukraj zida, dovoljno velike da se sklupča u njoj, - Živećeš dok si mi zanimljiv. Kad mi dosadiš, smisliću način kako da te ubijem na najbolniji mogući način. To je sve što hoću od tebe. Ni više, ni manje, - dok ju je slušao, njena šaka ga je uzbudila i ono što je držala sad je bilo čvrsto. Nije pomerala ruku, jednostavno ga je obuhvatila, dajući mu do znanja da je i to tek još jedan predmet koga poseduje.

- Razumeo? - upita Ana oštro posle kraće pauze, na šta Aleksa klimnu. Nasmešila se, ponovo otpila iz čaše, pa rekla

- Hajde sad. - ustavši, zbacila je haljinu i Aleksavo srce se naglo ubrza. Po prvi put je bila naga pred njime. Put joj je bila nalik belokosti i bila je vitka, ali su godine dodale onu pravu širinu bokovima i težinu još uvek čvrstim dojkama. Imala je mišićave ruke i preduge noge snažnih listova. Ovog puta ga nije vukla za sobom. Jednostavno je zakoračila ka kupatilu iz koga je Aleksa maločas izašao, a u njenim je pokretima bilo nečeg neodoljivo mačijeg, što je proizvodilo zastrašujući utisak da je ta žena evoulirala od neke nemilosrdne grabljive vrste. Osećao se poput antilope saterane u tesnac kanjona koja pred kamenitim zidom nemoćno iščekuje svoju tragičnu sudbinu posmatrajući lagano primicanje velike savanske mačke. Šta je drugo mogao no da je prati. Stala je pod tuš i pozvala ga prstom. Pomilovala ga je po kosi, a onda pustila vodu. Bila je topla i poput zlatne kiše poče padati preko njihovih tela. Ana dohvati sapun, pa poče da pere najpre sebe, a onda i njega. Bila je vrela kao požuda, a ruke joj behu meke kao pamuk. To i nije bilo kupanje, nego milovanje uzbudljivo kao i svaki njen dodir. Dugo se time bavila, ne zaboravljajući ni jedan usek na Aleksavom uzdrhtalom telu. Bila je pažljiva i nežna, pa je zaboravio sve strahove koji su ga donedavno progonili. Bio je njen i nemo ju je obožavao. Najzad je razumeo; ona je boginja.

Završivši, Ana je obrisala najpre sebe, pa njega. Odvela ga je do kreveta i blagim pritiskom mu dala do znanja da treba da legne. Za njim se i ona spustila i poljubila ga tamo gde je najosetljiviji. Onda je njegovu muškost uzela u usta. To mu još niko nikad nije uradio. Osećaj je bio neverovatan. Umirivši se potpuno prepustio joj se. Nije se zaustavljala dok i zadnju kap nije iskapila.

Potom je ustala, ostavivši ga u blaženoj omamljenosti i stala je da se oblači. Završivši, poljubila ga je usnama slanim od sperme, pa je bez ijedne reči napustila kabinu.

Aleksa je ostao ležeći. Glavom mu je prolazilo kako je sam pristao da ga ta neobična žena poseduje bez ikakvih ograničenja. Da ga obeležava. ljubi, siluje i miluje kako god joj padne na pamet i od njega načini igračku. Dođavola, Ana je bila osvajač. N emilosrdni osvajač.

Bio je potpuno obespravljen i namenjen zabavi pod pretnjom najjezivijih muka. Jednostavno ga je načinila igračkom za sopstvenu upotrebu bez ikakvih ograničenja. Ako poželi da ga maltretira, to će i učiniti, a on neće imati pravo ni da bekne.

Ispružio se popreko na ogromnom ležaju i začudo, kako je vreme prolazilo, svi se ti događaji počeše pretapati u nekakvu izmaglicu. Više nije bio siguran da li je sve tek san iz koga će se probuditi sav u znoju i gaća mokrih od prolivenog semena ili nepojmljivo okrutna stvarnost. U toj i takvoj podvojenosti mašte i realnosti, pretnja je postajala sve intrigantnija. Najednom je počeo da se uzbuđuje. Sva prošlost je nestala, kao da je tek pristigao na ovaj svet nag i nevin. Spustio je ruku na prepone i shvatio da telo itekako reaguje na tok njegovih misli. Dole se ukrutio kao hrastov proštac. Ruka mu se pomeri preko centra nadraženosti i poče da mu se muti pred očima, kad se najednom vrata otvoriše.

