REČI U VREMENU - Prvo poglavlje

Te noći prvi put sanjam o beskonačnom padu. O padu u ponor, kad tlo nestaje pod nogama, u kome padam i padam. U njemu nema nade za spasenjem. Nema šanse da ću se zaustaviti. Sve vreme sam svestan da ću udariti u stenu koja me čeka tamo dole i da će boleti.

Buđenje je naglo. Alarmni signal sa khaanoor staze objavljuje veliku novost i čitavo selo je na nogama. Brat me istresa iz postelje i saopštava mi da će lovci, iz nekih samo njima znanih razloga, deci dozvoliti da pođu sa njima u lov. U rekordnom roku spreman sam za polazak.

Pri pokretu se baš i ne proslavljamo. Balansirati na leđima nemirne životinje je samo naizgled jednostavan zadatak. Inače pitomi, nenaviknuti na naše nevešto postupanje, počinju da se otimaju i vrte. Poneki nemilosrdno zbacuju neiskusne jahače. To bi možda bilo rešivo, samo da nije privuklo pažnju devojčica, koje počinju sa zadirkivanjem :

- O, stare babe! - dobacuju.

- Pakosne kučke! - odgovaramo crveneći i boreći se sa khaanoorima.

- Devojčice su u pravu! Niste ni za šta. - presuđuju stariji posmatrajući naše nevolje.

To pomaže, jer bes usmeravamo na životinje i najzad uspevamo da ih obuzdamo. Potom se oglašava starešina sela.

- Napred, mladi ratnici! Pokažite devojčicama kako se ubijaju khaanoori!

Iako je to izgovoreno u šali, naše oči ponosito zaiskriše, uprkos mrgodnim izrazima lica i pohod započe. Moj brat, Seth Kaa, koji je na prelazu iz detinjstva u zrelo doba, prvi put dobija priliku da u lovu učestvuje na ravnoj nozi sa iskusnim ratnicima, što u njegovim očima predstojeći događaj čini izuzetno važnim. Što se mene tiče, odlučujem da se prilepim uz njega i, ako bude potrebno, pomognem mu da se ne obruka na svom prvom velikom lovačkom ispitu.

Khaanoor je krupna autohtona vrsta, otprilike naše visine, ali pritom nabijeno, teško i snažno živinče. Meso mu je izvanrednoga ukusa, krv lekovita, a koža se koristi za izradu terenske odeće i damskih potrepština. Kosti se upotrebljavaju za proizvodnju kvalitetnih medicinskih i kozmetičkih preparata.

Divlji khaanoori se kreću u krdima ili parovima i obično izbegavaju svaki susret sa našom vrstom. Njihove migracije se najčešće odvijaju sa juga ka severu, predvidljivim maršrutama.

Saterani u bezizlaznu situaciju znaju biti veoma opasni i nejednom je neoprezni lovac bivao povređen ili čak ubijen u susretima sa razgnevljenom životinjom. Ponekad se u toplim sobama, uz prijatno pucketanje vatre u kaminu, pričalo da postoje khaanoori mesožderi, strašne zveri koje presreću zalutale putnike i ubijaju ih, ali ja u te priče nikada nisam poverovao.

Za moj narod te su životinje sama srž života. Oslanjamo se na njihovo postojanje koliko i na vazduh koji dišemo, ili vodu koju pijemo. Život bez khaanoora je jednostavno nezamisliv.

Kada se khaanoor navikne na ruku gospodara, služi najčešće kao tegleća marva. Domaći khaanoor je karakterističan po nepokolebljivoj naklonosti gospodaru i izrazito zaštitničkom odnosu prema deci, a po naseljima predstavlja pravu napast zbog neutoljive potrebe za igrom i pažnjom.

Lovci krenuše galopom ka brežuljkastim poljima na severoistoku, pokušavajući da presretnu krdo na mestu gde će ono napustiti šumu. Divlji khaanoor je intenzivnim lovom već prilično proređen i u svojim migracijama sve više beži iz prenaseljenih južnih krajeva prema opustelim severnim prostranstvima, odakle se najvećma nikada ne vraća. Zbog toga je pojava većih stada prava retkost.. Hitre noge naših životinja gutaju prostranstvo i nedugo potom, stigosmo na jednu uzvisinu, a pred očima nam puca neočekivani prizor.

Čitava dolina vrvi od nebrojenih telesa khaanoora koji, napustivši šumu, postojanim kasom napreduju ka severu. Jedno od poslednjih legendarnih krda, kojima su nekada prostranstva planete obilovala.

