Nisam siguran šta se
posle toga desilo. Mislim da mi je pozlilo, a Ke therr me je odvukla
u jedan od podzemnih laguma. Dolazim sebi u čudesno očuvanoj
podzemnoj prostoriji. Ležim na pomalo nezgrapnom ležaju, a
neoštećeni zidovi se uzdižu oko mene, savršeno beli. Ispunjava je
neobični nameštaj i treba neko vreme da napravim poređenje. U
stvari analogija je potpuna, ali razlike su vidljive, što zbog
razlike u kulturnim obrascima, tako i zbog različite biologije naših
naroda. Ke therr se izvanredno snalazi u prostoriji, koja je zbog
zatvorenosti naprosto konzervirana u stanju u kome je ostavljena za
vreme povlačenja drevnog naroda.
Mučnina nestaje i
povlačim khaanoorku ka izlazu, ali ona se uporno opire. Neko vreme
se natežemo i najzad upotrebljavam šibu. Ke Therr se krajnje
neobično ponaša. Niti popušta u opiranju, niti se prepušta
grešnim zadovoljstvima. Na kraju odustajem i vraćam se neudobnom
ležaju. Tonem u san. Ne znam koliko vremena provodim spavajući, ali
kada se budim moje ljubimice nema. Zabrinut, izlazim i shvatam da se
nalazim u beskrajnom lavirintu. Naše pribežište je izuzetak u
očuvanosti, jer ostatak podzemnog zdanja je u jadnom stanju.
Ruinirani hodnici, ukrštajući se međusobno, protežu se u nedogled
i sa zebnjom shvatam da bi svaki odabrani pravac mogao biti pogrešan.
Srećna okolnost je da imam dovoljno prisebnosti da se ne zaputim
nekim od mračnih puteva, već se vraćam u odaju. Posle izvesnog
vremena i Ke Therr dolazi i uprkos mojim zahtevima, ponovo odbija da
napustimo skrovište. Vreme prolazi, monotonija me ubija. Ke Ther
povremeno iščezava, pa se potom vraća, očito zabrinuta. Sve bi
možda bilo manje dramatično da smo uza sebe imali ikakve rezerve. S
vremena na vreme pokušavam da pokrenem svoju sapatnicu, ali ona je
tvrdoglava. Ne uspevam da uvrebam trenutke njenih odlazaka, kako bih
je pratio, a sam se ne usuđujem da zađem u lavirint. Na moje
iznenađenje u jednom trenutku Ke therr otvara vrata i zastaje.
Prilazim i shvatam da treba da uzjašem. Učinih to, pa krenusmo
nepoznatim prostranstvom.
Ke Therrr vrlo
samouvereno napreduje kroz zamršeni splet hodnika i ispočetka
verujem da se krećemo ka izlazu. Zablude postajem svestan dok se
počinjemo spuštati sve dublje u lagume. Stepenici kojim silazimo
formirani su na neobičan način, očigledno za sasvim drugačije
udove nego što su moji. Uprkos zebnji koju osećam, vođstvo
prepuštam khaanoorki, koja sa postojanom sigurnošću napreduje ka
nekom samo njome znanom cilju. U jednom trenutku zapažam čudnu
podudarnost. Iako stepenište nije prilagođeno mojim udovima. više
nego savršeno odgovara dugim udovima moje životinje. Konačno
stižemo cilju i shvatam. Tu se nalazi jezerce bistre vode, a okolina
vrvi životom. U neposrednoj blizini lovišta nalazi se prostorija,
takođe očuvana, ali mnogo veća od one u kojoj smo prethodno
obitavali. Njena oprema je mnogo komplikovanija i uprkos egzotičnog
izgleda uređaja, shvatam da se nalazimo u nekoj vrsti kontrolne
odaje. Ke Therr je odlučna da ostanemo i osećam da ne treba da joj
se suprotstavljam.
Iako insistiram,
životinja odbija da me izvede iz podzemlja. Gubim strpljenje i
pokušavam samostalno da napustim skrovište. Uskoro shvatam da
beznadežno lutam. Ko zna kako bi se ta moja avantura završila, da
me Ke Therr nije pratila. Posle tog debakla prestajem da insistiram,
osećajući da Ke Therr ima ozbiljnih razloga zbog kojih ne želi da
izađe.
Vreme prolazi i više mi
ne pada na pamet da napuštam sklonište. Proučavajući uređaje
raspoređene unaokolo otkrivam da je drevni narod bio napredna vrsta.
Uspevam da aktiviram osvetljenje i filtraciju vazduha. Napajanje na
moje iznenađenje funkcioniše. Pretpostavljam da negde u podzemlju
postoji neki neiscrpan, najverovatnije nuklearni izvor energije.
Uskoro moje nasumično istraživanje kontrolnih tabli donosi par
otkrića. Kao prvo, iz potpuno funkcionalnih slavina potekla je voda,
a zatim uspevam da aktiviram i grejanje. Naravno sve što petljam po
kontrolama redovno zapisujem.
Нема коментара:
Постави коментар