Ona!

Trgao se i skočio sa kreveta, ali bilo je prekasno. Sve je videla, sve je znala, a i ono među nogama se ponašalo poput propetog mustanga pokazujući pravo prema objektu njegove fantazije.

Prema Ani.

Bilo bi glupo i pomisliti da njegova samozvana gospodarica to nije primetila, mada mu je tek neutralni smešak i radoznali pogled uperen ravno u predmet njegove sramote davao do znanja da je svesna njegovih želja. Zakoračila je prema njemu, lagano kao lasica žedna krvi što se obrela sred gomile naivnih pilića. Telo mu se ukočilo u istovremenoj navali strasti i straha, ali uzbuđenja nije nestajalo.

Naprotiv.

Najzad je Ana, nošena ubistveno sporim koracima, dospela toliko blizu da je mogao osetiti njen vreli dah na licu. Ruka joj se pruži, pa krenu naizgled da ga zagrli oko slabina, ali umesto toga, ona mu dohvati ruku i poče da je povlači unatrag, sve je više zavrćući. Ukoliko je taj postupak postajao bolniji, utoliko su im se lica više primicala, da bi najednom iskrivila glavu kako bi im se usne spojile. Istovremeno njena šaka obuhvati poput osvojenog trofeja Aleksavu muškost, blago ali bespogovorno dajući do znanja da pripada samo njoj.

Ruku iza leđa mu je sve jače zavrtala, ali je bol bio nadoknađivan nežnošću poljupca. Pa opet, baš je koja je nepomično, gotovo nezainteresovano obuhvatila Aleksav ud budila vulkan koji nije još dugo mogao da se obuzdava.

Koliko god da je kasnije razmišljao o onome što se potom dogodilo, nikad nije sebi uspeo da razjasni otkud mu toliko hrabrosti. Najednom se otrgao i podigao Anu u naručje, a onda je nastavio da je ljubi. Ispustila je tek jedno „Šta?“, a onda se umirila i prihvatila poljubac. Doneo ju je do kreveta i blago je tamo spustio, čudeći se pogledu ranjene srne koji se naselio u njenim očima. Pružio je ruke i povukao naviše haljinu. Blago se uzdigla na laktovima pomažući mu i on je lagano ukloni s nje. Potom joj smače i gaćice. Uspravio se i pogledao ju je. Oči su joj blistale u novom i nepoznatom izrazu, kao da je sve vreme upravo ovo priželjkivala. Noge joj behu blago rastavljene i oseti njenu želju da bude posmatrana sa divljenjem. Zastade. Ona zaista beše predivna.

Lagano se spustio na kolena među njene noge i dohvatio joj je bokove. Nije se opirala, a kad je ušao u nju bila je vrela i vlažna. Probio se poput zveri sve do samog dna gde se zaustavio da bi počeo da je ljubi u usta. Činio je to bez pokreta, bili su tek spojeni. Nije se ni pomakao sve dok nije osetio da će Ana umreti ako to ne učini. Kad je počeo da se vraća, učinio je to polako, kao da vreme ne igra nikakvu ulogu u ljubavnom činu. Od kraja do kraja, pa iznova. Da li zbog te usporenosti, ili zato što je Ana oduvek tako delovala na njega, vrhunac nije nikako dolazio, mada su njeni trzaji itekako davali do znanja da ona neprestano svršava. Sačekao bi malo kad bi osetio njen vrhunac, čvršće je prigrlio, pa nastavljao. To je trajalo i trajalo sve dok nije izvuklo i poslednju trunku semena iz njega i ostavilo samo čistu i nepatvorenu bol u onome najosetljivijem. Prevrnuo se i privukao Anu na rame, ni za trenutak ne pomišljajući na njene pretnje. Kao da je postala nova osoba, bila je pitoma poput mačeta i pripila se uz njega. Uskoro je osetio njeno pravilno disanje i znao je da je zaspala. Još je neko vreme zurio u plafon bez ikakvih misli, a onda je i njega san prevario.