Gotovo u istom trenutku kad ugledasmo krdo, ono postaje svesno opasnosti i prelazi u galop, naglo počevši da se zbija. Lovci pojuriše za njima i razviše se u kosu formaciju naspram uspaničenog krda. Jašući kroz gustu prašinu trudim se da ni za trenutak ne izgubim brata iz vidokruga.

U prvim trenucima, pokraj podivljale mase koja neobuzdano galopira pokušavajući da izbegne lovce, gotovo da sam nesvestan svojih postupaka. Srećom, od prvobitnog šoka ubrzo se oporavljam i počinjem da se koristim razumom. Uspaničeno stado, kroz gustu prašinu, nazirem kao beskrajno talasanje. Zaglušuje me tutnjava nebrojenih udova i prasak pneumatskog oružja, dok me moja životinja bezglavo nosi kroz opšti haos raspomamljenog krda. Prve životinje počeše da padaju pogođene iz samostrela, a još više ih urliče nastavljajući sa bezumnom jurnjavom, dok im iz leđa, kao perjanica, vire višestruko nanizane strelice. Khaanoori su žilava stvorenja i nije ih nimalo jednostavno upokojiti. Ako strelica ne pogodi vitalnu tačku, ponašanje im postaje histerično i teško je proceniti kada će se okrenuti protiv napadača. Čak i kada su smrtno ranjeni, valjaju se po tlu i poslednjim trzajima pokušavaju da zaustave lovce, trudeći se da zaštite ostatak krda.

Najednom primećujem zastrašujuću scenu; kobila koja juri između dva mužjaka ruši se pogođena. Jedan od mužjaka se zaustavlja i okreće se ka Hamenu, mom najboljem prijatelju, koji juri kroz prašinu za ocem. Hamenov khaanoor prestrašen zaustavljanjem divlje životinje, naglo skreće, što razbesnelog mužjaka podstiče da krene za njim. Ko zna šta bi se desilo da idućeg trenutka tri uspaničene ženke iz sve snage ne naleću na mužjaka i spotakavši se, sve četri životinje stadoše da se valjaju po tlu unoseći ogromnu zbrku u izbezumljeno stado. Uverivši se da se nemili događaj završio bez neželjenih posledica, nastavljam da jurim za bratom, preskačući tela ulovljenih životinja što leže u nepravilnom nizu, prepuštene ženama da ih dokrajče i pripreme za transport.

Stado počinje da se rasipa i moj brat odabira jednu krupnu ženku sa kojom juri uporedo, ne uspevajući nikako da odvoji pogodan trenutak kako bi ispalio strelu u izmičuči plen. Životinja se odvaja od stada i juri ka obližnjem šumarku, očito nameravajući da među drvećem zavara trag. Sa zebnjom shvatam da smo se odvojili od glavnine. Brat, najzad, ispaljuje prvu strelu koja završava u khaanoorkinim slabinama. Životinja bolno vrisnu, ali ne usporava očajničku jurnjavu. Sledeća strelica pogađa je ispod desne plećke, opet bez ikakvog vidljivog rezultata. Tek treća strela izaziva ozbiljnije krvoliptanje, ali životinja nema nameru da se preda i spasonosno okrilje šume sve je bliže.

U jednom trenutku, gotovo doviknuh bratu da batalimo nesretno stvorenje, ali u zadnjem momentu potiskujem taj impuls. Meso khaanoora obezbeđuje obrok porodici, a koža i kosti donose preko potreban novac za život, jednom isporučene fabrikama na jugu. Lov je važan preduslov opstanka zajednice, pa se čak i pomisao o milosti prema plenu, smatra psihičkim poremećajem.

Pre no što se ženka ruši nadomak prvih krošnji, ispaljeno je još četri strelice. Međutim kobila nastavlja sa batrganjem. Brat, sustigavši je, iskače iz sedla i prilazi teško ranjenoj životinji. Ova uprkos brojnim ranama uporno puzi ka šumarku. Najzad i ja pristižem, ushićen bratovim lovačkim trijumfom i tek tada vidim da je on skamenjen i da, držeći za grivu ženku što teško dahće, turobno bulji u plen. Ne razumem. Krupna ženka je izvanredna lovina koje se ne bi postideo ni mnogo iskusniji lovac. Brat podiže pogled, vidim njegove suze i shvatam da nisam jedini koji se sažalio nad khaanorkinom sudbinom. Ohrabren mojim prisustvom, najzad prevlači sečivom preko grla nesretne životinje.