DOLAZAK TAME - Komentar čitaoca

Priče Stevana Šarčevića nisu za svakoga. One su namenjene maštovitim, hrabrim i jakim ljudima. Dovoljno maštovitim da izgrade svet iz priča, hrabrim da uprkos strahu nastave dalje sa čitanjem i jakim da nakon čitanja ne pređu na drugu stranu, tj. da ostanu u svetlu.

Isprepletanost istorije, sadašnjosti, fantastike, mitova, legendi, misticizma, sve to začinjeno erotikom, a u funkciji horora. Čitaju se sa puno adrenalina i zaokupljuju um i još neko vreme nakon pročitanog poslednjeg slova. Pretežno bazirane na bićima iz srpsko-slovenske mitologije, od kojih su posebno izdvojena bića povezana sa dugovečnošću, odnosno sa besmrtnoti kao lajtmotivom. Besmrtnost koja se obezbeđuje krvlju ili naslednikom kao osnovama teorije o krugu života. Krug života, simbolizovan u liku zmije koja grize svoj rep („Vučja nevesta“), održiv zahvaljujući stalnoj borbi suprotstavljenih strana - „Kao što postoji noć, postoji i dan, kao što postoji tama postoji i svetlo, kao protivteža straha stoji ljubav i dok bude zla biće i dobra“ („Čuvar“).

Priče započinju uvertirom praiskonske borbe za vatru („Srce vatre“),da bi se razvijale kroz uskomešana osećanja - „I čežnja i mržnja, i ljubav i bol, i strast i surovost“ („Obale Dunavske“), preko Pračetovski uvrnutih raspleta događaja („Kosovka devojka“, „Dažd“), kroz začetke lascivnosti („Tamo kraj vode, podno vrbe“) i prvih intezivnijih ukusa horora („Neobični događaji u Gradištanskom manastiru“), pa sve do kulminacije u erotsko-horor žrtvenom obredu vrhovnom Slovenskom bogu Svarogu („Poslednja Lunova Avantura“).

Moja preporuka je da priče treba konzumirati u malim dozama zbog velikog naboja energije.

Milosavljević Danijela.